KAKO LI ĆE PROLEĆE PROĆI

Samo još jedna
jasika
da krene
s nemirom da vidi planina
da i njoj snjegovi
otežaju
biće svima jasno
zašto mi nemiri
muke zadavaju

meni nije teško
što padam kao u snu
teško mi je samo
što težak sam
i danu

Proljeće kad dodje
ako dodje
biće mi samo vazno
kako li će
da prodje

14 763 0 oziris 0 srpski 0 0 0 10 2 212.62.54.10 1-
2583 0 ljuba-trebotin PROPOVED MLADOSTI – Darko Perović Kovalnik 2008-01-15 23:33:32

ПРОПОВЕД МЛАДОСТИ

I
Атеисти земље света је голгота,
апостол емпирија нестрпљиво чека,
да у новом руху деси се корота
или жеља бож’ја са јастука мека. II
Мадона је судбу светог лика нашла,
корифеј стваро епигоне своје,
да му верно служе у свећи тамјана
и да газе стазом уске судбе твоје.
III
На лирскоме врху опсерватор влада,
над жељама свих оптимиста светих,
паника и стра’-душа нам је млада,
али еон дара надживеће сумор лица јетких.
IV
Над овим се титаничким морем
издиже мистицизам пасивне вере;
дал’ смо кадри винут се бољем
ил’ задржат само конце сопствене мере?

Дарко Перовић-Ковалник
Подгорица,6.II 1989.год. 2 857 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.49.111 1-
2584 0 ljuba-trebotin TI I JA – Sanja&Zoran 2008-01-15 23:48:37

TI I JA

Uzmi me za ruku
i povedi
u svoj grad snova.
Okiti me
iskricama sreće.
Opi
mirisom ljubavi. Pruži mi svoju ruku
vodiću te daleko,
daleko, čak iza duge,
tamo gde ljubav miriše lipom
da zaboravimo na druge
Daj mi tu nežnu ruku,
vodiću te kroz snove,
samo me stegni jako,
i ne puštaj me, ne

Isprepleteni prsti,
isprepletene misli,
spojene usne,
mutni pogledi,
ti i ja

Nas dvoje, dva mesečara
mutnih očiju
pogleda strasti što kriju
hodaćemo do duge,
da tamo iza nje,
jedno iz drugog
usnama, ljubav pijemo.

Sanja & Zoran

P.S. Pošto smo videli da su “u trendu” zajedničke pesmice, Sanja i ja, potrudili smo se da napravimo nešto zajedničko.
Koliko smo uspeli…. Zoran Hristov.

38 1164 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.226.40 1-
2585 0 ljuba-trebotin VEČE RANO – Milorad J. Nikić 2008-01-16 22:42:36

VEČE RANO

Veče rano, leto je u jeku,
U vazduhu miris zrelih trava,
Sedeli smo kraj vatre uz reku,
Veče tiho, vir u hodu spava,
Iznad nebo, noć i zvezda plava. Mesec srmom reku obavio,
Vrba zemlji oborila grane,
A ja oči… dragu obljubio.
Ljubio je sve do zore rane
Mladog ptića podučio letu

Zagrljeni ispijamo rosu
Opazismo u padu kometu
Banu, nesta daleko na jugu
Biseri se prosuše u krugu
Par nadjosmo u prvom otkosu

U mladosti strasti reka cela
Nosila nas i ušću odnela
A u zoru kad petlovi prvi,
Skrate naša ponoćna posela,
Splasnu vatre i nemiri krvi!

Još pamtimo, ali sve slabije,
Jedino nam još sećanje osta.
Radost kratka a dušu opije
Secanje je duh – iverje mosta,
Ovog danas i onog ranije.

(C) Milorad J. Nikić

12 623 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.212.47 1-
2586 0 ljuba-trebotin RANJENA ŠUMA – Predrag Videnović 2008-01-16 22:45:41

РАЊЕНА ШУМА

Седео сам сам у шуми
и слушао птичији цвркут
тад зачух мотор да бруји.
Из кола изађе човек љут. Обасјана слабом месечином
кола полако кренуше даље.
У мраку за њиховом сенком
погледах у густо грање.

Предамном смрдеше одпад.
Птице већ гракташе пресуду:
„онај човек је враг
јер је безсрамно ранио шуму“.

Предраг Виденовић

4 637 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.212.47 1-
2587 0 ljuba-trebotin O TEBI, O MENI I LJUBOMORI – Božo Popadić Aktus 2008-01-16 23:10:48

O TEBI, O MENI… I LJUBOMORI

Osvanu jutro
maglovito i tmurno,
a ja budan već odavno,
mada mi dan pravi nije svan’o.
Misli pun,
kao nar crven i sočan,
a nisam nešto voljan
da ih prebiram.
I tako
dok se prstima po glave češem
i po čelu pipam
da vidim od čega vatru imam,
ja samo se pitam
zašto stalno sebe
u ove moje pisanije
trpam. Zar ne mogu
ili ne znam,
nekome drugom prvenstvo da dam
i da ga u glavnu rolu
umotam,
a sebe jednostavnu
u zapećak turim
ili naprosto sam sebe izjurim
iz misli svojih
i riječi koje
dužinom utrošenog arka
brojim.

Da li sam
toliko sebičan,
ili se možda bojim,
da taj drugi neko će
moj primat preuzeti.
Tebe mi oduzeti…

Ljubomora…?!?
Možda..,
a ko to nije,
onaj ko kaže da nije,
on se samo iza tog krije,
dok bitku
sa unutarnjim porivima,
tajnu i tešku,
od očiju radoznalih krije.
A ja ne želim
da ponavljam tuđu
grešku.

Jer kad bih
o nekom drugom,
sem o Tebi i sebi
pisao,
ja ne bih ubrzano disao
i ne bi ka Tebi
stremila moja misao.
A tad vjeruj,
sve bi za mene izgubilo svoj
smisao.

15 1476 0 aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.28.231 1-
2589 0 ljuba-trebotin KAKO PTICI ODUZETI GLAS – Bogdanka Rakić 2008-01-16 23:26:54

KAKO PTICI ODUZETI GLAS

Došao je
s pogledom dalekim, tužnim.
Gledah ga, gledah,
dok suze u očima drhtaše. Donese mi
vetrove hladne, žalosne.
Sanjah ga, sanjah,
a san obrisa obale moje.

Otišao je
spokojan s` blistavom zorom.
Volim ga, volim,
srcem punim palih zvezda.

(C) Bogdanka Rakić

20 766 0 Boba 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.212.47 1-
2590 0 ljuba-trebotin KRALJEVSKI GREH – Ceca&Spale 2008-01-17 22:03:19

КРАЉЕВСКИ ГРЕХ

Желим те
мирисног у сновима
опасаним озоном
на раскршћу
где се ветрови поздрављају
са
Добро јутро

Тренуци који се мере еоном
опијају жеђ са мокрих јастука Пуни се пехар
блиставих сенки на ознојеним зидовима
Шегачи мирис уплетених сводова
на завеси пред носом испрекиданог даха
Радује се додир сваком праћакању
у плићаку твога осмеха
Па да је и варка скривеног вира
у коме се коти
поточје краљевског греха

На мојим грудима
безбрижност
златоносних уједа покривачима твоје косе
Запењено небо пијем из твога слаткастог даха
да нас не отму ветрови неопеване
између два умора
Између две жеље на прегибу твога тела
склупчана глад халапљивог гусарског плена
и твоја похотна кожа бела
по којој тетовираш небо разапето
својим нагим раменима

Покораваш се бахато
а рањиво
као гладиља ватре
лично гола под стубиштем мојих ребара
Доносим дарове фолклора
у огледалима твојих намераваних пољубаца
Да будеш јагње или дете или ништа
Да камен омекшаш рукама брашњавим
У чизмама од помаме да се у мени огледаш

У огледалу Ти
извајана лавиринтом сећања
које не води никуд
изван мита надања

и живе ватре на рукама

због чије пакости
заслужене у радосној коби
остављаш ме у коштаној сржи
да се не спасим
јер си закаснио
на шалтер паралелних светова
да се не угасим никад
као тужна кап
у туђем оку

Цеца&Спале

38 1584 0 spale 0 srpski 0 0 0 80 16 213.198.222.140 1-
2591 0 ljuba-trebotin PUCANJ GROMA – Milovan Veselinović 2008-01-17 22:08:53

ПУЦАЊ ГРОМА

Јулске врућине сунце пече
пожутело лишће на биљкама
Сунце са неба жеже ли жеже
нема кише све је у мукама Извори су скором пресушили
трава сува крута бодљикава
забринуто сви чекају кишу
многа стока мора код месара

Једног јулског дана после подне
густ облак се спустао до земље
муња пара грмљава пролама
под олујом земља подрхтава

Крупна киша а лед ка лешници
немам пуно до куће ћу стићи
ја у трку и без размишљања
краћим путем испод бора стара

Муња сину ја на леђа падох
мртав мислим а срећан устадох
устај трчи поново до куће
прије него лед ми главу стуче

Крупна киша грмљава пролама
муња облак сцрном земљом спаја
пола сата леда и ужаса
Сунце сину нестаде облака

Напајам плућа свежином ваздуха
срце ми у страху ужурбано куца
долазим под бор испод ког сам пао
видим гром му стабло подерао

Задрхтах од страха а језа ме хвата
замало мртав због тих пар корака
али ипак кажем Боже теби хвала
нека сила остави ме жива

Милован Веселиновић

11 650 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.51.123 1-
2592 0 ljuba-trebotin PUTOVANJE AVIONOM – Vida Nenadić 2008-01-17 22:14:43

PUTOVANJE AVIONOM

Sedela je
na praznom sedištu do mene,
zaogrnuta kaputom punim mirisa prošlosti,
umotana salom obojenim bojama prolaznosti.
I za svaki slučaj,
vezana pojasom sigurnosti.

Tako visoko,
nadneta nad zemljom patnjom obeleženom,
kuvala je vino na mojim usnama,
samnom uz viski nazdravljala.
I gledala me kao da me oduvek poznaje…
Ona … u dušu … hermeticki zatvorena. Gledala me je pogledom kojim se ne gleda
kroz ruzicasta stakla bez dioptrije.
A trebalo je sama da udjem u novo vreme
i nove prostore.
Trebala je da me ostavi
zauvek … u predjenom.

Ona ja je bila moja prošlost.
Ona sam ja dok ulazim u novu običnost,
na još jednom u nizu letova
koji navodno vodi ka ostrvu svetlosti.
Ona me u svodu nebeskom upisa
u večnu prolaznost svega.

Vida Nenadić

9 746 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2593 0 ljuba-trebotin SAMOĆA – Sladjana Ivanović 2008-01-17 22:23:23

SAMOĆA

Sunce koje nestaje
noć i mesec,
samoća.
Tišina ,
oči bez vidika…
Kuda otići,
kad odlazak donosi bol?
Sama u tami sa glupim željama.
Sunce kojeg nema,
proleće koje je daleko. Bojim se svojih misli i sebe same.
Bojim se da ne osetim ljubav.
A on ?
Došao je kao i drugi,
a onda te njegove oči
u crn somot utkane ,
tako lepe,
pitome!
Tama i mi,
usne koje se traže,
isprepletene ruke,
oči i ćutanje.
Ljubav…
…

Otišao je
a još je tu.
Budim se sa jecajem.
Pokušavam da u neznancima
nađem ljubav,
deo prošle sreće.
Nalazim pored sebe tuđince,
okrećem se i bežim
u samoću.

Postajem sigurnija
da se ne može pobeći od prošlosti,
da se samo jednom
u ovom našem zemaljskom trenutku
istinski voli!

Samoća i tama.
Neka mi oprosti,
mislila sam da mogu sama.
Neka mi oprosti,
jer ja sebi nikad neću moći.
Sunce koje nestaje,
noć i mesec…,
samoća…

Sladjana Ivanović

25 937 0 slap 0 srpski 0 0 0 25 5 91.185.96.74 1-
2594 0 ljuba-trebotin NE PITAJ ME – Nevenka Alispahić 2008-01-17 22:29:52

NE PITAJTE

Zašto me pitate
tko sam i odakle
i šta radim u vašem gradu ? Znam, znam da imate drugove
s kojima ste rasli i zajedno
krali prvo voće kod komsije
preko puta.
Djelili ste školske klupe,
imali zajedničke tajne
znali sve njene i njegove ljubavi,
zajedno plakali kad biste bili ostavljeni
i zajedno se smijali kad bi opet voljeli.
Sada ste zreli ljudi,
a vaša djeca kradu ono isto voće,
igraju se u parkovima gdje ste
se nekad igrali vi.
A vi, drugovi iz djetinjstva, srećete se
i vraćate uspomene iz rane mladosti
obilježavate neke važne datume,
imate proslavu godisnjice mature.

Znam, sve to znam, ta prica i
meni je znana,razumljiva,
ali vi ne znate da je pola
mojih skolskih drugova
ostalo da lezi,ne zna se gdje,
da je pola mojih drugarica
zavijeno u crno,ne pitaj zasto,
a mnogi su posli da ni
sami ne znaju kud.
I mi se necemo sresti,
nasa djeca nece slusati
price naseg djetinjstva
niti krasti voce koje
smo krali mi.
Mi se necemo sresti
na proslavi mature,
niti nedjeljnjom setnjom
ulicama naseg grada.
U ovom vremenu nas nema.
Ostali smo u onom vremenu
srecnog djetinjstva i bezbrizne rane mladosti
izgubljeni za danas i sutra.
Nema nas i nikad nas nece biti
pa i da se sretnemo
necemo se prepoznati jer smo i sami sebe
negdje izgubili,nekud nestali.

I zato,ne pitajte me tko sam i odakle
i sta radim u ovom gradu
i da mogu odgovor dati,zasto,cemu,
kad niko nece da shvati.

14 678 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.212.47 1-
2595 0 ljuba-trebotin NE KAŽI MI – Ilija Katana 2008-01-17 22:33:59

NE KAŽI MI

Ne kaži mi da sam pametan,
znaću da nešto smeraš,
lukava si ti,
znaš da je nedokučivo,
bez granica to polje,
koje želiš da pomeraš. Ne kaži mi da sam lep,
možda sam to nekad bio,
na koju lepotu misliš,
nikako nisam dokučio.
Pamet mi pomeraš,
to nikad nisam krio.

Kaži mi da sam normalan,
to je danas raritet,
oprostiću ti sva lukvstva,
kojima se i drugi služe,
biti normalan sada je brend,
kojem teži uljudan svet.

24 1398 0 Katana 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.49.111 1-
2596 0 ljuba-trebotin SUSRET – Božo & Spale & Ljuba 2008-01-17 22:36:23

SUSRET

Od Floride, odmah desno,
kod potkovice otpale,
kad u srcu beše tesno,
17.01.2008-e,
negde u tri i pet,
u glas smo složno rekli,
baš je mali ovaj svet. Tri drugara, bez snaša,
ali uz pivo i rakiju…
Pred svakim je puna čaša,
koja radja poeziju.

Šta će nama naše snaše,
kad je svima duša puna…
Zovite nam tamburaše,
da zajeca tanka struna,
i pevaljku dekolte,
da pevamo ole, le…

Spale cigaru zapalio,
ruku na koleno joj stavio,
razlog dobar za to ima,
dobio je otac sina.

A pevaljka dekolte,
peva Boži, gde si bre,
daj te tvoje dolare,
da rečicu ja pregazim…

Od Bože osmeh, dva
da se mašta zavara,
a od Ljube ole, le…
Jedan susret, nije sve…

Boža & Spale & Ljuba

Božo Popadić Aktus – Spasoje Ž. Milovanović – Ljubodrag Obradović

65 2775 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.77.60 1-
2597 0 ljuba-trebotin BISERČE – Davor Slavnić 2008-01-18 19:57:41

BISERČE

Da li si malena saznala,
da li mi sada vjeruješ,
koliko si pera iz mojih krila,
vratila na mjesto početka svega… Da li sad malena znaš,
da li mi sada vjeruješ,
koliko su onda tvoje oči boje straha,
isprekidale moj dah,
na našim poljima zelenih misli…

Znam da si još nekad davno,
uplela svoje prste u pesnice,
da bi odbranila svoje ponosne riječi,
prinčipesu ostavila da spava,
dok su mimoze širile svoju mirisnu pjesmu…

A pogledaj sad malena,
svoje otvorene dlanove!

Da li sad znaš malena
da postojiš…da si moje,
biserče najsjajnije na svijet bijeli?

Da li si mislila da ću da odustanem,
da ću oganj svoj moći da pripitomim…
Čak da sam to i mogao jačinom groma,
snagom neba i zemlje,
stazama okovanim tajnim tragom,
sad znaš malena da nisi uzalud,
bila toliko hrabra.

Sjaji najsjajnije biserče na svijet bijeli.

14 932 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.229.176 1-
2598 0 ljuba-trebotin U KRIVO NASADJENA – Svetlana Poljak Pollakova 2008-01-18 20:21:19

U KRIVO NASADJENA

Pod kupolom belog lica i crnog naličja sveta
kaže mi jedan čovek da mu smeta i kako se
piše ta moja pesma u krivo nasadjena kao da
je zavadjena i puna preselog načadjena. Kažem:

“Krenem rukavcem fatamorgane u kojem nikad
žednela nisam,
U te dane pravo čoveka je da pomeri kamen i
kao najuspelija nesreća veka da razgrne tame…

Zemlje razapete izmedju zarulje britke i
velikih voda koje nisu pitke ukusom šljivika,
U algama poleglih što oklevaju kao devica u
hodočašću da’l da se razgrne letu
pa da svi redom vide lepotu ukletu…

U nebo iznad raspikuća žigoše
izbeglickim mirisom drva i kuvane rakije,
na nedrima tesnih jeleka koji pokrivaju mrak,
na orošenim livadama i jaganjcima u vukove
začaranim u jami telećih pogleda krunisanim
medvedjim uslugama…

Azbikom klecanja smeje se vratolomno,
a raskošno, podrivanje ne čuje,
u porive mraza seje urmašice i kutnjake
što je razdiru zasmejava
promucalim pentagramima…

I ako vas baš zanima, u jesenjem getu
Hajdučke kosti o mermer joj
razbijaju konjokradice,
da joj ni kljuse ne ostane,
kada u sedlu ‘ajduk osvane…

Kažem:

Popi’ nešto na račun Srpske ove…zolje,
popi’ nešto, čas ućuti…
Ovo nije dovoljno u krivo,
mogu ja i bolje…”

26 938 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 58 12 213.198.202.184 1-
2599 0 ljuba-trebotin Sanja & Zoran 2008-01-18 20:33:42

MOŽDA

Možda ću nekada…negde
ipak pronaći sebe,
možda nekada… negde
dok tužno čekam kraj
Možda ću nekada…negde
čuti nešto o sebi,
možda nekada…negde
dok gledam nebo i zvezde
Možda ću nekada…negde
pronaći pravu istinu
možda nekada…negde
saznam u stvari ko sam
a možda, do kraja…ovde
ostanem što sam. ******
Možda, nekada… negde
daleko iza duge,
jutra mi ne budu ista
možda, nekada… negde
sa tvojih usana, za mene
jedan osmeh zablista

Možda, nekada…negde
daleko iza duge,
jutra ti ne budu ista
možda, nekada…negde
sa mojih usana,
samo za tebe
jedan osmeh zablista

Možda, nekada…negde
al’ nisam ja te sreće
sa tvojih usana, za mene
osmeh blistati neće.
možda, nekada…negde
recimo ovde i danas
ukradem tebi osmeh
i stvorim nadu za nas.

Možda, nekada…negde
al nisi ti te sreće
sa mojih usana, za tebe
osmeh blistati neće.
možda, nekada…negde
recimo ovde i danas
ukrašćeš mi osmeh
ali ne laži sebe
da ima nade za nas.

Možda, nekada…negde
pogledam malo napred
i vidim lepši svet,
a danas, i to baš ovde
gledaću samo u juče.
Pogledaj, možda i vidiš
juče, sami nas dvoje,
i tek po neki stih.

Nas dvoje, vrednih.
Možda.

Sanja & Zoran

33 1143 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.51.123 1-
2600 0 ljuba-trebotin NOVA BOL – Jelena Bandić 2008-01-18 20:40:02

NOVA BOL

Još jedan ožiljak na duši,
Nova pesma za pisanje.
Opet si se vratio u moj život,
Probudio moju tugu,
Prekinuo disanje.
Pahulje su prestale padati,
Tišina je ućutala,
Zidovi su zaplakali.
Ja sam se prestala nadati kraju,
Želim da te nađem
Više no ikad,
Trebam te. Fališ mi kao što moru
Fali voda da bi postojalo.
Ne znam da li je gore da odeš
Ili da se vratiš.
Ne znam, želiš li da shvatiš?
Idi, nestani opet u beskraju,
Ostavi me samu da lepim sebe u celinu,
Ostavi me samu,
Da i dalje prljam belinu.

6 675 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2601 0 ljuba-trebotin JOŠ SAMO OVA JE ZA TEBE – Ratko Petrović 2008-01-18 23:14:25

JOŠ SAMO OVA JE ZA TEBE

***

Baš si mala devojčica!
Gledam kako se ne snalaziš
u svemu ovome i puštam
te da padneš. Ako posle toga
budeš sama ustala
bićeš prava devojka.

Ali te čeka
još nebrojeno padova
da bi postala žena…

Kako god bilo,
ja sam davno već stigao tamo
i kameno, gotovo večno,
čekam na tebe…

17 843 0 ratko 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.193.33 1-
2602 0 ljuba-trebotin GODINE ZLA – Maria Deyana 2008-01-18 23:21:40

GODINE ZLA

Šta to život biješe nama
koji bezazleno
poput ovčica u stadu čekamo klanje?
Dijelimo
jedan
jedini,
krvavi
nož
i malj
za pokolj
našeg imena.
Krvlju aspidinih poroda
urezan je mač zarobljeništva
u naše osljepljene oči.
Miriše crnica
nagih, spaljenih i nevinih
tvojih Bože, sinova i kćeri.
Iz kolijevke otaca naših
ječe okoćene otrovnice. Granu li ovo toplo sunce samo za njih?
Pooraše nam vjeđe tuđim plugom
i sve žetve i sve kletve,
u olovu i čeliku
Avramovog predskazanja
ostaviše pečat sahranjenog vremena.
U gnusnom kalu na strnjištu pakla
ne klija više pšenica.
U Pandorinoj kutiji
kršten je
testament zle maćehe,
pepelom je i krvlju
naših kostiju poškropljen.
Nad ikonom starom
grakću lešinari,
ko hridina šuplja
ječi djevičanska stid.
Iz okorijelog opanka
potomstvo množe
iz naših žuljeva i rana
podigli spomenicu
i na sudnji dan
polegli kukavičja jaja.

Slutim,
zadnja klonuće svetinja
i iznemoglo ćutim,
a za stolom
beskućna sirotinja gladna cvili i plače.
Uminuo je naš dan.
U zavičaju pastira
sipi ta jedna
jedina,
čista
ljudska suza,
k’o žižak gine.
Čije crkve ovo
drhti voštanica?

Zarili su nam glavu u zemlju,
probili nabrekle dojke
i svih ovih godina ropstva
ubijali nam
i sjeme
i pleme
očeva,
predaka
i rod sadašnji
i rod budući,

Zemljo,
ženo,
vječita udovico,
majko,
suzo monaška,
dlanom desne ruke
čijim sjemenom se plodiš?
Trudovi ti očiju naših tama,
čijoj lozi i plemenu nejaku djecu rađaš?
K’o napuštena barka
u kakva bespuća plovimo,
u čije zore uranak čekamo,
kroz čije prozore gledamo
kad nije u toj kući ni podruma ni tavanice ?

Ostala si naga.
Čovječe,
sine Davidov,
orlov dare,
ime ti začeto
u istrbljenoj jezgri.
Ni traga ni glasa
ne ostade od nas.
Šta to život biješe
dok smo širili nade
ko labud krila,
u čoporu hijena
svijetla nam duša
kao najsvjetliji oltar
klonula u ništavilu
pod kamenom

nožem
i maljem.

34 937 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 74 15 84.9.49.7 1-
2603 0 ljuba-trebotin GOST HOTELA – Vesna Mladenović 2008-01-19 21:42:30

GOST HOTELA

Priznajem došlo mi je
brzinom grabljivog sokola
da se sunovratim
privlačeći grubo k sebi
ščepane revere odela
i udahnem mu izdah…
s preciznošću
da ga ne poljubim,
Zatreperim ko skitnica
zahvalna na udeljenom
sitnišu i ostacima hrane
…dok uranjam čelom u miris.
Miris plavo-bele kragne. Priznajem
došlo mi je
da obmotavanjem kravate
oko svoje ruke
zarobim ga…
Istovremeno podmetnuvši
malu glavu kratkog perja
u nemilost ždrela
prezrivog pogleda
Samo da bih preostalom rukom
potiljak opasnog medveda
pomazila…
Priznajem
zalogaj je veći.

Priznajem sve je to
zbog toga što mi reče
”Hej, gde si bila?
Nedostajala si mi juče”

Pitam se
Zar baš toliko malo treba
da opsednuta sam strancem??
..Neki glas mumla
iz zatvorene flaše
Za koji
da je nerazgovetan
kažem…

Pampur puca!
Čujem da lažem!

To malo zapravo je šampanjac
koji ne bi da završi ko pena
u akten tašni biznismena
ostavši u sećanju
i priči ‘laka žena’…

Priznajem iskreno
to malo je mera
koliko puno
ljubav mi je potrebna…

35 898 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 20 4 82.117.192.142 1-
2604 0 ljuba-trebotin LUDA GLAVO – Dalibor Đokić 2008-01-19 21:46:53

LUDA GLAVO

Teram kravu putem
udaram je prutem,
ona mene repem
po licetu lepem. Kravo, moja luda glavo
gde sam noćas spavo?

Da mi je da se jednom istreznim,
pa ko čovek da se napijem,
kravo, moja luda glavo
gde sam noćas spavo?

23 920 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2605 0 ljuba-trebotin NEDELJE JEDNE – Mirjana Lukić – Čalić 2008-01-19 21:52:32

NEDELJE JEDNE

Nedelje jedne zaječaće zvona
odjeknuće tišinom orgulja zvuk
a ja u belom pred oltarom
stajaću sa nekim strancem. Zakleću se njemu na vernost do groba,,
obećati ljubav za sva vremena
i smijaće se ljudi tu pored mene
misleći da sam sretna žena.

A ja ću uvek voleti tebe
kao i prije, kao i sada
i ako se mojim venčanjem ruši
sva naša sreca, sva naša nada.

I kada zablista prsten venčanja
skupiću snagu, pobediti sebe
ali kada kažem sudbonosno ,,DA”
zatvoriću oči i videti tebe.

Nedelje jedne zaječaće zvona,
umreti za večnost će naši sni
a ja u belom pred oltarom
želeću da si kraj mene ti.

18 1001 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2606 0 ljuba-trebotin KAD SE GLEDA – Milorad J. Nikić 2008-01-19 21:59:25

KAD SE GLEDA

Kad se gleda sa istoka
Sve je ovo zapad
Provereno, i od oka..
Dobro, čova reče ! Jednima je uzor Djordja,
drugim sve je u Milošu!
Prvi bi da dižu bunu
A drugi da mole, kleče.

Kovač jedan, a dva kova
Jedni plaču, drugi poje!
Svi u svoga se boga kunu,
svako na svoj način traći!

Ne može se ni bez snova,
kako danas stvari stoje,
mada, nije sve u grošu,
lova vedri…. i oblači!

Lisici je dosta groždja.
Motka igra, a ne meče!
Reč je zakon za čoveka,
a kandžija za goveče!

17 781 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.48.196 1-
2607 0 ljuba-trebotin BANDIT – Stjepan Herman 2008-01-19 22:03:32

B A N D I T

Ja, bezobzirni provalnik
mesečine
ubrzavam ritam
tvojih grudi
ispod kolana
prebrze ti
zakletve. Ne zaklinji se
dok si mlada.
Ko se brzo zaklinje,
brzo i kune.
Ali …Pustimo to.

Veruj starom ratniku.
Ne likuj zenicama večnosti.
Živi, živi sad,
ispi me do dna
jer ćeš možda već sutra
držati praznu čašu.

Zar ne pročita
oko skitnice,
bandita,
čiji oreol rđa
rđom pantiveka.

Skupi uspomenu,
ovu kratku u
đubrovnik
i sruči ga
na pravo mesto
u ćošak
prohujale noći.

***

36 1199 0 herman 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.193.33 1-
2608 0 ljuba-trebotin JEDNA TEŠKA PESMA – Aleksandar Berić 2008-01-19 22:09:42

JEDNA TEŠKA PESMA

Istinu laž u oči gleda…
nevinu, čistu, dugo je posmatra…
osmeh na usnama, tek radi reda…
k’o kad se vodi raduje vatra! Sve nas put vodi tom raskršću,
odapete strele na znaku traži,
i potok se pita kuda ka ušću,
istinom okolo il’ prečicom laži?

Sujetna, nesretna, laž bi da vidi,
kako se istini nepravde svete,
i njoj ponekad obraz da bridi,
kao kad majku ostavi dete…

Zato te molim, istinu brani,
u njenu odbranu zauvek stani,
a onoj laži, slobodno kaži,
u našoj ljubavi
nema šta da traži…

19 861 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 10 2 82.214.105.178 1-
2609 0 ljuba-trebotin SEDAM SVETIH MAKAVEJA – Predrag Videnović 2008-01-19 22:15:59

СЕДАМ СВЕТИХ МАКАВЕЈА
(14. август – почетак Великогоспојинског поста)

Деци
Јеврејима смелим
што бодри их Бог
безумни Јелин
цар Антиох
нареди да
бриткоме ножу
повере веру
док Авиму кожу
са лица деру. Не испусти гласа
ни храбри Антонин
кад оштрица стаса
хладна пред њим.

Елеазар мислим
мало и трепну
јер бритва сасвим
у живац цепну.

Ред на Гурија
детета млада
полако стиже
да следеће страда.

А онда Евсевона
па Алима одра,
крај крвава дома
и Маркела модра.

За наук свима
у огњу дечаци
и мајка за њима
на крају се баци.

Беше све заиста
сто осамдесет
година пре Христа.
______________

Предраг Виденовић

П.С. Недалеко од Сокобање, на планини
Ртањ, крај мотела Балашевић постоји црква у изградњи и седам малих и
један већи извор посвећених седморо деци Макавеја и њиховој мајци
Соломонији. Свих осам извора су природни.

4 1052 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.74 1-
2611 0 ljuba-trebotin NEMOJ MI OPROSTITI DRAGA – Mile Tešanović 2008-01-19 22:23:42

NOĆAS SAM SE PREDAO VINU

Oko ponoći sam, draga,
otpakovao naše tajne,
pretočio ih u priču
i pustio kao golubove
slobodi
Za nas smo umrli, draga,
sad živimo za druge.
Sve što je bilo naše,
njihovo je..
A nisam htio
Žalim tu tvoju plahost,
iskrenost..
Gledaće te, a ti nećeš znati Noćas mi je dim nagrizao oči

Oko ponoći sam, draga,
predao se vragu.
Ako sanjaš anđele
i pomisliš na mene;
ne vjeruj snovima
Mi više nismo mi;
mrak je progledao,
tišina je progovorila

Noćas sam plakao ludo

Pred zoru sam, draga
molio se bogu
Zvijezde su padale
čekao sam moju,
bez prestanka
misleći na tvoje usnule oči.
Nemoj mi nikada oprostiti
prezru li te, pa te posvete, draga.

Predao sam se vinu,
potom vragu..
Nemoj mi nikada oprostiti, draga.

26 925 0 teso 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2612 0 ljuba-trebotin NOĆ NA DALEKOM JEZERU – Veljko Ladjevac 2008-01-20 23:49:04

NOĆ NA DALEKOM JEZERU

Kroz crnilo odeće,
kroz svetlost osmeha,
sijaju strasti, radosti i lepe misli. Kroz crnilo noći,
kroz svetlost meseca,
sijaju barke, lampe i kuće sa one strane.

Sam u dubokoj noći.
Nedostaje mi ono sto jedva da sam imao:
Moja zemlja.

Sam u dubokoj noći.
Nedostaje mi ona koju nikad nisam imao:
Ti.

Po vrh horizonta
gori jedno brdo.
Gase ga vec nekoliko dana.
I nista.

Po vrh svakodnevnih misli
gore osećanja.
Gasim ih već nekoliko dana.
I ništa.

5 843 0 veljahudin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.81.78 1-
2613 0 ljuba-trebotin “Srbima o „Srbima” – Neven Milaković 2008-01-20 23:57:29

“Srbima o „Srbima”

Od žudnje za
velikom Blagodaću Gospodnjom koja bi me udostojila da služim Srbstvu,
snažniji je samo strah da ne podlegnem iskušenju da se služim Srbstvom.

Likota

Od žudnje za velikom Gospodnjom Blagodaću
koja bi me udostojila da svim bićem svojim Srbstvu služim,
da se bratski borim za svoju Braću,
da se i ocu i sinu i njegovog djeteta djetetu vjernošću odužim,
jači je samo strah da ne podlegnem iskušenju
kao i toliki prije mene što slavljahu sunovrat misleći da se penju,
misleći da se može sakriti pod Krstom…
Zbog toga Te molim Svemogući Bože
sačuvaj me kazne da se služim Srbstvom.

(C) Neven Milaković – Likota

4 605 0 likota 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2614 0 ljuba-trebotin DRAGOM SINU VLADI ĆERCI SANDRI – MArko Ružičić 2008-01-21 18:32:18

ДРАГОМ СИНУ ВЛАДИ И ЋЕРКИ САНДРИ

Кад Владо хармонику свира,
нико тада нема мира,
сестра Сандра му басира.

Тад нам сунце љепше сија,
и свима нам редом прија
музика најмилија,
као фрула и шаргија. Тад и трава брже расте,
брже расте, брже цвјета,
од прољећа све до љета,
од љета до јесени,
све мирише, благо мени.

Брже гнијездо вију ласте,
дјетелина брже расте,
раширила своја крила
ластавица птица мила,
чува своје птиће прве,
у кљуну им носи црве,
некад хране, некад воде,
умилни јој звуци годе.

Свима прија
музика најмилија,
тад славуји љепше поје,
тад имају више воље,
шире им је тада поље,
такмиче се ко ће боље.

Ко ће дуже, ко ће јаче,
ко са гране даље скаче,
никоме се тад не плаче,
не дај Боже,
тад запјева ко год може,
ко год може и умије,
тад одпјева пјесму, двије,
најдраже и најмилије.

Пјесма нам је души лијек,
уз пјесму је дужи вијек,
свуда мора да се чује,
свуда гласно одјекује,
к’о у гори гладни вуци,
свуд се чују њени звуци.

Са пјесмом су љепши дани,
и данас као лани,
к’о потоци кад жуборе,
као виле кад говоре,
и шапућу усред ноћи,
да л’ ћу моћи сутра доћи,
још раније
док почео свират није.

К’о олуја усред љета,
музика од малог дијетета,
к’о громови кад пуцају,
све се тресе, сви играју.

К’о да муња небом пара,
свуд се ори мајко стара,
сви играју, сви су боси,
прашину вјетар носи.

Кад падају љетне кише,
љепше се и лакше дише,
овце пасу по брдима,
више млијека тада има,
и одма’ је боље свима.

Кад засвира мој син мили,
наоколо сви су чили,
радосно моје дијете
хармонику кад засвира
чак ни врана нема мира,
у пилиће тад не дира.

Тад је граја и ту многа,
сврака игра крај полога,
гледа јаја оштрог ока,
али тада свака кока,
головрата ил’ граорка,
у гнијезду мирно сједи,
сврачију нарав куша,
док музику добру слуша.

Орлови у вис лете,
зечићима малим пријете,
зечићи се шћућурили,
реп и уши су повили,
поред Владе сви у сјени,
уплашени и скривени,
па музиком Владо зове,
гуске, патке и пјетлове,
и растјера све орлове.

Пчелице се разлетиле,
свуд около тихо зује,
музика се до њих чује,
обилазе перунику,
дјетелину и жбунику,
јоргован и љубичицу,
весели су сви у лицу.

Овце више и не блеје,
мало дијете не јауче,
престале су тећи сузе,
престало је режат куче,
а крава се лакше музе.

Ни теле сад не риче,
свуд се чују исте приче,
свирај сине, свирај само,
наш си понос, наша радост,
сретан буди годинама,
и проживи сретну младост.

Марко Љ. Ружичић
1995. године

12 776 0 ruza 0 srpski 0 0 0 5 1 80.74.161.223 1-
2615 0 ljuba-trebotin PJESAK U BOCI – Davor Slavnić 2008-01-21 18:37:34

PJESAK U BOCI

Pjesak u boci zarobljen ja sam.
Rasut u zrnca putujem,
Od vrha do dna,
Od Mjeseca do zvijezda.
Poznat početak, a kraj? Kraj pitam?
Molim!
Ne mogu sam u boci.
Razbij!
Jedno zrnce bar.
Čudo!
Ti.

18 934 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 10 2 80.74.162.109 1-
2616 0 ljuba-trebotin PUT LJUBAVI – Nevenka Alispahić 2008-01-21 18:54:18

PUT LJUBAVI

Nasmiješi se.
ispruži ruku i prepusti se, pusti
da te povedem tamo gdje nikad
nisakim nisi bio.

Čemu smijeh, pusti sad, ne šalim se,
ja te ne vodim u Raj,jer tamo
ne znam da li ću i sama stići.

vodim te u svijet svjetlosti i tame,

tame i svjetlosti, i tako do kraja

Opet se smijes,a ja sam ozbiljna.
Ti,to znam,ne pitaj kako
jos nikad nisi usao u taj svijet.
Pruzi mi ruku,zazmuri i slusaj.
Cujes zvuke harfe u daljini,a tamo
more,talas i neki vjetar mio
sto miluje,da bas tako kao kad
te moja ruka dodiruje.

Ne smij se ludo,zazmuri samo,
vodim te dalje.
Ne otvaraj oci jer ispred nas je oganj zivi
vatra guta sve ispred sebe,
da bas tako mili,i more gori,
jete ludo,kao I ja u tvojoj blizini.

Pusti,pusti me sad,vodim te dalje,
gledaj,otvori se nebo,olujne padaju kise
cini mi se,ognju se bas dobro ne pise.
I oluja podize buru,bura uzbuni more,
dize se talas do neba
ne imade vatra nikakvog izgleda.
Oganj zivi na tren je jos bio
tek mali plavicast plam,
toliko samo da ga ugasi
sasvim mala kisna kap.

Ne mrsti se tako,prolazi oluja,
bistri se plavo nebo,
smiruje razbjesnjeli val.
I mirno je sve.
Jedino jos se siri dim,
svjezi miris paljevine,gorko-sladak,
pomijesan sa ukusom soli i datula.

Pa ti se jos mrstis.Zasto?
Znam,znam,oluja ti na svadju lici.
I meni.Ali vodim te dalje obalom,
more ostaje iza nas,evo gubi se i dim.
Ogromno prostranstvo se suzava
u put,put postaje staza,a staza
se gubi u nekom zbunju.
Smijemo li dalje?Vodim te,
ne brini nista,samo zmuri.

Evo ulazimo u nepreglednu sikaru
trnje nam cijepa kozu,
krv prsti svud,ali ne brini,
sad ce kraj.I gle,oh oprosti mili,
sad cemo malo tumarati
po pecinskoj tami.

Sta je to sa tobom,zasto si ljut,
to je prica samo,vjeruj mi
neces se izgubiti,meni je poznat put.

Slusaj kako kapi vode dobuju
sa zidova pecinskih slivajuci se
u mali potok sto protice nekud,
hajde da vidimo kud.Hoces?
Plasis se?Ne vjerujes u stisak moje ruke?
Vjerujes?Dobro,onda idemo putem potoka.
I otvor pecine nadjosmo,
sunce ga svjetloscu okupalo.

Odjeca nam pocijepana,iskidani tabani,
izgrebana tijela,a sunce grije
milostivo,nesebicno.
A ispred nas velika zelena livada,
na sredini postavljen sto za dvoje.

Konacno ti vidim osmjeh,al’ pusti me sad,
dovedoh te na kraj ovog putovanja.
Zmuri jos,samo sad ne varaj i
slusaj,dobro me slusaj sad.

Nad livadom mjesecina,zrikavaca
zanosni cuje se poj,kao san.
Sto bjese za dvoje?Da,da,
na stolu je sve za dvoje,jedino,
jedna je casa,u casi vino,
crno.oporo-slatkasto,kao i noc.

Hoces li piti prvi il’ da pijem prije ja?
Ne otvaraj oci,
Rekoh na kraju smo puta,
ostao je jos samo jedan korak i
vracamo se natrag u stvarnost.

Zasto uzmices,ludo,to je samo u prici,
za tren ces otvoriti oci
I nikada vise ovom mjestima neces poci.

Neces da pijes?Dobro,ja cu.
Zazmuri jako mili,i stegni
mi cvrsto ruku,ne boj se,
necu im dati da te odvuku.
Kojeg li straha na tvom licu,
gledaj sad,ispijam pehar,
hoces gutljaj?Ne.Ispicu sve.
Pijem do zadnje kapi,izdao si me,
ostavio samu samo zbog straha.

I gle, zemlja se otvori pod
mojim nogama, pustam ti ruku,
slobodno idi, bjezi, vec osjecam
necije ruke na struku.
Ne brini, to prvi zraci zore me grle
dok misli moje tebi hrle.
Svjetlost dana cvrsto me uze,
izbrisa njezno sve moje suze
i zaigra sa mnom valcer na snijegu,
a gore, tamo dalje,
stoji mala kuca na brijegu.

Sto si ozbiljan?Nasmijesi se,
stigli smo do kraja puta.Reci,
nisi nikad tuda prolazio?
Znam da nisi,inace bi sa mnom
iz case pio.

Zasto si tuzan,cemu?
Neka ti ovaj put na pricu lici
i ti je se sjeti ponekad
dok budes drzao nekog za ruku.
Ne ljuti se,mora to tako.

I jeste,u pravu si,bjese to ljubavi put,
Od strasti do svadje,od svadje do pomirenja
i tako redom,do kraja,
a na kraju,nema nicega sem povjerenja.
Nisi mi vjerovao i zato ti
ostajes tu,ja moram dalje
i do sad sam hodila sama.

Ne zadrzavaj me.I ne,to nikako,
ne kaj se sto si sa mnom presao
sav taj put a vratio se sam.
Cuti ludo,mora to tako,
Vidis,I mjesec uvijek putuje sam,
a ja sam ti kao i on,
vidis ga,ne vidis,sad te prati,
sutra ne,mora to,ludo moja,
do svitanja vec zaboravit ces sve.

Otvori oci,pogledaj me,pomiluj
za srecan put,ne zali sto
mi nisi vjerovao,uvijek postoji
prvi put.

A ja cu srecna otici dalje jer
pokazah ti ono sto niko nije.
Ne ljuti se ludo moja,tako to mora,
a i ko bi drugi mogao prije?

Ne ljuti se,ludo moja,otvori oci,
kreni dalje s osmjehom vedrim,
tako to mora,sasavo moje.
Dokle?Dok ne kazes nekom-
zazmuri,prepusti se…vjeruj mi.

Da,ludo moja,put je od
pocetka do kraja bio put do beskraja.
Nasmijesi se…

Ne razumijes me?
A kako i bi,ko jos razumije
onog sto pise balade i putuje
putevima od kraja do beskraja.
Samo se nasmiješi…

8 689 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 207.138.47.154 1-
2617 0 ljuba-trebotin NISAM JA – Vida Nenadić 2008-01-21 19:04:04

NISAM JA

Nisam ja
iz tog polja
pokošenih iluzija,
jer me inače
ne bi sekle
njegove trave… Nisam ja
iz tih aviona
i proletelih godina,
jer me inače
ne bi proganjale
sve ove misli
iz moje glave…

Nisam ja
još nikome
nikad rekla
kako je
kad se ceo život spakuje
u dva kofera…

Nisam ja
ni prva ni poslednja
u nizu raseljenih sudbina,
jer me inače
ne bi ni bilo
na ovoj stanici
nedodjije…

Nisam ja
sigurno
ni jedina,
čije juče
danas i ovde
ispisuje istorija…

7 669 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.18.94 1-
2618 0 ljuba-trebotin OŽILJAK – Sladjana Ivanović 2008-01-21 19:07:49

OŽILJAK

Bio je susret …
korak ti ne čuh…,
nisi došao!?!..
Nadošla
vlaga u pogledu…,
ožiljak je ostao…,
duboki. Sve je nestalo…,
Taj korak
po zlu što pamtim…
i u njemu…,
prevarenu misao…,
pogaženu reč.
Ostade u meni pustoš….
i
kraj…

31 1047 0 slap 0 srpski 0 0 0 39 8 217.16.77.245 1-
2619 0 ljuba-trebotin MAGLA – Milovan Veselenivić 2008-01-21 19:13:00

МАГЛА

Као да су се реке испариле
небо затвориле
Сунце иза завесе сакриле
кристалним сузама из магле
земљу квасе Оголелом дрвећу без листа
голишаве гране штрче
смрзнути кристали магле
гране стабла бисерима ките

Осећа да више није мила
као да је све изгубила
несретна душа усамљена лута
лица тмурна суза у очима

Изгубљена вода из река у магли
у облацима кишу ће направити
изгубљену воду рекама вратити
небо отворити Сунце ће засијати

Оголело дрвеће чека пролеће
новим листом ће олистати
цвет на гранама замирисати
род поклонити нам свој

Изгубљена душа ће да лута
грубости живота ће схватити
једног дана за своје болно срце
лек у новој љубави тражити

Милован Веселиновић

14 623 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.51.109 1-
2620 0 ljuba-trebotin USAMLJENI BOR – Darko Kolar 2008-01-21 19:17:35

USAMLJENI BOR

Koračam snažno i gazim kroz vodu,
gledam u nebo, dok svetlost poliva zvezde,
slučajno stanem na kamen crni
koji me probudi iz noćne more. Samo neka loši ljudi iz reke
kroz kapi kiše u pustinju odu,
čuvaćemo našu tajnu večno,
a poljubac ugasiće vreme.

Gušim se i želim da pobegnem,
guram se sa oblakom nekad slanim,
ne želim da ostanem,
ubrzavam korake bučno,
naježi me vetar kad dočekam mokar zoru.

Zar ponovo mislim da još jednom ponovo panem?
Dok mi korak klizi nosi me kroz Frušku Goru.
Zakoni prirode su mnogo snažniji,
a misli su ostale daleko,
ne želim da ponovo nesvesno nekuda odu.

Nisam snove krao kao kišnu zoru,
nit’ sam smeo,niti hteo, a otišao toliko daleko;
pričao sam priču o usamljenom Boru.

14 744 0 kolle 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.18.94 1-
2621 0 ljuba-trebotin ČUKA – Bil & Deyana 2008-01-21 19:29:00

ČUKA

Ja oduvek volim Čuku…

Kad soko nad njom lebdi i ne zna gde bi stao,
Ujutro, kad rumena treperi, kad se zlaća…
Kad belutak dalekoj zvezdi sa koje je pao
Poruke i ljubav zrakom sunčevim uzvraća… Ovde, u Čuki, međ belutke snežne,
Između zabrana, suncokret je cvao.
Gajila ga draga, a on je latice nežne
Na istok okreto, poruke mi slao…
A ja nisam znao, al ja nisam znao…

U predvečerja rana i srce i dušu mi pleni:
Dok grlica svoju pesmu grče tiho, tiše i tiše,
Možda tako davne poruke kazuje meni,
Možda samo davnog sebe čekam i ništa više…

MY LAND

Through the time I love my land …

When above her hawk floating and doesn’t know
Where it must stand
In morning, when ruddy twinkling
Then, when it becomes golden
When whiteness, with sunny air requite
Messages and love
From far away star and then from her came down

Here, in my land, between snowing whiteness
Between prohibitions, sunflower flourished
My darling grew them, and the gentle petals
He turned to East, messages sent to me
But I didn’t know, but I didn’t know

In early evening my hearth and soul are taken
Till turtledove song cooing silently, gently and gently
So, maybe messages from old the time saying to me
Maybe only, from old the time I wait for myself and nothing more.

Prevod: Maria Deyana, London
Decembar, 2007. god.

PS. Bile Srećan ti 27 rodjendan ! Ljuba.

51 1490 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 84.9.49.186 1-
2622 0 ljuba-trebotin NOSTALGIJA – Milisav Djurić 2008-01-22 23:33:13

NOSTALGIJA

Još u meni slika zavičaja:
čujem zvono starog manastira,
zvuk me njegov s zavičajem spaja,
nostalgija u srce me dira. Smjenjuju se čari uspomena;
davno vrijeme kroz maštu prolazi;
slažem đerdan dečačkih vremena;
vidim majku na dvorišnoj stazi.

Zavičaju, rodna grudo moja,
ostade mi pjesmu da ti pišem,
da opišem topla njedra tvoja
i mirise što željno udišem.

Vječno život planove mi kvari,
sve sto želim mlađan da ostvarim
život zbriše i maštu prevari…
Dok to shvatim-već ću da ostarim!?

32 727 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.50.200 1-
2623 0 ljuba-trebotin GDE JE NESTAO ČOVEK ZVANI GILL – Spasoje Ž. Milovanović 2008-01-22 23:38:15

ГДЕ ЈЕ НЕСТАО ЧОВЕК, ЗВАНИ GILL

Кад си унутра ниси ван
Сунце траје док траје дан
Месец само уз ноћни сан
Океан завршава ко пасуљ слан Кад се наједеш не осећаш глад
Док не остариш био си млад
Врућина уђе у сваки хлад
Без љубави своје туђој си рад

Богатства има док злата сјај
После априла прође и мај
Ловца на крају улове знај
А само небо нема крај

И
Ко што се од овце прави цветни тил
Ко нетрагом што заврши онолики Нил
У небо се претвори човек, звани Gill
Јер
Све има свог трајања век
Човек је чврст а после мек
Много је боље да живи ко небо
ил
ко небо – онако тек

Спасоје Ж. Миловановић

13 672 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.92.73 1-
2624 0 ljuba-trebotin VENERA MORTALE – Marko Antić 2008-01-22 23:42:29

VENERA MORTALE

Proglašavaš purpur
– i kalendar ulazi u svoj lavirint.
Optrčavanje Rta Dobre Nade.
Zatim – gasiš veče! Šarmantno kindjurenje
školjkama tišine.
Topaz i Opal
u samo njima znanoj
simbiozi.

Marko Antić – Zbrilion

8 574 0 Zbrilion 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.218.228 1-
2625 0 ljuba-trebotin SVITAC – Latinka Djordjević 2008-01-23 00:31:56

SVITAC

Ne pucaj na svica,
skupljen,
zgusnut u drhtaj,
dok kida se,
sa šinjelom na sebi
i boji ranjenim suncem,
senke jagnjeta
što pase. Ne…
Ne pucaj na svica,
zagrljen vetrom
u krošnji jasmina.
Ne pucaj dok sluša
hrast što grakće,
i drveće što cvrkuće
u leto, jesen i proleće.

Ne…
Ne pucaj na svica!
Otvori nebesku kapiju,
spremi savdbenu postelju,
za trpezu, mesec i zvezde
sabrano raspi…

Nek se radja,
nova svetlost sija…
Kad grmi nek žubori,
kad seva nek se peva,
kad smrt vreba,
u kolevke
zlatne jabuke spremaj!
Ne pucaj,
neka svetli!

33 812 0 laticaDJ 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2632 0 ljuba-trebotin IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic 2008-01-23 23:47:29

Poem of the Year 2005.
POEZIJASCG

By Ljubodrag Obradovic

IN THE BEGINNING AND AT THE END

In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures

My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better

Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams

Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier

Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding

I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty

I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful

In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success

Prevod na engleski

Maria Deyana

Na srpskom : NA POČETKU I NA KRAJU

На српском : НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

31 1740 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 84.9.49.201 1-
2633 0 ljuba-trebotin THE SEASON’S HUNTING – Svetlana Poljak 2008-01-24 22:27:24

Poem of the Year 2006.
POEZIJASCG

By Svetlana Pollak

THE SEASON’S HUNTING

Cock’s crests standing in a line
Budding they count freezing tendons
My tongue is chopped in a bees swarm
What then I didn’t know
Feels alive to me now The clock on the fire, hands not pointer
But flutter from the noise of the calling
Maybe a viper drinks the dew for health
She smiles because human suffering is small

Funny is when words harvest from the mud
Then lick the flame from the pain, velvet, wool
And in the gold painted pheasant feathers from spite
Funny is to her superstition
Because she has door to her house

Are you still alive I like to hunt myself
For them it will be easy, and in bosom
I will put you because I love you
And will feed giggling tubers
To tear me with smile,
While I graze the salt from the hand

Crabs from Scadar talking
With me in my suitcase
And these words although quite
They know to break
And like a halers they rattle and have worth
I come back to my kind
With filthy tongue because you are alive
And my words not yet to die
All the slumber is season’s hunting

Prevod

Maria Deyana

Na Srpskom: SEZONA LOVA

24 1312 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 50 10 78.30.163.215 1-
2634 0 ljuba-trebotin KIJEVSKO – PEČARSKA LAVRA – Natalija Jakovljević 2008-01-24 22:57:01

KIJEVSKO – PEČARSKA LAVRA

Lobanje koje mirotoče
u samotnom kraju
u pešteri sa travom
sijaju kao u ruj
ogrezlo svanuće
kao školjka u pesku
što otvara dečiju pesmu. Longin Vratar otvara dveri
ulazim u krug koji su zapeli
Siluan Shimnik,Spiridon Prosfornik
Teodor Ćutljivi.
Ulazim u krug
u koji su se zakleli
Raf Zatvornik,Pavle Poslušni
Ipatije Iscelitelj.

Krug je od vatre.
Da li lobanje gase oganj
molitvom živom
ili potpruju vatru
sjajnim mirom..

Čak i dvanest grčkih majstora
zatečeni behu
i oni dadoše dušu Osmehu.
Ne otkriše tajnu.

20 1977 0 natalijajakovljevic 0 srpski 0 0 0 20 4 195.252.126.106 1-
2635 0 ljuba-trebotin OTISCI PRSTOHVATA … – Pesma nedelje januar 2008 – Aleksandar Berić 2008-01-24 23:04:25

OTISCI PRSTOHVATA NA MASTILJAVOJ OLOVCI

Oprosti mi ove drhtave redke,
pisane pod pretnjom dve muške suze.
Sad, na kraju, ja tražim početke,
uspomene zaborav odavno uze… I sad evo, sad više nismo…
Dugo smo bili, možda još jesmo…
Molitvu savijam, stavljam u pismo,
traži joj oprost, molim te pesmo!

Znam ja ustvari, da Mi smo nestali…
Telom i dušom, život smo stvarali,
ćuteći pričasmo, zašto smo prestali?
Jesmo li sebe sa sobom varali?

Dobro, dobro… znam šta ćeš reći…
Već smo o tome sto jedan put!
Dosta je rima, jad je sve veći…
Olovci srce lomim k’o prut!

16 1108 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 20 4 77.105.34.97 1-
2636 0 ljuba-trebotin OSTRVO – Stjepan Herman 2008-01-24 23:08:00

OSTRVO

Tamo negde, na mrvici beskorisnosti
zače se ideja zgnječenog optimizma
da izoštrimo bakarne sekače
graditelja piramida i
promenivši kiklopu pelene
zaposednemo ostrvo nekog okeana
ograđeno radosnim pogledom u daljinu. Sve pozdravljamo i nazdravljamo
pijući iz vrča mladosti.
Pakujemo se i radujemo ali…
kako napustiti ovo naše ostrvo
opasano nedogledom sujeverja da
možda danas nije pravi dan
da se otisnemo.
***

28 985 0 herman 0 srpski 0 0 0 14 3 84.9.51.213 1-
2637 0 ljuba-trebotin NEKO LUDO VREME – Zorica Brkić 2008-01-24 23:16:20

NEKO LUDO VREME

Bojim se ovog vremena
u kome trenuci
gube smisao postojanja
i odlaze van domašaja
u brzini što nas obuzima
za njih više niko i ne mari,
trenuci su nekada
bili velike stvari. Čvrsto zarobljeni
trenuci malih uživanja,
poljupci u tami,
istančana osećanja,
raskoši zvezda padalica,
ispod ovog neba plavog,
toliko se sitnih radosti skriva,
toliko je razloga
da se u svakom
trenutku uživa.

Na vratima prolaznost odzvanja,
u beskrajnom prostoru vremena
juče je sutra a danas se skriva,
u zanosu odsutnog življenja
od nezadovoljstva nam ciče deca
zaražena izobiljem i brzinom
sitne radosti mere količinom.

Ima li smisla
ili je stvar očajanja,
trenutke bacati
kao omote od bonbona,
živeti bez iščekivanja i nadanja
ili je stvar masovnog radovanja,
što u sred zime – kad im vreme nije,
radjaju jagode crvene
bez slasti i ukusa.

27 1036 0 zoca 0 srpski 0 0 0 20 4 75.200.116.191 1-
2638 0 ljuba-trebotin PRESUDA – Gordana Knežević 2008-01-25 19:32:57

PRESUDA

Pogledom rovariš
po ranama
koje vidam
u mutnoj vodi
sujeverja
i oštro zamahuješ bičem
da mi ostaviš
trag za praćenje.

Ne traži me! Ja sam ostala
zapetljana
u bodljikavoj žici
upozorenja
bez milosti sahranjujući
izglodane kosti
tuđih prevara.

Sladak li ti je
pelin na usnama
kada tim lažljivim
jezikom
ostavljaš hladan trag
na mojim zgrčenim
prstima.

I nemaš petlju
kukavice
da dokusuriš
svoj plen.

Stani!

Još sam živa
ako sam ranjena
i zariću ti zube
u to pritvorno
lice
samozvanog osvajača
čisto iz inata.

Hoću da vidiš
oslobođeni bes
mene prodane
mene pokorne
mene oslobođene.

Hoću da nahuškam
divlje pse
na tvoje sebično
polaganje prava
na ovaj život
takozvani moj.

A sad se gubi
da na miru
izvršim
presudu.

35 982 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.56 1-
2639 0 ljuba-trebotin SVE JE TO BAJKA – Zoran Hristov 2008-01-25 20:11:00

SVE JE TO BAJKA

Princezo mila, bil’ ti moja bila?
Za tebe, s neba krao bih zvezde,
Bosim nogama u vulkan zgazio
Jahao oblake što nebom jezde,
aždaju sa sedam glava, mazio
Princezo mila, kad bi moja bila… Ah, da me sad aždaja
i u svoju pećinu smesti
bilo bi mi vreme ispunjenije s njom
nego s tobom sada, ovde.

Princezo mila, robinja tako ti bi bila
a ja ti nudim ljubav i radost
da oko tebe bude pesma i svila
i da kraj mene provedeš mladost
da kao orao, na nebu raširiš svoja krila
Princezo mila, kad bi moja bila…

A šta ako robinja ne bih bila
već ono što jesam
princeza na zrnu graška.

Princezo mila, ako dovoljno jako zaželiš
aždaja biću zbog tebe, samo mi jedan osmeh daj
poljubac jedan, kad smogneš snage, možda udeliš
aždaja tada postaće princ, koga ti želiš

Princezo mila, kad bi moja bila…

Okrenula je leđa jer teško joj je bilo…
Oh, tako je teško sreći otvoriti vrata
odnosno priznati da voli ludo princa.

Princezo mila….daj se ne čudi,
aždaje na javi stvarno ne žive
u ovoj priči, ti moja budi,
prinčevi…smešno…bajke su krive

Sanja&Zoran

Treći put.
Kamera?…Ide!
Ton?…Ide!
A vi, kako ste?!

36 962 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 14 3 213.198.212.222 1-
2640 0 ljuba-trebotin AKO POTRAŽE RIJEČI DA SE VRATE – Sensej R. N. 2008-01-25 20:18:31

AKO POTRAŽE RIJEČI DA SE VRATE

moje silaženje
po obalama Stiksa
ništa ne donese sto
nijesam znao moje ruže
nijesu precvetale
one to neće
ili su zaboravile

moje miholjsko ljeto
više nade donese
opadanjem
nego ljeto kalendarsko
toplim vladanjem

moje
ne postoji ništa
postoje samo
opomene bilosti
gdje su sada
zgarišta

7 626 0 oziris 0 srpski 0 0 0 15 3 79.101.128.195 1-
2641 0 ljuba-trebotin SONNTAG – Latinka Djordjević 2008-01-25 20:22:01

SONTAG

Ich singe nicht
Meine Augen sind es
Die dich sehen Ich lache nicht
Es ist der Rotwein
Den ich trank

Ich weine nicht
Es ist meine verletze Seele.

NEDELJA

Ne pevam ja
Već oči moje
Što su te videle

Ne smejem se ja
Već crveno vino
Što sam ga popila

Ne plačem ja
Već moj duša
ranjena.

44 1564 0 laticaDJ 0 srpski 0 0 0 15 3 87.164.212.141 1-
2642 0 ljuba-trebotin JANUAR – Lepa Simić 2008-01-25 20:38:19

JANUAR

Noćas vraćam
vreme unazad…

Znaš i sam
mesec januar nije bio
prohodan
za našu sreću. Još odzvanjaju tvoje reči:
“Pogledaj me
još jednom!”
A
nisi mogao da
nađeš nežni lahor
u mojim prstima.

Borila sam se s vetrom
koji me naprosto odnosio;
Molila se tamnoj noći
da me sakrije u koru drveta;
a tebi podari ljubav
sa ženom koja će umeti
da uzvrati.

Otišla sam daleko
i nikada više nisam pročitala
tvoje poslednje pismo.

Opet
u dugim noćima
tišina pritiskala
moju nevinu dušu,
a prazna jutra mirisala
na osećaj krivice…

Ja nisam našla
put do tebe
a ti,
-ti si me zavoleo više
nego što si smeo…

40 982 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 23 5 89.240.56.28 1-
2644 0 ljuba-trebotin SUZAMA – Predrag Videnović 2008-01-26 22:31:57

СУЗАМА

Како се перу очи
уморне, тужне, свеле
када се туга точи,
како се перу селе?! Како се перу руке
уморне, јадне, младе,
кад саме уз тешке муке
плачне образе гладе?!

Како се пере јастук
мокар, мекан, бео
кад туп, тужан звук
падне на његов вео.

Како опрати све
јастуке, руке, дане
кад влажне сузе те
капљу из љуте ране?!

Предраг Виденовић

3 470 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2645 0 ljuba-trebotin Pod bodhi drvetom – Darko Perović 2008-01-26 22:36:08

POD BODHI DRVETOM

Kakve si sreće
listu požuteli
na istoj si grani
svih zemaljskih leta.
S darom za svrhu
blažiš duši pokoj…

Cetinje, 2001.godina

(C) Darko Perović-Kovalnik 1 556 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2646 0 ljuba-trebotin Tanke niti paučine – Jelena Bandić 2008-01-26 22:40:13

ТАНКЕ НИТИ ПАУЧИНЕ

Седим сама, чекам.
Чекам.
Тебе нема.
Не знам да ли осећаш исто као ја,
Али у дубини твојих очију видим смарагде
Који сијају када ме виде. Можда се варам,
Можда само жарко желим да је то истина,
Да сам неко у твојим очима.
Макар трунка неке среће,
Макар зрно у пустињи твојих осећања.

Да ли ми глас подрхтава док ти име дозивам?
Дал ми очи сјаје оним издајничким сјајем?
Да ли препознајеш себе, да ли препознајеш НАС
У мојим песмама?

Много сам грешила,
Пречесто сам друге место себе тешила.

Танке нити паучине за живот ме вежу.
Мој свет си ти.
Препун раскрсница и путева непознатих,
Прекривеним прозирним и посребреним велом тајни.

Јелена Бандић

3 1286 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 5 1 80.74.161.64 1-
2647 0 ljuba-trebotin KORNJAČA I SENKA – Milorad J. Nikić 2008-01-26 22:45:01

KORNJAČA I SENKA

Čovece kud si krenuo?
Za ženom, a ti, i ja,
samo što ova moja
nikud ne ide, mi se
vrtimo u krugu… Pa što se onda javljaš?
Ne znam kako da
izadjem iz kruga?
Oslobodi se žene…
Ne moguće!

Mi smo kao
poluprečnik
i Ludolfov broj….
kao kornjača i senka
što je ona meni
to sam i ja njoj
Eh sreće!

Što trčiš za njom, stani!
Pusti je samu, vetar
je odneti neće!
Ne smem, izgubiću je
negde uz put!

Kako, zar svi putevi
ne vode u Rim?
Možda,
mi nismo Rimljani,
ona mi je Očenaš,
pričest i Sveti Petar,
…ostalo i sam znaš!

10 702 0 nikic 0 srpski 0 0 0 14 3 78.151.132.122 1-
2648 0 ljuba-trebotin TI – Nevenka Alispahić 2008-01-26 22:49:25

Ti što imaš ime istine
i usne s ukusom pobjede,
ti koji koračaš po oblacima
jednako spretno kao ulicama,
ti imaš ključ za moje srce. Ti što pričaš i kada ćutiš
na čijem licu šetaju romani,
ti što razumiješ šta
zora jutru šapuće,
ka mojoj duši imaš put.

Ti koji svjetlost prosipaš
u noćima bez mjeseca,
što imaš odjek vjetrova u koraku
neprekinutih puteva,
ti se moja ljubav zoveš.

6 542 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2649 0 ljuba-trebotin MOGLI SMO I VIŠE I BOLJE – Dalibor Đokić 2008-01-26 22:52:58

MOGLI SMO I VIŠE I BOLJE

Sećanja gradom protiču
u tišini duše,
jutra mirišu na tebe
i bude me iz sna verovanja
dok dolazi istina svanuća. Na raskrsnici života
prepliću se misli
i nespokoj prolaznosti.
Na krilima vetra
sa toplinom vremena
nekada sam sanjao
blizu tebe na jastuku
gde ljubav je spavala,
a noć gutala tajne.
Na bulevaru ljubavi
strepnja novog iskušenja
pogled utehe
i nedorečene reči.

Sada između nas horizonti,
ljudski nemir duboko urezan
u godine koje vreme briše
i koje polako nestaju.
Verovatno smo mogli
i više i bolje,
ali izgubismo se
u ogledalu samoće…

Večeras, puštam muziku
da me vodi
u ugao kafanskog stola
gde potiskujem vreme.
Dok uz vino pesma cigana me dira,
Ti kao Ti,
nestaješ sa maglom sudbine,
Ja kao Ja,
lutam sam i nestajem.

20 758 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.212.222 1-
2650 0 ljuba-trebotin POSLEDNJA TURA – Miloš Nikolić 2008-01-26 22:59:56

POSLEDNJA TURA

Bagra urla. Izem im kulturu!
Misle da je ponoć opuštanje opšte!
Neko kasapi te Zmaja, te Đuru
dok za šankom pandur i doušnik opšte
nešto tajno. – Kelner! Daj još jednu turu! Sviće sporo. Na radnu torturu
pekari, čistači, žure ko nezdravi.
– Jesam reko da mi mali polaže maturu?
– Nisi. – Jesam! – Nisi! I ne davi!
– Jesam! – Pa, kad jesi – daj još jednu turu!

– Gledaj ološ s posla vata furu
a tek podne prošlo za po sata!
Da ja ih plaćam… – Dobili bi kuru!
– Pasulj čorbast! Po volji salata?
– Mani zelje! Daj još jednu turu!

– Opet ponoć! – Bagre ko na žuru!
– Da idemo? – Kuda? Izeš kuću, dom!
Izeš život koji nam nudi tek brodolom i buru
i izeš ovu zemlju i nas sve sa njom!
– Da krećemo? – Dobro… Daj poslednju turu!

6 527 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.10.91 1-
2651 0 ljuba-trebotin POSLEDNJA PESMA – Svetlana Djurdjević 2008-01-26 23:09:57

POSLEDNJA PESMA

Mirišu noći po uvelom lišću.
Osećam, umreću noći jedne,
modre, jesenje,
umorne od vina i suza reskih,
neprolivenih. Umreću jedne noći tihe, besplodne,
kada jalov san u nedohode crne vodi,
kada te trebam, krvavim srcem vapijem
za tvojim dodirom, tvojom lelujavom senom,
a tebe nema.

O noći, krvava, pusta, nedodirljiva
jesenja noći!
Želim da te osećam kraj sebe
u trenutku ovom nemom, neodlučnom,
kada se tlo poda mnom u ništavilo mrvi.

Samo noćas, u času ovom bludnom
i razgolićenom – trebam te!
Čuj vapaj duše neoskrnavljene
i uprljaj je varljivim smislom.
O, samo noćas, poslednji put,
budi kraj mene!

Pijana sam od vina nabujalih
osećanja u ovoj noći bez dna.
Stropot boli u duševne krize
sve je jači i jači i zov:
pomozi mi!
Pomozi mi da u ovom beskrajnom mrtvilu
konačno nadjem sebe!

Da poverujem, da sam i ja neodvojivi,
nedeljivi deo svemira.
Ali tebe nema. Nikada te i nije bilo
kada sam usnama crnim od neispunjenja
dozivala večnost da se useli u mene.
I zato je ovo poslednja pesma koju
posvecujem tebi.

19 988 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 109.92.63.99 1-
2652 0 ljuba-trebotin TALASI – Davor Slavnić 2008-01-27 15:10:10

TALASI

Da li ponekad tvoje breze sanjaju šum talasa,
što donose ih leptiri sa one strane mjeseca,
iza kapija zabranjenog grada… Slušaš li kako klize posuti bisernom pjenom,
u kojoj je anđeoska duga zaspala,
donose li ti osmejak i nemir u vragolasti san…

Slutiš li njihovu vučiju poruku i vreo dah,
osjetiš li tragove ljubavi i djeliće istine,
u njihovim vretenastim uzdasima…

Donose li ti oni moju krv luđački vrelu,
prosipaju li po tebi pehare zlatnog praha,
guše li tvoje sumnje i crnilo mastila iz snova…

Upijaju li mirise ti tanane kože,
dopuštaš li njeno iskričasto pucanje,
pod vatrenim bičevima njihovih dubokih munja…

Nalaze li oni prve kapi jutarnje rose,
tek isklijale iz tvojih dlanova,
bolnu žeđ vječnog ognja oni gase li…

8 681 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 15 3 82.214.105.11 1-
2653 0 ljuba-trebotin CRVENA KUTIJA LJUBAVI – Ratko Petrović 2008-01-27 15:13:36

CRVENA KUTIJA LJUBAVI

***

ona uzima reči
kao što su:
“ljubav”
“ti”,”ja”
“zauvek”
i zatvara ih u kutiju,
stavlja na njih
mašnice,
umotava ih
u mirišljave
papiriće i gleda u nju danima
diveći se
i pustajući
druge
da se dive
tome,
što je
zatočila našu…

moju
ljubav

ja te reči
tresnem na sto
kao krvav but

ako si gladna ljubavi,
poješćeš je i krvavu
i sirovu i prostu
sirotu

moju
ljubav

8 751 0 ratko 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2654 0 ljuba-trebotin ŠTIKLE – Milovan Veselinović 2008-01-27 15:29:30

ШТИКЛЕ

Улица пуна центар града
светска метропола
сви негде журе
ја узео време
без имало треме
посматрам улицом
корачам за њима
асфалт одзвања
испред мене У здраве и једре жене
мишићи се тресу
дуга валовита коса
по плећима лепрша
витка ли је струка
и весела лица
права лепотица

Али те шиљате
штикле њене
кваре ми све лепоте
Виле од жене
кад на ђону видим
још увек налепиту
од продавнице
етикету цене.

Милован Веселиновић

15 1134 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 80.74.161.64 1-
2655 0 ljuba-trebotin NEKAD – Sladjana Ivanović 2008-01-27 15:58:42

NEKAD

Nekad ćemo se možda
ponovo sresti,
ko zna na kojoj raskrsnici života. Kosu će mi posrebriti
jesenje inje života.
U sivilu bora ću skrivati
bol mladosti.
Zenice će mi sjati
prkosnim iskricama.

Ako me slučajno prepoznaš,
zagrli me jako,
onako kako si samo ti znao
i priznaj bar za sebe,
da je bilo lepo
i da je vredelo
i zbog tih zagrljaja živeti…

20 1204 0 slap 0 srpski 0 0 0 25 5 82.117.192.142 1-
2656 0 ljuba-trebotin DOK ME POGLEDOM STRELJAŠ – Milan B. Popović 2008-01-27 20:17:15

DOK ME POGLEDOM STRELJAŠ

Sedim a bledim,
jer znam i želim da vredim,
mislim samo o tebi.

Dodir poslednji spuštam,
na prikrajak od dna,
ovoga našega,
skrojenog od gustoga čaja,
kao umak od očaja. I lutam,
dok tebi
još uvek plutam, ovako bludan,
suludo, uludo ludan.

I gnevan,
jer pevam, jer snevam,
dok me gledaš,
dok me pogledom streljaš,
iz prikrajka, sa strane.

Ne ove.
One.
One druge.
Onostrane.

3 942 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.18.234 1-
2657 0 ljuba-trebotin RODJEN – Darko Kolar 2008-01-28 21:56:50

RODJEN

Na današnji dan
kad sam se rodio
i nebo zvezdom osvetlio
kad sam prvi korak pokrenuo
i srećno se osmehnuo Na današnji dan
kad sam majku pozivao
i srećan Boga časno prepoznao
tad sam se svete
osmehnuo
i počasnim životom radovao

18 709 0 kolle 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.255.147 1-
2658 0 ljuba-trebotin IZDANAK SVETA – Vida Nenadić 2008-01-28 22:00:15

IZDANAK SVETA

Pođe ponekad srce,bez cilja i nade,
putem prolaznosti večitog sna,
da seme ljubavi krade,
sejući ga u nepoznatom predelu dna… Onda odjedenom shvati da to seme klija
i raste u trulini civilizacije,
u očaju suze nemoći ispija
i izrasta u jedinstven plod negacije…

Ko iščekuje skrivenu lepotu noći,
može zapaziti, u izmaglici daljine,
kako raste i cveta, puno moći,
uzdižući se u neslućene visine…

Možda će nekad i nisko pasti,
u ponovni zagrljaj zemlji, majci miloj,
ali će snagom volje ponovo rasti
u izmaglici svesti u glavi nečijoj.

9 682 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2659 0 ljuba-trebotin BALKANAC – Božo Popadić Aktus 2008-01-28 22:07:43

BALKANAC

Odveo me život
previše daleko,
tamo gdje se snovi sa
morama bore.
Odveo me gdje su
oči pune suza,
tamo gdje se sunce
sakriva u more. Tamo gdje su ljuti
sami sebi stranci,
gdje nema drugova,
prijatelja dragih,
najmilijih mojih,
ni ljubavi moje,
nego samo neki
iz nužde mi znanci,
odvede me život.

I sada taj skot mi,
što se život zove,
traži da se smijem
kada mi se plače.
Traži da za pare
prodam svoje snove,
i prihvatim neke
običaje tuđe.

A ja od inata
i prkosa stvoren,
u brdima lomnim,
što Balkan se zovu,
ne dam mu se lako
i uz nos mu tjeram.
Šta ću kad sam takav
ja Balkanac stvoren.
I ne može život
tek tako da mijenja
ubjeđenje moje,
glavu tvrdu ovu.

31 811 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 79.126.128.232 1-
2660 0 ljuba-trebotin IRONIJA – Sanja Petrović 2008-01-28 22:29:27

IRONIJA

Gužva mi tuga srce
a ono se ni ne odupire.
Razočaranje suznice draži
lavina navire.
Mišići grče
jecaj otima.
Travi, drveću, nebu
se ispovedam. Pričam li ja to
prirodi
o raspadanju?!

27 800 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.228.66 1-
2661 0 ljuba-trebotin Zore Hameuma – Miljojko Milojević 2008-01-28 22:33:52

ZORE HAMEUMA

Blede zvezde… Sviće zora plava…
Čeznu jele i breze i borje;
tiho šumi pusto vinogorje…
Snom dubokim još Hameum spava. Zelen Hisar – Brdo Jugovića,
ko iz bajke iz magle izranja…
Da l još stare gospodare sanja:
Jug Bogdana, Majku Jugovića?

Voz s Kosova, i visokog Merdara,
brekće, hukti, žarovnice roji,
kilometre guta i ne broji
dok ne sretne zoru kod Hisara.

Već zrak prvi Borovnjakom rudi;
piri lahor sa obližnjih gora…
S razvaline Jugovića dvora
soko kliče grad Hameum budi…

Od Čerkeske pa do Tabak male,
dok umilno guguću gugutke,
domaćice, sanjivo i ćutke,
prve vatre za kafice pale…

Grad je budan. I stari i mladi,
sa raskršća ispred apoteke,
žure nekud na poslove neke
a za njima čeznu vinogradi.

Kraj leta 1960.g.

Napomena: Hameum starorimsko ime Prokuplja – postojbine Jug Bogdana.

42 1231 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 15 3 194.247.213.35 1-
2662 0 ljuba-trebotin NE RECI NIKOM – Maria Deyana 2008-01-28 22:44:27

NE RECI NIKOM

Jednom kad me ne bude ,
A talasi krenu u morske pjene
Ti mornar s tuđih dalekih mora,
A ja barka na pučini bez sjene
Morska sirena i tvoja vila ,
Usnuli vjetar u krošnjama topola
Neka te zagrli umjesto mene. Ne tuži ljubavi moja.
Ostat će sunce na horizontu
I pregršt zvijezda utisnute u nebo,
A ja ću poput tužnog Feniksa
K njima da odletim
Doći će i taj dan
Ne reci nikom šta sam ti bila.

Ostat će pjesma ne dopjevana
Prazna soba i slike na zidu,
Izgužvana postelja i svila.
Sa sobom ponesi sjaj moje kose,
Pogled moj u školjkin biser ukleši,
Nastani me u srcu svome
Da mi vječno toplo bude
I nikom ne reci šta sam ti bila.

Kad mi oči zauvijek zaćute
U bašti ruže s proljeća zapupe,
Lik moj vrijeme smrvi ,
A tvoja čežnja dobije krila
Teška k’o patnja zemlje
Prećuti ljubavi moja,
Proći će i taj dan
I ne reci nikom šta sam ti bila.

34 1430 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 78.149.168.217 1-
2663 0 ljuba-trebotin POGLEDAJ U NEBO – Mile Tešanović 2008-01-28 22:48:31

POGLEDAJ U NEBO

Snovi su tvoji bezbojni i stari,
ljubav je tvoja nestvarna i bolna
Ideš ulicama grada i patiš,
pogledom ga svojim tužnim tražiš. Ulice su iste,
i ljubav je ista;
ali stara,
kao vrisak izbezumljen
nad osloncem od suhe grane.
O, ti ženo nekadašnja pjesmo,
tužna pričo sa žute strane,
kao stih nedopisan stari
ljubav je tvoja bila
neumorna, čista..

Ne gledaj više ovaj grad
Podigni glavu i pogledaj smjelo;
gledaj u nebo i sve što je plavo,
zaboravi ulice, klupe i drveće
Hvataj se za vrijeme,
vjeruj
nikad nije kasno za novo proleće.

22 787 0 teso 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.34.104 1-
2664 0 ljuba-trebotin NE NIKADA – Mirjana Lukić – Čalić 2008-01-28 22:53:06

NE, NIKADA

Nikada nećeš saznati
kako mi je u ovom svitanju
sa cigaretom u ruci,
sa suzom u oku,
umornim telom i praznom dušom. Nikada nećeš saznati
koliko mi znači tvoja ljubav
i mrtva slova na papiru
pisana tvojom rukom.

Nisi video moje suze
i nikada nećeš videti
niti ćeš ikada saznati
da je svako slovo tvoga imena
natopljeno mojim suzama.

10 647 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.34.104 1-
2665 0 ljuba-trebotin GANUĆE – Ljubodrag Obradović 2008-01-28 23:52:52

GANUĆE

Očekivano talasanje,
puzi po podu,
rađanje zenita,
cveta na glogu,
a on sluša ptice. Jasnoća se rascvetala,
bežanje raspuklo
i stvarnost
koprivom postala.

Lako je njemu,
komšiji neostvarenog.
Blago njoj,
toj devojčici,
komšinici mašte,
što želje razvlači
u uzaludna htenja.

Očekivano talasanje
puzi po podu,
a on sluša ptice
i …
polako gubi nadu.
Blago njoj,
toj devojci,
što prati modu,
dok joj
srce ne ukradu.

36 1246 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 77.105.34.33 1-
2666 0 ljuba-trebotin DIVLJE DO BOLA – Lepa Simić 2008-01-29 19:29:14

Lepa Simić za Vas!

40 1064 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 23 5 78.146.209.49 1-
2667 0 ljuba-trebotin ТEBI – Zoran Matić 2008-01-29 20:30:39

ТЕБИ

Мали мој анђеле,
Ноћас је део мог сна,
Почивао на твом узглављу. И док је јутро сунцем,
Брисало месећеву срму,
Са твојих снених очију,
Он вратио се мени.

Мали мој анђеле,
Он вратио се да би ми рекао,
Да у твоме срцу,
На песку изнад старих успомена,
Ти чуваш моје име.

Зоран Матић
29.01.2008. године

26 947 0 zoran 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.218.252 1-
2668 0 ljuba-trebotin SAVEST ?! – Ljuba Milovanović 2008-01-29 20:55:21

SAVEST ?!

Da, deda… hvala na čokoladi
Oduvek si pazio na mene
Nikada se nisi ljutio nizašta
Kad se lošim putem krene
Samo pogled tužni uputiš Sećam se dobro pre 15 leta
Kad si mi pravio strelu i luk
Kada smo brali jagode čuo se
Sovin huk, znam da si zabrinut bio
Ruke smežurane bile su mi meke
To tek sada znam, sećam se tvog
Hoda pored reke, kada si hteo biti sam

Da, iskoristio sam priliku kad
Tu nisi bio, našao sam kutiju
Koju si vešto skrio
Uzeo sam novčanicu, a to nisam smeo
Učio me tako nisi, al ja sam tako hteo

Kad se lošim putem krene
Samo pogled tužni uputiš
Bedno je kad je čovek nemoćan i star
Hteo si svemu da me naučiš
Hteo si da mi podariš svoj stečeni dar

A sada, kad je bolnička postelja prazna
Vazduh je suv, suza u oku providna nije
U njoj je tvoj lik, to nije fraza ne,
Samo na reku i jagode mi miriše sve

Da, ja sam ti krst nosio, znam da si hteo tako
Prljave ruke su mi bile, ona novčanica
Mnogo je zla donela
Iako bi me sad osudio svako
Tvoja silueta po glavi me pomela…

dedicated to Ljubomir S. [1995]

3 608 0 minotaur 0 srpski 0 0 0 9 2 195.250.96.11 1-
2670 0 ljuba-trebotin KOLAŽ 2 – Rade Todorović 2008-01-29 21:04:42

KRIVAC

Kao da je
jedini
krivac
tvoj
iznošeni
djubretarac
i moja
vijetnamka.
–
otužni miris
žutih sveća
i
humka
i
venci
poniklo
veštačko cveće,
ne zalivene
tri
jeftine
suze.
SMRT

Nije svejedno,
jedini smo,
vragu pretekli.
–
Ništa
smo
u sveznačenju,
i povlacenju.
–
Kevcemo kano promukli psi
u daljinu.
–
Ne vidim se
a klečim u zanosu,
–
Da nam svetina ne presudi,
kada se pijanac probudi.
–
Zastalo mi je kao kost u grlu od
simetrije vremena i neba.
–
Curi niz ruku
mast sa starog hleba,
raženog,
posuta alevom paprikom.
–
Ako se ne otmemo,
u zaboravu se mrvimo i
završimo kao neslana šala.
–
Čekaju nas,
mozda,
naši preci ili
novi preki sud.

Putem su zašli
u neko blaženo carstvo
u cartsvo prečiste,
u carstvo nebeskih sila,
–
Veselim se ko mornari
i moji pijani andjeli.
–
Žalim
nečije
kosti da prebrojim
i
seni
da postrojim.
–
rastacemo se ko prijatelji
na raskrsću
glibavom
–
Evo me u gluvo doba,
evo me gluv sam i živim,
evo pesme kao mesto radosti
evo me u pesmi i reči posmrtne
evo me u pesmi zbog ljubavi
evo pesmin pad u dubine,
nemoj pesmo, sabljo bez korica
do te pesme pre ptica
do te pesme pre trava.
–
Rodila mi praznina,
rodila samoću,

–
Stajao je,
pred njima
i plakao,
i jedan oblak,
je bio njihova meta.

Čuj

Ne očekuj previše,
ne boje se ni mrtvih misli
ni zivih pesnika,
a kamoli živog semena,
.
Ne boje se svemira
zbog našeg ukradenog vremena,
–
ONI SU

Definitivno
Punih usta,
i
zemlje,
za Dom spremni,
za nove prevare i zavere.
–
Kao da su me pre svih
Oni trovali,
kad su se do bola opili.

–
Kao da se nad nama
pakao otvorio
i crno nebo sastavilo
a ljubav mi se otkrila
u vatri,
u vodi.
–
Dižem se
kao dim,
kao pretnja nebu
u novi vek.
–
Kao da su to cula,
kao da si cula prvi plač,
kao da se prosula krv,
po tebi, po meni,
od zadobijenih rana,
ni vapaj,
jedan kralj,
umire
og uboda
pravo u srce.
–
NEKA SI TU

Neka si tu verna moja
tu je i
plaćena uhoda,
a ja imam srce za buduće patnje,
pa me ti odreši
ajde pre no poludiš,
ti,
ajdeeee,
ti,
na dlanu,
jer se po danu ne vidimo,
ako ti sve znaš
ako si ko bakar i olovo,
ako si mi sumpor
i nisi jos moja bela smrt,
ako si ti nečiji smeh
nisi moja izlivena žuč,
ni gorki list,
Samo si Ti ovo moje
blagosloveno
ludilo u zoru.
–
Neću da te čekam ko prvu pusku,
da se podignem kao strah
u oci slepih bacam zvezdani prah
ili je ovo siktanje kobna greška
ili je to sva tvoja neskrivena moć.
–
Za jedan mali,
mali otkos,
u pesku stope,
u pesku,
prkosim vetru,
prkosim.
–
Evo, praćakam se,
na suvo.
–
Sam ću
zlatne snegove
u zlato da otopim.

–
Otvorila se.
–

Pao je
iz zanosa u vatru.
Pao je kao nas prvi
spomenik.
–
OVERA

Overavam tamu
Overavam tišinu
Overavam život
–
Ne sakriva me šuma gusta,
ne pretiš mi kao Čuma*avet
ne mogu ti ništa crni andjeli
sakrivaš me Ti,
osamiš me,

–
Ako ste ko stene,
ako sam u areni bacen lavovima
ako ste mi uteha ko dove*molitve,
ako ste mi preostale od ljubavi stare
tu ste uvek sve moje, zapete,
kada mi ustrebate.
–
Vetar duva
Košava,
vrabac drhti,
a ja duvam
u promrzle prste.
–
Ljubav mi živi kao
tvoje oči.
–
Moj cvet je nestvaran,
pupoljak što ne krvari,
a oči mi prokrvare.
–
Ni Paor
Život
kao da me ore
kao da mi prevrce
ledinu.
–
I ova senka
uvija se kao pramen
tvoje kose.
–
Kap,
kap,kap,
reči
u meni,
i ti
nišani vec više
u glavu,
u srce.

5 566 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 14 3 91.148.113.139 1-
2671 0 ljuba-trebotin SENKA LJUBAVI – Spasoje Ž. Milovanović 2008-01-29 21:23:32

СЕНКА ЉУБАВИ

Да именујем сенку
Или љубав моју
Између себе
И јасне жеље моје
Колико пута љубав
Колико сенки
Да кажем нисам стигао
Објашњење: шта је сенка

Сенка
то је онај привид
који ти промени виђење
размишљање
очекивање
Сенка
то је нешто као љубав
Сенка
подразумева
и светлост и таму
Стални сукоб
Игра
У којој може да те поједе мрак
или заслепи светлост
Сенка ми пролази кроз собу
очара ме и нестане
Покушавам да је зграбим
а она претрчи на други зид
Узећу чекић-највећи-
и срушићу све зидове

Спасоје Ж. Миловановић

56 1472 0 spale 0 srpski 0 0 0 20 4 77.105.34.104 1-
2672 0 ljuba-trebotin EСЕНИНУ – Jelena Bandić 2008-01-29 21:28:14

ЕСЕНИНУ

Ты что писал,
Так прекраснов стихотворении,
Ты что осветил щека своей России,
Занавек они житъ в нас будут,
Снова зажигатъ звезди что тускнеют. Спасибо тебе что писал!
Твоя душа поэета вечна,
Твои стихи жили когда ты не дихал,
Потому что с ними ты будил чародея.

При них и камен плаче
Так-как волшебни твои слова.
Они могу лето золотою осенъю переодеватъ.
С лёгкостъю создавал ты слова,
Ветер тебе шептал ты тайны мог переплетатъ,
Сказочная природа в твоём глазе игралаю.

Спасибо тебе что писал
что оно плохое в человеке
Своими волшебнами словами стирал.

Јелена Бандић

0 492 0 izgubljena_dusa 0 russian 0 0 0 0 0 0 1-
2673 0 ljuba-trebotin EСЕНИНУ – Jelena Bandić 2008-01-29 21:36:16

ЕСЕНИНУ

Спасибо тебе что писал
что оно плохое в человеке
Своими волшебнами словами стирал.

Јелена Бандић

7 716 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.228.66 1-
2674 0 ljuba-trebotin RIJEČ NAŠA NASUŠNA – Marko Lj. Ružičić 2008-01-30 23:16:56

RIJEČ NAŠA NASUŠNA

Od slova sastavljene
Slogovima nastavljene
O nama sve znaju
O životu pričaju
Riječi…
One šaptaše
One kazivaše
One pričaše
One vikaše
One pjevaše One hrabriše
One hvališe
One kudiše
One slaviše
One žališe
One optužiše
One se rugaše
One oslobodiše
One junake praviše
One se za nas moliše
Kroz život nas vodiše
Riječi ubijaše kao mač
Riječi su pjesma i plač
Riječi nam slogu zidaju
Riječi glave skidaju
Riječi…

Marko Lj. Ružičić
25.01.2008.

12 702 0 ruza 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.228.66 1-
2675 0 ljuba-trebotin TRENUTAK – Lidija Petrović 2008-01-30 23:20:07

TRENUTAK

Kad reči posustanu tražeći oblik
Kad glas utihne prikrivajući san
Kad ruke pomere od usana lik
Možda će se nasmejan prosuti dan Mnogo je ludosti koja ćuti
Mnogo je noći kad se misli roje
A ja ne znam kako odmah prekinuti
I nastavi se nemir kog se grudi boje

Sada samo srce ubrzano kuca
Ponekad mi oduzme po koji dah
Ja ne vidim da ljubav iznutra mi puca
Ja pravim se da postojim samo na mah

7 661 0 lija 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.34.104 1-
2676 0 ljuba-trebotin ENEJEV MAČ – Milorad J. Nikić 2008-01-30 23:31:39

ENEJEV MAČ

Ne volim magle ni u snu
kad se jave, a tek na javi!
Podsećaju me na prizore s onoga sveta,
na užasne i mračne sile ada,
na Kerbera sa tri glave. Treba pobeći iz tih djavoljih ruku
sto nas kao Odisejevu družbu
u ponor mame i vuku,
u mračno Posejdonovo carstvo
u kom se gine i strada.

I nema te svetlosti i zvezde
da nas od njih odbrane.
Vid nam kradu i od oka kriju
i umesto da smo tamo gde smo pošli
puti nas odvedu u nedodjiju.

Ne volim magle u mome kraju
polja, šume, kuće, pute progutaju
i ko ptičurine crne, što zlo i nesreću;
igrom, krikom, letom, pesmom, gukom
svojim zlobnim slute…

Kao Prometeju u oči nam skaču
u utrobi gnezde, kidišu, rovare.
I da mi k’o nekad Eneju
trojanski mač daju
po njima bih sa radošću tuk’o.

17 835 0 nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.34.189 1-
2677 0 ljuba-trebotin JEZIK – Vesna Mladenović 2008-01-30 23:49:38

JEZIK

Jezik se, ko kuče neko,
igrom slučaja,
razvezo-
ko da je vernost,
a ne uzicu prerez”o. Njuškicu baš svuda
na slepo gura, njuška, brlja…
Nakostrešen,
na svoju senku reži
i kad već sa njom ne čavrlja,
ne zna kuda bi, kuda, da beži…

Pas se jedan razvezo –
ta biće da namerno
”Moćne, prljave, Kante” prevrće,
osuđuje silno smeće
pravdom svog rezona,
kojom
Strašne Ljude iritira,
pa ga grde, psuju.
Mrsko im da premeću,
opet, po rođenom smeću…

Stavku:”Pljuno, pa polizo”
im iz Zakonika izbriso.
Šteta!

Malo je šuntavo kuče,
ali znam zašto negde
pečenenice, piliće i gice
ne dotiče.
Ovlaš ih omiriše samo
ko da je nanjušio
prste Dobrog Čoveka,
pa oseća duša pseća
da ga ovaj neće
nogom preko guzice…

Tada u jazbinu nestane,
sve kosti razvuče i lane:
”Aj, miline, kad čojko mi oprosti
nešto što učinilo nisam!
Ma, slatke mi dođu
i oglodane kosti!”

Nekad laje iz čista mira.
Uh, koj li ga nervira?
Nekad mu se omakne
pa i nejestivo slisti,
pa To preživa ko krava-
kao da je trava.
Zna Jezo da je zabrljo,
al se teško izvinjava,
iako je ne jednom nadrljo.

(…!?)

Aman, bre, ljudi,
jezik mi se,
ko pas, razvezo
i svud njušku tura…

Al će mu doskočiti
nečija motka
kad ga, ko džukca,
preko kičme
istambura, istambura…

49 1583 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 18 4 84.9.48.55 1-
2678 0 ljuba-trebotin POD PRISMOTROM CRNIH BOLJŠEVIČKIH OČIJU – Gordana Kneževi 2008-01-31 23:29:52

POD PRISMOTROM CRNIH BOLJŠEVIČKIH OČIJU

Već duže vremena ne osećam zadnje noge
( mislim da je to posledica loše procene razdaljine
od Sombora
do plavetnila svilenih pega
peruanskog vozača trolejbusa) Već duže vremena ne osećam poslednji kičmeni pršljen
( mislim da je to posledica navike
da se stvari stave na svoje mesto
pa makar
i sve medicinske sestre sveta
bile naterane da kuvaju sarmu
subotom u ponoć)

Već duže vremena ne osećam funkciju svojih škrga
(mislim da je to posledica želje
da Island dobije dostojnog rock kantautora
jer čak i mleko kamila…
no da ne dužim:
mislim da mi se dopadaš)

Imaš samo svoj ključ
od sobe i kuhinje

Kada uđeš unutra
ugledaš hranu i sok
( i razbacane mrve po stolu)

i smeješ svoje usne
( prekrivene snegom)

46 1146 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 23 5 78.146.209.49 1-
2679 0 ljuba-trebotin JA I TI – Sladjana Ivanović 2008-01-31 23:35:57

JA I TI

Ja i ti…
zajedno…
Ja i ti…
ipak razdvojeni…
Držimo se za ruke…
ali misli nam se ne susreću.
Ja i ti…
dokle ćemo tako…, Dokle ću lagati sebe da me voliš?
jer lagati srcu nije lako.
Ja i ti…
i koji delić oblaka.
Ja i ti…
i pahuljica na tvom…,
na mom nosu.
Ja i ti…,
nemi…
kao ova strašna tišina oko nas!

Ja i ti…
oboje slutimo kraj…,
ali niko ne želi
da prvi napusti onog drugog.
Ja i ti…
Ja volim te iskreno…
A ti?!?!?…

31 1342 0 slap 0 srpski 0 0 0 15 3 79.126.128.17 1-
2680 0 ljuba-trebotin MARY-HELENA – Pesma nedelje februar 2008 – Božo Popadić Aktus 2008-01-31 23:43:02

MARY-HELENA

(Balkanski hip-hop)

Reče mi da je upoznao
mnogo žena,
al’ da na njega
utisak ostavila nije
ni jedna
kao Mary-Helena. Ma ne,..
nije ona iz Pariza ili Lorena,
ne zna šansone, Luvr i Prevera,
ali je jedina od svih
što uporno po svome tjera.

Mary-Helena nije joj ime,
on nju samo iza tog imena krije,
i kaže da takvu susreo nije
ni poslije nje,…
a ni prije.

Reče mi da je bila
vatrenog oka,
bujnih grudi, zamamnog boka,
sa kosom crnom kao gar,
i osmijeha vedra…, toplog…,
široka,…
i kaže da bi se u nju
zagledao i sam Svazelandski
prin i car,
(..ma gdje mu je to..
mora da je mnogo daleko..)
tako je lijepa bila,
draga i mila.

Uzalud on joj,
slao pregršt i više
ljubavnih signala…
nemade sreće,…
ona ga samo drugom je zvala,
više od toga nije mu dala.

A bila je veli,… uhhhhh!
Rado bi on zaboravio da joj je drug,
Zbog nje je bio spreman
ući i u kockarski dug,
pa makar kad bi ju
na pokeru dobio.
Ne bi zažalio i kad bi
sve
zbog nje izgubio,….
ali nikad ju nije ljubio…

Reče mi da se zbog toga i propio.
Čudo je bila,
čuo sam i ja,
prelijepa Jelena,
iz grada ispod Prenja.
Zvali je Jeca, Lela i Jeka,
za mog druga ona je bila,
nedokučiva i daleka
Mary-Helena,
kao sa Jelisejskih polja,
neka…

40 1735 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.218.252 1-
2681 0 ljuba-trebotin POEZIJASCG – PRVI PUT 2008-02-01 21:35:27Poštovane kolege pesnici,

Ovo nekih novih detalja o pripremi zajedničke knjige:

1. Zajednička knjiga će se zvati *PRVI PUT* a na naslovnoj strani će
još pisati i POEZIJASCG. Evo radne verzije naslovne strane!

2. Konačni Dizajn naslovne strane priprema Svetlana Poljak – Ceca.

3. Kratak osvrt na poeziju u knjizi priprema Miljojko Milojević – Bile,
a očekujem da se u taj deo posla uključi i Spasoje Ž. Milovanović –
Spale

4. Kratku uvodnu reč o knjizi napisaće: Lepa Simić, Sanja Petrović, ja i eventualno izdavač.

5. Trenutno se vode razgovori sa KPZ Kruševac da bude izdavač knjige i
u narednih 5 do 6 dana ću Vas obavestiti o detaljima dogovora,
podpisivanju ugovora i načinu uplate novčanog učešća u izdavanju
knjige.

Pozdrav, Ljuba Obradović

SREĆNO NAM BILO !

Više detalja o projektu na FORUMU !

43 2427 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 30 6 85.180.158.45
2682 0 ljuba-trebotin SVETLANA – Svetlana & Spasoje 2008-02-01 22:23:54

SVETLANA

Svetlana
ko svetlost
igra se ulicama
bele joj kose
i vatrene zenice

Navucite roletne
U zoru kad sunce spasi
U zoru prstenova
U zaplenjenim bakljama
što iz prozora odsjaje piju
u zdravlje njeno
ja ću uploviti sam
kad se sakriju

Navucite roletne

Svetlana
ko svetlost
sa žutom ružom
uzračenih osmeha
igra zanosnu igru
sutona bleštavog
Njeni svetovi marširaju
Kontinenti joj se kolenima slivaju
Dok se mojom brigom
njene oči umivaju
Uploviću sam
u to predvorje tiho
da pripitomim vode
na njenom telu

pobesnele pirane

osunčane

Navucite roletne

Svetlana
ko svetlost
usnula je snovima
hiljade zaljubljenih
iz kojih će se vinuti duga
kroz zamrznutu noć
duga
zvezdama ukalupljena
u prostoru začaranom
pegama
njene uspavane svetlosti

Navucite roletne

Svetlana
ko svetlost
zanesene
zavedene
zapletene
rapsodije
u njenom šarenom oku
umiru tuge na njenim dlanovima
i mesec kalemi jutro
pod bulevarom
zaostalih
sjajnih
i repatih
plodova neba

Navucite roletne

Svetlana
ko svetlost
odnosi pesak vrele pustinje
što ište belinu cvetova
drhtavih haljina
u oazama obasjanih
njenim tkanjem upletenih
raskršća

Navucite roletne

42 3624 0 spale 0 srpski 0 0 0 134 27 95.180.64.194 1-
2683 0 ljuba-trebotin TROPRST – Predrag Videnović 2008-02-01 23:29:08

ТРОПРСТ

Скупите палац,
кажипрст
и средњи прст
у тропрст
у име спокојства
Светога тројства. Мали и домали прст
привите уз шаку
и тако начините
молитву сваку.

Тако иштите молбе
за нас грешне Србе
збораше мудра глава
наш Свети Сава.

Предраг Виденовић

2 540 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.34.104 1-
2684 0 ljuba-trebotin RAZBIJENI JANUARI – Nevenka Alispahić & OVAMO CIGANI – Ljubodrag Obradovic 2008-02-02 00:11:11

RAZBIJENI JANUARI

Povedi me noćas u staru kafanu
gdje cigani violine sviraju
noćas nisam ni žena ni dama
noćas sam samo njegova mama.

Konobar, još litar vina daj
i čase mi donesi, 19 časa,
jednu po jednu da ispijem
jednu za drugom razbijem.

Po jedna za godinu svaku
16 za radost 3 za tugu
za 19 januara izgubljenih
kao 19 časa razbijenih.

Svirajte cigani onu pjesmu
sto nekad pjevah sa vama
svirajte nek duša pukne
kao ova časa prazna.

Ne gledaj me tako
pogledom što sudi
noćas nisam ni žena ni dama
noćas sam samo njegova mama.

Sviraj ciganine nek plaču strune
nek zacvili stara violina
januarske noći beskrajno bole
peku kao živa rana.

Noćas hoću i da pamtim i zaboravim
sve januarske želje prošle
u vinu da utopim nevidljive suze
razbijem s čašama usud bez duše.

Ne gledaj me tako
noćas mi do ničeg nije stalo
noćas nisam ni žena ni dama
noćas sam samo njegova mama.

OVAMO CIGANI

Ovamo cigani,
svirajte noćas za mene.
Duša bi htela spas
uz čaše ispijene.

Svirajte cigani,
stvarnost je tako zla,
draga je moja otišla,
deo mene je odnela.

A ti druže pevaj,
kad pevati ne mogu ja.
Bol u srcu mi seva,
voleh je, zar zabadava.

Svirajte, svirajte cigani.
Jer draga je moja otišla
i deo mene je odnela.
Svirajte, svirajte, cigani.

Svirajte cigani,
stvarnost je tako zla,
draga je moja otišla,
deo mene je odnela.

Hoću noćas da se napijem,
od neverne da se sakrijem,
svirajte, pevajte cigani.
Nikad neću da je prežalim.

P.S. Nevenkina Pesma me je asocirala
na ovu moju, dosta ranije napisanu,
pa ih zato, zajedno postavljam radi uvida
u činjenicu da iste teme inspirišu i nas
* boemčine* a i nežniji pol!

Ljuba

POEZIJASCG!

25 1180 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 19 4 82.117.192.142 1-
2685 0 ljuba-trebotin Za Svetog Savu – Vrtić za decu Trebotina, Žabara i Male Vrbnice 2008-02-02 21:47:38

U
okviru obeležavanja Svetog Save, 25 i 27 januara u osnovnoj školi u
Žabaru i Domu kulture u Trebotinu, održani su prigodni programi.

Prvo je, 25.01.2008. godine, svečano predat na upotrebu nov vrtić za
predškolsku decu koji je izgradjen zajedničkim naporima Dečje ustanove
Nata Veljković, Osnovne škole Žabare i njenog školskog odbora,
gradjanja Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, a uz presudnu pomoć opštine
Kruševac i njenog predsednika Dragana Azdejkovića, koji je i lično
prisustvovao presecanju trake prilikom puštanja vrtića u rad.

Ikona Svetog Save koju je uradila slikarka Dijana Obradović
Neposredno pre svečanog puštanja vrtića u rad

Stigao je predsednik opštine Kruševac Dragan Azdejković

Dva predsednika: Dragan Azdejković – opština Kruševac
i Vukan Petrović – MZ Žabare

Direktor škole – Nada Djurić, Predsednik školskog odbora
Ljubodrag Obradović i Sladjan Andjelković – Autoprevoz Kruševac

Protonamesnik Milan Veljković

Deca su ono najvažnije

Bezbrižna i srećna

Lomljenje kolača

I deca lome kolač

Osveštavanje vrtića

Slobodanka Miladinović, prof. pedagogije – direktor Dečje
ustanove Nata Veljković i Nada Djurić, direktor OŠ Žabare

Predsednik opštine Kruševac Dragan Azdejković dobija sliku, dar
KUD-a Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice
za njegov doprinos razvoju kulture na selu

Nastup najmladjih toplo je pozdravljen

Nismo najbolji ali…

Podsećanje na slavnu prošlost

Na kraju folklor

Prvi red

Sečenje kolača u školi

Miloje Mitrović – zamenik i Ljubodrag Obradović – predsednik
školskog odbora OŠ Žabare

Himna Svetom Savi

Deca su ukras sveta

I kad igraju…

I kad glume…

Najlepša…

Najuverljivija….

Članovi KUD-a Vuk Karadžić

Razigrani…

Raspevani…

I najlepši…

Osmeh za svet !!!

0 585 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2687 0 ljuba-trebotin PTICA OD KRISTALA – Davor Slavnić 2008-02-02 23:34:03

PTICA OD KRISTALA

U antičkom carstvu mjesečevih mjena,
Najdaljega ugla grada Gorograda,
Zakopčala haljine pusta mladost njena,
Šešir sa dva zlatna kruga potajna joj nada. Šume slapovi tišine srcem krhke ptice,
Lelujaju stranci “misle” prozirnu haljinu njenu,
Dok dječak Algol sa zapadne ravnice,
Božurom golica naprslu joj sjenu.

Kolijevke joj pletu sad mramorne tuge,
Za Ništa i za Sve zapela pa pala,
Zorom povija ih dok su tmine duge,
Ta ljubavi žedna ptica od kristala.

Korak sad svoj pružam iz kuće starina,
Pogled mi još jednom na tu pticu pade,
Riječi ja joj prosuh kao kapi vina:
“Odjekivaće ti zvona imaj uvijek Nade.”

Posvećeno jednoj drugarici
Petog utorka
Mjeseca januara
2008 godine
Sretan rođendan Nataša

20 859 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 20 4 82.214.110.61 1-
2688 0 ljuba-trebotin KO RAZUME, SHVATIĆE – Ratko Petrović 2008-02-03 01:09:38

KO RAZUME, SHVATIĆE

PESMA JEDNOG – KRALJA – “HERCA”

Imate jako dopadljiv lik,
ja bih Vas Damo “karo”,
pre nego Damu “pik”

Nije stvarno nikakav ćef,
ja bih pre Vas Damu “karo”
nego Damu “tref” Ja bih Vas okitio, i obuk’o u nerc
pre bih Vas, Damu “karo”,
nego Damu “herc”.

20 910 0 ratko 0 srpski 0 0 0 29 6 213.198.222.139 1-
2689 0 ljuba-trebotin A HTO SAM DA PJESMA BUDEŠ – Sensej R. N. 2008-02-03 10:40:22

A HTIO SAM DA PJESMA BUDEŠ

Kako je ime tvoje
muko nepoznanice
okreni se
da vidim ti
lice Nemam ja ništa jer sve što imam
ništa je
ako ga tvoji pogledi
ne zalivaju

Ne slušaj ništa
kales bre Andjo
jer doći će nepozvani svatovi
i tudji neželjen-hatovi

Ne pjevaj bre
slavujče
otišlo je da ne dodje
edno azgin
draguljče

5 721 0 oziris 0 srpski 0 0 0 15 3 77.46.228.180 1-
2690 0 ljuba-trebotin MAČ SA DVE OŠTRICE – Darko Perović 2008-02-03 10:45:44

MAČ SA DVE OŠTRICE

Čoveče,
data ti je
moć
pokreta
da hiljade milja
prođeš,
a ostaneš
na istom mestu…
Kikinda,21.X 2001.god
Darko Perović-Kovalnik

4 548 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.34.97 1-
2691 0 ljuba-trebotin SUMER NIGHT – Zlatko Knežević 2008-02-03 11:11:53

SUMMER NIGHT

We slowly dance by the moonlight.
On dark sky lazy fly one plane.
This is summer slow hot night,
and we don’t feel around rain. I shudder for her as fire blue hair.
Her big arbutus is very strong.
I love to see and feel kiss her.
It strike me in heart as big gong.

I admire her eyes as fire as flowers.
This is our lovely and sweet night.
Those are our happy summer hours,
and we have a shower of moonlight.

(C) Zlatko Knežević

0 456 0 ZlatkoK 0 english 0 0 0 0 0 0 1-
2692 0 ljuba-trebotin SUMER NIGHT – Zlatko Knežević 2008-02-03 11:13:11

2 516 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 5 1 84.9.50.62 1-
2693 0 ljuba-trebotin BISER – Dragica Ždralić 2008-02-03 11:19:06

BISER

Sanjala sam
Kako valovi
Hladnog mora
Udaraju
U naša pospana tijela. Sanjala sam
Nesrećne rudare zlata
U iščekivanju…
Grumen po grumen praha
Ispiraju.

Plima se pretače
u oseku,
i mjesec uranja
u uzbuđeno more,
a iz njega izranjaju
bijeli zmajevi sreće.
To se porađa
Okean istine
I iz njega ispada
Naše dijete.

To se školjka otvara
Kao latica pupoljka
Kad se
Rascvjetava.

5 790 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.218.252 1-
2695 0 ljuba-trebotin MOJA CRNA DžUKELA – Vida Nenadić 2008-02-03 19:24:03

MOJA CRNA DŽUKELA

Uvek tokom zima
kad razmaknem zavese i bacim pogled
kroz inje na prozoru
ugledam moju džukelu. Gledam je kako se crni
jer sva je crna
da ne može biti crnja
a oko nje je snežna belina…

I uvek se radujem tom prizoru,
pa umesto prozoru,
odem do nje
i odnesem joj vode i hrane

A ona mi se
pogledom zahvali.
pa se skupi poput garave lepotice
i priđe mi da je pomilujem.

I milijući je
onako crnu, odanu i lepu,
osetim da i ona miluje mene.
I bude mi teško da je ostavim.

A ona mi zadovoljno mahne repom
i kaže hvala njenim crnim očima,
prelazeći prag svoje kuće
da se malo zagreje.

Onda iznenada zalaje
na sve nepoznate ljude i zvuke.
I kad skoči u visinu čini se da se prolomiti sve
da nam sačuva prag kuće.

3 1017 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 4 1 213.198.218.252 1-
2696 0 ljuba-trebotin SVETA ZEMLJA – Milisav Djurić 2008-02-03 19:35:39

СВЕТА ЗЕМЉА

Звоне звона с Хиландара,
с Грачанице ехо одјекује:
муку мучи колијевка српска стара.
Судбину јој други кује! Са Косовског равног поља
и са древне Метохије
на све стране звоне звона:
за опстанак бoj сe биje!

Гладне звјери, злe aвeти,
Богомоље српске пале;
прогањају народ свети;
заштити нас Хиландаре!

На Косову, српској земљи,
za опстанaк бoj се биje;
иста земља, исто небо;
aл слoбoдaн Србин нije…

Милисав Ђурић

27 918 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 14 3 82.117.192.142 1-
2697 0 ljuba-trebotin DVA SONETA – Miljojko Milojević 2008-02-03 23:09:52

APOTEKA

Sat na zidu sa večitim klatnom
čas za časom u godine stapa;
akvarijum sa ribicom zlatnom
krasi izlog pored Eskulapa…

To je izlog apoteke stare
kraj korzoa Hameuma grada…
Tu sačeka ili drug drugare,
ili dragog neka cura mlada. Sa korzoa ispred apoteke,
kad svet žuri kući da odmara,
ustreptale, mlade cure neke

s šarmerima žure put Hisara…
Al za srce i kajanja s Hisara
nema leka apoteka stara.

ZULUMĆAR

Vedrog lica, praznog džepa,
zulume je svud činio:
mnogo pio, previše ljubio…
Volela ga i ružna i lepa.

Još se dive starom zulumćaru
nežne dame i vesele i plačne,
pamte zore sa njim na Hisaru
i poljupce niz ulice mračne.

Sada starog, svelog, zulumćara
služi mala apoteka stara…
Nekad ima, nekad nema leka,

a bez leka zna se šta ga čeka…
Ako, barem ima lude uspomene
na kafane, urnebese, muziku i žene.

(C) Miljojko Milojević

Povodom
04.02.2008.g.- godišnjice mog pridruživanja na sajt *Poezijascg*
zahvaljujem se svim pesnikinjama i pesnicima na lepom druženju i
postavljam dva soneta iz ciklusa „Hameum“.

22 1140 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 19 4 194.106.185.67 1-
2698 0 ljuba-trebotin Izašla je nova knjiga Nenada Stakića – BESTRAGIJA 2008-02-03 23:33:46

Izašla je nova knjiga Nenada Stakica – Bestragija za www.liber.org.yu
.To su pesme o mladim ljudima, tragičnim sudbinama, ljubavi,
strasti i o realnim životnim problemima, knjiga ima 71
stranu, puna je divnih ilustracija Dimitrija Ćurčića a rad na
naslovnoj je delo Nine Stojanović mlade umetnice iz Sombora.

Nenad Stakić – Autobiografija. Rodio sam se u NS, 05.11.19779.
godine. Počeo sam da pišem kad sam imao samo 11 godina i to pripovetke.
1999 sam počeo da pišem poeziju. Posle toga sledi 5 godina pauze
zbog najtežeg životnog perioda, u jesen 2005 sam počeo da
pisem ponovo poeziju a na leto 2006 sam u staroj Fridi u
centru imao prvo knjizevno vece, te 2006 na leto
zavrsavam knjigu Ljute rakijaske pesme, u januaru 2007 ta knjiga
izlazi na netu u elektro formi i deset hiljada ljudi je cita, te iste
2007 imao sam 5 knjizevnih veceri a jedna od njih je bila sa Stivenom
Rodeferom iz Amerike koga jako cenim kao pesnika. 2007.
godine 2 puta me je intervjuisao Gradjanski list, jedanput Siti
fokus kao i sajtovi Prozaonline i književnost.org. 2007
izlazim sa radovima na30 knjizevnih sajtova, a u novembru iste sam
zavrsio Bestragiju koja izxlazi za www.liber.org.yu iz Beograda.

Treca knjiga mi je gotova, imam oko 40 novih pripovetki a poceo sam da
radim cetvrtu knjigu koja ce biti 100 posto poezija.Ja sam pesnik,
mracne, ljubavne, ulicne i poezije pobune.

Nenad Stakić

10 881 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 91.150.98.236 1-
2699 0 ljuba-trebotin REVOLT RADNIČKE KLASE – Nenad Stakić 2008-02-04 18:47:19

REVOLT RADNIČKE KLASE

NA NEKOM ZAMIŠLJENOM HORIZONTU
NALAZE SE STARE
I RASPADNUTE RADNIČKE ZGRADE.
TU JE JEDNA VELIKA KASARNA,
I PRUGA, I JEDAN STADION. U TIM SIVIM ZGRADAMA
ŽIVE MOJI DRUGARI
SA ULICA NAŠEGA GRADA.
MI SMO DECA RADNIČKE KLASE
U SIVOM ARHIPELAGU TUGE I BOLA.
MOJ PRIJATELJ ŽIVI
U ZGRADI KOJA SE RASPADA
ON ČESTO GLEDA KAKO
MUNJE KIDAJU NEBO NAD DETELINAROM
MI SMO RADNIČKA KLASA NOVOGA SADA.

OVO JE NOVI SAD,
A NE SJAJ I BOGATSTVO
CENTRA GRADA.
AKO ŽELIŠ
DA UPOZNAŠ DUŠU GRADA
BEŽI PO IVICAMA,
IDI PO PREDGRAĐIMA!

POSTOJE PRIČE I URBANI MITOVI,
POSTOJI GOMILA GRAFITA,
POSTOJE KLINCI KOJI PO PODRUMIMA
CEPAJU SVOJE INSTRUMENTE,
I PUNE TE BEZDUŠNE PODRUME
SVOJOM VELIČANSTVENOM MUZIKOM

IZ DUBINE DUŠE, I SRCA,
I STOMAKA LJUDSKOGA
REVOLT RADNIČKE KLASE
SIROMAŠTVO I ISKRENOST I ULIČNE TUČE
MARGINALIZOVANI, ODBAČENI, PREBIJANI
OD POLICIJE MUČENI,
OD POLITIČARA ISKORIŠĆENI

MI SMO RADNICI NOVOGA SADA!
NIKAKO U LEVO!
SAMO FLAŠA PO TVOJOJ TINTARI,
PRLJAVI POLITIČARU!
NEKA GORI DRUŠTVO I NEBO,
NEKA SE DEMONSKA VATRA RASPLAMSA…
U VATRU I OGANJ
SMRT HIPOKRIZIJI
ZGAZI SVE ŠTO NE TREBA DA POSTOJI!
REVOLT RADNIČKE KLASE
SA IVICE GRADA TAME…

6 686 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.34.33 1-
2700 0 ljuba-trebotin OBOLUS – Milorad J. Nikić 2008-02-04 21:23:16

OBOLUS

Život nam prodje u maglama nekim
Sunčanih dana beše tako malo
Uvek na tragu snovima dalekim
Živelo se, al i umiralo. U raskoraku, medju snom i javom
Tamo i amo, pa gde tas pretegne
Bivasmo bliže, zvezdi, nebu plavom
Nego zemlji; medj` drvećem, travom

Stalno u grcu, nekoj zurbi, zbegu
Htedosmo valjda ostaviti traga
Al sve se zbrisa, kao što u snegu
Nestanu puti, i zemaljska blaga

Proteku reke i iscuri vreme
Na stvari sitne, beznačajne, male
I onda kad se začuju sirene
sa pesmom svojom sa druge obale

Grešni, s torbom punom snova
Stavljamo tačku, zatvaramo vrata
Svakome život obolus iskova
Heronu za trud i za vožnju plata.

18 748 0 nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.33 1-
2701 0 ljuba-trebotin TREŠNJIN CVET – Ilija Katana 2008-02-04 21:30:46

TREŠNJIN CVET

Proleće je na pragu,
a mi i dalje u grču,
u neizvesnosti i strahu,
sa nataloženom nelagodom
i neodredjenim smerom.
smislenom putu još nismo na tragu. Koliko je proleća prošlo,
a da ih primetili nismo?
Sebi smo dopustili,
da nepovratno prohuje pored nas!
Hoćemo li ikada, -ići i gedati trešnjin cvet-,
da li ćemo uskoro reći da je to vreme došlo?

U nečem realnom potražimo spas,
oslobodimo se isključivosti, nesloge i zlobe!
Bacimo uskoro pogled na trešnjin cvet.
Držimo se stare mudrosti,
da rad sve pobedjuje, okrenimo se njoj,
u ime budućnosti svih nas.

17 3422 0 Katana 0 srpski 0 0 0 14 3 46.235.101.225 1-
2702 0 ljuba-trebotin MAJCI DA MI ČUVA – Vlastimir Ćirović 2008-02-04 21:35:59

МАЈЦИ ДА МИ ЧУВА УСПОМЕНУ

Када умрем, мајко:
Стави ми њену слику
На моје усне свеле.
Да не будем сам у паклу;
Нека ме храбре
И живот ми славе,
Њене усне вреле. Онако наг, кад будем морао:
Да гурам хладне стене.
Нека она уз мене буде;
Да ме љубе и снагу ми дају,
Те најслађе усне њене.

Када дођеш, мајко;
На моју хумку свежу:
Запали две свеће…
Остави их нека заједно горе;
Кад нисте дали самном да живи,
Нека свеће заједно сагоре.

Донеси и две руже:
У пупољку свеле…
И засади једну поред друге;
Нека заувек остану такве.
Као наше младости полетне,
У пупољку среће а у цвету туге.

И кад чујеш, мајко,
За несрећу њену!
Отиђи до гроба где она сја.
Реци јој само, молим те мајко:
„Он те чува на уснама!“

Властимир Ћировић

22 1019 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.19.211 1-
2703 0 ljuba-trebotin OD RAĐA VAJDA – Dalibor Đokić 2008-02-04 21:40:43

OD RAĐA VAJDA

Bilo je posle podne
Ja i Ti,
tako mlada,
a tako željna svega.

Bilo je veče,
laž i istina. Bila je noć
uz vino,
dok senke su uzdahe
po zidovima slikale.

Bilo je jutro,
poljubac i reči,
ali ne ljubim Ja to tebe
ludo jedna mala,
Ja to onako…
samo smirivah nemire
u postelji tvojoj
i tražih izgubljeno.

Bio je novi dan
i bila si samo
od radja vajda,
života, zdravlja

27 903 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 10 2 75.200.30.196 1-
2704 0 ljuba-trebotin OPROŠTEN MRAK – Svetlana Poljak 2008-02-04 21:46:58

OPROŠTEN MRAK

Vrtimo se u krugu
savršenom zločinu Venere
puca kao prezreli nar
ta sumanuta stvar
bez glave i repa
za koju kažu da je ljubav
iako kida i cepa nas
na mlitave
nikad ispunjene presude… O, kad bi lutka tišine
zarila zube u tebe
bar da pocepa
tvoju usamljenu noć
navrzlu na besanice ulude…

Ostejem, nek bude šta bude;
U mojoj se ruci svici bar trude
da oproste mrak…

47 1724 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 50 10 213.198.204.41 1-
2705 0 ljuba-trebotin JEDINI – Natalija Čupić 2008-02-04 22:01:21

ЈЕДИНИ

Недостајеш ми.
Знам, не верујеш.
Волим те.
Верујем, не осећаш.
Требаш ми.
Осећам, не слутиш. Живим због нас.
Слутим, не видиш.
Борим се за тебе.
Видим, не сањаш
Трајаћу за нас.
Сањам, вероваћеш.

Наталија Чупић

7 862 0 CupicN 0 srpski 0 0 0 40 8 93.87.179.82 1-
2706 0 ljuba-trebotin SENKA – Katarina Tošić 2008-02-04 22:09:29

SENKA

More penušavih misli i moje požude
Se odbija od hladnu uglančanu stenu tvog oklopa
Borim se da te pridobijem
Prizivam oluje da oduvaju bedeme tvrdjave tvoje
Mračne ratnike podzemnog sveta
Da probiju utvrdjenja kule ledenog brega
Sa vilama ispevam pesme da omadjijaju te
Šaljem beskrajno duge kopreni
Da zaklone pogled ka njoj Mračne senke te sačekuju
U prolazima izmedju svetova
Krvlju urezujem tvoje ime na grudi svoje
Pomračinu koristim da ti se približim
U magli te dodirujem kroz vrtloge svetova
Mastom te krunišem večnošću
I kupam najlepšom kišnom noći
Uzdižuci te do Bogova olimpa
Darujuci ti njihove moći
Goblinu realnosti moje
Princu čeznje surove
Oklopniče bez duše
Što jašeš u susret drugoj

Kajanje će te na tom neizvesnom putu stići
Tada ti stidljiva senka neće više prići

Katarina Tošić

10 1398 0 dawina 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.47 1-
2707 0 ljuba-trebotin VUČIJE VRIJEME – Božo Popadić – Aktus 2008-02-04 22:12:42

VUČIJE VRIJEME

Dođe mi poneka tako,
ma šta ponekad,
prilično često,
da psujem život
i sve uz to što ide,
pa neka bude šta će da bude. Dođe mi eto
da se ispišem iz
ljudske sorte
samo kad vidim
poneke ljude.
Pogani, lažljivi i svoji samo,
za interes prodaše
rođenu majku.

Takvi ti ne bi dali
ni da živiš,
A takvi se danas
na TV vide,
petljaju,
lažu, prodaju maglu
i ni da trepnu il’ se postide.

Zbog njih je život
postao muka,
oteše sve
što se oteti može,
moćni su, jaki i puni sebe,
a kako rade
i šta sve čine,
jadnici mnogi, njihove žrtve,
ostaše
bez sopstvene kože.

Vučije vrijem
došlo je kažu,
otima ko kako umije
i može,
danas je hvale vrijedan
i cijenjen
onaj ko bolje otima,
vara i laže.

26 889 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.109 1-
2708 0 ljuba-trebotin ČOVEK – Svetlana Djurdjević 2008-02-04 22:20:01

ČOVEK

Čovek nikada nije
Slobodan i svoj
Samim tim što je čovek
Što misli
Što pokušava do kraja
Da sagleda
Nit čudesa Što nestaje sa prvim
Zrakom nagoveštaja
Novoga jutra
Novog neizbežnog
Sutra
A ipak juče
To juče stoji
Dogradjuje se i raste
Prevazilazi vaseljenu
I ostaje okov
Nemogućnosti
Straha
Bola
Života

19 877 0 djurdja 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.33 1-
2709 0 ljuba-trebotin SKITNICA – Nevenka Alispahić 2008-02-05 20:01:00

SKTNICA

Ja sam skitnica
pustim ulicama
i alejama šarenih stihova,
putnik nebeskim stazama
i razgovori moji su
sa nebeskim gospodarima. Mogu ti pričati
šta Mjesec sanja
kome se Zvjezde smješe
i šta Sunce piše
ali,da li bi razumio
priče beskraja?

Ja sam skitnica
misli prašuma i
brodar širokih okeana
znam gdje stanuje
čovjekova sujeta
i gdje je smješten
svjetionik nadanja.

Da ti pričam?

Ne,ja sam samo skitnica
priče su moje
za tebe prazne
rasuću ih po
putevima vječnosti
pokušaj,tamo ih potraži.

I, ako možda,
možda shvatiš,
prateći trag neispisanih priča
srešćeš skitnicu
s plaštom jesenjih boja
sa pahuljama
snijega u kosi…

19 828 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.34.33 1-
2710 0 ljuba-trebotin NAIVNA DUŠO – Milovan Veselinović 2008-02-05 20:30:23

НАИВНА ДУШО

Када ти живот постане борба
када у срцу останеш сам
дозиваш срећу као и тугу
излаза из бола нигде немаш Зашто чине баш они тако
који су прирасли на срцу твом
руше ти срећу и чине зла
куда ће они са душом својом

Љубиш и волиш, жалиш и мучиш
рајску башту хоћеш да ствараш
док они краду од живота твог
оно што им не припада

Љубави жељан загрљаја топлог
у болу кукаш они не чују
када им кажеш зла која ти чине
без размишљања одмах те псују

Ћути и мучи наивна душо
кад ниси храбра да спречиш зло
живот је сваком борба вечна
награда за то запаљена свећа

Шта значе на гробу венци и цвеће
чему су толике запаљене свеће
угашена душа не мирише цвеће
неосећа топлоту свеће
а они траже опроштај за грехе.

Милован Веселиновић

21 792 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.33 1-
2711 0 ljuba-trebotin NARODU – Mile Tešanović 2008-02-05 20:34:40

NARODU

Ovom narodu je potrebna svjetlost
Ovom narodu je potrebna nada
Ovom narodu je dosta laži
Ovom narodu što masovno strada Sunce je daleko i bez neke moći
Zvijezde su tihe u strašnoj noći
Nade nam nema niti će doći
Ni svjetlost nema ne daju joj proći

Bezvrijedne glave iznad naših tijela
Iz rana nam teče naša krvca vrela
Izgubismo borbu u kaljuži blata
Postadosmo žrtve dragulja i zlata

Ovaj narod nije ovo zaslužio
I ako je ponos negdje pogazio
Kretao se nijemo ka vratima pakla
Sudbina ga nije nevoljnika takla

I sad kad ga boli na tijelu rana
I kad zna da nema dolazećeg dana
Kad svjetlost i tama postaju mu isto
Opet narod voli samo zlato čisto

Ovaj narod biće i bez mrva hljeba
Samo daj mu zlata odavde do neba
Zakloni mu sunce mjesec i zvijezde
Narod će sam sebe zbog zlata da jede

Zlato je prokletstvo što nikad ne stari
Djedovi su naši bili mu čuvari
I stariji oni od naših djedova
Nosili su zlato iz tuđih gradova

Svaka tuđa stopa prokleta je bila
Što narodu drugom ponos je gazila
Kletve su se čule ispod humki mladih
Jecale su duše iz grobova hladnih

Sve nestaje, ide, u zaborav pada
Al` narod ne shvata; nepotrebno strada
Grešna duša pretka grešnost mu ostavi
Narod strašno želi da unuk nastavi

Putem ide nekim; kroz trnje i blato
Pred očima njegovim svjetluca mu zlato
I kad mrtvi padnu ispred tuđeg grada
Preživjeli žele djelo tuđeg rada

Ovom svijetu je potrebna svjetlost
Ovom narodu je potrebna nada
Ovaj narod je zamro u laži
Ovaj narodu što masovno strada

26 799 0 teso 0 srpski 0 0 0 20 4 85.199.3.192 1-
2712 0 ljuba-trebotin NISAM GREŠNA – Sladjana Ivanović 2008-02-05 20:46:26

NISAM GREŠNA

Nisam grešna,
što sam srušila
mostove tuge,
što mi se u očima
umesto suza
presijavaju duge. Nisam grešna,
što mi je duša
ljubavlju opijena,
što mi se na licu vidi
da sam
zaljubljena žena.

Nisam grešna,
što nam se
misli susreću,
što nam snovi
java postaju
što nam ruke
u zagrljaju
pletu sreću.

Nisam grešna,
što sam tvojim
stihovima očarana,
što sam postala
tvoja sjena,
što mi je kraj tebe,
zarasla stara rana.

Nisam grešna….
što me tvoj
vragolasti pogled
obara s nogu,
što mi telom vatre,
koje si zapalio.
divlje gore,
i što ih više
ugasiti ne mogu.

Ili sam grešna?!…
Ma….ne…
to nije greh…
to ljubavi je dar…
nisam grešna…,
samo sam zaljubljena…
i srećna.

32 1080 0 slap 0 srpski 0 0 0 30 6 93.86.88.31 1-
2713 0 ljuba-trebotin CVETNA PESMA – Bogdanka Rakić 2008-02-05 20:55:04

CVETNA PESMA

Sama na cilimu od ljubicica
gledala sam tvoje daleko Sunce.

Usnila sam mutnu vodu,
a tvo je smeh odzvanjao medju lokvanjima. Videla sam dan sto za tebe svice,
neveni su pozeleneli od zavisti.

Presla sam oronuli most
i dotakla tvoju ruzu.

Jela sam divlje jagode
i upijala tvoju bol.

Miris jorgovana lomio je moje telo
dok je tvoje Sunce nestajalo sa mog horizonta.

25 1250 0 Boba 0 srpski 0 0 0 14 3 84.9.48.64 1-
2714 0 ljuba-trebotin ŽIVOT JE ČUDO… – Jelena Šabić 2008-02-05 20:59:01

ŽIVOT JE ČUDO…

Još jedna godina u nizu…
I čini se da je nešto važno blizu,
nešto veliko i značajno,
a ipak je sve tako kratkotrajno. Dolaze ljubavi i odlaze sa mrazom,
nastavljamo dalje životnom stazom,
ne znamo kuda nas put vodi,
niti šta ce na tom putu da se dogodi.

Život je težak, neko je rekao,
neko na život nije čekao,
već je sam svoj život kreirao
pa se ishodom iznervirao.

Ipak je to Božji posao,
čovek je od majmuna postao.
Budi čoveče, ono što jesi,
al na kraju, stižu te svi tvoji gresi.

4 1032 0 signorina 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.14.68 1-
2715 0 ljuba-trebotin POD SKLOPLJENIM KAPCIMA – Alisa Salopek 2008-02-05 21:03:44

Под склопљеним капцима

Гледам ти очи, страсти пуне
Погледом скидаш ме
Клизиш по мени
Као дете низ тобоган
Лагано па све брже У погледу ти осетим
Ту игру поноћних играча
Што у шаренилу бескраја
Под склопљеним капцима
водиш са мном.

Алиса Салопек

13 939 0 alisa 0 srpski 0 0 0 10 2 77.105.61.213 1-
2716 0 ljuba-trebotin PROSTRANSTVA – Ljubodrag Obradović 2008-02-05 22:12:21

PROSTRANSTVA

Prostransva su
razum učinila malim.
Na dlanu leže
neostvareni snovi.
Danas se neko
sa mnom surovo šali,
pa mi nudi
život bolji i novi. Nudi mi život
koji se samo sanja,
a ja rukom
odmahnem i bežim.
Posle svih tih
silnih laganja,
na novo obećanje
odmah se naježim.

Prostranstva su
ispred i stepe,
svetionik
belasa u noći.
Da prebolim
nanete mi štete,
valja mi prvo
pustinjom proći.

Ipak, iskra slobode
u duši tinja,
nikad nije sve,
do kraja propalo.
Više mi neće
pomoći tuđa milostinja,
još nadanje u sebe,
mi ostalo.

31 847 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 83.78.162.157 1-
2717 0 ljuba-trebotin SLOVO O LJUBAVI – Maria Deyana 2008-02-05 22:36:54

SLOVO O LJUBAVI

Rukama si bisere do neba peo
milovao zvijezde ko da su od pjene
mjesečevom svilom si pleo
među toplim bedrima voljene žene Kao pčela kad odleti pa se vrati
na grudi bijele kao dva buketa,
miriše ova noć, pa zlati
i ti letiš od cvijeta do cvijeta

Upijaš miris zrelog ljeta na mom ramenu
nektar piješ na pupoljcima ive,
izranja strast ko buktinja u plamenu
ruke tvoje noćas na voljenoj ženi žive

Safir plavi blješti sjajem
to budno oko što me prati tvoje
u pjesmi ovoj otpjevanoj s osjećajem
moje usne za tebe postoje

Maria Deyana

35 1201 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 20 4 84.9.49.158 1-
2718 0 ljuba-trebotin AM ANFANG UND AM ENDE – Ljubodrag Obradović 2008-02-05 22:53:37

AM ANFANG UND AM ENDE

Am Anfang und am Ende
Geschieht immer etwas im Folge
In Vergessenheit und Unendlichkeit
Bleiben uns nur Erfolgen Die Vergangene zählt nich mehr
Sie bestimmt, manche stört
Der Zug in Endlose geht
und der Weltschätze mit sich trägt

Meine Geliebte sitzt im dem Zug
gedankenlos, glenzt von Glück
Sie hört auf Freund, bewundert ihn
Und sieht die Zunkuft bunt und f’in.

Die Zukunft folgt verückt und schön
Verschlafen winke ich von Peron
Und Morgen mit einem Pokalwein
Trette ich in einen neue Traum ein.

Alles vergeht, ewiger Spiel
Der Mondschein und Frost mit ihm
Und Arbeiter werden mit Glas Bier
Von Vergangenheit reden – die war schlim

Und wieder Arbeter werden arbeiten
Die Weise wiesen und träumen
Und mit jeder neue Parade,
Die gleich reden und fluchen

Entlang der Strasse werde ich ziehen
neben den glätzenden Schaufenster
mit Händen in leeren Taschen
In meiner Seele wird Mond rascheln

Das Ende werde ich erreichen
Dort kommt jeder ohne seiner Wille
Mit Handwink setze ich den Zeichnen
Es lebe Freulichgkeit, nicht der Stille!

Am Anfang und am Ende
Geschieht fast immer im Folge
In Vergessenheit und Unendlichkeit
Zählen gleich, Niederlagen und Erfolgen

Prevod na Nemački: Stjepan Herman i Milorad J. Nikić

Hermanu i Nikiću Hvala!

Verzija na Srpskom: NA POČETKU I NA KRAJU

13 1813 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 83.78.146.133 1-
2719 0 ljuba-trebotin OKREČENI GROBOVI – Predrag Videnović 2008-02-06 18:30:58

ОКРЕЧЕНИ ГРОБОВИ

Живи, у бело
одевени гробови,
окречено дело,
телесни робови,

ходају, размећу се
својом белином,
у трулежи надмећу се
скупљеном прашином. Мртви су црни
трулежни костури,
у локвама крви
давно заборављени.

Велике табле
и свеже цвеће
су изнад мемле
и црне вреће.

Окречени гробови
и даље су раке,
телесни робови
што плаше свраке.

Предраг Виденовић

4 553 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.34.109 1-
2720 0 ljuba-trebotin BOŽE – Davor Slavnić 2008-02-06 18:34:49

BOŽE

BOŽE!
POMILUJ
ovu pticu boje maka…

I NE DOPUSTI
nebu da u ovaj čas
bisere svoje raspe. I NAREDI oblaku
da lebdi miran,
strpljivo da je čeka.

Jer…umorna je BOŽE,
iako sada možda i zna
da njena duša
više nije sama.

I UDAHNI joj snagu
divlje rijeke s planine,
da na cilj svoj sretno stigne.

I na kraju
MOLIM TI SE…
DAJ joj na dar
sunce moga oka,
tamo iza oblaka.
MOLIM te…
BOŽE!

30 1396 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.109 1-
2721 0 ljuba-trebotin BISER – Jelena Bandić 2008-02-06 18:38:01

БИСЕР

Прекривено тајним погледима и додирима
Хрли у сивило самоће, бежећи од стварности.
Спава на руменим латицама руже
Што ју је вековима својом сузом заливала. Сјај њеног ока Сунце јој је било,
А топлота њеног бића ју је грејала.
Тајно, никад докучено, у души јој се скрило
Једно малено зрно песка.

Живела је у самоћи,
Грејала се ледом у хладноћи.
Ни слутила није оно мало зрно у њој.
Тек једном, са мирисом јутра
Погледа у сунце и схвати:
Радује се због новог сутра.

Пробуди се у њеној души нежној
Не зрно, него бисер са сјајем њених очију.

И тај бисер засијаше тако бљештаво,
И дозваше сребрну, од звезда, кочију.
Одвезла се у бољи свет њоме.

Више није сама као пре,
Живи са радошћу и дружи се са дивотом
Јер зна да њен бисер заувек ће
Блистати животом.

Јелена Бандић

6 618 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.109 1-
2722 0 ljuba-trebotin NEČITKO U POGLEDU TVOM – Aleksandar Berić 2008-02-06 18:48:29

НЕЧИТКО У ПОГЛЕДУ ТВОМ

Из ока твога дуго је падала
за песме писање кап тешког мастила,
таквој се сузи, знам, ниси надала,
једну је невиност кап упропастила. Љубав са срећом биљка је ретка,
од њена листа се још више уздише,
послушај причу срећнога свршетка:
што мање љубави среће је више.

Живот без љубави жеља је пуста,
и буди сигурна, опет ћеш волети,
ја то бар знам из свога искуства,
а знам и да ће опет помало болети.

Јер ситна је, а густа, та танана пређа,
много осећања у њој преплетено,
не дозволи туђој срећи да те вређа,
без додира боде то вретено…

Александар Берић

34 1200 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 40 8 77.239.64.134 1-
2723 0 ljuba-trebotin NEPROLAZNA – Ivan Banović 2008-02-06 18:57:23

NEPROLAZNA

Neprolazno lepa
i zauvek mrtva
ležiš na bolnim
grudima mojim. Umorna i slepa,
ljubav, kao žrtva,
zaspala je
na usnama tvojim.

Neću smeti, draga,
liti suze ove,
koje mi odavno
oko sprema…

Samo jedna blaga,
kada me pozovu,
kad budem siguran
da te više nema,

pašće… i nestati…

P.S. Evo nešto najiskrenije od mene za početak…

10 741 0 nunobette 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.34.152 1-
2724 0 ljuba-trebotin SVETOSAVSKU POVELJU za 2007.g dobila Gordana Vlahović 2008-02-07 22:00:35

Светосавску повељу Културно просветне заједнице Крушевац за 2007. годину добила је Гордана Влаховић.

Гордана Влаховић

Година
и место рођења још непромењени ( 1946. на Огњену Марију, село Руђинци
код Врњачке Бање ). Место боравка старо и стално ( Крушевац ). Хлеб
насушни обезбеђује професорским послом. Записи и Прикази у књижевној
периодици. Књига кратких прича * НА ИВИЦИ СНА* ( Багдала 2002 ) и *НА
ЛИЦИМА ОЧИ* ( Багдала 2004 ).

ДЕСАНКИН КУФЕР

Мимо сезоне.

Хотели су затварани. Жалузине на вилама приведене окнима. Са тераса
покупљене столице. Соба за издавање има али нико их не нуди. Још мање
их неко тражи. Фијакеристи чекају да прође дан. Новембром посуте липе
по бледим хризантемама затурених бањских башта. Мештани се прибирају да
ван сезоне заварају несанице, покупе домаће абере, пресаберу учинке.
Мирно, закратко. Чамотно, подуже. Онда се појавила она. Госпођа
Десанка, удова инжењера шумарског из Крагујевца, Петровића. Испред ње,
између два носача, куфер. Велики, дрвен, боје као какао, са металном
резом и катанцем. Тежак, чини се по посртању оних што га носе. Иза
куфера, она, права, стасита, у комплету од црног броката. У ситном ходу
одсјај од облих чланака, говоре мушки. Ма од шнала у штрасу, украса на
ципелама, процеде женски гласови. Вез на чарапама у бордури. Дораћује
се мушким очима до колена, а и више, ” С можда у раду “на
машнице”.Сунцобран јој заклања скупљене уздахе у пунђи на белом врату.
Поиграва се дрвеном дршком завршеном облом слоновом кости. Другом руком
води цечкића од десетак година у ‘морнар- . , ском оделу и лакованим
ципелама. Оставља миришљави траг мошуса целом променадом, и замакне ка
Чајкином брду, У кућу коју ће назвати “Мој мир”.

Сезона у Бањи
прошла је. У трену, сезона је постала непотребна. Сваког дана у
преподневним сатима нова станарка виле “Мој мир” прошета до топле воде,
са трагом мошуса за собом. За тамним, опојним, тешким мирисом, на
одстојању, и као случајно, бањски докоњаци, радозналци, осведочени
љубавници као, Заим ефендије као, са шеширима на готов с, са
неисказаним благословом њој, што у заметку уби чамотињу. Иза витражица
на прозорима прате очи жељно, злурадо, усхићено, завидљиво. Црне комаде
чипке на хаљини од жоржет свиле, тамни шешир закачен иглом од ћилибара,
Мараму око врата, крајева спојених медаљоном. Торбицу у истој боји.
Таласање и извијање. Као да је једна једина, а опет себи довољна.

Нагађања, Што баш у Бању? Крије она нешто. Која удовица?! Види је како
се увија. Дете! Па дете може и неудата, колико ја знам. А паре за
послугу и вилу, и ону свилу на њој, одакле то удовици?! Сина вратила У
интернат, је л’? Мора женска да буде мирна. Боље јој да мирује, но да
је ми смирујемо. А јеси ли чула за онај њен куфер? Држи га под кључем.
Шта ли је у њему? Питај Олгу, иде код ње да ради.

Олга не воли
да прича. Она сваког другог јутра одлази у вилу “Мој мир”. Набавља,
чисти. Помаже госпођи да се дотера за излазак. Меси колаче. Цела улица
мирише на ванилице. (Од госпође све мирише). Дели их деци из улице.
Госпођа тако ‘оће. Брише прашину са куфера. Глади га просто, ко чељаде.
Госпођа је гледа док то ради, осмехнутим очима, као какао. Олга је
добила мараму од госпође. Обрубљену срмом. Не носи је. На госпођино
зашто, одговара: нико у крају није умро већ седам месеци. Немам
прилике. А можда одем до учитеља. Да питам за дете. Ма јок због детета.
Дете добро, ал’ марама hути. Госпођа се смеје оним својим као какао
очима. Олга мазно прелази руком преко куфера, постиђена од толико речи.

Зима је измицала. Госпођа Десанка позвана је у кућу Марића,
на чај. Зорка Марићева, из имувне грађанске куће, уважена и доказана
удовица. Воли љубавне романе у наставцима, из “Политике” и ситан вез
покрстицом. Воли свог сина Јоцу, вечитог студента медицине. Бечког.
Најлепша ливада отишла на бечко студирање, незавршено. И не зна се кад
ће, Али, она га воли, и није јој жао. Добро, и ћерку има. Плаћала јој
учитеља клавира. Учила је фином понашању. Кћер слабо схватала, и са
учитељем понављала етиде, чешће но што фино понашање налаже. Онда се је
удала за бањског доктора. Воли удовица Марићка и да удари по носу
Бањчанке. Зато зове младу жену из виле “Мој мир” на чај и ситне колаче,
у пет поподне. Сад је као наша, каже себи Олга, а мене је богме, од
почетка.

Ионако је сезона на помолу. Велико спремање, излагање
пролеhном сунцу. Болни, залудни, заморени, докони, за забаву спремни,
прељуба жељни, свакакви, приливају се у бањске паркове. Променада у
осмесима, потпетицама, голим мишицама, дечјем цикоту, жубору, жамору,
крцкању, по којем уздаху. Нуди се, огледа, звера, развлачи, дремка,
добацује, презриво одмахује. Заобилази, гурка, уштине, руку је,
облизује, пролази кроз ништа. Виво, виво!

Оно што је наше,
овдашње, гура се у страну. Само Олга види. И само она хаје. Госпођа
копни. Госпођу једе нека мука. Госпође нема у недељу. Комад папира.
Куфер је твој. Нема ме. Кључ у катанцу.

Чекање, данима. Да
се гласне. Да се врати. Да се мртва окаже. Ни привид магле од ње. Само
куфер у вили “Мој мир” коју мора да испразни. Одлаже тренутак подизања
поклопца. Душу ли чува у њему? Преноси га у своју кућу, у угао
гостинске собе. Избрише прашину, откључа катанац, овај се поломи. Иза
поклопца затрепти отсјај бившег живота. Либаде у љубичастом плишу,
опточено срмом. Кошуља од српског платна извезена златном жицом.
Медаљон овални, у филиграну, уоквирује лице дечака смеђег погледа.
Јутано јастуче цветних мотива, везено вуницом. Икона Светог Луке
умотана у велики плави столњак. Десетак сребрњака. Роман у наставцима
“Расути ћердан”. Албум са неколико фотографија. Полупразан. Млада жена
у кошуљи од српског платна са високим господином у шеширу. Она са бебом
у ” наручјУ, наслоњена на јутано јастуче, Њих троје у пози благе
осмехнутости. На самом дну, депеша нека, Олги неразумљива. Госпођа
Марићка јој растумачила, са швапског. Из Швајцарске. Госпођо Петровић,
са жаљењем јављамо да Је вашем сину стање погоршано. Пожељно би било да
преостале дане проведете са њим. Доктор тај и тај. Неки санаторијум.
Јевтика, мора да је, каже Олга.

Сезона пролази. Бања се враћа
нагађању. Нагађа, па престане. Куфер у гостинској соби, У ћошку, Чека
да Олгино усвојено дете порасте. Ћерка.

Сасвим мимо сезоне

Сезам се отворио на њен петнаести рођендан. На истом месту (годинама),
избледео, са металном резом и по¬квареним катанцем без кључа. Тај не
сандук (за дрва, брашно и алат). Тај не ковчег, туђе и хладно. Него
саучеснички, привржено, баба Десин куфер. Ћилими и славски столњаци
извучени. Потпуно разочаравајуhи остатак. Зар за ово, оно силно
прида¬вање важности, облетање и снeбивљиво додиривање? И погледи
заустављања од Олге нане: дете, не дирај. И очи госпође са фотографије
на зиду, изнад, у нијанси боје куфера. и оно укопавање на месту.
3абленутост у смеђу тугу њихових зеница. И силно чуђење што ту госпу
повезују са нареченом власницом, баба Десом. Готово обмануто претура и
пита: само то. Неиспуњен албум, фили¬грански медаљон са дечкиhем
озбиљних очију, неки роман у наставцима, календар из 1939. са сликом
кнеза Павла, однекуд склоњеи. Било је места и за њу. Да слаже и одлаже.
Једно по једно. Да затвори. И оде.

Није Отмена госпа
прохујалог доба. То са отменошhу нема много везе. Доба јесте разгажено,
разнето, смешно-тужно, расточено. Погрешни кораци враћања. Трага и не
налази. Ни затечени календар са сликом пра¬вог принца, бледог и
далеког, и лепог у самотној и пустој сети високе намесничке столице.
Подвијену страну календара за седми месец светоилински. Цртеже у
заглављу: старог пророка у кочији и два крилата белца, лава у златном
кругу са гривом од седам олујних ветрова. Идилу са стрњишта са уморним
момком и женском обести над њим што ликује. Јули. Српањ. Стари датуми,
православни. Нови, римокатолички. Збуњујуhе поделе за младу главу, са
мишљу о једном Богу. Кратак типик за 1939. нејасан, тада.
Поучно-забавни део. Химна коју учи напамет а не сме да каже. Ућуткују
је. А лепа песма. Боже правде, али у себи. Па неке приче, први пут чула
(много тога први пут). Јанко Веселиновиh, Светолик Ранковић, Григориј е
Божовиh. Нека прича оПери Сегединцу, поцепан крај. Данима са Пером
спасава ње¬гову Јелену. Од тада свакој књизи прво погледа задњу страну.
После листања, враћање на почетак. Високо чело правог принца, Један
глед, и одлагање у куфер.

Тражи први прочитани љубавни роман.
Из Политике, у наставцима, “Расути ћердан”. Да се утопиш у сузама. Због
растанака и састанака. Што се воле и што им не дају. Што су туђим
неваљалствима ускраhени. И што су у блаженом стиску спојени. Исплаче
се, за сваки случај.

Филмски свет, купован од џепарца за
доручак. Часопис за сневање. Лепи, славни, богати, забавни, луцкасти,
бурна живота, мислила је. Прикачена цедуља за насловну страну, уз
лабуђи врат Одри Хепберн. Требају ми паре. За дедине наочаре. За мамин
е руке. За неспособну сестру. За фармерке брату, оригинал, бар једном.
Да тати покажем … Хтела бих, бре, да имам паре … Брат нашао и
дописао: јебеш паре, живела љубав.

Где су примерци
“Америчког пре-гледа”? Часописа америчке пропа-ганде, шта ли. Онда, то
је била Америка филмског света. Питали је: знају ти адресу, како’ су те
нашли. Ја сам њих. Писала им. То је буржоаска пропаганда. Дајем оглас:
мењам про-летерско порекло за буржујске новине. Говорили јој: ухапсиће
те. Није разумела. И није се уплашила. Зато ваљда што није разумела.

Читаве топке филмских плаката. Посебно Џими Дин, бунтовник без разлога,
кобајаги. И Марлон Брандо у Младим лавовима. Немци су окупатори. Немце
тамане партизани. Мрзи Немце иако их пише великим словом. Али Брандо
игра Немца. И он је једи-ни Немац кога воли. Тада. Сећа се тачно где је
оставила своје прве синглице (Реј Чарлса, Чаби Чекера). И како је до
њих дошла. Шљакање за распуст. у стајање у зору. Четири километра у
једном правцу. Три ме¬сеца, и први грамофон. Let’s twist again! Опет,
до даске.

Коверат и папирићи из школских клупа. Дописивања док
се амебе деле, или Миленко Стојковић убија Турке. Читај Тркаче оловних
ногу. Иста си Гвин Френч, једва чекаш да изгубиш невиност, само не знаш
с ким, добро дете. Влада. Каква колена има ова историчарка. Славко.
Када ти одеш умрет ће птица Камао… Одакле му ово? Нико за њом није
умро, зна. Можда је неко због ње минут живео, теши се. Сложила је и
приче Џека Лондона “Жудња за животом”, бале-танке са прве журке, црни
џемпер излизаних лактова а ла Жилијет Греко. Разгледнице из Палерма,
сабирног логора одбеглих трагача за добром земљом. Разгледнице једног
од одбеглих који се никад није вратио. Прогутао га тамо неки Кливленд
или Детроит. Да пише херц-роман, поменула би и дневнике и лексиконе.

Трага и не налази. У куферу Ништа. Празан, чека неког трећег, да
привидима испуни мукле ћошкове. Док Десанку, и Олгу, и њу, и њу,
заве-јавају, како рече рокер ,снегови и шаш’

Гордана Влаховић
из књиге *НА ЛИЦИМА ОЧИ*

OBRAZLOŽENJE SAVETA ZA DODELU SVETOSAVSKE POVELJE

Sveti Sava – Rad Dijane Obradović

Na
sednici Saveta za dodelu Svetosavske Povelje održane dana 27. 12. 2007.
god. kojoj su prisustvovali članovi: Gorana Mladenović, urednik
Dopisništva RTS-a Kruševac i predsednik Saveta, Stana Petrović
Marković, profesor srpskog jezika i književnosti, Svetlana Djurdjevic,
upravnik Kulturno prosvetne zajednice Kruševac, Dragi Veškovac,
starešina crkve Lazarica i Nemanja Moskovljević, nečelnik Opštinske
uprave, doneta je JEDNOGLASNA odluka da ovogodišnji dobitnik navedene
nagrade bude GORDANA VLAHOVIĆ, profesor srpskog jezika i književnosti
iz Kruševca, a na predlog kolektiva Ekonomsko –trgovinske škole u
Kruševcu.

Imajući u vidu celokupan rad dobitnice Svetosavske
Povelje i njen doprinos kako kulturi ovog grada, tako i ostalih sfera
našeg društva, kao i činjenicu da je književnica i član Udruženja
književnika Srbije, clan kruševackog Književnog kluba “Bagdala”,
Ekološkog pokreta “Bela Breza” i saradnik Društva za negovanje
tradicije oslobodilačkih ratova od 1914. do 1918, godine. Gospodja
Gordana Vlahovic, tokom karijere koja jos uvek traje, bila je direktor
Ekonomsko – trgovinske škole koja je u vreme njenog mandata odlikovana
Ordenom rada sa srebrnim vencem. Uspešno kreira i realizuje mnoge
manifestacije vezane za kulturni život našeg grada. Saradnik je
Kruševackog pozorišta, Narodne biblioteke i Kulturnog centra Kruševac.

Predsednik saveta
Gordana Mladenović

IZ BESEDE PRI URUČIVANJU SVETOSAVSKE POVELJE

Poštovani oci, dame i gospodo, dragi projatelji

Večeras je moja radost neizmerna, a reči, kojima obično dosta dobro
vladam, čine mi se nedovoljne i blede, da tu radost iskažu. Večeras dok
primam Svetosavsku povelju, prisećam se reči velikog župana, gospodara
Srpskog, Nemanje, upućenih mladiću krasne pojave i blagorodne naravi,
svome najmladjem sinu: *Prvo hodi svojim nogama i puteve svoje
ispravljaj. Ne sklanjaj se nadesno, ni nalevo, jer puteve one s desna
zna bog, a razvraćeni su oni s leva.* U mojoj svesti i emocijama
prisutan je sjajni lik onoga koji je puteve očeve sačuvao i bio uteha i
čuvar starosti očeve, velikodušan u praštanju, mudar u pouci, pouzdan i
čvrst u veri, nadahnut ljubavlju prema čoveku.

Ako je
procenjeno da je dodela Svetosavske povelje kruna moga rada na Savinom
putu znanja, istine, pravde, na putu odvajanja dobra od zla, moje je
zadovoljstvo neizrecivo, mada ne treba zaboraviti nikad Savine reči o
sebi *nedostojnom*, a u težnji ka postizanju sklada izmedju
ovozemaljskog i božanskog.

No, kao što ni knjige koje pišemo,
ni druga dela koja stvaramo ne nastaju sama od sebe, no se u njih
slivaju sva iskustva predjašnjeg života, ljudi, predeli, bilja,
snegovi, sve priče, sva imena sa rafova biblioteka koja su davnašnji i
dokazani prijatelji, zvuci i slike svesti i podsvesti, likovi
detinjstva, tako i za dodelu ovog sjajnog priznanja dugujem:
– onim
likovima i pojavama sokaka moga detinjstva, negde na medji izmedju
Vrnjaca i Rudjinaca, pre svega mome dedi Branku i majci Nadi,
– svojim profesorima književnosti,
– svom dragom kolektivu Ekonomske škole u kome je veoma dugo vladala
stvaralačka i podsticajna atmosvera i duh uzajamnosti, posebno aktivu
profesara književnosti i srpskog jezika u kojima sam imala sjajne
saradnike i svim onim mladim ljudima u nebrojnim odeljenjima i
učionicama koji su mi pružali radost u radu.

Zahvaljujući članovima Saveta KPZ koji su u mom radu prepoznali vrednosti koje treba nagraditi ovim visokim priznanjem.

I na kraju, zahvalnost dugujem svojoj ničim uporedivij porodici koja me
je hrabrila, pomagala, a kad je trebalo i dobronamerno kritikovala.

Počastvovana sam Svetosavskom poveljom. Hvala.

Gordana Vlahović

5 8353 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 19 4 213.137.122.59 1-
2725 0 ljuba-trebotin SUSRET SA SV.SAVOM – Natalija Jakovljević 2008-02-07 22:35:03

SUSRET SA SV.SAVOM

Velmoža je ušao u hram
i zatvorio vrata
da čuje savet oca ili brata…
Oko vrata ogrlica mu od pčela
rojila je glasove naših roditelja.
Iz plavog vidika
sa Suncem umesto konjanika
pojavio se On-
Sv.Sava plavook.
I otac i brat
bela pčela,svat.
Da upita velmožu
zašto mu se zemlja načela
i kad je počela da se osipa
kad ostavio je kamene gromade nade
i mramorne vence
što cvetaju pred Mladence
i studence,rečice,stope
vredne kosače,kosačice
zlatno snoplje.
Kad ostavio je medjaše
kam što kamuje
što samuje-u molitvi što sabira
i pregradjuje put neprijateljima. Kad ostavio je
Gorioč-što gori na gori
Devič-devičanski
Dolac-što govori
Dečane-pre večnosti isklesane
Sokolicu-kao ticu
što poleće kad je viknu.
Banjsku -malu
Gračanicu-lepoticu
Zvečan -zvonki
Sv.Spase-glasne
Zočište,Mušutište
ratnike-oklopnike
Ljevišku -Bogorodicu
Rečane-od reči
Arhandjele-Dušanove
Kad ostavio je temelje…..

Ljut je Sv.Sava
konja se prihvata
i nestaje u crnim šumama
u svojim stopama kamenim
u svojim suzama plavim
u gorskim očima Durmitora
u Prokletijama-prokletim
na Goliji -goloj
nestaje u crnoj noći ovoj…

24 4651 0 natalijajakovljevic 0 srpski 0 0 0 39 8 178.223.171.50 1-
2726 0 ljuba-trebotin VRATI SUNCE – Spasoje Ž. Milovanović 2008-02-07 23:05:21

Naš
drug, moj *čika Spale*, Vas poziva na premijeru svoje nove predstave
Branislava Nušića *KNJIGA DRUGA* , koja će se dogoditi u Požarevcu
13.03.2008. godine u 20.00 časova. Pa Izvolite! Ja idem, a Vi ??? Ko
nije u prilici da čeka premijeru predstave, u nastavku ima Spaletovu
novu pesmu. Uživajte. Umetnost bez granica…

ВРАТИ СУНЦЕ

Знам да је сунце престало да сија
Јер си ти пожелела кишу
Али зашто је теби
Она потребна
Кад су булевари опрани
А усеви давно покупљени
Или је то нека твоја опомена
Понесенима

Врати сунце

Рекла си
Не дам
Не може
Нећу
Мени треба
Кад не будем више тужна
Вратићу сунце

Волим те

Зато што си љубав моја
Да си нечија друга
Опет бих те волео
Јер си сва од љубави
И како могу да не волим љубав
Као да не волим Бога
Који је сав љубав
Али не схвати погрешно
Бог ниси
Боже ми ‘прости
И то кад ми на памет паде

Ипак
Ти си најлепша
Најблиставија
Најљупкија
Са очима као у анђела
Једном речју
Са префиксом
Моја

Врати Сунце

Крадљивице
сунчевог сјаја

Спасоје Ж. Миловановић

57 1701 0 spale 0 srpski 0 0 0 29 6 213.198.199.32 1-
2727 0 ljuba-trebotin RASTANAK – Sanja Petrović 2008-02-07 23:10:31

RASTANAK

Posmatram te.
Obrazi su ti bledi.
Nose znak tvoje sramote.
Srce ti ubrzano pulsira.
To srce u kojem je sahranjeno moje.
I reči neizušćene
eto, ostaše bez eha. Ovo je moj poslednji čin
i zato, Odlučnosti, ispuni ga.

42 1164 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 29 6 194.247.213.35 1-
2728 0 ljuba-trebotin PTICE NIKADA NE OBEĆAJU ZBOGOM – Svetlana Poljak 2008-02-07 23:20:02

PTICE NIKADA NE OBEĆAJU ZBOGOM

Ustaćeš sam, nem,
beo i bled kao sebični
magličasti trag sijalice
sa tvoje hrastove komode
i možda nije u redu
ali se pitam kako je moguće da
ne znaš kako je sasvim u redu
da neko ko dodje mora da ode Dobra je samoća, poveruj,
ako je zadržiš gladnu
izmedju zaustavljenog vremena i kurziva
Doneće ti halapljive sintakse na pladnju
i onda će ti se reč pretvoriti u gužvu, živa
baš kao što sam ja
u lutanju nepobediva

Dobro je, poveruj, da znaš
kada da odeš i kažes hvala
ili da opsuješ život
i ne kažeš više ništa
jer vreme, veruj, daje samo
jedan trenutak zabadava
a ovo je za nas skupa igranka
kad odvajamo rat od poprišta

Neću da te madjijam
pepelom biblijskih parabola
da se prožimam kroz tvoje isplanirano,
dosadno kraljevstvo
jer tako bi samo za jamstvo
pred tobom ostala gola
kao sujeverje pred Bogom
a kada ptice lete iz dola
nikada hikome ne obećaju zbogom

Možda će se vratiti…

51 1695 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 37 8 213.198.248.209 1-
2729 0 ljuba-trebotin RUŽAN DAN – Vesna Madenović 2008-02-08 00:12:30

RUŽAN DAN

Gde da kupim sat
koji će zvoniti na moja dobra
raspoloženja.Kako su česta,
nedeljama bih spavala,
a da ne razmaknem zavese. Ružan dan-ocenih ga…
Skupilo se sve
u klupko od pruća,
a nezadovoljstvo ga kotrlja
po pejzažu izbledelih boja.

Drveće-suvo,
trava-žuta,
pesak-ne svetluca,
voda-mrtva,
Nebo ko par
ispranih crnih farmerica…
Vazduh-ah, neka- disaću sutra!

Sklopih oči…
Tad ustašca
spustiše mi na obraz
dva poljupca
čarobna
od kojih sve zeleni,
lista… lista…

Pesak opet
blista, blista …
Voda romori
hoće sa njom da se igram
živa, živa…

”Dobro jutro, mama!”
Udahnuh ko davljenik:
kiseonik …

Ko spas
ne razmaknuvši zavese
ocenih: predivan dan!
Ma, i da je kiša –
nebo je ko lan!

Gde je pruće?
-Koje pruće?!

45 1138 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 22 5 78.146.20.80 1-
2730 0 ljuba-trebotin NA OBALI DUŠE – Vida Nenadić 2008-02-08 21:10:39

NA OBALI DUŠE

AKO
si ti oblak
sa neba snova,
požuri da uhvatiš
suze kiše
iz mojih očiju. AKO
si talas sa mora,
došumi
do mene…
Prepoznaces me
kao iskru
u oku…

AKO
si ti sunčev zrak
zasijaj punim sjajem
i otopi
ove sante leda
izmedju nas.

AKO
nam je to sudjeno,
srešćemo se
negde
na obali duše

14 1179 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 9 2 213.198.199.32 1-
2732 0 ljuba-trebotin Tebi, MILI – Mirjana Lukić – Čalić 2008-02-08 21:19:54

TEBI, MILI

Znaš, Mili
shvatam tvoje reči i tvoje ćutanje,
obećanje od kojeg nema ništa,
ustvari
shvatam sve tvoje postupke. Ja,
platila sam grehe svoje mladosti
i još ih plaćam
ali dok ne dodješ sam
ja neću da te vraćam
u svoj sumorni svet.

Ni jedne kule ne stigoh sagraditi,
ni jedne svoje snove ostvariti
a mladost brzo prodje
i kada pomislih da svemu je kraj
samoća opet dodje
i ovlada mojom dušom.

Sve što je bilo nesta
u vihoru moje mladosti
i gorke čase žuči,
i retki trenutci radosti
jedino ti mi osta
kao opomena da krenem,
da svega je bilo dosta.

I jednom,
kada sve prodje,
kada nestanu moji mladalački sni
znaću jedina ja
da si me spasio ti,
MILI

11 795 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2733 0 ljuba-trebotin EMA,ČUJES LI, PADA… – RAde Todorović 2008-02-08 21:26:50

EMA, ČUJEŠ LI, PADA…

Uvek kada dodje novembar,
kiše padaju i ja setim se leta
i pomislim na tebe.
Samo pomislim…
Ema i ja šetamo po kiši. Kiša je čudna pojava u mom životu…
kiša me podseti na tebe
i na to da kao i ja voliš da šetamo po kiši.
I onda te pozovem…
onako čisto usput okrenem tvoj broj
da čujem šta radiš.
Pitaš me šta to lupa toliko…
„Kiša“, kažem ja… i onda čujem
tvoj smeh na drugom kraju žice,
tvoj glas čujem…u meni slavuja…

Nije zaboravila…
Kiša, oboje je tako volimo…
A život…trošimo,
neko nevidiljivi vuče konce
dve marionete…

Jedina si ti, Ema,
jedina kao otkrovenje sto se plaća
osmesima, uzdasima oduševljenja,
lepim rečima…
Kada kesten zamiriše na uglu,
izgubim se kao naivac,
zamisli kad u prvoj slici,
naslikan kesten ima tvoje oci,
i sve ima boje leta,
zlatna polja talasaju kao tvoja kosa
a ja budala zaljubljena,
još ne verujem u čuda a volim te.

Slikao bih zimu dok polako pada sneg
pod onim žutim lampionom
što obasja svaku pahuljicu
što se topi na tvom licu
Začudjeni prolaznik, smeje se,
padaju u sneg dve voštane figure.

Probamo prvi sneg,
naš prvi sladoled, Ema,
večeras sneg pada,
a nas dvoje nasmejani…
Negde se smeju i klizaju deca.
Ema, ljubio sam te,
slušali smo našu tihu melodiju kiše…
a večeras sanjaj šapat prvog snega…
Ema, čuješ li,
pada…

8 978 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 20 4 82.214.110.61 1-
2734 0 ljuba-trebotin Postadoh zbog nje – Božo Popadić-Aktus 2008-02-08 21:31:55

OSTADOH ZBOG NJE

Postao sam ljudi,
vjerovali ili ne,
notorni, teški
ljubavni pijanac….,
sve zbog nje…
Moje najdraže.
moje jedine…
moje voljene. Ispijam ljubav,
sve na eks,
i tražim da sipa
mi još…
sa njenih usana,
iz njenih očiju,
sa njenih grudi,
sa njenih bokova..,
još…još… i još..
i nikad mi dosta nije,
kad se sa njom
ljubav pije….
pije se i pije..

I svaki put me
ponovo opije,
dok Venera mi na uho
šapuće tiho:
“uberi pupoljak..
taj moj…
što sam ga
poklonila njoj..
beri i uživaj
u sreći…
to ti je
poklon moj..,
najveći”

Kupidon strijele
odapinje…
sa svakim ispijenim
poljubcem..uzdahom..
sve brže i snažnije…
a ja pijem,..i pijem..,
i nikad mi sa njom
dosta nije….,
ma nek’ me
samo ona živog napije
i načisto opije..
krivo mi nije.

A ona…,
ljubav moja jedina…
tako je zanosna…
Afrodita joj dar podarila…
umijećem opijanja obdarila..
Ona me opila..opila..
za sva vremena….
srna moja plaha…,
ta predivna žena.

31 747 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 79.126.135.113 1-
2735 0 ljuba-trebotin U SAMOTNIM NOĆIMA – Maria Deyana 2008-02-08 23:38:33

U SAMOTNIM NOĆIMA

U plavetne ljetne noći
U usnulom granju četinara
Šume tiho akordi u samoći
U krošnji uzreloga nara Zvuci pira u nenadanom času
Zelen bršljan mahovinu plete
S jedne zvijezde bijeli sjaj se rasu
Bisere mi u kosu zaplete

Ne znam više da l’ je san il’ java
Mjesec sjajni ili cvijetić, šara
Srebrnasta rosa,noć je il’ dan
U usnulom granju četinara

Čudna igra. Zora potom rana
U zrcalu moje duše sjene
U osami dragulj, sa mog dlana
Nesta zvijezda k’o mjehur od pjene

26 997 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 49 10 79.70.37.65 1-
2736 0 ljuba-trebotin NA KRAJU TUNELA – Života Trifunović 2008-02-08 23:58:30

NA KRAJU TUNELA

Na kraju tunela izlaz postoji,
ali do njega stići treba,
a put je dug i opasan,
kroz život brdo nevolja vreba. Tunel je vlažan i klizav,
gmiže se na svakom koraku.
Ni sa svetiljkom ne vidi se izlaz,
u ovom gustom i crnom mraku.

Vazduh ko otrov guši,
ne može ovde više da se diše.
Kaplje na nas sa svih strana,
kao da liju jesenje kiše

U tom isprepletenom lavirintu,
može se izgubiti i glava.
Najbolje je u tunel ne ulaziti
i nastaviti da se spava.

(C) Života Trifunović

13 1144 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 24 5 82.117.205.249 1-
2737 0 ljuba-trebotin U JEDNOME SMERU – Milorad J. Nikić 2008-02-09 17:32:44

U JEDNOME SMERU

Pobego bih rado ali kamo, kuda
Na vrela mladosti, izvore i česme
Ubiše me kiše i sumorna jutra
Čak i ova tuga o kojoj se ne sme Na srcu je jeza, eh, samo da znate
S jeseni se laste ka jugu upute
A s proleća opet u jatima vrate
Kad zavičaj zovne na nadeke pute

Nas nikada niko dosad zvao nije
U jednome smeru karta nam je vozna
Tajna, koja neku tešku kletvu krije
Satire me tuga staračka i pozna.

Svi nam je ista omča oko vrata
I dželatska ruka mrska i odvratna
Kad se sruše kule i snovi od zlata
I u tačku sliji svi pokreti klatna

Nadajmo se da će posle mnogo leta
Nevidljiva ruka koja sve to stvara
Da probudi seme, klicu novog cveta
Što iza nas osta voljom Božijeg dara

18 826 0 Nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2738 0 ljuba-trebotin BANATSKI KRAJPUTAŠ – Darko Perović 2008-02-09 17:36:26

BANATSKI KRAJPUTAŠ

O, prijatelju
nisam
ni tužan
ni srećan. To samo
vedrina,
naizgled
setna
il’
rasplamsana
traži
spasenje
u
nekoj od zvezda.

Temišvar, 27.08.2002. godine

6 625 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 15 3 82.208.252.2 1-
2739 0 ljuba-trebotin RADUJ SE SUZO – Nevenka Alispahić 2008-02-09 17:40:54

RADUJ SE SUZO

Raduj se suzo ledena
suzo gorka neisplakana
ti pratiljo i sestro
i hrabrih i slbaih
raduj se, čuješ li,
ne dajem ti pravo da pečeš
niti umornim licem tečeš
mjesto ti u oku nije
idi iz duše, odlazi što prije. Raduj se, ljubav ne umire
od tvojih zamrznutih potoka
Nada ne odlazi kroz tvoja
izvaljena vrata niti
Vjera posustaje pod mačem mraka,
raduj se, čcuješ li,
ti si samo suza mala, smrzla,
na sred pustog okeana
nevidljiva, neisplakana.

21 808 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 9 2 78.146.20.80 1-
2740 0 ljuba-trebotin DOK JE KIŠE I SUNCA – Marko Lj. Ružičić 2008-02-09 17:43:59

ДОК ЈЕ КИШЕ И СУНЦА

Иза брда, преко гора
Ја сам дошла теби мајко
Уз тебе сам најсрећнија
Ти си моје сунце јарко. Твоје очи благо гледе,
Милују ме руке њежне,
Косе су ти мајко сиједе
Боре лица неизбјежне.

Све док киша земљу мије,
Док нас грије сунце јарко,
Душа моја тебе сније,
Највише те волим мајко..!

Марко Љ. Ружичић
8.1.2008. године

17 957 0 ruza 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2742 0 ljuba-trebotin GODIŠNJA SKUPŠTINA UDRUŽENJA SRPSKIH PISACA ŠVAJCARSKE 2008-02-10 00:30:48Удружење Српских писаца у Швајцарској
ПРЕДСЕДНИШТВО
Цирих, 31. јануар 2008. године

ПОЗИВНИЦА

За
редовну годишњу скупштину Удружења српских писаца у Швајцарској, која
ће се одржати 1. марта 2008. године, са почетком у 17 часова, у
просторијама Српског културног друштва у Дибендорфу (8600 Diibendorf,
Ringstrasse 20)

За Скупштину се предлаже следећи Дневни ред:

1. Избор чланова Радног председништва (3 члана) и председавајућег Скупштине.
2. Избор 2 члана Надзорног органа за преглед финансијског извештаја.
3. Избор 2 оверача записника.
4. Извештај о раду за протекли период (март 2007 – фебруар 2008).
5. Извештај о финансијском пословању у споменутом периоду.
6. Питање о чланарини.
7. Зборник «Завештања 2008».
8. Разно.

Апелујемо на све позване да одвоје делић свога слободног времена и присуствују овогодишњем раду Скупштине.

Уз срдачан поздрав и уз најбоље жеље

НАПОМЕНА:
Моле се писци који нису ажурирали уплате чланарине за претходне године
да то учине, а на Скупштини ћемо одлучити о томе како да се воде у
евиденцији они чланови који не плаћају чланарину.

3 536 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2743 0 ljuba-trebotin PUT U LUDILO I – Dalibor Đokić 2008-02-10 09:48:34

PUT U LUDILO I

Dušo, ti znaš
da smo težili
ka ekstremnosti,
tragali za srećom,
krili se u nestašlucima
po noćnim barovima,
iskopavali tragove prošlosti
po svratištima budućnosti. Vreme radosti-vreme suza.
Tvoje ruke bile su krila
koja su me u gnezdo svila,
oči penušavi okeani
u kojima
smirivah nemire svoje…
Nešto se dešava u glavi,
počinjem da ludim,
vrta su otvorena.

Beži!Odlazi!Ne plači!
Teške su mi tvoje suze,
samo skini paučinu i idi,
zaviri u mistiku drugog života.
Ja sam u okovima mraka,
pripadam đavolu,
zatočenik sam.
Ovo nije vreme kajanja,
pustoše i ubijaju…

Znaj jedno, da volim te,
ne mogu zaustaviti bol,
ni Boga umoliti,
ni utočište naći.
A ti, idi,
postoji nešto drugo,
vrata su otvorena.
Tamničar sveopšteg uma
oslobodiće te,
mlada si i nisi bila
stvorena za ovu igru,
ne skreći sa puta,
samo idi napred
spasi dušu od tame,
pređi granicu, sklopi oči
i bićeđ na drugoj strani.

Negde daleko otkrićeš
nova prostranstva,
svetlost života,
zaboravićeš noći
provedene sa mnom,
bio sam isuviše ekstravagantan
za ovaj svet,
a ti kao stvorena za njega…

Pri prvom odsjaju
pojurila si,
reka ljudi niz ulice se sliva,
nadire kao plima.
Trčiš između njih
sa jutarnjim suncem u kosi
i gubiš se u svetlosti.

Puštam da mi
niz obraz sklizne suza,
soba je prazna i hladna,
večni su okovi mraka.
Anđeli umiru,
đavo me podmuklo
odvlači od tebe.

Mladost mrtva je…
Mrtva je ljubav…
Silazim do prvog
noćnog bara,
kupujem cigarete,
gubim se u tami
i nastavljam put.

(C) Dalibor Djokić

27 1102 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 9 2 195.250.96.11 1-
2747 0 ljuba-trebotin POLUSVET – Pesma nedelje februar 2008 – Milan B. Popović 2008-02-10 16:39:48

POLUSVET

Na svet i polusvet razdeljen,
osuđen, predodređen.

Jezivom javom natopljen a lomljen,
rastrgnut, koloseka dva na.

Bistrine tame između,
i podmukla jedra,
svetle niti koja odvlači,
umara snagu.

Na polusvet i svet
i bez njega,
ostavljen, prepušten.

Tebi. Dopusti mi dan da ugledam,
njegovu jezu,
kao tvoj dar, dobar.
Svakodnevni, ovovremeni.

Pohlepu svu. Bluda.

Umij me licem,
sakrij,
zakloni,
po mogućstvu, ukloni.

Dan za danom,
kao trag za korakom,
i razlog sa obmanom.
Samo svojom.
Tvojom.
Mojom.

Jutrom te nekad prepoznajem,
u njemu te tražim,
lomim mu olovni ram
misli koje naviru.
U slapovima.

Udostoji me.

Svet i polusvet me vređa, boli me.
Ma, boli me sve.
Sve za tebe.
I vas.
Prska mi!

Ispod mosta vremena
zaudara vetar inja –
znaš li to?

6 1032 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.248.209 1-
2748 0 ljuba-trebotin RUGA TI SE MESEC MLAD – Lepa Simić 2008-02-10 22:08:28

RUGA TI SE MESEC MLAD

Zatvori taj prozor
i ne streli očima
napunjen kufer
što mirno čeka
na dodir drhtavih ruku.

Vratiću se… Da li ti je potrebno
još neko obećanje!?

Nemoj…
Ne volim kad psuješ život…
Život je jedan!
Udahni ovu noć
zatečenu ispod zvezda
i mladog meseca;
stavi mi ruke oko struka
i kreni s koracima mojim.

Pogledaj me –
tvoje ćutanje lupa
kao da si na ivici planete.

Nemoj tako potamneo
da miluješ ljubav
kao da ti je srce umorno.

Sa prvim trešnjama
i vrelim suncem
doćiću
da pripitomim laste u tebi…

66 2896 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 23 5 77.56.75.172 1-
2749 0 ljuba-trebotin VREME NAKA NAM SUDI – Natalija Čupić 2008-02-11 22:51:44

ВРЕМЕ НЕКА НАМ СУДИ

Немам ја сузе да те прате
Пружи ми нежно руке за крај
Тихе молитве неће да ме врате
Не плачи,не тугуј и знај
Да сви други много јачи биће
И храбро од мене отићи ће. Не,не говори ништа више
Ћутање нека ноћас одговoр буде
Сва та чежња једном окопниће
Нека нам одјеци времена суде

Ћути,знам тај језик зиме
Бол прети да те скамени
Додир мраза,да то је моје име
Не дај да туга радост ти замени
Са јутром заувек нестајем
Ћерка ветрова постајем

Не,не говори ништа више
Ћутање нека ноћас одговор буде
Сва та осећања једном окопниће
Нека нам одјеци времена суде

Одлазим ходницима сећања
Да те милујем за увек престајем
Потруди се,заборави обећања
Ја краљица снова остајем.
Остајем слободна,своја и сама
Јутром нестаће сваки траг о нама.

Не,не говори ништа више
Ћутање нека ноћас одговор буде
Сва та сећања једном окопниће
Нека нам одјеци времена суде

Наталија Чупић

8 941 0 CupicN 0 srpski 0 0 0 35 7 93.87.179.82 1-
2750 0 ljuba-trebotin NJEN OSMEH – Zlatko Knežević 2008-02-11 22:54:36

NJEN OSMEH

Njen čudotvorni slatkasti smeh,
kad god čujem preko telefona,
i kad sam umoran,iznudi osmeh
jer niko to ne zna bolje nego ona. Taj medeni osmeh što plovi tišinom.
Napaja me mirom za kojim žudim.
Sedmim nebom letim,opijen k’o vinom.
Sve više i više i neću da se budim.

Svaki njen šapat koji glasno čujem,
izrečen od srca tiho u slušalicu,
obavija mi srce,do neba se radujem.
ispunjen srećom dok blistam u licu.

Ova od meda slađa mala zagonetka,
plovi mojim morima vezanim tišinom.
Ubija lagano ali bez baruta i metka,
sive kutke u meni,magičnom toplinom.

Taj besplatan osmeh sve mi boli leči
i vida na srcu sve nezarasle rane.
Neopisivom srećom sivu dušu kreči
i k’o žvake razvlači na godine dane.

4 1614 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.248.209 1-
2751 0 ljuba-trebotin PONUDA – Alisa Salopek 2008-02-11 22:58:20

ПОНУДА

На длану део себе ти нудим
као тренутак непролазан, драг..
Узми ме, говорим ти..
Узми…
У овој ноћи љуби као никад пре! И воли! Воли до зоре!
Пољупци по телу мом нек горе!
И нек ти ништа занос не смори…
Само ме љуби, ништа не говори…
Ове ноћи, па нек сутра нестане све…

Алиса Салопек

18 1406 0 alisa 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.196.28 1-
2752 0 ljuba-trebotin NADA – Miljojko Milojević 2008-02-11 23:01:30

NADA

Bliži mi se čas samrtni crn i ružan…
Star, slabašan, ljut i tužan,
preminuću kao sužanj –
Otadžbini što osta dužan. Nad grobom mi neće grmeti rafali,
ni sjati ordenje u srebru i zlatu.
Bejah samo Srbin, običan i mali,
sa robovskim žigom i omčom na vratu.

Moju dušu Beli anđeo kada
pred Strašni sud izvodi
u paklu, il raju, mesto da mi da,

ako nije Haški može da se nada:
Istini i Pravdi, Miru i Slobodi,
za kojima vapi On, moj narod i ja.

39 1078 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 28 6 82.117.192.142 1-
2753 0 ljuba-trebotin AD ACTA – Aleksandar Berić 2008-02-11 23:12:04

AD ACTA

Kasno je sada
Kasno mila moja
Žar u oku gasne
I spušta se tama…
Iznenada ostala si sama
Utihnuše one noći strasne
Slike pate ostavlja ih boja
Neverica oko Tebe vlada… Možda Ti mene nisi ni ljubila
Da jesi mila već bi se setila
Pa Ti si mene dušo primetila
Tek kad si me navek izgubila…

Evo ovde me još uvek peče
Hronične boljke vinom se leče
Pesnik u meni lepo ti reče
Nekom će svanuti kad padne veče…

Zaista iskreno ja ne znam mila
da l’ si se nekom potajno predala
te nisi videla dok si me gledala
Dockan sa istine veo si otkrila…

… Kako sam sa Tobom u ritmu disao
Višnjom Ti mladeže živopisao
Ružinim uljima kožu glačao
Vetrom iz krošnje vlasi ti jačao
Prezrelim klasjem pramene žario
Krao Ti brige za tebe stario
Jutarnjim Suncem mladio lice
Za iskre u ocima trazio svice
Latice krina za osmeh birao
Na vratu klasiku usnama svirao
Rosom sa polja grudi umivao
Ponornicom suze upijao….

Kasno je sada
Kasno mila moja
Žar u oku gasne
I spušta se tama…
Nisi tek tako ostala sama
Utihnuše one noći strasne
Slike pate ostavlja ih boja
Neverica oko tebe vlada…

31 1212 0 Djeneral 0 srpski 0 0 0 30 6 89.111.197.250 1-
2754 0 ljuba-trebotin TRAG – Svetlana Djurdjević 2008-02-11 23:20:13

TRAG

Hej, znaš li da mi je drago
što me ti mrziš?
Zar ne osećaš da
ljubav i mržnja nisu to,
što ti misliš?

Potrebno je vreme i vreme
dugog neprekidnog ćutanja
da osetiš svu ćud tame
i dopreš do dna maštanja. Sati se gube u kovitlacu mračnom
koji te obavija i upija u sebe,
i dok osećaš svoje korake po drumu jadnom
koji me odvlači sve dalje od tebe
– videćeš, da grešiš.

A meni su i tvoje greške drage.
Dovoljno je to da misliš,
da mene mrziš,
i biću srećna.

Jer sam ipak za tebe nešto stvarno,
živo i obilato –
tvoja suprotnost,
tvoja zlokobna sena.

20 866 0 djurdja 0 srpski 0 0 0 15 3 79.101.176.237 1-
2755 0 ljuba-trebotin PUT U LUDILO II – Dalibor Đokić 2008-02-12 23:49:34

PUT U LUDILO II

Noći su tamne i pune bola,
kako je samo teško biti sam.
Hodam ulicama
koje sećaju na tebe,
ulične svetiljke
obasipaju me svetlošću,
moram da lutam
do kraja noći. Nikada više neću
videti moju dragu.
Šta će biti sa mnom?
Opasnost vreba svuda,
kraj sreći i lepim rečima,
početak vremena
u koje se uvukla smrt..
Kraj ljubavi i malih radosti,
početak kraja.

Palim cigaretu,
pokušavam da zaboravim,
trajem od noći do jutra.
Zalutali psi u umornom kraju
bačeni u okove tame,
otkazujem večere prijateljima,
mada ih je malo među živima
i plivam rekom beskonačnosti.

Prelazim sveopštu granicu
sa flašom u ruci i tobom u srcu.
Zima se uvlači u kosti,
mozak mi zavija od ljubavi.
Po barovima hipokriti,
ma mebu anđeli umiru.
Kako je teško kada su ti
čeljusti života za petama,
ludilo noći pored mene je,
više ništa ne mogu da uradim.
Gubim se u tami…

26 927 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 20 4 77.105.34.78 1-
2756 0 ljuba-trebotin BUDJENJE – Gordana Knežević 2008-02-12 23:53:06

BUĐENJE

Probudi se!

U mraku su svi strahovi
isti
lepljivi od želje
da te pretvore
u kamen.

Ne čekaj
Pozovi prijatrlja…
nasmeši se igri leptira…
otključaj vrata
i…diši… Nemaš vremena!?
Žuriš?
Kuda?

Da se sakriješ
u rupu
kao pacov
unutar koje ćeš
da glođeš deo po deo
svoje stvarnosti.

Pustićeš godine
da izviruju iz mraka
ječeći ostavljene
u dnu utrobe
da se svare
poput neprežvakane
hrane.

Probudi se!

Ne daj pijavicama
da ti isisaju krv
i pretvore te
u smušenu senku ČOVEKA.

Ne daj živoj pohlepi
da te uljuljka u blaženstvo
neznanja
i zauvek te izbriše
sa liste nepoželjnih.

Ako nemaš nikoga
evo ti moja ruka za spas.

38 1228 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 24 5 213.198.197.143 1-
2757 0 ljuba-trebotin Slava Književnog kluba *STANOJE MIJATOVIĆ* iz Konjuha 2008-02-12 23:59:39

12.02.2008.
godine, u Konjuhu, Književni klub *Stanoje Mijatović* iz Konjuha, na
dan svoje Slave *Tri Jerarha* organizovao je druženje pesnika iz
Konjuha, Trsetenika, Ćuprije, Trebotina, Bogdanja, Lazarevca i drugih
mesta Kruševačke i Trsteničke opštine. Po programu proslave, odmah na
početku, predstavljena je knjiga Ljubice Petković *Biblioteka Crkve
Lazarice*, o kojo je govorio sam autor knjige.

U drugom delu
realizovana je promocija zbornika radova *KALEMLJENJE DUŠE* književnog
kluba *Stanoje Mijatović* iz Konjuha, a posle slave gde su se Konjušani
pokazali kao dobri domaćini, pesme su govorili i gosti pesnici.

Program je otvorila Mikica Rakić, član književnog kluba *Stanoje Mijatović*

Članovi Književnog Kluba *Stanoje Mijatović* iz Konjuha

Na slavi su bili i podpredsednik opštine Kruševac Saša Andjelković,
Upravnik KPZ Kruševac Svetlana Djurdjević, Milovan Stefanović – šef
službe mesnih zajednica, Slobodan Lazarević predsednik komisije za selo
opštine Kruševac i mnogi drugi. Pogledajte delić atmosvere.

Ljubica Petković, stručni saradnik biblioteke Kruševac govori o svojoj
knjizi *BIBLIOTEKA CRKVE LAZARACE*

Ljuba, Mikica i Šika – dva na jednu, o zar se i to može!

Borisav Bora Blagojević književnik iz Ćuprije

Miloš Milošević Šika i Svetlana Djurdjević upravnik KPZ Kruševac

Bratislav Spasojević govori aforizme

Pesnici boemi za šankom: Ljuba, Bata i Šika

Dragan Todosijević recituje

Najmladji članovi književnog kluba *Stanoje Mijatović*

Neša Stojanović iz Bogdanja govori svoje stihove

Svi pesnici su govorili svoje stihove

A drugi pesnici su sa pažnjom slušali

Bilo je pesnika koji su svoje stihove otpevali

Dok stojim za šankom… Dragan Todosijević Gana i Ljubodrag Obradović
pesnici iz Trebotina, članovi KUD-a *Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara
i Male Vrbnice

Bata i Gana – Svi pesnici su veliki u srcu

3 948 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 9 2 178.223.102.91 1-
2758 0 ljuba-trebotin ODLAZAK – Božo Popadić-Aktus 2008-02-13 00:25:19

ODLAZAK

Osula se sitna kiša,
a oblaci niski sivi,
ko će srce da utiša,
ko sad s’ mišlju tom da živi. Rijeka teče žuboravo,
dok joj kiša žubor kvari,
kao da je zaplakala,
taj prijatelj dragi, stari.

Vrijeme došlo rastajanja,
suza oko nakvasila,
a poljubce duša sanja,
ona bi ih nastavila.

Oprosti mi dušo mila,
što ti dajem pjesmu sjetnu,
koliko si sretna bila,
ja te želim stoput sretnu.

Nije pjesma oproštajna,
već me samo na put šalje,
duša novi susret sanja,
ja bez tebe neznam dalje.

42 1340 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 20 4 84.9.49.13 1-
2759 0 ljuba-trebotin MOJA ZEMLJA – Latinka Djordjević 2008-02-13 00:28:26

MOJA ZEMLJA

Tuča zvona po odžacima,
u praskozorje
pesma petlova.
Kućni prag,
deda,
i duboka šubara,
Ispod skuta
šljivova svirala. Kaca pšenice,
svenula kukuruzna stabla
u kupe ukupljena,
žutim tikvama okružena.
Bela kobila,
opanak,
uzengija.

Vetar…
Šuškanje nemira
visokih jasenova.
Miris vlažnih panjeva
i vrzine oko njiva.
Žubor reke……
Sunce kad beži iza oblaka
u smiraj dana.
Ah, moja Zemlja…..

36 1629 0 LaticaDj 0 srpski 0 0 0 30 6 84.9.49.13 1-
2761 0 ljuba-trebotin MOJ SAN / Spasoje Ž. Milovanović 2008-02-14 19:03:39

МОЈ САН

Доћићеш у мој сан
Будићеш ме
Сваку ноћ
И дан Први пут
Онако

А од тада
Свакако

Спасоје Ж. Миловановић

34 1172 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 82.214.110.61 1-
2762 0 ljuba-trebotin OSAM TAČAKA FUNKCIJE – RATKO PETROVIĆ 2008-02-14 19:10:15

OSAM TAČAKA FUNKCIJE

***

Nisam bio štreber!
Jednostavno
nisam mogao duže
od dva minuta
da razmišljam
o endoplazmatičnom
retikulumu,
apcisi ili peptidnim
neurotransmiterima samo sam blenuo
kroz prozor
u te jablanove
koji su se ljuljali
na košavi

I nije mi ulazilo u glavu,
godinama,
kakve veze ima saponifikacija
sa njenim osmehom

niti kako je povezana
godišnja količina rude
“xxx koje god vrste”
u rudarsko topioničarskom
basenu, “kojem god”,
sa tim njenim
crnim očima

niti kako povezati aorist,
s načinom na koji hoda…
ili osam tačaka funkcije
s tim što me ne voli

čini mi se,
dragi moji ljudi,
išli smo u različite škole

a opet,
jedini sam
pao iz praktičnog
iako sam Vam ja,
pisao knjige – teorije

5 687 0 ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.197.143 1-
2763 0 ljuba-trebotin ZAPLAKAĆU… – Svetlana Poljak 2008-02-14 19:17:12

ZAPLAKAĆU

Tek kada se priča ova moja mala
zakuca u sećanje davno ko
kraljica tuga
što pod Mesečevim oklopom titra
ona golema, teža od očaja
koji stvara Slutnja krilata kad mi se na nesanicu
bude svila
veća i dublja od boli koju sa sobom nosi,
Što nevoljnicima u nemoć širi krila

Zaplakaću…

Kad mi se elegije prohujalih snova
vrate u od tirkiza draže i plave
u čekanje spokojno, dostojanstveno, tiho

Uplove mahnite i nagle kao bez glave
kada mi ucveljena samoća duga
na mamurna okna kane

Sigurno ću zaplakati…

Pod okriljem srebra dok sviće
kraljica tuga
samoniklla iz jalovih požrtvovanja;
Život će proći, ja bestrag ganjam;
Prolazi život i meni je žao
beznadje stiže ja mu se klanjam

54 1766 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 25 5 213.198.211.35 1-
2764 0 ljuba-trebotin LJUBAV – Predrag Videnović 2008-02-14 19:22:36

ЉУБАВ

Љубав је лек мек
тек кад заувек
топле милине врлине
примиш у своје срце. Љубав је тражена блажена
тек кад осокољена вољена
реч, већ речена – врлина –
пређе у чисто срце.

Предраг Виденовић

6 622 0 PredragV 0 srpski 0 0 0 10 2 82.214.110.61 1-
2765 0 ljuba-trebotin DUHOVI – Sanja Petrović 2008-02-14 19:30:10

DUHOVI

Toliko toga bih htela
da ti kažem,
ali nisi tu. Svaka neizgovorena misao
postaje duh.

Svakom od njih
ime sam dala.

Prozivku pravim
svakoga dana
da kada te budem srela
kojeg ne bih izgubila.

41 1280 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 87.116.138.20 1-
2766 0 ljuba-trebotin JUTRO – Ljubodrag Obradović 2008-02-14 21:08:45

JUTRO

Svanulo jutro
raspevanih ptica,
pa miriše zemlja,
izmaštana blaga.
U duši mi svetlost,
sjaj tvog lica,
dok ustaješ naga. Poželim tad,
da srećna letiš,
laka ko leptir,
livadama života.
Poželim sklad,
proleća cvetna
i uvek da se setim,
da je ovaj tren,
večna lepota.

29 1142 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.197.143 1-
2767 0 ljuba-trebotin BODEŽ – Katarina Tošićž 2008-02-15 21:26:55

BODEŽ

Krv topi papir, listu želja
Emocija nepovezanih,
Svezanih obmanom našeg neba
Kavez lomi srca realnosti naših svetova Koraci nečujni, preko mosta duše,
Uz uzvike, strašne povike
Jecaje, kroz kišu čujem te zvuke
Odzvanjaju preko modrog neba
Oblaka što se na mene stušti
Upiši nas u knjigu izgubljenih ljubavi
Obriši suzu što obraz golica
Nisam skrivena u maglovitoj senci
Što kroz etar plovi
Umorno ležim na postelji
Tvojih belih ruža
Pokopaj tu misao što te prožima
Tvoj bodež je ipak sudbina

9 977 0 dawina 0 srpski 0 0 0 5 1 70.220.194.50 1-
2768 0 ljuba-trebotin IŠTEM… – Nevenka Alispahić 2008-02-15 21:35:33

IŠTEM…

Sve moje riječi ostaše zaledjene
na barunovačkom polju
pokrivene snjegovima i
potopljene kišama
razbacane neukrotivim vjetrovima
izblijedile sunčanim zracima. I šta danas da napišem bez njih
bezvrjedan svaki je stih
sve riječi sahraniše grobari
i odnesoše grabljivice crne
slovo po slovo krik po krik.

Čime danas napisti pjesmu
odu junaku i rapsodiju jeseni
esej jedne mladosti
ili elegiju ljubavi
čime kad riječi nestaše u smiraju.

Ko sam danas bez riječi
slova satkanih od čarobne mjesečine
ko sam danas sa sakom sagorjelih
u pepeo pretvorenih i negdje
u tamnom kutu duše stihova zatvorenih.

Niko, ne postojim, ime nemam
kao prosjak po smetlištu
što mrvu hljeba traži
sakupljam slovo po slovo
riječ po riječ za samo jedan
za onaj zadnji stih, miran i tih,
šaku slova za epitaf… ištem.

19 932 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 70.220.194.50 1-
2769 0 ljuba-trebotin SAMOLJUBLJE – Vlastimir Ćirović 2008-02-15 21:42:03

САМОЉУБЉЕ

Као верног пса подвијеног репа,
Видите у мени доброг пријатеља.
И док сам послушно: слепо уз вас;
Глумите сирочету старатеља. Ви бисте: да ме спасите од себе?
Да будете моје срце…Мозак…
Ваше жеље: да прихватим као наредбу;
Мој језик: да буде ваша реч,
Која вам гордост храни.

Ваш миљеник да будем;
Док вам то гордости прија.
Ви хоћете да живите у мени?
Да ми згазите задљу стопу слободе,
Коју ми нисте поробили!

Да будем храна вашој гордости.
Ваша крв која вам несебично
Храни најситнију ћелију тела.
Да угодим и мислима вашим;
Као икону да вас сматрам.

Зашто падате у толики очај?
Ако не удахнем истог трена,
Када вам ваздух затреба.
Зашто мрзите песму?
Када не одсвирам мелодију,
На вашу диригентску палицу.

Ма јесам ја ваш! Признајем.
Не стидим се вас. Понос ми је.
Али и ви сте моји, уразумите се!
Шта би било када бих и ја
Затражио да у вама живим?

Па да ви будете – ја
Моје мисли – ваш разум
Моје жеље – ваше дело.
Да вас утопим у прљави ћошак
Моје гордости и ината.

Ви хоћете да вам слуга будем?
Да се клањам коленима вашим.
Да вам ноге љубим;
И када се њихов воњ
Осећа изнад ваше главе…

А да вам причам дасте:
Чисти ко невина суза;
И да у души осећам мирис босиока.
Као верног пса подвијеног репа,
Видите у мени доброг пријатеља.

И само док послушно лајем за вас,
Ви глумите: сирочету старатеља.

Властимир Ћировић

28 1037 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 10 2 217.162.111.245 1-
2770 0 ljuba-trebotin IMA JEDAN BILE – Mile Tešanović 2008-02-17 00:41:41

IMA JEDAN BILE

Uljulja se čovjek
dok vrijeme teče
i kad život kaže:
„Druže, dobro veče!“
Svakom bude žao
i jutra i rose,
veselog pogleda mlađanoga lica
a bude mu i žao ptica selica:
„Dug je to put,
djeco moja,
opasno je, možda, se neće
vratiti koja.“ Slušao sam priče onih,
kojima život reče:
„Drugovi,dobro veče“
Ma, to su pioniri,
iz svake im riječi
dijete viri.
Začas planu:
„Zašto se magla
jutrom vuče?
Sunce je trebalo
da svane!?“
A jedan reče:
„Eto, sad
naučih živjeti
kad se mora mrijeti,
a mora se mrijeti..“

Ali znam jednog:
u njemu sve treperi,
dijete raste i diše,
pjeva o vjetru i cvijeću,
proziva jutro i sunce,
u snu se penja po drveću,
hoda po snovima,
pominje ljubavi, drugarice
i sve voli, sve oko sebe,
hvali nas, dijeli zvjezdice…
Njegove su pjesme
prepune leptira,
sa dragim životom
ispunjenim maštom
izvorom čistim samih vrlina…
Oči zatrepere,
po koja suza
sklizne mu niz lice,
al mira nema.
Zagleda nebo, livade, ptice.. .
Planine gorde,
daljine, modre snene,
klance…litice…

A tek kad začuje
dječiju graju:
„Sklonite se ljudi,
idite…!“ –
viče, hoće da znaju.
Prozoru se primakne,
doziva:
„Skačite vragolani,
skačite…
Vidite li brdo?
Pogledajte Sunce…“

A kad ga oblak zakloni:
„Nosi se- ti vraže,
zbog djece, zbog trave
zbog ptica –
sunce im je draže!“
A osmjeh mu treperi
preko starog lica…
Ovaj deda je postao dijete,
mislim,
njegova je pjesma
prepuna hira:
sve treperi,
uvijek je jutro…

Sunce ne zastaje,
a dan mu prepun
šarenih leptira.

Odaje ga mudrost
i znanje samo,
pa znam:
mudra starina
sa dječijom dušom…

Ima još nešto:
kad mu neko
Jug Bogdana dirne,
jutro i dan se smrače!
Dječija duša sva utrni
iz sveg grla zaviče:
„Ne diraj svetinje,
djedove naše pravedne
pred Bogom,
izdajniče! Izdajniče!“

Nešto u njemu
vječito budno,
nešto što mu ne da mira:
svetinju mu –
te pretke, vitezove,
heroje, slavne-
korijene srpske
ne smije niko, niko da dira.

30 1111 0 teso 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.202.184 1-
2771 0 ljuba-trebotin PJESMA MRTVIM RATNICIMA-DAVOR SLAVNIĆ 2008-02-17 00:48:45

PJESMA MRTVIM RATNICIMA

Vrata svoja nikad ne zatvaram,
kad mrtav gost počinak traži u noći,
još se sjećam umorno krvavih koraka svojih,
i plača djece u tami. Nije grijeh ukrasti sjenku straha iz dubina,
nesvjesno joj se tad predaš,
muklo i ljudski…
i kao krvnik kojeg čekaš pod vješalima
slušaš rulju u bijesu,
a omču su ti već odavno zategli.

Iskonski strah je,
malo ih to zna…mrtvi drugovi moji,
ona bezglasna tama,mir i…najmračnija tišina,
koju samo ti i samo tad u svom umu,
neshvatljivo je…
koje samo ti i samo tad osluškuješ očima,
a one daleko…
najdalje od samog tebe.
Ako ti tad um sunce ne pomrači,
ti si sretan čovjek i možeš lakše ući
u carstvo koraka na ovoj teškoj zemlji.

Ja sam sretan čovjek,
ZNAM samo živ ratnik,
koji je osluškivao svoje oči daleko…
najdalje od sebe.
Pamtim…
Ne zaboravljam…
Opraštam…
Oprostite mi.

23 823 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 10 2 75.201.228.158 1-
2772 0 ljuba-trebotin Jedna prica-Jelena Bandic 2008-02-17 18:20:36

JEDNA PRIČA

Hodali
su dugim ulicama u kojima se osećao zadah leševa.Sa neba su padale
vrele kapi krvi pomešane sa kiselom kišom. Njen crni mantil se vijorio
za njom dok je hodala, hitro presecajući ustajali vazduh. Gazili su
ostatke života, bez osvrtanja prolazili su kroz kapije vremena.On ju je
pratio, bez pogovora, a ona je išla dalje i dalje, znajući da će je on
pratiti i u samu smrt.Na mesečini ostahu samo njihove dve sene koje
tragaju za plimom svetlosti u moru tmine. Znaju, sve nade su lažne,
plove dalje bez misli. Gde će stići?! Spodobe u senkama vrebaju iza
svakog ćoška, a mirisi nespokoja šire se uzanim ulicama grada greha u
koje žive dve izgubljene duše, iste one što kradu svetlost od noći i
crpe sreću od smrti.Čini se, u polumraku, hodaju već čitavu večnost
kroz ove lavirinte. Zamorčići. Oni su samo eksperiment. Iz glave joj ne
iščezavaju slike onog čoveka.Gde god se okrene, vidi njegovu
izdeformisanu lobanju, psihopatsko iskrivljeno lice poprskano čistom,
nevinom krvlju. Čuje udarce. Čekićem udara po glavi svoje žrtve,
uživajući svakog trenutka u svojoj nemanosti, ližući tudju krv sa
svojih usana. Njegove koščate ruke svom snagom zamahuju čekićem. Njegov
manijački, pomahnitali smeh se razlaže, širi se, odjekuje čitavim
gradom.

Ona
pokušava da odagna tu sliku iz glave . Bezuspešno. Ona joj se stavlja
pred oči sama, unosi joj se u lice kao ovaj hladni vetar što donosi
onaj smrad poluraspadnutih lešina. Ipak, skuplja snagu (koju nema) i
nastavlja… Ide, ka svome cilju. Koliko je samo puta rekla da u životu
ne treba ničemu težiti, a evo je sada, jako, kao nikada pre, teži
cilju, teži kraju.

Režanje
koje čuje iza sebe ispunjava je jezom, šalje signale u mozak, pali se
crvena lampica, žmarci se šire niz njeno telo… Ona povika na sav
glas. Vikala je, prekinula je tu turobnu tišinu koja ju je gušila.
Vikala je, ispražnjavala se. Svu tu bol, gorčinu, strah želela je da
odagna, te sive misli što su se rojile. Vikala je prekidajući
monotoniju smrtnosti, sečući hladan vazduh svojim krikom. Krikom kojim
je dozivala u pomoć. On se prolamao kroz magličastu noć, kroz ustajao i
težak vazduh. Njene ruke su se trzale, kao i celo njeno telo. Drhtala
je, suze su joj se slivale niz lice, oči su se zacrvenele. Počela je
noktima da grebe svoje bledo lice, ostavljajući brazde iz kojih ubrzo
poteče topla tamna krv, i da čupa svoju crnu kosu. Odjednom, tišina
postade ta koja zapara vazduh a ona se sruči na beton i ostade ležeći
neko vreme, na tom smrdljivom, lepljivom i vlažnom betonu.

Kada
se osvestila, osetila je samo prazninu koja je jede iznutra. „Ništa
novo.“, pomisli. Glava ju je bolela. Osvrtala se oko sebe, unezvereno
gledala, tražila njenog pratioca. Od njega ni traga. Izgleda da je i on
bio jedna od njenih izvanrednih holo-izmišljotina koje su je održavale
u životu, pomagale joj da preživi.
Stala
je i pogledala u nebo. Bilo je krvavo crvene boje iako je bila ponoc.
Tek ponegde, videla je beli oblak sa crnim tackama-flekama od
sutritorske kiseline koju su fabrike noćas izbacivale. Znala je
redosled: sutra ide kroksinska, pa rotoksna kiselina. Boja neba menja
se u zavisnosti od njih. Sve se menja, sem njene umorne duše koja nema
gde da nađe utočište.

Hodala
je i dalje. Došla je do mosta, na reci Hunnlyz, crnoj reci po kojoj je
plovilo samo đubre-tone i tone otpadnog materijala. Pomislila je: „ Da
li da skočim i završim sa ovim mučenjem, ili da idem dalje, da otkrijem
istinu već jednom?“. Bilo joj je teško. Posle svih događaja, znala je,
sledi kraj, nema nastavka priče. Sela je na ivicu mosta, naslonila
glavu na rđom izjedenu metoksnu gredu i razmišljala. Zvuci oko nje su
bili zaglušujući, iako se čuo samo žubor prokletih voda tamne i
mistične reke, to joj je kvarilo mir, unosilo nespokoj. Nije mogla da
razmišlja.

Kako
je samo lako okončati sve, zar ne? Ali to je baš bilo u njenom stilu,
ličilo je na nju, da se lako preda, nikad nije bila borac, zašto bi se
to sad promenilo?! Samo malo kad bi se pomerila, već bi bila na putu za
neko bolje mesto. Za drugi svet, bez bola. Šta joj to neda da učini to?
Porodica- nije je imala, svi su umrli još kad je bila mala.Brata ni
sestru nije imala. Ljubav nikad nije našla, posao nema. Ko će je
žaliti!?! Hajde, bre!! Niko neće ni primetiti da je nema. Svet neće
mnogo biti na gubitku. Biće olakšan sa jedno sićušno, izgubljeno biće
haosa, biće anarhije.

Mora staviti tačku na sve.

Pustila
je gredu za koju se držala, pustila se sa ograde. Sve se dogodilo u
sekundi. U trenutku osetila je da je nema, a sledeceg je zaista nije
bilo. Crna reka ju je primila u svoj hladni, prljavi zagrljaj u kojoj
virovi plešu igre smrti.

U pravu je bila, niko nije primetio da je nestala, ona- osoba prozirna, ali sa velikom dušom, slomljenog srca i slomljenog uma.

Nebo je ostalo krvavo crveno i žubor vode nastavi da ometa smrtnu tišinu.

Nema je više.

(C) Jelena Bandić

PS:
Ovo sam napisala pre par meseci. da, malo sam bila ne raspolozena :).
inace, inspirisana jednom knjigom (“venis u podzemlju”) doshlo mi je da
i ja napisem jednu knjigu. sto se svelo na samo jednu pricu. za sada.
znam da je malo mracna, ali… sta cu.

3 550 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 4 1 87.116.147.18 1-
2773 0 ljuba-trebotin DUBINA I SAN – Veljko Ladjevac 2008-02-17 18:25:29

DUBINA I SAN

Stope koje ostaju za tobom
dok hodaš po mojim snovima
briše java. Na njoj nisam sa tobom
ali je pišem velikim slovima
jer uz san je i ona prava.

Ujutro, tvoje stope vetar briše,
tek pročitam da na njima piše:
„Pati svako ko sanja,
Pati svako ko sanja…“

Veljko Ladjevac

16 1174 0 veljahudin 0 srpski 0 0 0 60 12 212.200.181.9 1-
2774 0 ljuba-trebotin UMESTO SUNCA – Milorad J. Nikić 2008-02-17 18:33:55

UMESTO SUNCA

Može li iko da mi odgovori
Zašto u nama nema ljudskog više
Je li za to krivac onaj što nas stvori
Ili nas drugi takvim napraviše. Ne reče niko kud smo se deli,
Da li su ovo puti od juče?
Vrleti uske, mi bi se peli,
Aveti prosle u nama čuče!

Prebrajam naše grehe mnoge,
Poneke prećutim, al kažem to.
Bilo bi i sreće da ima sloge,
Al neman ima glava sto.

I vrtimo se stalno u krugu,
Putanjom kletom stalno se gre.
Nikad u plusu, stalno u dugu,
Gušimo javu, hranimo sne.

Živeći ovaj ljudski život jedan
Umesto sunca izabrasmo tminu
I kad u mraku dotaknemo bezdan
Kako posle na ravan, čistinu?

15 672 0 Nikic 0 srpski 0 0 0 14 3 178.149.51.28 1-
2775 0 ljuba-trebotin NEKA TEBE, A MENE NEKA I NEMA – Sensej R. N. 2008-02-17 18:40:49

NEKA TEBE, A MENE NEKA I NEMA

Neka tebe a mene neka i nema
neka sve cveta
ali samo
jednom neka se i pored mene
lijepo prošeta tako se šetač
sebi požali
pa mu usput topline i mirisa
uzhvali

dobro je dobar biti
ali poslije
ne-požaliti

ne-požaliti
prosle dane
rane
neizvidane
ujede neoplakane

dobro je od kamena biti
Ozirise
pokušaj i ti

14 1288 0 oziris 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.225.178 1-
2776 0 ljuba-trebotin LAMENT ČOVJEKU – Darko Perović 2008-02-17 18:47:21

LAMENT ČOVJEKU

Ja bih da rastem

zemlju da ne pojim.

Ja bih da cvetam

korov da ne plevim.

Sakupljaću seme

al’ neću da sejem.

O žetvi ni misli

ne bih da gajim.

Ićiću natraške

da stignem glavačke.

Biću što sam

al’ neću biti…

(C) Darko Perović

Podgorica, 06.02.2008. god.

P.S.
Poštovani čitaoče! Ovo je jedna filozofska pesmica o tome kako
naš voljeni hordat-sisar želi da numizmatiše znanja,koja ne bi da
koristi za suštinsko menjanje života… Darko Perović Kovalnik

2 626 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 10 2 109.228.82.255 1-
2777 0 ljuba-trebotin NIJE BILO TAKO DAVNO – Milisav Djurić 2008-02-17 18:57:14

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО

Још се сјећам
оног дана
кад си моје
име звала.
И очима
својим сјајним
у моје си
погледала. Тихи шапат
треперио
у простору
међ уснама.

Десило се нешто лијепо,
нешто срећно међу нама.

Тада сам те
звао срећо, драга, мила…
Ал, занесен,
нисам знао
да се љубав
догодила.

Није било тако давно
када си ме звала срећо

Још нам наша
осјећања
о љубави
слаткој зборе.
Нијемо усне
сусрећу се,
ал баш ништа
не говоре.

Остао ми
слатки укус
твога ружа
на уснама.
Благи осмијех,
жар у оку,
брижно чувам
годинама.

Још погледи
наши, тајни,
пишу пјесму
о љубави.
Да нам
цвета и мирише
и никад се не
заборави.

Није било тако давно
када си ме звала срећо…

27 706 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.225.178 1-
2778 0 ljuba-trebotin SAZNANJE – Stjepan Herman 2008-02-17 19:00:55

SAZNANJE

Znam, usvajam ono što si rekla.
Ostavljam politiku, večernje novosti
i ostale trice i kučine.

Večeras slušamo Bramsa i
pijemo vino.
Dolazim ti čist kao od majke rođen
u sjaju sveća koje si
tako vešto aranžirala. Večeras sam bez opterećenja
napaćene zemlje i divljaka,
bez ambicija da rečima
bičujem svet.

Dušo! Ti si moj svetionik,
vedri, drhtavi povetarac.
Tebi dugujem više
nego svima njima,
jer ti živiš za mene.

Oni me samo crpe i
ništa nemaju od mene
kao ni ja od njih.

Dobro veče ljubavi.
Dobro jutro Hermane.
***

30 1159 0 herman 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.225.178 1-
2779 0 ljuba-trebotin ŽELJE MOJE – Božo Popadić – Aktus 2008-02-17 19:05:21

ŽELJE MOJE!

Koračam tiho po sobi,
da ne probudim sjećanja.
Mrak je ovio sve oko mene
svojim crnim somotom,
samo svjetlost sa ekrana
što osvjetljava mali prosotor
oko kompjutera
i stvara nestvarnu viziju
tišine koja razara
željama da si tu. Bila si danas,
tu za stolom restarana,
uzela pupoljak purpurni,
i usnama svojim prinijela,
dok si me netremice gledala,
želja ti je u očima sijevala.
No ti si samo jednom trepnula,
i kao da si se iz sna nekog prenula:
“Hvala, predivan je!”
tiho si prozborila,
ponovo pupoljak usnama prinijela,
nježno ga poljubila,
dok si me tvojim poluotvorenim,
žutozelenim očima gledala.

Da li si svjesna
snage tog pogleda,
pogleda koji led topi u grudima
i krv da proključa natjera.
Pogleda punog nadanja,
želje. čežnje i kajanja.
Kajanja,
što je samo na pogledu
priča ostala.

Hodam tiho po sobi,
dok misli mi
kao iskrice sijevaju
i sobu crnim satenom omotanu
samo što u buktinju ne pretvore.
Koračam tiho
da uplakanu želju ne uznemirim,
jer ona bi tebe ovdje,
u mraku ove sobe,
gdje ti se pogled taj ne bi vidio.

Ona bi tebe ovdje
na ovom krevetu,
da se u latima ružinim probudiš,
da mirisom jasmina zanosnog,
sobu ljubavlju okadiš.
Ta želja moja za tobom.
ona bi da ti šapuće,
dok saten ti tijelo miluje
i usne moje istražuju
na mapi tvojih oblina,
tražeći tragove skrivene,
da ljubav do tebe dopreme,
i nesebično ti je poklone.

27 844 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 10 2 79.126.128.13 1-
2780 0 ljuba-trebotin KOSOVO ZOVE – Pesma nedelje februar 2008 – Nevenka Alispahić 2008-02-17 19:11:26

KOSOVO ZOVE

Čujete li jauke što vjetar
s Kosova donosi
čujete li kako plače Lazarica
čujete li jecaje manastirskih zvona
i krike crvenih i bijelih božura… I mutne se rijeke hukom bola glasaju
nebo se krvlju boji
čujete li kako gavranovi slutnjom krešte
kako se zemlja Srbska raspada i kida
čujete li kako nas zove Lazareva kletva…

Osta li još Nemanjića, osta li Obilića
ima li ijednog Jugovića
ili svi ostaše da leže na Kosovu
zaboravljeni, izdani,
božurima zakićeni, zaspali…

Ostaše li samo Brankovići da
Kosovo iskidaju, rastrgaju
ostaše li samo poeme ispisane
Miličine suze neisplakane
zar ostaju nevidjene…

Čujete li, Kosovo jauče
Gračanica jadom zvoni
božuri iz zemlje drhtajem prijete
da nikad više procvasti
na Kosovu neće…

Čujete li, Otadžbina zove
Sveti Savo nas sa Neba gleda
čujte danas, da sutra ne bude kasno
da ne zanijeme za navjek
sveta Kosovska zvona.

18 1576 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 30 6 64.53.132.227 1-
2781 0 ljuba-trebotin NE DAM ! – Neven Milaković Likota 2008-02-17 19:18:13

NE DAM !

Nemoj da plačes sine
ne mogu nam Ga oteti,
tamo je sva naša snaga,
tamo je Car Lazar Sveti. Tamo su Sveti ratnici Srpski,
tamo su vječne straže sine,
tek će da osjete silnici drski
ostricu naše otadžbine.

Tek će da shvate gdje se nalaze,
u što su dirnuli zlom opijeni
kad počnu da ih obilaze
prizvani Svetinjom sinovi Njeni.

I niko sa njima da ne prozbori
jer oni ne mogu da se zastide,
biće dovoljan da ih sagori
prevedni pogled Simonide.

Biće dovoljna da im um pomrači
sjenka od slavnog Gazimestana,
ne boj se sine, više ne plači,
raduj se zvonima Svetih Dečana.

Oni nam sine ništa ne mogu,
raduj se, obrisi suze sa lica,
tamo smo najblizi Svevišnjem Bogu,
tamo je Nebeska Ravanica.

Tamo su sine grobovi stari,
iz svakog Krst seže do samog Neba,
oni ih ne vide, al’ ko za njih mari,
osmjehni se čedo… tako treba.

Tako se bori protiv utvara,
one se najviše smijeha boje,
ne boj se… s nama je Pećaršija stara,
pokaži im zube dijete moje.

Pokaži da tvojim venama teče
krv drevnih Soraba, plava i Sveta,
kojoj je Carstvo Nebesko Preče
od mračnog sjaja ovoga svijeta.

Svega se odreci samo ne Krsta,
od Krsta oni panično bježe,
neka te obože tri srasla prsta
k’o nekad ispod Samodreže.

I znamo dobro, davno shvatili
da sila Boga sine ne moli,
al’ vidjećeš da nismo uzalud patili
kad im Bog pokaže da silu ne voli!

21 1678 0 likota 0 srpski 0 0 0 20 4 213.198.225.178 1-
2782 0 ljuba-trebotin KOSOVO POLJE I METOHIJA Marko Lj. Ružičić Gnionica 2008-02-17 19:23:49

KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA

Čuje se krik iz Grobova kosovskih junaka
Bezglavi konji ravnicom trče
Koplja krvava ka nebu štrče
Barjaci na koplja pola
Trese se od bola Kosovo Polje ravno
Lazarevo slavno Jugovići,
Obilići
Kraljevići,
Svi su na broju
U stroju Lazareve vojske
Zveckaju lanci na vrancima
Radovan, i Ratko stigli
Tri prsta digli u znak časnog Krsta
Lobanje Srpske svete molitvu govore
Tamjana i bosiljka miris se širi
Kosovka djevojka sa kundirom napaja mrtve
Dižu se iz groba, – srpske duše ka nebu vječnom
Aveti kolo vode, – crni orlovi lete
Našim bijelim orlovima prijete
Došlo je zadnje doba!

Sedamnaistog februara, 2008. g. u 12.30. sati

20 1032 0 ruza 0 srpski 0 0 0 20 4 195.250.120.137 1-
2783 0 ljuba-trebotin NEMA MIRA MEĐU BOŽURIMA – Miljojko Milojević 2008-02-17 20:33:47

NEMA MIRA MEĐU BOŽURIMA

Baš me briga i za rimu i metar i ritam,
(iako o tome još ponešto znam,
hoću samo poruku da dam
uz najviši ton da me čuju Satana i ON.)
Moram u ove, crne, teške dane,
uz vapaj i jecaj, Svevišnjeg da pitam:
zašto je prešo u tabor Satane. Iz dubine i bića i duše i srca skršenog,
čudim se, grcam, nemoćno, širim ruke:
o, zar On ne mari za bol i ropske muke;
za život i očaj, nebeskog, naroda svog…

Jel Svemoćni kao, zadnja, ljigava šuša,
posago glavu pod bičem Satane
i ljubi krvave skute genocidnog Buša,
i u tminu ropsku pretvara nam dane…

Šest vekova zar može da gleda
teški nemir među božurima-
kako divlja podli božur plavi
ruši, pali, ubija, otima-
na tlu srpskom Albaniju pravi.

Još crvenom božuru da ne da
od gamadi časno da odbrani
sveta groblja, njive i kućice od greda;
Pravoslavlje što kljuju gavrani…

Ako j’ od boga previše je i dosta!
Ustaj rode – u boj do Slobode!
Leči, staru, crnu, ropsku muku
diži slavnu motiku i kuku!
Goni kvarnog i surovog gosta!
Ako padneš – Lazar će te dići,
Grli će te slavni Jugovići!

30 1135 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 82.117.192.142 1-
2784 0 ljuba-trebotin HOĆU – Ratko Petrović 2008-02-18 22:26:55

HOĆU

Hoću da te ljubim, da prođe
sve loše, što su ti ikada rekli.
I kad po tebe zli mesec opet dođe,
bez straha se mojom ljubavlju prekri. Hoću da te grlim za svaki onaj put
kad nije imao ko da stane uz tebe.
Kad ti je neko hladan i sasvim krut
posek’o snove mlade, još pre berbe.

Hoću da ljubim sve te ožiljke tvoje
svaki, koji su ti mila ikad, ikad zadali!
Da te čuvam,od onih što ti setu kroje
i koji su tvoju ljubav večito potkradali

P.S. Kome sam obećao knjigu?

12 758 0 ratko 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.10.187 1-
2785 0 ljuba-trebotin VOLJETI – Dragica Ždralić 2008-02-18 22:35:20

VOLJETI

Ako su moje misli
Nestale za vjetrom,
Ne ljuti se na srce moje
Što je otputovalo
Nebeskom prugom u daljine. Ja ću se vratiti
Kad vjetar izadje iz kose moje.
Kad dušu moju
Napuste molitve
Iščitane suncu na dar.

Ako duša moja u visinama
Sebi napravi postelju od suza,
Tamo ja ću zaspati
Sasvim sama i srećna…
A ti ćeš se čuditi
Kako vjetar zna
Sve moje uspavanke
Za poklon dragom snu.

I dok se ti budeš čudio
Ja ću te ostaviti samog
Jer me ne znaš voljeti…

23 1343 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2786 0 ljuba-trebotin NIKADA – Goran Todić 2008-02-18 22:40:51

NIKADA…

Makar se Sunca morao odreći,
tumarao bespućima slep i proklet,
tražeći senku Tvoju i svoju.
I bio na korak od sudnjega dana,
na pedalj od bezdana…
Ne našao smiraj dok zenice zjape.
Tebe se odreći neću… Nikada…

Dok gole grudi tkiva još vezu
i srce u grlu tupo dahće,
kao jedino bilo života.
Izdržaću…
Sveto je delo umirati za Te.

Nikada…

I kad zadnje kaplje krvi iskaplju
i oči u tmini beznadja usahnu
i srce iz grudi kad mi isčupaju
i bez opela živog zakopaju.

Ni tada.

Tebe se odreći neću
Kosovo moje

Nikada

7 837 0 Goran 0 srpski 0 0 0 25 5 79.101.20.1 1-
2787 0 ljuba-trebotin OBRIJANA GLAVA – Milovan Veselinović 2008-02-18 22:50:26

ОБРИЈАНА ГЛАВА

Зима је маглом покрила земљу
хладна киша пада
обријана глава улицом лута
нема чему да се нада Уши избушене минђуше висе
у носу коњска потковица
погурена леђа, прљаво одело
као да иде из сметлишта

Сунчани наочари на очима
из лица зрачи жалост и туга
поред себе има
јединог пса за друга

Милован Веселиновић

17 743 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.88.83 1-
2788 0 ljuba-trebotin SLIKA – Darko Kolar 2008-02-18 23:03:46

SLIKA

Sećam se da sam poželeo
tu šaku jada, ispucale ruke
politi toplinom,
zalečiti procurile stare rane. Dve će ruke
da se spoje
a pogledi biće večni
jer ja stojim bosonogo
u mestu
ispod grane trešnje
s ogromnim kamenim kipom.

Mrak, a slika
prelivena voskom
pod staklenom kockom,
dok pčela plače,
i šuma plače.

Iscrtane zvezde
kao beli cvetovi,
zovu nove dane
simboli prošlosti.
Sat i po.

Prosuti ljudi
na sve strane,
kao granje,
a ćutanje u mračnoj sobi,
dok sledi veselje
pod slikom
večnog života
i ramom od krošnje
sasečenog stabla.

Nema više senke,
osta samo dvoje.

16 744 0 kolle 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.253.74 1-
2789 0 ljuba-trebotin POEZIJASCG – ZA MIRIS BOŽURA 2008-02-19 11:12:58

Poštovani posetioci,

Na
inicijativu Miljojka Milojevića, a u dogovoru sa izdavačem
naše knjige *POEZIJASCG – PRVI PUT*, KPZ Kruševac, tj, njenim
upravnikom Svetlanom Djurdjević, pokrećem inicijatuvu da se DRUGI SUSRETI PESNIKA sa sajta www.poezijascg.com, pod radnim nazivom *POEZIJASCG – ZA MIRIS BOŽURA *
održe u Kruševcu, u Lazarevom gradu, sa programom i u terminu koji ćemo
dogovoriti u narednim danima. Paralelno sa ovim susretom održali bi i
susrete pesnika u nekom od Evropskih i Američkih gradova gde je to
moguće realizovati. Na pomenutim susretima, koji su PROTEST protiv
otkidanja Svete Kosovske zemlje od matice Srbije, govorili bi
rodoljubivu poeziju i dogovorili se o izadavanju druge zajedničke
knjige sa nazivom *POEZIJASCG – ZA MIRIS BOŽURA*. Za prijavljivanje
učesnika otvorena je posebna tema na FORUMU. Srećno Nam bilo !

Lazerev Grad u Kruševcu

Takodje,
na inicijativu Miljojka Milojevića, našeg druga Bileta, a podstaknut
pesmom Nevenke Alispahić *KOSOVO ZOVE* otvorio sam stranu * A SAD – KOSOVO ZOVE*
gde svi koji su registrovani za objavljivanje na BLOGU mogu na
jednom mestu objaviti svoje pesme posvećenje želji Srpskog naroda da se
Kosovo i Metohija očuvaju kao sastavni deo Srbije.

0 579 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2790 0 ljuba-trebotin PUT U BESKRAJ – Vida Nenadić 2008-02-19 22:33:42

KAD PRODJE SVE

ostaje samo
čaša prozirne vode

bolni otkucaji ranjenog srca
i put u beskraj a duva hladan vetar
i udara u bedem čela

nastavljam da se krećem
ne stižući

ni sopstvene misli

16 691 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2791 0 ljuba-trebotin PATNJA – Katarina Tošić 2008-02-19 22:50:14

PATNJA

Milje bi bosa prešla
Sve ljude
do predvorija pakla dopremila
Žrtvovala sunčeve izlaske
mome srcu beskrajno drage Mesečev ples šara
u mojoj sobi bez kajanja
Isušila okeane suza
prolivenih zbog tebe
Iznova se ludački radovala
tvom beznačajnom pogledu

I opet sve muke
sakaćenja duše moje
u tmini prošla
Zarad tvog buđenja
sa osmehom
božanske sreće na licu
Iluzijo moja

5 1036 0 dawina 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2792 0 ljuba-trebotin POŽURI JUTRO – Sladjana Ivanović 2008-02-20 18:17:42

POŽURI JUTRO

Novo se jutro još ne budi,
noć svoje zadnje sate
neće da izgubi.
Čuje se odnekud lavež psa…
Zaspali grad polako napušta san. A ja već satima budna..
čujem svaki šum..
i treptaje zvezda,
zviždanje vetra na prozoru.
Osluškujem…
ne bi li čula neki znak…

Plašim se da zatvorim oči,
plašim se slike koja predamnom stoji…..
zelenih livada prepunih cveća opojnih mirisa…,
tišine smiraja oko predivnih kućica….

Plašim se lica dragih mi ljudi….,
koji su tamo negde na drugoj strani…,
u nekom drugom svetu…bez sveta….,
Prizivaju me sebi…, pa beže…,
kažu…, nije još moje vreme…

Ne…,
neću sklopiti oči,
Ne…,
neću bar ove noći…
Ma ne…,
moja je sveća tek napola dogorela…,
ma ne…,
ja se još nisam od života umorila…

Jutro…,
hajde požuri ovamo…
Daj mi snage
da pobedim strahove…,
oteraj od mene te noćne more…

Jer ja…,
ja želim da živim..,
da se smejem…,
da sanjam…,
da se nadam…,
ja želim da volim…

Jutro…,
hajde požuri ovamo…

28 1438 0 slap 0 srpski 0 0 0 30 6 77.29.236.156 1-
2793 0 ljuba-trebotin NEĆU DA KVARIM – Sanja Petrović 2008-02-20 18:24:50

NEĆU DA KVARIM

Ležimo.
Ćutimo.
Muzika misli teče.
Tvoja ruka
na mom stomaku.
ukomponovana, neosetna. Da ne znam
da je tvoja
mislila bih
moja je.

Zašto je sve prolazno?

Neću sada o tome da razmišljam…
Ne kvari mi se ovaj čarobni trenutak

32 1151 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 14 3 80.74.171.99 1-
2794 0 ljuba-trebotin PROSJAK – Zoran Hristov 2008-02-20 18:30:43

PROSJAK

Svakoga dana iznova vidim
čoveka što na uglu ulice stoji.
Zna da mu nije na ponos
ispružen šešir u drhtavoj ruci
zato sagnutom glavom
pogled krije od ljudi. Teške brige na tom tužnom licu
ostavile su duboke bore
verovao je u život, verovao u ljude
a svi su ga izdali… još gore,
hladnoća, i glad sada ga more.

Bednog, sirotog, njega niko ne želi
i nikome više nije potreban
ispružen šešir stoji kruto,
potpuno prazan,
dok pored njega prolaze ljudi,
malo ko ga čak i pogleda.

Poguren, stoji na uglu,
u zemlju pred sobom besciljno zuri,
prolaze ljudi stalno kraj njega,
svako za svojim poslom žuri…

Zimsko sunce greje mu promrzlu ruku,
a ti, što imaš bar malo duše,
kad jednom prodješ kraj njega,
ubaci dinar u njegov šešir,
olakšaj prosjaku njegovu muku…

15 732 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 25 5 195.252.86.156 1-
2795 0 ljuba-trebotin AMSTERDAM – Božo Popadić Aktus 2008-02-20 18:34:14

AMSTERDAM

Amsterdam!
Kako bombasto zvuči.
Grad što mami
uzdahe mnoge,
ali za mene samo
još jedna zračna luka,
po kojoj bazam
dok tražim
gdje da odmorim noge.
Samo jedna prolazna stanica
na putu do sreće.
Čekam avion
koji kao da nikad
doći neće. Amsterdam!
Piste za rulanje
kišom okupane
i avioni što po njima gmižu,
pa jedan za drugim,
kao ptice slijeću
i u nebo se dižu.
A ja na tebe mislim,
i pitam se kako si sada,
kad znaš da sam
na putu ka tebi,
da nije umrla za nas nada.

Amsterdam!
Oblačno nebo,
plavkasto sivo,
skoro prozračno.
Još jedan aerodrom
na putu do tebe,
na kom sve vrvi,
svuda je bučno i živo,
a ja polumrtav od puta
i želje,
da budem što prije
tamo gdje si ti,
da te mogu osjetiti
pored sebe,
konačno.

Amsterdam!
Taj magnet za turiste
što digitalnim kamerama
love svaki tren,
i sunce što kroz oblake
viri škrto,
a ja ćutljiv i zamišljen.
Ja ovdje nisam,
misli su moje tamo daleko,
tamo gdje topla je duša jedna,
topla kao jug.
Nemir u meni od čežnjive želje,
dok čekam da završi se ovaj
put kao vječnost dug.
Srce više ne sluša,
ono bi dalo sto Amsterdama,
za trenutak jedan,
kad osjetim te u zagrljaju,
ljubav svu svoju ti dam,
i kažem ti koliko te volim,
u trenutku u kome ćeš shvatiti
da nisi više sama
i kad shvatim
da više nisam sam.

22 817 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 9 2 71.16.119.2 1-
2796 0 ljuba-trebotin NOĆ NA DALEKOM JEZERU – Veljko Ladjevac 2008-02-20 18:52:40

Uživajte u Kreacijama Lepe Simić 17 698 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.90.215 1-
2797 0 ljuba-trebotin RODOLJUBIVI EPITAF – Spasoje Ž. Milovanović 2008-02-21 20:56:21

RODOLJUBIVI EPITAF

volim žene
i ljutu rakiju

volim srbe
što se s turci’ biju fala k…. i petru dobrnjcu

Spasoje Ž. Milovanović

20 1812 0 spale 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2798 0 ljuba-trebotin OD NEMILA DO NEDRAGA – Milorad J. Nikić 2008-02-21 21:08:13

OD NEMILA DO NEDRAGA

Preko Save, tamo preko,
od Dunava, diljem Srema,
od Banije i Korduna,
od Grahova do Kosova,
od Drvara do Mostara,
od Ozrena do Prizrena Lazarevog roda nema!

Sela pusta popaljena,
i ognjišta ugašena,
nikog nema,
samo groblja sred korova,
nema znaka i belega,
sem kamena,
gorke trave i pelena!

Lazarevog roda nema!

Od Sidneja do Kapstata,
od Pitsburga do Čikaga,
od nemila do nedraga,
po Evropi i Kanadi,
zemlji tudjoj, zemlji spasa
puno srpske siročadi
kuka, cvili iz sveg glasa.

Na sve četir’ strane sveta
kao djerdan ispod vrata
rasu jato Lazarevo.
Svaka strana suva grana,
rodna grudo, grudo sveta,
jel’ to kazna ili kletva?

19 731 0 Nikic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2799 0 ljuba-trebotin MAKOVI CRVENI – Davor Slavnić 2008-02-21 22:54:57

MAKOVI CRVENI

Bio jednom jedan mali svijet.
Svijet je taj bio satkan
od mirisa bagremovih kolijevki.
I trnovit je on bio
poput kapljica makova crvenih.
Ni ne pogleda nekad niko
njihovu gorku ljepotu.
Okruženi ćutanjem
makovi lebde tamom.
Oni ne žive dugo
i zato vole šum vjetra
što ih nosi visoko. Misle tad da su željeni,
da sreću drugima donose.
Rijetki od njih,
najrijeđi znaju pokazati svoju dušu.
A ona pustošima okupana,
surovim kaznama prebogata.

Ponekad isplivaju osmjesi
koje sa sobom donose sirene
tamnih morskih dubina
i stavljaju ih na lica makova crvenih.
Oni se onda osmjehuju dječačkom mudrošću.
Zjenicama tad ljube i vjetru
prenose svoju neizmjernu sreću.

Duša njihova, istina je,
prva ugleda komadić
svjetlom obasjanog neba.
Onda oni bezobrazno počnu
da prate
to svjetlo u daljini
bježeći iz tame
po kojoj su dotad letjeli.

Makovi crveni
letite ka svjetlu, ka toplini,
sa svojim kolijevkama satkanim
od bagremovih mirisa
i budite kao osmjesi delfina.

I budite kao kurjaci
kad vam dirnu u dušu.
I neka vam suza u oku
ne bude tad više tuga.
Neka vam ona bude izvor
sa kojeg gasite žeđ
na dugom putu
po kojem ostavljete
kapljice svoje krvi
bez želje da one budu trag
nekima kao što ste vi…
makovi crveni.

17 1114 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2800 0 ljuba-trebotin U VUČJOJ KOŽI – Gordana Knežević 2008-02-21 23:02:28

U VUČJOJ KOŽI

Gordo
oholo
s treskom
zatvaramo vrata
uvereni u ispravnost
vlastitog
nedodira. Gazimo po blatu
oprošteni
od sebe i drugih
u rasparčanom
brlogu
naoštrenih
granica krika.

Gubimo ime
na slepom pločniku
nepomičnog
vremena
unazađeni
rečima
svojevoljno napuklog
praskozorja.

Dozivamo
lovce na rime
da nam
iz prašnjavih
zapuštenih
hodnika
pažljivo pokupe
sve precvetale
pesme.

I stajem
da nestanem u neoprezu
skidam ti
vučju kožu
i svoju
lažljivu
pitoma u čekanju
da me
poljubiš.

33 1190 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.192.142 1-
2801 0 ljuba-trebotin LUTAJUCA BALADA 2008-02-22 21:38:26

LUTAJUĆA BALADA

U noći prepunoj sjaja,
u jednoj od onih najljepših noći,
kad jasno vidiš kako zvijezda pada
pogledaj dobro i vidjećeš,
bezbroj izgubljenih duša što
nebeskim prostranstvima luta. U noći, kada mjesec ima čudesnu moć
kada ti pogled zvjezdano nebo krade
oslušni dobro i moraćes čuti-
lutajuće duše pjevaju balade.
Oslušni, možda čuješ
i neki poznat glas
jer to su duše tvoga naroda
kojemu je jedino još nebo ostalo
kao zadnja nada za spas.

U noći, jasnijoj od mnogih noći,
hiljade svijeća zapali sine,
za umorne duše naroda svog,
možda im makar malo ublažis bol,
na dugom, predugom, putu njihovom.

Zapali svijeće i pomoli se
tiho za njihov mir
jer i ti si dio njihovog stradanja,
dio njih i ne zaboravi nikad,
kada su noći posebno jasne,
tužne zvuke začućeš tad,
to je, sine, vapaj naroda tvog,
njihovih duša lutajućih, tužnih,
najtužnija lutajuća balada.

7 560 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 9 2 217.162.109.43 1-
2802 0 ljuba-trebotin REALNOST – Jelena Bandić 2008-02-22 21:46:54

РЕАЛНОСТ

Псст! Тихо збори!
Чујеш ли у даљини
Шум сломљеног срца звони…
Вода носи његове боли,
А ветар брижно кишом по земљи
Исписује име оног ког воли. Ти и ја сведоци смо,
Буди свестан тога.
Не сламају се сваки дан срца
Великих и храбрих ратника
Као што је она.

Вековима још,
Њена патња биће свуд,
Свуд око нас.
Толико је голема.
Незапамћена и тешка.
Ох, тешка, да знаш само!
Тешка хиљаду тона
И лежи јој сад ту,
На њеним грудима.
Замисли само тај притисак…
Ко зна да ли ће икада
Опет веровати људима.

Градила је куле од карата,
Летела је папирним крилима
У свет од непостојане свемирске маглине.
Сад се само вратила у реалност.
И то боли.
Јако, јако боли.

Јелена Бандић

2 567 0 izgubljena_dusa 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2803 0 ljuba-trebotin BEZ PREDAJE – Vesna Mladenović 2008-02-22 21:57:01

BEZ PREDAJE

Uz oštre kore se verala,
kožu derala
ali sam sigurna htela biti
da se od mene ne ume skriti
i da je, možda, u nekoj krošnji. Sa svake krošnje sam pala
i o kamenje udarivši,
jeknula.
Al nisam posrnula…

Međ žbunjem bi zmija,
otrovnih bobica,
borovih iglica…
“Beži!”-crna…

U krošnjama pauci,
ptice i po neka veverica…
“Gde ćeš pauko-plašljivice,
ne-ptico, ne-repatico!?”

”Kući!”

Pod kamenjem-
puno mrava,
larvi, glista – perverzija čista!
A ne nađoh princa!

Onda sam plakala,
brda preskakala,
obrvama svojim vukove terala…
O, koliko me ljutnja žderala:
zar da bajke lažu?!

Ko švalja, više puta sve sam merila
i izgledaše baš kao da paše,
al brzo, brzo, konca mi nestajaše…

Imam trideset tri
a još sam u staroj haljini.
A šta je bilo – zar pitaš i ti?

Svega je bilo,
sem onog što hoću!
Dosta sam ubila bubica,
i na smrt osudila Princa…

I baš kad pomislih
da sam se probudila,
sliku Sunca
u crvenom zalasku vidim…
Da l da se radujem,
da l da se stidim!?

Iluzija nova iz mora se rađa
I Čuka, bez predaje,
gondolijera sad čeka…
I gasi beznađa…

39 1155 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 18 4 195.250.96.11 1-
2804 0 ljuba-trebotin PRIZNAJEM – Sanja Petrović 2008-02-22 22:00:30

PRIZNAJEM

Reč mogu da izbrišem.

Celu pesmu
izbrisati mogu. Ali tebe
iz srca
ne mogu.

23 1190 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 8 2 213.198.211.35 1-
2805 0 ljuba-trebotin MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović 2008-02-22 22:06:51

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme. Božuri ni u snu ne mirišu,
seta dušom piri.
Otišli su, da opet dišu,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu noćas gone.

Sloboda se noćas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

17 827 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.200.156 1-
2806 0 ljuba-trebotin 29.02.2008. godine u 20.00 časova u CIRIHU – ZA MIRIS BOŽURA 2008-02-23 20:16:30

Udruženje
srpskih pisaca Švajcarske, održaće pesničko veče pod nazivom “ZA
MIRIS BOŽURA” pod pokroviteljstvom SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,
29.02.2008. godine u 20.00 časova, u CIRIHU ul. Glattsteveg 91,
8051. Zürich.

Pesnici – članovi udruženja Srpskih pisaca Švajcarske

Biće nam drago da se ovaj skup sto više omasovi kao doprinos svim
nepravdama koje se u ovom trenutku dešavaju Srbiji, a posebno na
Kosovu. Na ovaj način bi dostojanstveno pokazali našu veliku ganutost
za ovako veliku nepravdu koju doživljavamo. Sa nama će te večeri
virtuelno biti i naši dragi prijatelji po peru iz Srbije, koji
su aktivni članovi sajta “POEZIJASCG”, a čije ćemo pesme te
večeri mi pročitati. A oni ( pesnici iz Srbije) uzvratiće nam
istom merom i naše pesme čitati na pesničkim susretima širom Srbije!

Sa jednog od ranijih susreta

Ovo je samo prvi, u nizu pesničkih susreta pod nazivom *ZA MIRIS
BOŽURA* koji se nastavljaju već početkom marta 2008. godine u Kruševcu
u Lazarevom Gradu i trajaće dok traje i borba da KOSOVO OSTANE SRBIJA!

Srdačan pozdrav u nadi da će ovaj skup proteći mirno i dostojanstveno i biti zabeležen u svim javnim glasilima!

SUSPS
Latinka Djordjević, Zürich

3 606 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 80.219.192.197 1-
2807 0 ljuba-trebotin STANITE… – Milovan Veselinović 2008-02-23 23:14:23

СТАНИТЕ…

Ви који данас над робовима
живим освојеним народима
себи срећу, луксуз и удобност градите
док око себе пакао и несрећу садите
ђаволи у вама живе ничег се не срамите
Бога сте заборавили и даље би освајали Станите куда журите размислите
кружите небом и газите земљом
освојеног народа који чува свој дом
рушите му културу и инфраструктуру
остављате народ без живота
пишете му неке санкције
у вама само сила живи
без разума и толеранције

О рођеној деци не мислите
хтели би све да освојите
робове своје да имате и да уживате
данас борбу водите за права
људска права то је само фарса
у вама су гени освајача.

И да сте моћни све да освојите
и ви ћете да се упокојите
у гроб са собом ништа не носите
једино труло бездушно тело
које неће имати ни надгробне плоче

Ваши наследници неће смети рећи
ко су им били преци
мораће се сакривати
да неби одуживали, плаћали
остављене дугове ваше
страдале животе неких народа
деца ће ваша дугова да се плаше

Европо твоји су прадедови поробили
неке друге цивилизације
ти си их и сама слала у освајања
ти исти синови прадедова твојих
данас хоће и тебе Евpопо
мајку прадедова својих
да имају за слушкињу

Милован Веселиновић

3 540 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.8.159 1-
2808 0 ljuba-trebotin NEPOSTOJANJE – Darko Perović 2008-02-23 23:18:51

NEPOSTOJANJE

Nema me…
…u purpuru novoga sveta,
kulama peščanim
voda je natopila zrna,
pa se lepljivo hvataju
za haljine očaja.
Neoprezno oprezan
i obrezan,
i podrezan,
sa aligatorima spavam,
skubam trule plećke. Pucnjevi roptajućih kanjona
grme mi metafizikom činjenica,
a ja kabare igrač,
trotoarom napetosti
guram hendikepe.
I svaki dan kažem zbogom,
no, bez Boga se sam sebi vraćam,
srnećih nogu,
izbrijanih bedara,
ližem skute sopstvenoj senci.

(C) Darko Perović – Kovalnik 1 592 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 15 3 77.222.10.186 1-
2809 0 ljuba-trebotin PROLEĆE U TEBI – Vida Nenadić 2008-02-24 09:43:48

PROLEĆE U TEBI

U poslednje vreme
Sve prolazi mimo mene…
Tu su samo hladni pogledi i dodiri
U još hladnijim noćima Pri slučajnim susretima
Opreznost je moto svima

A svaka situacija
I jeste
I nije jedina…

I neshvatljivo je i to
Što mi igra oko
Od suza koje neće poteći
Usled želje da
Zaboravim i oprostim…

I da se nikad ne ugasi
Proleće u tebi…

12 914 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.89.152 1-
2810 0 ljuba-trebotin OPOMENA – Neven Milaković 2008-02-24 22:09:32

OPOMENA

Danas kad ste mi srce isčupali,
jezikom nateklim od žuči,
izraslinom nepotrebnom
što bespomoćno traži riječi,
tromo se napinje i muca,
poručujem vam djavoli vazali,
ja ovako grešan i mali:
„Na dlanu mi umjesto stigme Hristove
raspeto Kosovo i dalje kuca.” Danas kad ste mi, bezočne hijene,
mrakom bez lijeka oči iskopali,
gledam vas prkosno u oči plašljive,
u duplje usahle što se od svjetla kriju,
i poručujem… ja potomak svoje djece
ovako grešan i mali:
„Biće dovoljen suze moje
da cijelo Kosovo od vas umiju.”

Danas ste mi, sluge sluginih slugu,
vlastitim žilama umorne udove
u mrtvi čvor vezali,
pa ipak vam poručujem
slobodniji nego što će te vi to ikada biti:
„Ja ću…potomak Božijih slugu
ovako grešan i mali…
ja ću Kosovo Sveto i vezan osloboditi!”

I što god mi učinili,
koju god naredbu ispunili,
bilo ljudi bilo demona,
makar me lažima prljavim
u crnu zemlju zakopali,
neću vam dati mira potomci kameleona,
ja… potomak Svetitelja
ovako grešan i mali…
makar još hiljadu puta prevjerili
i jaja kukavičja u tudje gnijezdo položili,
poručujem vam u ime naroda moga:
„Mislite da ste nas porazili,
ali tek će te vidjeti svojega Boga!”

7 682 0 likota 0 srpski 0 0 0 20 4 213.198.211.35 1-
2811 0 ljuba-trebotin FONTANA SREĆE – Davor Slavnić 2008-02-24 23:03:14

FONTANA SREĆE

Ljubim tvoje oči žgepče…
U njima slušam duboku rijeku osmijeha,
malene tatine djevojčice. Maziš moje oči šćućurko…
vidiš slapove vrelih kestenova,
pa ih usnama vadiš sa dna moje rijeke.

Daj mi ruke ljubavi,
okrenimo se,
zagrlimo,
naprosto zatvorimo naše oči,
duše naše u jednu spojimo…

I gle!
A šta to mi sada vidimo
u našim očima,biseru moj?
Dva delfina slobodno plivaju,
fontanom naših najsretnijih želja.

…Posvećeno Vesni Petrović…

20 839 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 10 2 194.247.213.35 1-
2812 0 ljuba-trebotin MOŽDA VAM SE ŠTUCA – Gojko Čurčić 2008-02-25 22:10:37

МОЖДА ВАМ СЕ ШТУЦА

Преци, драги, наши,
Можда вам се штуца,
Јер вас помињемо.
Не љутите се што вас,
Будимо из вечног сна. Тужно је Рођевиће,
Где рођени смо ми.
Бела куга нам се руга.
Село без сељака,
Школа је без ђака.
Њиве без усева,
Ливаде без стада,
Овде туга влада.

Бог нас оставио неманима,
Тргујемо данас с’ њима.
Ми бедници, божје крви,
Данас задњи, некад први.

Не устајте, не будите се,
Јер немате где доћи.
Не постоји овде дан,
Само пуста тама.
Нема више сунца, кише,
У долини се тешко дише.

Не идите на Гобељу,
Бачија наших више нема.
Ту мафија влада.
За храну и живот,
Треба велика лова,
Јер у њима има,
Много Џулова.

На Косову владају звери,
У нашој крви се купају,
Хоће и душу да нам узму,
У лудницу да нас стрпају.

Европа се нама смеши.
Дал’ Србија сада греши?
Ту постоји тешка рана,
Све душманин до душмана.

Драги Боже, смилуј нам се.
Нама се окрени.
За нас још наде има,
Дубоки су нам корени.

Гојко Чурчић

4 717 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.82.98 1-
2813 0 ljuba-trebotin KADA LJUBAV UMIRE – Mirjana Lukić 2008-02-25 23:22:52

KADA LJUBAV UMIRE

Hajde,
reci mi zbogom.
Izgovori tu reč,
što ti je danima na vrh jezika.

Ne muči me. Ponesi sa sobom
ovaj teret sa mojih ledja
i ne,
ne izgovori ni jednu ružnu reč,
ništa što me vredja.

Nećemo ostati prijatelji
i nije ti žao.

Molim te,
reči isprike ne traži
otrcane fraze sačuvaj za nju,
poštedi me laži.

Kad´ ljubav umire
ko, kome i zašto
vise nista ne znaci,
budi jak,od mene jači
okreni se i idi…

18 784 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2814 0 ljuba-trebotin PAKAO NA ZEMLJI – Božo Popadić – Aktus 2008-02-25 23:39:40

PAKAO NA ZEMLJI

Spržena zemlja,
ognjem i mačem spaljena.
Jauču utrine neuzorane,
bombama izrovane.
Nakaze se nakotile mrske,
oranicu pravednima otimaju.
Orlovi ranjeni klikću,
ko da ih čuje. Kučkini sinovi,
strvinama hranjeni
obećanjima huškani,
u društvu lešinara i hijena
kolo nakazno vode.
Kolovođa,
Luciferov sluga osiljeni,
škiljavo gleda
i zube,
sa kojih krv još kaplje nedužnih,
kezi.

Zavijanje krilatih hijena
vukove na sve strane rastjeralo,
dok sinovi
kuja bestidnih
laju na sve,
pa i na zvijezde..koje u šoku,
od noći što boli
i mraka umobolnog koji prijeti,
drhtavo trepere.

Nojevi
glave u pijesak zabili,
zvijezdicama u krugu
se prikrili,
da krvožednih beštija pir,
kermes bogohulni,
ne gledaju.
Jagnjad se na oltar
Luciferu prinosi.
Sirene okomilne,
plahe,
prestravljene,
u postelju mu se podastiru.

Otvore se zemljo,
zaplači nebo,
Bože svoju moć koristi,
da Luciferove sinove
i sluge njegove
u pakao vratiš
i mir dušama nevinim, napaćenim,
povtratiš.

19 672 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.211.35 1-
2815 0 ljuba-trebotin DAN POSLE – Aleksandra Radoičić 2008-02-25 23:45:22

ДАН ПОСЛЕ

(Апокалипса)

У етру тамна тишина,
у писму једна штампарска грешка.
На улици згажено маче.
Чесма без воде
и суморно небо. Појавила се ниоткуда.
Ништа носила није.
Боса јој стопала,
од хода
окрвављена
Без времена,
празна јој утроба.

Лице које се не препознаје,
град који је мртав,
сивило бетона.
Треперави немир светлости
више не постоји.

Александра Радојичић

Biografija:
Rođena sam 24.juna 1969.godine. Živim i radim u Užicu., Republika
Srbija.Zaposlena sam u Medicinskoj školi u Užicu, Pišem priče, pesme,
aforizme, sentence.Prvu knjigu „Urbani etos“ objavljujem 2005.godine.
Knjiga u kratkim formama predstavlja, odgovor na Nevreme koje nam je
donela 1991. godina a koje i dalje traje.Druga knjiga „Kada mislima
postane tesno“ je objavljena 2007. i drugo izdanje je u štampi , u njoj
se nastavlja čovekova borba i traganje za njegovom zaboravljenom dušoм.

26 865 0 aleksandra 0 srpski 0 0 0 5 1 87.74.19.17 1-
2816 0 ljuba-trebotin CVET SI MOJ MIRISNI – Svetozar Marković Toza 2008-02-26 00:36:43

Pesma Svetozara Markovića Toze, koju je poslala Lepa Simić!

6 8255 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.225.75 1-
2817 0 ljuba-trebotin UTRNUTO OGNJIŠTE – Nevenka Alispahić 2008-02-26 23:22:34

UTRNUTO OGNJIŠTE

Kada se izgubi gruda rodjena
kada se ugase ognjišta pradjedova
kad zanijeme crkvena zvona
i kada groblja trnjem obrastu
u vječnom mraku bez treptaja svijeća
izgubi se i djelić duše
za navjek na pustim grobljima ostaje
da luta nad cutljivim grobovima
djedova, brace, sinova
da sa njima umire bez parastosa
bez opela i tamjana. A ostatak duše svijetom luta
bez spokoja, bez pravog puta
bez mjesta za kolijevke željenog potomka.
I gubi se više od života
gubi se sopstvene duše toplota.
Kada se utrne rodnog ognjišta vatra
i pusta ostanu zarasla polja
otvorena zjape hrastova vrata
zauvijek se utrne i iskra od iskona
iskra najdubljeg vjerovanja.

Neko zlo sjeme zakopiti se
i raste i buja i grana se
i ubija sve što čovjekom se zvaše.
Bez korijena drvo kad ostane
suši se, nestaje, samo parazit ostaje.

(C) Nevenka Alispahić

12 716 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 9 2 213.198.211.35 1-
2818 0 ljuba-trebotin ŽELJA – Sladjana Ivanović 2008-02-26 23:26:12

ŽELJA

Kad bih mogla
suzama stvoriti
reku,
od srca napraviti
brod. Otplovila bih u okean
želja,
talasima ljubavi,
vetrovima strasti…

27 1229 0 slap 0 srpski 0 0 0 15 3 79.126.131.125 1-
2819 0 ljuba-trebotin ISTINA – Pesma nedelje februar 2008 – Svetlana Djurdjević 2008-02-26 23:34:26

ISTINA

U sivo svitanje mrzim sebe.
Dvoumim se, lomim, kidam sebi dušu
i vapijem za tim dalekim, čvrstim
i sigurnim dlanom bezbrižnosti. U tom utrnulom času besne borbe
blagoslovenog mraka i razdevičenog dana
oluja bola struji i pustoši me
i boli, kako samo surovo boli.

I boli, i nosi, i gubim,
gubim najvredniji i neodvojivi deo sebe
a podmuklo kukavičko svitanje ceri mi se
u lice i sve više razgolićuje.

I osećam da me razbesnela oluja bola
izbacuje iz nemog umrtvljenog mora tišine
i odvaja od usidrenog broda ravnoteže
i varljive, kao kula u pesku, izgradjene sreće.

U sivo svitanje stojimo, gole,
jedna naspram druge –
surova Istina i posivela ja.

16 1159 0 djurdja 0 srpski 0 0 0 40 8 109.92.99.74 1-
2820 0 ljuba-trebotin ZEMLJO SRBIJO – Vida Nenadić 2008-02-27 19:22:18

ZEMLJO SRBIJO

U tebi je sve relativno i sivo
Baš sve živo
Nema čvrste tačke oslonca
Nema ničeg osim reči obmane
I praznih obećanja Samo se na mahove nazire
Nešto poput putokaza
Koji je i strelica i staza
Koja vodi ka severu

Negde gore
Mora biti izlaz
Ako ima izlaza
iz ove more

I tom stazom sa putokazom
vijugaju moje misli
Od tačke A do tačke B
I od tačke B do tačke A
I nekog sasvim drugog kraja
Do kraja sveta
I početka svega

A sve to skupa je
Samo traganje
Traganje za odgovorom
Odgovorom na pitanje
Pitanje zašto smo tu
Tu gde smo
Ako uopšte i jesmo?

4 574 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.192.142 1-
2821 0 ljuba-trebotin TI SI… – Milisav Djurić 2008-02-27 19:25:18

TI SI…

Život i ljubav,
ljubav i sreća,
sreća i spas. Za mene mila,
za tebe,
za nas…

30 739 0 Milisav 0 srpski 0 0 0 15 3 80.219.74.223 1-
2822 0 ljuba-trebotin OSVRT – Bogdanka Rakić 2008-02-27 19:28:01

OSVRT

San,
jutro i
vetar u kosi. Pesma daleke zime
tera Sunce u beg.

San,
jutro i
potop u duši.

22 888 0 Boba 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.211.35 1-
2823 0 ljuba-trebotin MOM BRATU, KOGA JE UKRAO BOG – Ratko Petrović 2008-02-27 19:33:28

MOM BRATU, KOGA JE UKRAO BOG

Sedam meseci sam te čekao,
kao što čekam leta kratka…
Hteo sam da ime moje, bude prvo što si rekao,
i da prve korake načiniš, pored svog brata – Ratka. Sedam sam te meseci čekao,
pre nego što saznah, da nikada mi nećeš doći.
Da se sretnemo nekada, negde, pravo sam stekao
i da te zaglim, makar, one moje poslednje noći.

Sedam sam te meseci čekao…
na prste ih detinje brojao.
A, onda saznah da nikada neću videti tvoje oči.
Bože, takve tvoje gluposti se nisam ni bojao!

Umesto da počne naša bratska bajka,
da rastemo zajedno kao dva cveta,
praznog se naručja vratila majka,
i ostah sam, na drumovima ovog sveta…

Al’ mene boli više, što si ti negde sam…
Da bar znam, gde da ti zapalim sveću!
Od tada besan ulazim u Sveti hram,
da oprostim, nikada, nikada – neću!

Sedam sam te meseci, moj mili brate čekao,
ne stigoh ni do onih – sretnih devet.
Trag od prvih, teških suza je pekao,
dok jecao sam, lica zaronjenog u stari krevet.

Sedam sam te meseci čekao…

(c) Ratko Petrović
“TRI GODIŠNJA DOBA I SMRT…”

http://ratkopetrovicprle.googlepages.com

25 922 0 ratko 0 srpski 0 0 0 15 3 75.201.101.204 1-
2824 0 ljuba-trebotin MIRIS BOŽURA NA SLICI – Ljubodrag Obradović 2008-02-27 19:48:54

Poštovani posetioci i pesnici.

Ovom
pesmom Vam najavljujem niz pesničkih susreta širom Srbije i Sveta pod
naslovom *ZA MIRIS BOŽURA – POEZIJASCG* na kojima će učešće uzeti svi
pesnici (članovi sajta, a i oni koji to zasad nisu), kojima na srcu
leži ideja očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Prvi
susreti pesnika desiće se već u petak 29.02.2008. godine u 20.00
časova, u CIRIHU ul. Glattsteveg 91, 8051. Zürich, u organizaciji
udruženje srpskih pisaca Švajcarske, od kojih su mnogi i članovi
ovog sajta. Pesničko veče pod nazivom “ZA MIRIS BOŽURA” održaće se pod
pokroviteljstvom SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE.

Susreti
pesnika se nastavljaju 17.03.2008. godine u 18 časova istovremeno u
Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu i drugim gradovima gde za to
postoje adekvatni uslovi. Ideja je da ovi susreti *ZA MIRIS BOŽURA –
POEZIJASCG* prerastu u svojevrsni PESNIČKI MARATON kojim se pesnici
bore za ideju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a time i za
ideju mira, ravnopravnosti i poštovanja i očuvanja postojećeg Svetskog
pravnog poretka!

Ovu pesmu je oslikala Lepa Simić. Lepi hvala, Ljuba.

23 1463 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 25 5 77.105.34.100 1-
2825 0 ljuba-trebotin ZVONA – Davor Slavnić 2008-02-28 18:48:06

ZVONA

Iz daljine kamene sive,
večeras opet slušam zvuk zvona,
dobuju ritmom tamjanskog zvuka,
čiste mi duh koji luta,
ovim bezvremenskim maglurinama
i traži svoj put. Kažu mi…
Samo prati svoju sretnu zvijezdu
i naći ćeš put.
Pitam ih…
Koja je moja kad sve su iste…
Saznaćeš jednom i zauvijek,
kad ti na lice prospe svjetlost svoje duše.

29 1152 0 Persej0909 0 srpski 0 0 0 5 1 213.198.211.35 1-
2826 0 ljuba-trebotin Cvjetovi u tami – Božo Popadić-Aktus 2008-02-28 18:51:04

CVJETOVI U TAMI

Urlik u noći,
bježe li snovi
dok duše ucvijeljene
iz očiju bisere sipaju.
Cvjetovi u tami,
tamno crveni
od krvi i prkosa…,
u tami i mraku
što umovi pomračeni
ga proizvode,
ostali sami
i urlikom prkosnim
Bogu se mole. Vrišti tišina,
kezi se u tmini
avetinjska slika
oblaka krvavo crvenih,
ranjeno sunce
sa istoka stiže
u ovu zemlju
gdje Boga pominju
a njegove zakone potiru.
Na njemu ožiljci bolni,
božure je zgažene gledalo,
kako sa rosom na cvijetu,
ko suze božije
zore tugobnu dočekuju.

Urlaju nemani,
mraka sinovi
bijelu rijeku pune,
a drhtave ruke
i usne modre do bola
bjelilo nestrpljivo čekaju.
Božuri će opstati
i dalje cvjetati,
bijela će rijeka
u ponor propasti.
Krvavo sunce uvijek pobjeđuje,
padaju suze kao biseri
zgaženi božuri se uzdižu,
Sjeme krvavo crvenih cvjetova
se ne da uništiti,
božuri će vječito cvjetati.

22 1072 0 Aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 24.129.72.11 1-
2827 0 ljuba-trebotin ŠETAČI – Stjepan Herman 2008-02-28 18:55:18

ŠETAČI

Lebde iznad nepisanih zakona,
na gubilištu
krvavih, razbijenih usana
pod ruku sa vetrom
pišu nova vremena. Sve je hladno, sve je mrtvo,
prošlost opijena spava
poneko herojsko slovo
odreklo se oreola
zbog miliona pognutih glava.

Planovi kao paukova mreža
upleteni u maglu.
Žuljevitih dlanova
rasuti šetači
promašili zemlju snova.
***

35 1127 0 herman 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.82.98 1-
2829 0 ljuba-trebotin DEO KOŠMARA – Katarina Tošić 2008-02-29 18:04:03

DEO KOŠMARA

Senke su plesale suludi ples po mašti mojoj
Začuh u tom vrtlogu šapate čudne
Osvetničke ali mučne< Prepoznaše me ali me ne odvedoše
Keziše se ali me ne povrediše
Silovaše mi razum
Baciše ga pod svoje nakazne noge
Teraše me na bizarne stvari
I kroz agoniju glasova opet nestaše

4 830 0 dawina 0 srpski 0 0 0 15 3 82.214.110.1 1-
2830 0 ljuba-trebotin KO PJESMU ŽELI – Dragica Ždralić 2008-02-29 18:09:12

KO PJESMU ŽELI

Zakoračila sam u rijeku
Mislila sam
Obradovaće se
Mojim bosim nogama
Voda… Zagazila sam u vatru
Mislila sam
Žao će joj biti
Što sam se opekla.

Zalutala sam u dolinu plača
Nisu me razumjeli ljudi što plaču.
Nisu vidjeli suze moje.

Otvorila sam vrata očaja
To je bila ravnica
Podjeljena na parcele.
Sve su bile zauzete.

Baciću pjesmu u dolinu plača.
Možda će je neko pročitati.
Možda će je vjetar odnjeti
U ravnicu očaja.
Možda će usrećiti nekoga
Što plače
Jer pjesmu želi

10 909 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 10 2 82.214.110.61 1-
2831 0 ljuba-trebotin TI ME VODIŠ – Svetozar Marković Toza 2008-02-29 18:30:00

Uživajte! Lepa&Toza

6 648 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.82.98 1-
2832 0 ljuba-trebotin SA NJIMA NEĆU – Milorad J. Nikić 2008-03-01 18:48:23

SA NJIMA NEĆU

Evo me tu sam, stigoh na sramotu
Tu sam kasnim, kasnim u životu
Al sa njima neću, neću sa onim
Pred koje danas izlaze sa solju
Sa njima ne mogu i neću,
neću da me kolju! Hleb je moj gorak, hleb sa devet kora
Ali otadzbinu volim, volim što se mora
I ne mora me niko nigde zvati, vući
Volim je kao što se voli, rodjeno dete
Kad prvi korak napravi, zaplete
I padne plačući.

Volim je kao ratar svoju njivu u polju
A na njoj nema roda, svake treće
Ratar star, bez ikoga svoga, ali neće,
neće da je proda.

Ja sa njim neću, nisu u pravu.
Pred svako zlo i svaku nesreću
Lazara potežu i Svetoga Savu
Sramota…ja, Otadžbinu volim,
Volim je u ime života!

4 550 0 Nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2833 0 ljuba-trebotin PRETNJA – Aleksandra Radojičić 2008-03-01 18:54:10

ПРЕТЊА

Чувајте се, реке, данас,
због очију његових ја могу
и Вас и све притоке ваше
из корита ишчупати. Чувајте се, поља, данас,
због гласа његовог ја могу
и Вас и све класје ваше
на грудима изнети.

Чувај се, небо, данас
због додира његовог ја могу
Тебе, огромно и плаво,
у ролну савити,
под мишком однети.

Александра Радојичић

8 666 0 Aleksandra 0 srpski 0 0 0 10 2 70.221.25.135 1-
2834 0 ljuba-trebotin ZAŠTO-ZATO – Sanja Petrović 2008-03-01 18:58:22

ZAŠTO-ZATO

Zašto sunce zubato sija?
Zašto mi se niz obraz suza sliva?
Zašto početak ima svoj kraj?
Zašto je kraj upravo sad? Ustajala sam s osmehom,
danila s osmehom,
legala s osmehom.

Princeza…
Da, princeza sam tvoja bila.
U bajci živela.

Bajke imaju srećan kraj?

Uhvatio si me za ruku,
iz bajke izveo
u stvarni svet uveo
Na velika vrata, rekao si
grohotom se nasmejao,
i uz tresak ih zatvorio.

Zato sunce zubato sija.
Zato mi se niz obraz suza sliva.
Zato početak ima svoj kraj.
Zato je kraj upravo sad.

16 802 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 70.221.25.135 1-
2835 0 ljuba-trebotin JA BIH – Vesna Mladenović 2008-03-01 21:47:16

JA BIH

Htela bih
da se kikoćem
i smicalice grozne pravim,
da ti izmaknem stolicu
kao u doba đačkih dana …

Ti bi da ljubiš… Naslonila bih obraz
na tvoje rame
i mrsila ti kosu
kao kašmir meku,
a plima topline bi
spotakla zupce prolaznosti
ko neki kolac
i stalo bi vreme…

Ali ti, ti nestrpljiv žuriš…

Zamišljam:
trčim poljima rosnim
prema šumi bagrenja
a miomiris me okreće
kao da sam iz knjige list
i prinosi ti slova zlatne boje
da pročitaš iskrenu žudnju moju.
Tu,između redova bagrenja,
u doba Renesanse,ogoljena stojim…

I budim se…

Tvoja mrtva romantika
čitati ne zna.
Nalaziš se u veku u kome se
za udvaranje i strpljivost
nema vremena.

Zato i jagodica tvoga prsta
dotiče raskorak,
a ne kožu-
ne osećam je po meni dok klizi.

Hitar si
ali uzmičem još brže…
Toliko je očigledno:
mi se nigde nismo sreli…

19 722 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 15 3 82.117.192.142 1-
2836 0 ljuba-trebotin BUDJENJE – Svetlana Poljak 2008-03-02 17:34:31

BUDJENJE

Spavaš li majko, majčice mila
dok ti se blavori pod uzglavljem kote
krvlju su tvojom rcina dojila
dva agatluka, dve porote
Sanjas li davno uporište prokletog belaja
koje je htelo da budeš manja
izdisalo, brisalo te u nešto što nije ni razdor, ni krv,
ni sramote tu nema…
ni prevlast, ni propast, ni tuga, niti putanja
razgnevljenog pluga
što razdire tebe krvavu i razorenu Gledaj ono tudje daleko purpurno nebo kako ma’nita
potrganim mrežama od ljudskih telasa
baš kao neman što se u nemoći rita
i ono klupko krvožednih pasa
što misli da se nešto pita
A sliće se mirisi okadjenog zgaženog puža
na nešto me seća ta memljiva boja
o znam je, to ista drolja prodaje seme tudjeg rasploda
u bescenje daje najbolje od moga roda

I gledaj majko kako se sve skupo ko kokos proda;
za naivče i ćifute, izdajnike, svakijakih odroda,
zabludele glave suma ne olista a ko progon suza plaču nam potoci
ni Bogova eto nema da se jave
porodiše sebe neki tudji oči
rodiše se davno, danas bi da smlave
svaku pamet ravno, i sve pravoslavno

I pogledaj majko umire srce u svakom času
ničijem oku, nikojem glasu, ne da mu djavo da svane živo
zaplakalom sniskom siblju trnje ote
da se nad Kosovom nebo smanji
da ne zori ni u jutro, da se samo mrakom dani
za po koji san ce moći da se plati u dušama
malo cveća da procveta da se koren obeznani

O sušama plani majko moja mila da se smilostive
sva tri roga sa vragove glave
sve do Boga prosti te uvrele lave sto nas jedu žive
nek se povampire svi božuri da se ne pomire
da se ne poklone, niti da se smire

U smrskanoj olupini vremena,
Živi smo…

(C) Svetlana Poljak – Pollakova

10 711 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 39 8 213.198.233.87 1-
2837 0 ljuba-trebotin OVO JE DAN… – Nevenka Alispahić 2008-03-02 21:53:07

OVO JE DAN…

Ovo je dan
kad kiše padaju
iz vedrog neba
kad vjetrovi snažni
biju miran smiraj na zapadu
kad ptice lome krila
kad se gubi na karti smjer. Ovo je dan
kad zlato gubi sjaj
a dnu se ne vidi kraj
kad se kule ruše
prašina prekrije ulice duše
biseri bjeli crni postaju
na licu tragovi ostaju.

Ovo je dan
koraka koji idu unazad
kad nada napusti misao
vjera zaspi tvrdim snom
od ljubavi ne ostane
ni jedna sjenka
kad se prijatelji
u noći pogube
a snijeg ne ostavlja tragove.

Ovo je dan
kad se stavlja tačka na i
kad se sve bitke predaju
kad se sam umire
bez prava na kajanje
sva vrata se zatvore
i zvona prevrare zvone.

Ovo je dan, još jedan dan…
Proći će, prošao je i onaj juče.

4 591 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 10 2 70.220.226.38 1-
2838 0 ljuba-trebotin ALEGORIS – Darko Perović 2008-03-02 21:56:46

ALEGORIS

Na mojoj slici

plač je sazdao zid,

splin je kao mason,

platonska ljubav

je oksid mokraće.

Saksofon u neredu skiči,

suzbijam gramatiku u apoteci;
korenuje me

i videćeš da u meni

počiva masakr.

Sutra kada postanem eho,
                    moj dah

što fosil je naše iluzije,

zavetujem Kosmosu.
                    Jer, juče

još samo juče,

bili smo životi u funkciji vremena,
                    a danas,

još samo danas,

težićemo beskonačnoj vrednosti.

Podgorica,1992.godina

(C) Darko Perović – Kovalnik 2 597 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.89.108 1-
2839 0 ljuba-trebotin IZBOR PESME 2007-e GODINE 2008-03-02 22:27:44

Molba i izvinjenje

Zbog
problema sa kompjuterom, izbrisani su mi podaci o glasanju za pesmu
godine, pa bih Vas kolege pesnici, zamolio da mi ponovo dostavite Vaše
glasove na moj email pesnik@poezijascg.com

Detaljnije na Forumu

Evo čije glasove nemam:

– Branka Korać
– Bogdanka Rakić
– Spasoje Ž. Milovanović
– Zoran Hristov
– Veronika Kostadinova
– Zoran Matić
– Lidija Petrović
– Nenad Stakić
– Svetlana Poljak

Ujedno Vas obaveštavam da ćemo zbog toga glasanje produžiti do 10.03.2008. godina.

Pošaljite glasove na mail: pesnik@poezijascg.com

Uz izvinjenje za dodatni napor kojim Vas izlažem, srdačan pozdrav!

Hvala Vam, Ljuba. Još detalja: Forum

2 670 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2840 0 ljuba-trebotin ZAŠTO NAM SE oVO DEŠAVA? – Života TRifunović 2008-03-03 00:41:50

ZAŠTO NAM SE OVO DEŠAVA?

Oh Bože, zašto si nas napustio,
u ovom odlučnom presudnom trenutku?
Jedino Ti znaš, vidiš i osećaš,
sve naše patnje i bol i muku. Medju prvim rečima koje sam upamtio
i danas mi je u glavi reč – Kosovo,
a još istinu nisam dokučio,
zašto nam se dešava sad ovo?

Svaki pedalj Kosovske zemlje,
junačkom Srpskom krvlju je natopljen.
Svuda su rasute kosti naših dedova,
u poljima, šumama, pod svaki kamen.

Čije je sada Kosovo i Metohija?
Ko li kosi livade i ore njive?
Gde su potomci slavnih Nemanjića?
Nažalost – oni tamo više ne žive.

Trava je Kosovska natopljena suzama,
što je majka Srpkinja proplakala.
I tu, na svom ognjištu, vekovima,
do današnjih dana verno ostala.

Nema pravde, nema zakona, dogovora…
Moć sile vlada ovim prostorima.
Poniženi Srbi napuštaju svoja ognjišta,
ostaju vinogradi, voćnjaci, kuće – arnautima.

Ostaju manastiri i zadužbine svete,
nema ko da ih čuva i štiti.
Srbi odlaze sa ovih prostora,
a Srpske svetinje – čije li će biti?

Avetinjski zastrašujući oblak lebdi,
nad našom zemljom Srbijom,
dok zli moćnici svetski,
oduzimuju nam sa dušom i Kosovo…

2 655 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 82.117.205.249 1-
2841 0 ljuba-trebotin CRNE VATRE – Davor Slavnić 2008-03-04 07:37:51

CRNE VATRE

Zakucavam mrak svoj,
u dno kostiju bijelih,
umrlih,
krvnički klinom krvavim bez bola.

Kasno je za bol,
prekasno,
istopile ga kapi rđe zatvorivši krug,
deveti,
pakleno moj i više ničiji. Jecaje ne trebam da kvare
miris badema ovu gorkastu noć,
ne dam im da upoznaju plač vjetra,
zarobljenog u oku palme.

Evo čujem pse bjesne i podivljale,
laju daljinama bludne noći,
proždirući mi um.

Ni zarobljena mekoća jureće ptice,
ne može sakriti crne vatre,
ponovo vidljive očima jezivih urlika.

Pustite me da sam
zakucavam svoj mrak,
još samo ovaj jedan jedini
i posljednji put.

8 637 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 109.165.201.220 1-
2842 0 ljuba-trebotin DO NOGU – Gordana Knežević 2008-03-04 21:15:55

DO NOGU

Potučena do nogu
u ovom prostoru ograđenom
bršljanom mog razuma,
u ovom prostoru
između dva noćna nesmiraja,
u milosrđu s bludnim maskama
i obeščašćenim jutrom,
ja varam
i lažem
i kradem poslednje rezerve
svoje dobrote. Na klizavom pristaništu misli
mahnito važem
sve svoje ZA i PROTIV,
otkucavam vreme na usnama,
i više ne prepoznajem
disanje moje kože,
ni otkuda ova stišnjena tuga
u lancima nemuštog jezika.

Škripi tišina kao zarđala kapija
u razbaštinjenoj oporuci
gole mahovine,
gubimo vezu sa svetom i sobom,
ušuškani u nedovoljno
razvijenu koprenu
jedinstvenog otkucaja srca.

Potučena do nogu
govorim DOSTA a mislim JOŠ,
častim te pogačom i solju
u nošnji tkanoj od
iskričavih uzdaha,
i ispraćam te kao gosta
u sebičnoj nasladi
zgaženog oprosta.

11 649 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 14 3 194.247.213.35 1-
2843 0 ljuba-trebotin OSVEŠTENJE – Aleksandra Pejić 2008-03-04 21:29:23

OSVEŠTENJE

Više mi ni vino radošću ne diše,
i ne krili pesmu!
Zloslutno, na smrt i tugu miriše,
golgotnu povesmu! I sve mi iz tiha neka zebnja piri,
iz sna puca dah!
U slutnje se slili vino i nemiri,
koreni se strah!

Ne to nije strah od gadosti njine!
Niti od suđaja koje mačem sude!
Strah me da l’ će vino pogan tu da skine
i da li će, svetog, dosta da ga bude?

8 687 0 saska 0 srpski 0 0 0 15 3 209.183.34.47 1-
2844 0 ljuba-trebotin NAJLEPŠA LJUBAVNA PJESMA – Božo Popadić Aktus 2008-03-04 21:35:36

NAJLEPŠA LJUBAVNA PJESMA!

Ne, nije to…
ni prepisivačka,
nije to ni podstrekačka,
nije to ni ostavljačka,
nije to ni tužbalačka,
jer to je pjesma o njoj,
mojoj ljubavi jedinoj. Ne nije…
ova ljubav moja
nastala ni danas,
nastala ni juče,
nastala ni prije godinu,
nastala ni u mojoj mladosti,
nastala ni u mojoj starosti,
ona se samnom rodila.

Da, ona je…
ono što me rastužuje,
ono što me otuđuje,
ono što me opija,
ono što mi nadu ubija,
ono zbog čega živim,
ono čemu se divim.

Da, ona je…
u meni od pamtivijeka,
moja zamamna zelena rijeka,
moja najveća iluzija,
moja najljepša poezija,
moja nada nad nadama,
moja rana nad ranama,
moja sanja nad sanajama.

Da, moja voljena je…
moje juče, danas i sutra,
moja maglovita hladna jutra,
moja rana nevidana,
moja kula nezidana,
moja želja preželjena,
moja krila polomljena,
majska ruža mirisava,
moja gora olistala.

Kad ljubav prema njoj
dosada nije prestala,
prestati nikada neće,
ona je moj put do sreće,
jer ona je moja…
najljepša
ljubavna pjesma,
što nikad se više ispisati neće.

P.S. MOJA NAJLJEPŠA !

21 1099 0 aktus 0 srpski 0 0 0 25 5 209.183.34.47 1-
2845 0 ljuba-trebotin BG-113 – Pesma nedelje mart 2008 – Natalija Čupić 2008-03-04 21:39:49

БГ-113

Не, нисам те измислила.
Знам да знаш да постојим.
Небо је било сиво и глатко,
Налик стенама вечним. Свеже септембарске ноћи
Сасвим тихо,без најаве
Појавио си се ти.
Без икаквог разлога,без трагова,без прошлости..

Грациозан и сигуран…био си само мој.
Ниси сакривао сјај погледа који неуморно љуби хоризонте.
Та тајна вечности…тајна трајања…

Тада још нисам умела разумети сву своју збуњеност.
Утишао си побеснеле ветрове.
Укротио олује.
Отопио глечере у мојој души.
Трен…тај трен претворио си у вечност.

Ћутањем наших усана ми дали смо завет.
Погледима изговорили најнежније речи овога света.
Јутром,оставили смо сенке наших тела
Те отиске замишљених миловања.
Испуњене мирисима жудње и чежње,
Наставили смо даље.

Баш зато сваку своју реч одевам љубављу..
Баш зато сваку своју мисао одевам осећањима среће.
Баш зато сваки свој нови дан одевам надом..
Тада си ми дао храброст да трајем,
Безбрижне,наивне снове,дечије радости..

Одбегла из тог загонетног царства вечности
Под сноповима снова та Твоја љубав носи свежину
Пролећног јутра,мистичну радост без страха од страдања.
Та твоја љубав чудна,нежна и истинска.
Та твоја љубав блиска а недостижна,платонска.

Несвакидашњи сусрет јучерашњег дана и вечности.
Несвакидашњи поклон васионе мени.
Странац,потпуни странац….
Хм, Богу тако луцидна ствар.

Наталија Чупић

3 1146 0 CupicN 0 srpski 0 0 0 25 5 77.105.34.11 1-
2846 0 ljuba-trebotin AMERIČKI SAN – Vesna Mladenović 2008-03-04 21:49:05

AMERIČKI SAN

Kakav je američki san
je l ljudski:kad zora plane
svakom
vedar, srećan, dan svane,
il da narodu malom i nejakom
nikada ne svane!? Da čovek zaslužuje poštovanje
strašilo bi i dan-danas vrane plašilo;
da nema urokljivog oka
ne bi bebama vezivali crven konac;
da stiže prokletstvo iz piramida
nekog bi do sad stiglo
prokletstvo
Spaljenih Vigvama.

Zovem Boga da ga pitam čija je to Pravda
Zovem Budu, Alaha…
Manitu,
jesi li bar ti tu?

Izgleda si digao ruke
ko i ovi ‘naši’…
ILi si oprostio?
Od istrebljenog naroda ionako
nema ništa, osim gomile skeleta …

Svi su s Tobom,
mučeni, napaćeni…
Iz sna metkom buđeni
i vatrom u Večna lovišta vraćani…

Oni preostali uživaju
u lepoti zajedničke planete
-iz rezervata.
Bilo- što bilo!

Manitu, da nisi i Ti s Đavolom
lulu mira popušio!?

27 1071 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 10 2 209.183.34.47 1-
2847 0 ljuba-trebotin U crnome razaznati belo – Milorad J. Nikic 2008-03-05 22:46:06

U CRNOME RAZAZNATI BELO

Nišaniti i pogodit metu,
Umirit se da ne drhti ruka,
Smoći snage i odapet strelu. Imat oko prepoznati vuka,
U crnome razaznati belo,
Ali kako kuda posle s grehom?

Kud poteći kad zamutiš vrelo?
Od zla treba branit se dobrotom.
Na uvredu uzvratiti smehom!

……..

I na kraju, k’o soko u letu,
Kad promaši, polomi i krilo,
dug dobroti izmiri životom.

15 820 0 Nikic 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.222.140 1-
2848 0 ljuba-trebotin SVE U MENI VRIŠTI – Mirjana Lukić 2008-03-06 00:15:12

SVE U MENI VRIŠTI

Ponoć je
a ova duša,
bezbroj puta ranjena
proji minute do svitanja.

Na usnama mi molitva,
u levoj ruci Krajina,
u desnoj srce – Kosovo.

U očima mi polje korova
i njiva ne orana.

Ognjište,
na kome laste gnezdo ne prave
i mala seoska crkva
što je i bez zvona ostala.

U grudima mi nada,
vera u krst časni
i ova duša,
ukleta, balkanska,
besmrtna.

Sve su mi uzeli
al´ neće nikada
ovo zrno duše
ponosne, balkanske,
ostale bez dedovine.

(C) Mirjana Lukić

7 711 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 213.61.190.70 1-
2849 0 ljuba-trebotin NEŠTO O JELENI – Nunobette 2008-03-06 00:24:43

NEŠTO O JELENI

Verujem da Vam posle svega
ni za sta na svetu neću trebati..
jer, jasno je šta je mene ubilo
i tu pomoći nema.
Možda nećete verovati,
ali nije mi prijalo ludilo
i sto pre završim priču o vama,
ja ću se vratiti ordinarnom pijančenju..
Moji saborci me čekaju tamo,
mada ranjeni i razočarani mojom izdajom,
oni će me otvorenog srca
prigrliti u svoj mrak…
Pa, šta.. i onako nikad nisam
iskrenost preterano cenio… Znate… da Vas nisam sreo,
ja nikada ne bih pomislio
da postoji nešto izvan kruga,
a kako stvari stoje,
bojim se da sam bio u pravu,
jer, sigurno je da sam grešku napravio,
sad u kom svetu, ne znam…
Kako i da znam, kad ste plakali
samo kada pada kiša…
i ko tu nežnost da izdvoji?
Pitanja malo plaše…
pravi odgovori su još strašniji..
pa rekoh već:
Kome treba iskrenost?!

-Ko je za pivo?

Zbogom, draga godpodjice.

4 850 0 nunobette 0 srpski 0 0 0 4 1 77.56.88.114 1-
2850 0 ljuba-trebotin ZA MIRIS BUŽURA – CIRIH 2008-03-06 22:28:37

Udruženje
srpskih pisaca Švajcarske je 29.02.2008. godine u 20.00 časova, u
CIRIHU ul. Glattsteveg 91, održalo protesno pesničko veče pod nazivom
“ZA MIRIS BOŽURA”. To je prva u nizu protesnih pesničkih manifestacija
sa ciljem očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, koje će pesnici
sa sajta www.poezijascg.com , u sardnji sa kulturnum institucijama i Srpskom Pravoslavnom Crkvom održati širom Srbije, a i sveta.

ZA MIRIS BOŽURA – Lepa Simić i Latinka Djordjević

Evo kratkog izveštaja koji mi je poslala Latinka Djordjević. *Veče je
krenulo u veoma saosećajnom raspoloženju prema bolu našeg naroda na
Kosovu. Crkveni hor je otpočeo veče, zatim ja sam otvorila recital
tvojom pesmom i tvojim pismom u ime svih pisaca iz Srbije, a pogotovu
svih pisaca sa sajta SCG. Voditelj programa Svetozar Marković, posle je
još dodao zahvalnost tebi za sve sto činiš za nas i da si ti za nas u
inostranstvu veoma značajan kao jedna neraskidiva karaika sa domovinom.
Kao i to da ce ovi susreti prerasti u jedan vid daljeg druženja pesnika
pod nazivom “ZA MIRIS BOŽURA – POEZIJASCG”.

Čitane su pesme
svih pesnika koji su pisali o Kosovu, da ih ne nabrajam. Horom se i
završio ovaj suret sa oko stotinu zvanica. Uz malo posluženje koje smo
pripremili mi i Kolo sestara iz Ciriha. To bi bilo to, i evo nekoliko
slika. Puno pozdrava, Latinka.*

Pesnici i miris božura

Atmosvera

Evo
mog pisma koje je Latinka zajedno sa mojom pesmom *MIRIS BOŽARA*
pročitala prisutnim pesnicama. *Poštovani pesnici, ovom pesmom Vas
pozdravljam i ujedno najavljujem niz pesničkih susreta širom Srbije i
Sveta pod naslovom *ZA MIRIS BOŽURA – POEZIJASCG* na kojima će učesce
uzeti svi pesnici (članovi sajta, a i oni koji to zasad nisu), kojima
na srcu leži ideja očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Prvi susreti pesnika kojima otpoćinje realizacija ove ideje su ovi Vaši
danas i ja Vam se zahvaljujem i sve Vas srdačno pozdravljam.

Susreti pesnika se nastavljaju 17.03.2008. godine u 18 časova
istovremeno u Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu i drugim
gradovima gde za to postoje adekvatni uslovi. Ideja je da ovi susreti
*ZA MIRIS BOŽURA – POEZIJASCG* prerastu u svojevrsni PESNIČKI MARATON
kojim se pesnici bore za ideju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu
Srbije, a time i za ideju mira, ravnopravnosti i poštovanja i očuvanja
postojećeg Svetskog pravnog poretka! Svima pozdrav i mnoge sreće u
ostvarivanju svojih ideala! Ljuba Obradović.*

Miris božura 2

Blagoslov

Pesnici za uspomenu

Pesnici za uspomenu 2

Božuri

Evo
i izveštaja Latinke Djordjević i sa skupštine Udruženja. *Sutradan
01.03.2008. godine u 17h, u sali SKK u Dibendorfu održana je
Skupština USPS. Skupština je održana na opšte zadovoljstvo svih
prisutnih u jednoj veoma radnoj atmosveri. Otpoštovan je dnevni
red, tako da smo veoma konstriktivno i dinamično odradili svoj
posao.

Zaključak je sledeći: Svi smo se složili sa
izlaganjem o proslogodišnjem radu našeg udruženja. Imali smo više
susreta na različitim mestima u Cirihu. Odštampali smo Zbornik
*ZAVEŠTANJA 2007* koji je naišao na veoma dobar prijem kod nas i u
inostranstvu. Zahvaljujući tome ostvarili smo dobru sradanju sa
Ministarstvom za dijasporu. Kao dokaz te saradnje su i sredstva koje
nam je Ministarstvo odobrilo za projekat koji smo poslali u
iznosu 1100 EU.

Zatim sledi finansijski izvestaj koji
sam podnela ja kao Sekretar-blagajnik, koji je pozitivan i pored
svih troškova i ulaganja. Obzirom da mi nismo nikakvo produktivno
udruženje i živimo samo od članarine, mi ipak imamo u kasi izvesnu
količinu novca, pa su svi jednoglasno prihvatili ovaj izveštaj.

Pod tačkom razno, bio je dogovor o štanpanju dvojezičnog
zbornika. Radovi se skupljaju do kraja Aprila. Da bi se sa knjigom
stiglo do sajma knjiga u Beogradu kao i svake godine.

Na
sastanku smo primili još tri nova člana iz svere zdravstva, i
slikarstva. Na sastanku nije konstituisana nova uprava, samo je
izvršena zamena dva člana koji više nisu u mogućnosti da obavljaju
svoju dužnost, tako da UO i dalje čine stari članovi. Posle sastanka
sastao se UO i podelio zaduženja za tekući period. Uz malu
zakusku sastanak je posle tri časa aktivnog rada završen*.

Publika

9 1580 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.88.114 1-
2851 0 ljuba-trebotin NEKI DRUGI MI – Vida Nenadić 2008-03-06 22:39:20

NEKI DRUGI MI

I ovaj sneg se cedi
niz krovove kuća

Ja gledam igle leda
i kapi kiše

Dok promiču ljudi
u svoja bespuća Ni oblaci magle i dima
ne mogoše sakriti
neizvesnost novog svanuća

Odjednom
čini mi se
da prošlo sve je

Mnogo toga vetar odnese
ili se otopi sa snegom

Ostadosmo
neki drugi mi
nepoznati sami sebi

Tako bliski
a tako daleki

14 644 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 10 2 166.214.44.84 1-
2852 0 ljuba-trebotin NAPIŠI MI PESMU – Nevenka Alispahić 2008-03-06 22:44:09

NAPIŠI MI PJESMU

‘Napiši mi pjesmu’ –
rekao si –
‘ljubavnu pjesmu’ .
Znao si da ne pišem
ljubavne stihove
znaš da ja to ne umijem
najdraže moje. Al’ tebe ne mogu odbiti
tebi cu pjesmu napisati
i samo ćeš je ti čitati
ne mogu je svi imati,
tu pjesmu o ljubavi.

Ispisaću je svojim očima
dok šetaju tvojim licem,
zabilježiću je lakim dodirom
hladnih prstiju na
tvojoj toploj koži.

Ostaće stihovi urezani
po tvom srcu,
da ih čitaš kad sklopiš oči,
dok pustim ulicama hodaš
ili neke tudje usne ljubiš.

Tražio si pjesmu, ljubavnu pjesmu,
i eto ti najljubavnija od
svih ljubavnih pjesama,
samo za tebe u dušu utkan
najljubavniji ljubavni stih,
za tebe, najdraže moje.

4 753 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 166.214.44.84 1-
2853 0 ljuba-trebotin LEPTIRICA – Dragica Ždralić 2008-03-06 22:49:02

LEPTIRICA

Muzika koju čuješ
arija je zalutale leptirice
u paučini.
Pronesi je kroz svoje prste
Malaksalu i snenu. Pronesi je malu
Kroz velika vrata tvog ćutanja.
I spavaj pored nje.
I nemoj nestati kao lahor
što cvijeću tjera suze na oči,
Pa ga povija tiho i sneno.

Sanjam da koračam
I nestajem tiho niz drum
Jablanova.

Taj korak stvara muk
U dnu duše
I postaje rijeka što teče
Niz obale naše ljubavi.

15 1075 0 zdralicdragica 0 srpski 0 0 0 15 3 217.162.111.118 1-
2854 0 ljuba-trebotin ŠTA BIH VOLELA – Milena Jovanović – Mima 2008-03-07 21:20:49

Шта бих волела …

Волела бих,
Да ми стане у око
Небо плаво,
и море дубоко.

Да ми у око
Стану све звезде,
И бели облаци
Што небом језде. Волела бих,
Да ми стане у око
Сво цвеће овога света
Пролећа, јесени, зиме и лета,
Планине, реке,
Шуме и њиве
И да у дну ока, сакријем боје сиве.
Ал’ не бих волела
Да стану капи кише
Јер су ко сузе,
Ко онда да их брише.

Милена Јовановић Мима

11 929 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2855 0 ljuba-trebotin O ČEKANJU – Dalibor Đokić 2008-03-07 21:27:33

O ČEKANJU

Da sam znao ono što nisam
a možda sam trebao,
ne bih svoju glavu punio
svim i svačim, važnim i nevažnim… Danas, kada pogledam unazad
vidim da je najlepši period života
prošao u čekanju.
Čekao sam da dođem na ovaj svet,
a odmah po rođenju
zauzeo unapred određena mesta
za čekanja i iščekivanja.

Čekao sam dečije bolesti,
vakcinacije, platu od prvog do prvog,
polako sam odrastao
čekajući okraćale pantalone
starijeg brata,
čekao sam u redovima za užinu,
nestrpljiv bio u iščekivanju
časova fizičke kulture,
pa letnji raspust,
mada nisam bio svestan
da život brže prođe
nego bilo koji raspust.

Čekao sam i letovanja
po sistemu bude li se imalo para,
čekao sam i u dugačkim kolonama
pre oglasnim tablama,
šalterima fakulteta
u bibliotekama.
Određeno mesto
u studentskom restoranu
na koje se, podrazumeva
moralo čekati.

Čekao sam i promene
ili su one čekale mene…
Prođoše godine
a onda shavtih da sam pogrešio red
i da se sve strmoglavilo.
Sve manje sam očekivao
lepe stvari,
sve više sam strepeo
da bilo šta čekam,
a čekao sam…

U nekim gradovima
na hladnim železničkim stanicama
zamišljao vozove
koji uglavnom nisu stizali,
dok su letovi odavno otkazani.

U iščekivanju novih ljubavi
čekam da mi se vrati ona stara,
koja je tamo negde,
ime ne bih da pominjem
jer živi sa drugim,
sretna je i tako to….

Kada jednom odeš
više povratka nema,
posle čekanja
dolaze nove ljubavi i razočaranja,
nove sreće i nove tuge,
a Ja još uvek čekam…

16 1029 0 DaliborDjokic 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2856 0 ljuba-trebotin SEĆANJA – Nera Legac Rikić 2008-03-07 22:15:09

СЕЋАЊА

Сећања навиру
и као да поново имам седамнаест
и волим те.

Каа бих могла
вратити време
многе бих ствари другачије стекла.

Дозволила не бих да одеш
и никад “НЕ” ти рекла не бих.

Желела бих да време вратим
у загрљају да седим твом
у топлој руци твојој
моја опет да буде. У Дунавском парку,
с тобом, на нашој клупи
усред зиме,
чезнем за временом тим.

Хоћу, опет, да сан твоје сунце,
твоја љубав и твоје све.
Пуста жеља обавија ме.

Опрости!

Знам одавно је немогуће.
Знам да имамо нове животе,
друге
у којима смо се нашли.

Ја, ипак, још увек
тражим негде твоје очи,
јер ти и ја срећу смо
имали.

Крива сам!
Признајем!

Од тог признања немамо ништа.
Жалим због себе, тебе, због нас.
Пустила сам те
кад сам те највише хтела.

Извини.

Нера (Легац) Рикић

35 1370 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 10 2 166.214.44.84 1-
2857 0 ljuba-trebotin SREĆAN 8 MART! 2008-03-08 18:17:15

Ovom Ružom i pesmom Milisava Djurića svim pripadnicima
lepšeg pola želim srećan 8 mart! Sve najbolje, Ljuba.

Sliku je poslala Lepa Simić. 17 1865 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.8.132 1-
2858 0 ljuba-trebotin TI SI NAJLEPŠA – Ljubodrag Obradović 2008-03-08 22:23:18

ČESTITKA

TI SI NAJLEPŠA

Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.

Ti si dušo vulkan živi,
u tvom telu orkan spava.
Zbog tebe sudbinu krivim,
zbog tebe noćima ne spavam. Ti si najlepša,
ti si najdraža,
za tobom momci lude.
Ti si najmlađa,
ti si najslađa,
sa tobom raj nek bude.

Govore mi, momke menjaš,
govore mi, mene nećeš.
Pričaju mi, mora da znaš,
sa njom, a bez nje, umrećeš.

Ti si dušo vulkan živi,
u tvom telu eros spava.
Tepaćeš mi jednom mili,
ma nek bude to i obmana.

Ti si najlepša,
ti si najdraža,
za tobom momci lude.
Ti si najmlađa,
ti si najslađa,
sa tobom raj nek bude.

23 1117 0 ljuba-trebotin 0 srpski 0 0 0 15 3 77.105.8.20 1-
2859 0 ljuba-trebotin KAD BI… – Božo Popadić Aktus 2008-03-08 22:37:35

ČESTITKA ZA 8 MART

KAD BI…

Kad bih bio…
pčela…,
a ti nježni cvijet,
naša ljubav srećo,
tad bila bi…
med… Kad bih bio gora…,
a ti njezin list…,
tad bi ljubav bila
vazduh…,
svjež planiniski…,
čist…

20 907 0 aktus 0 srpski 0 0 0 15 3 217.16.77.245 1-
2860 0 ljuba-trebotin ZABORAVIMO – Milorad J. Nikić 2008-03-10 22:13:02

ZABORAVIMO

Ne volim reč vreme, ni časovnike
što opominju i zlosudno tuku
iznad temena.
Ja slušam pticu što mi se u grudima gnezdi
i peva u svitanje
Ne volim merače tuge i prošla vremena! Koliko je sati čitam sa kože mojih ruku
I po željama što ih je sve manje!
Sećas li se,
kako smo u ludo i ni zašto
trampili cvet mladosti
za jalove bajke bez semena?

Zaboravimo jednom, rodjena moja,
sva naša bauljanja i rasula,
vreme je za pokajanja.
Mora da je java u ime duginih boja
umesto u život
odvela nas u carstvo lažnih sanja

Iskoračimo iz sveta u kome su laži
rasute kao svenuli i mrtvi neveni
u jeseni kasne.
Neka naše reči kao obelisk na straži
učutkaju vreme
za neke veselije priče i srećnije basne.

17 923 0 nikic 0 srpski 0 0 0 5 1 217.162.111.118 1-
2861 0 ljuba-trebotin KATARZA – Darko Perović 2008-03-10 22:16:51

  KATARZA

                    Vrhovi talasa
                    slute nebesa,

no tamnila morska
                    vuku ih
                    ka sebi…

I svaki plod znanja

gorak je i opor
                    kad živeti
                    slab si
                    po ukusu
                    njegovom…

17.VI 2001.,Herceg Novi

(C) Darko Perović Kovalnik

3 646 0 kovalnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2862 0 ljuba-trebotin NAPRAVIĆU TE – Vida Nenadić 2008-03-11 17:14:44

NAPRAVIĆU TE

Sve što nemamo
moramo da pravimo
od magle i od blata
u trenu
zaustavljeni
u koraku i snu u prolazu ispod duge
preskačući trnje
gledajući ruže i krećući se
od jedne do druge

od tuge
i uzaludnosti
od duge
i budnosti
i od ljubavi…

Zato ja molim jutra
da ne sviću
kad ti nisi u njima

15 850 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2863 0 ljuba-trebotin U RUŠEVINAMA DUŠE – Nevenka Alispahić 2008-03-11 17:26:09

U RUŠEVINAMA DUŠE

Tumaram pustim sobama moje duše,
koraci odjekuju
u prašnjavim hodnicima
što povezuju ostatke duše
sa ostatcima razuma
bez tačke spajanja. Rastrgana duša
bori se sa demonima
koji puze iz mulja pakla
pružajući svoje prljave ruke
ka ostatcima nečega…nečega,
ne znam kako se to sada zove.

I čuje se smjeh samog djavola
smjeh koji sipa otrov,
gorak, onaj s ukusom čemera
što prži poput vatre pakla
odnoseći i zadnje tragove
nečega… nečega…

Gledam u to nešto
iz jedne od odaja razuma
vraćajući se hodnicima
bez svjetla, bez vazduha
praznih misli, izgubljenih sjećanja,
korakom bez koraka.

Spodobe pakla gmižu sve više
mrak postaje jos jači
gorčina potocima lije
utapajuci ono nešto…,
nešto čemu ne znam ime
nešto što kao da i nije.

Gledam, to nešto plače
krvava suza pada niz neko lice
što me s tugom posmatra
a to lice sija ljepotom
i sjeća me na nešto…,
nešto sto bijah prije.

Tišina ruši zidove
polako se hodnik prekida
djavo se i dalje smije
dok mu ruka stremi ka
nečem… nečem…,
što još u tmini ugaslo nije.

I za tren bi Sotona
zgrabio plijen
al’ misao jedna kao munja bljesnu
i stadoh na sred ruševina duše
čuh svoj glas kako odjekuje
od buke pakla silnije.

“-Idite spodobe gnusne
vodi ih mrski Sotono
u svoje crne odaje
to nešto nije tvoje
to se Čovjek zove
i stub je duše moje.

-Idi bestraga sa svojom zlobom
ostavi meni ruševine moje
to lice toplo što
krvlju plače i tužno gleda
u korake moje, sada znam
Hristos se zove.”

I nesta spodoba gnusnih
i smijeha crnog djavola
nesta otrova i čemera,
ostala je duša porušena, pusta
al’ jasna i čista
licem Čovjeka blista.

13 678 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 194.247.213.35 1-
2864 0 ljuba-trebotin ZBUNJENA – Lidija Petrović 2008-03-11 17:29:56

ZBUNJENA

Tvoje su strasti gorele u meni
i tvoja su se zrnca prašine
skupljala na mojoj postelji,
tvoji su snovi lebdeli nad mojim jastukom,
dok sam ja … ostala zbunjena.. Tvoj je dim u mojoj vatri ljubav raspalio,
tvoje je nebo plakalo nad mojim ramenom…
Tvoje su reči bile nedorečene mojom mišlju…
o tvoj se korak spoticalo moje vreme…
Nisam gubila dane, išla sam za tobom..
Ja sam gubila sebe…
ostala sam zbunjena..

Tvoje su oči sada zarobljene u mom svetu,
tvoja je silueta na mome dlanu,
tvoje su želje upletene u moje priče…
Ja više ne znam da želim, ja živim…
Ostao je pogled u beskraj,
malo mastila…
ostalo je sunce za oblakom,
ostala sam ja ….zbunjena…

7 805 0 lija 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2865 0 ljuba-trebotin NA OBALI DRINE – Milovan Veselinović 2008-03-11 21:58:10

НА ОБАЛИ ДРИНЕ

Родио се тамо где протиче Дрина
изнад села десно Звезда је планина
покрај Дрине пространа равна је пољана
на леву се страну Дрине Деветак наслања Чувао је краве на обали Дрине
пецао је рибу на ланени конац
газио је блато босоноги дечак
кукурузу јео и био је срећан

Сплаварима поздраве са обале слао
туристима у чамцима шљиве је давао
од туристе добио гулаш из конзерве
по говору не разуме из које су земље

Кукурузна поља, конопља и лан
пшеница се таласа валовима ветра
ту и тамо нека воћка у њивама
тополе и врбе расту по међама

Језеро на Дрини пољане попило
народ је од Дрине у свет раселио
поред Дрине данас, поља нема више
остале су само шуме и ловиште

Милован Веселиновић

8 836 0 MilovanV 0 srpski 0 0 0 4 1 195.250.96.11 1-
2866 0 ljuba-trebotin NE RECI NI REČ – Mirjana Lukić 2008-03-11 22:04:00

NE RECI NI REČ

Zagrli me cvrsto
i samo ćuti.
Tvoja mi je ruka slamka spasa
a tvoje rame mirna luka. Opusti se,
progutaj sva pitanja.

Ne mogu ti reći
ni zašto mi uzdah grudi razdire,
ni zašto mi je pogled prazan
dok se reka suza
u more uliva.

Ne govori.

Pusti me da sanjam
tu,
u tvome krilu,
u svojoj samoći.

Možda ću se probuditi
sa osmehom zaljubljene žene
svesna,
da su loši dani
ostali iza nas.

Možda ću se probuditi
bez otrovnih strela sećanja
sigurna,
da nikada neću kročiti stazom
koja do njega vodi.

Ne reci ni reč,
možda…

6 861 0 MirjanaL 0 srpski 0 0 0 15 3 213.61.190.70 1-
2867 0 ljuba-trebotin OD TEBE DO MENE – Gordana Knežević 2008-03-13 08:17:51

OD TEBE DO MENE

Ti uranjaš u moje snove
Sa uspavanom čulnošću boje potopa
Usidren u sveznajuću reč zaveštanja
Napukle usamljenosti
I grliš me rukama zelene noći
U vrtlogu krvi nečasnih namera. Ti kopaš puteve do mojih nesanica
U prepredenoj igri dvojnika
I lascivnih reči
Gradiš me od kamena i žudnje
Oklopljen protivrečnostima srca

Jedino ti je glad slična mojoj.

Ti ubrzavaš ritam mojih reči
Štiteći granice nepostojećeg zaborava
Oživljavaš me odrazom ogledala
Sa hiljadu lica
Sklopljen od mozaika čistih uzdaha
Pod obnaženim pogledom pritajenog
Odseva noža.

Od tebe do mene
mesec zaboden u tamnu svilu.

Sve je sada na tvojim usnama.

Gordana Knežević

21 1242 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.95.136 1-
2868 0 ljuba-trebotin SUZANA – BOŽO POPADIĆ-AKTUS 2008-03-13 08:22:24

SUZANA

“Suzana je bila,
onako…,
kako da kažem…
vesela, okretna,
uvijek nasmijana…,
baš draga i mila. Ah…
imala je ona
i one svoje
bubice u glavi…
znala je danima
da prođe kraj tebe…
da ti se i ne javi.

Ne nisam bio
zaljubljen u nju…
ni ona u mene…,
ma bila mi je kao rod..,
a najviše dobar drug…”

Reče mi Peđa i
ponovo cigaretu zapali…
povuče dim dva i onda
sa sjetom nekom u glasu
nastavi;

“Ona je bila mlađa sestra
bratove žene.
Hmmm….”
i ponovo povuče dim…
“A znala me često
otjerati u dug….
al….,
iskren da budem…
kada je imala para
častila je i društvo…
i mene.

Sa njom nikad nije
dosadno bilo…..
stotinu čuda
ta je bila spremna
da napravi….
Eto jednom…”

Tu stade
i novu cigaretu zapali…

“Jednom je u kafiću…
dupke punom…
zadigla suknjicu…
i nekom čičici
sjela u krilo…

Ma ta je skoro bila luda,
gdje god da dođe….
lom i haos napravi svuda….
i zato nam je bila svima…
baš svima u raji
jako draga i mila..
i provod je s njom
bio garant,
prava šega…
nije kod nje
postojalo pravila
i nekih ustaljenih šema…”

Ućuta malo….
kao da nešto razmišlja
ili kao da na trenutak
negdje odluta….
Vidjeh mu u u oku suzu..
koja da se slije niz lice
sprema….
Uzeo je pivo…
dugo zagledan u flašu…
nage je i iskapi,
i kao da mu bi krivo,
što smo počeli
ovu priču našu….

“Jarane…
jebeš ovaj život…
on je tako pokvaren….
običan prokleti skot..”

Poletje flaša…
i s treskom
u uglu kafane puče..
Cigaretu novu on uze…
da prikrije misli koje ga muče,
rukavom sa lica
obrisa suze..
Uzdah bolan i dubok
iz grudi mu se ote
i on opet poče:

“A onda….
jednoga dana…
dok su ledene kiše lile,
dok je nebo bilo
tmurno i tužno…..
Suzana je nestala….
otišla je …..
otišla na put….
put …
sa koga se nije vratila…
jer otud nema povratka.

Onako….
na prečac i iznenada..
nije dugo bolovala…
ali nije ni postojala..
neka nada…
Nije se ona bojala…
valjda to ona onakva…
kakva je bila…
nije ni znala….”

Peđa glavu obori…
i kao da nekome
u zemlji govori,
kao da želi da se
izvine nekome
koga možda ova
njegova priča vrijeđa…

“Moj vjerni drug…
Suzana…..
nisam joj
ni zbogom stigao reći…
a sa osmijehom je
na usnama…
vječni san zaspala…
moj veliki drug….
Suzana…”

Završi priču svoju
Peđa…
nalakćen tako
rukom na šank,
pogleda oborena…
držeći novo pivo u ruci…
cigaretu među usnama,
što se dimila..
i sa suzama u očima.

(C) Božo Popadić Aktus

P.S.
Ova pjesma je nastala 8. marta 2008 i posvećena je ženama oboljelim od
raka dojke. Ovim im želim da pobijede bolest. Naslov i glavni lik su u
znak sjećanja na 16godišnju djevojčicu Suzanu, koja je umrijela od te
opasne bolesti.

26 1088 0 aktus 0 srpski 0 0 0 25 5 79.126.129.146 1-
2869 0 ljuba-trebotin MELODIJA – Pesma nedelje mart 2008 – Vladimir Rajak 2008-03-13 08:33:56

МЕЛОДИЈА

На месту где дуга земљу дира
Предалеко од света и људи
Тамо где Амор Психу љуби
Једна девојка свој клавир свира Свира мелодије прошлих младости
И љубави због којих су уздисале
Генерације, тајно песме писале
Занесене у љубави и лудости

Свирај! Само нек’ је лепо души
Ма нека се и свемир руши
Ја ћу да слушам песму твоју

О њој коју сам давно заволео
Једном оставио а никад преболео
Опевај ноћас и љубав моју

Владимир Рајак

7 1055 0 vlada_87 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
2870 0 ljuba-trebotin ČOVEK I PAS – Vlastimir Ćirović 2008-03-13 18:31:28

ЧОВЕК И ПАС

Узавреле истине са врела,
У пропац досежу до неба.
Смрвљени човек и верни пас;
Траже мрву Исусовог хлеба. Последња ноћ, као и прва…
Гледамо се: верни пас и ја;
А тебе кучко више с нама нема;
Да умремо, док још љубав сја.

Последње ноћи, као и прве…
Волимо само: ја и верни пас.
А кучки нема, макар да виде:
Како нам изгледа последњи час.

И ноћас је пас, у мојој соби…
А дадох му само кору хлеба.
Баш ми је жао што је пас вернији
Од тебе драга, коју узех с неба.

Надире тама на верне нам очи…
Верни пас: жмирка… И цвили.
Над нашим гнездом, авет се смешка
Које смо једном, са кучкама свили.

Верношћу до смрти, мирисаће јутро.
Загрљени лежаће: човек и пас;
Над телима, непомичним немим…
Чуће се кучкине молитве за спас.

Још ноћас смо дозивали верност…
У истом даху животе смо спратили.
Пролазници говоре: „Нема их више!
А све су кучке у поворку свратили.“

Властимир Ћировић

13 1880 0 vlasto68 0 srpski 0 0 0 5 1 77.105.9.37 1-
2871 0 ljuba-trebotin OSTATI SVOJ ! – Svetlana Djurdjević 2008-03-13 18:42:48

OSTATI SVOJ

…A ja sam pusta stena
okrnjenih crnih suza nečijih.
Upijam sav zadah ove trošne
izbušene i opustošene planete,
a ipak i dalje stojim na bedemima
nekih starih izmrcvarenih i davno
zaboravljenih pojmova Pravda i Istina. …A ja sam samo kamen spoticanja
izopačenih nekih briljantnih misli.
Okužena i uprljana grešnim stranim
besmislenim vizijama sreće,
davno pokopanim iskonskim osećajima
bola i patnje nekog drugog Ja.

…A ja – eliksir – plutam
u bazgraničnom vihoru krika ptice
zloslutnice ulastenih zlatnih pera,
dok mi vapaj crnih slutnji zagušuje
kliktaj osakaćene,
pregrubo deflorisane tajne
– ostati svoj!

11 797 0 djurdja 0 srpski 0 0 0 15 3 213.198.200.156 1-
2872 0 ljuba-trebotin POPLOČENI KRAJ – Spasoje Ž. Milovanović 2008-03-13 18:56:36

NA POPLOČANOM KRAJU

Laku noć
želim vama
što tako nespretno slušate
i meni
što još nespretnije govorim
laku noć
reč svakodnevna
kao majčin plač
ostavljen tu
očima na zalasku
kao sunce
Laku noć
ogromna
vrela zvezdo
koja pokušavaš da me ugreješ i osvetliš Na recepciji smeha
Welcome
Wilcomen,
Dobro došli
Ovo što krči
to nisam ja
već tehnika

Gospodjice
Gospodjo

Gospodjice ili godpodjo

kakav alkoholni napitak

cigareta

I vi i ja

Ljubav
To je pozorišna predstava
prvi drugi treći
i najviše četvrti čin

Igrajmo
Jedan lagani ples

Vaše telo
Vaš Otelo

Ponovimo

Kakva divna dijaloška forma
Povedite računa o čarapama
i širom otvorite oči

Na dnu
zvezde
morske
ili je to nebo u štamparskom prelomu

Ne gledajte u stranu
Recite
Volim vas
Ne tako
Izistinski
Volim vas

Smem li da ponudim dvosed
koji se razvlači
Kosa vam je na dohvat ruke
U svakom izlogu vaš lik

Da li žurite
Hoćete li da žurimo zajedno
Ili da se vratimo
za jedan vek
iz nekog budućeg vremena
na ovu trećerazrednu scenu

Dozvolite
ja sam dobrovoljac
A vi biste na plažu
Žao mi je
kod nas palme ne uspevaju
Ali zato imamo rakiju
Razlika je
u nekoliko stepeni geografske širine
Ipak
glava vam ode ukrivo
i noge vam se odseku na pola
To je omanji seoski zamak
A ovo je seosko plemstvo
U pauzi izmedju kosidbe i rata

I naklon

Shvatate
valjda
ja vas volim
Samo ne umem
precizno da kažem
sa zemljanog puta
na popločanom kraju
na kraju krajeva
ko sam vam pa ja

Laku noć

17 923 0 spale 0 srpski 0 0 0 10 2 213.198.200.156 1-
2873 0 ljuba-trebotin JAVI MI – Vida Nenadić 2008-03-14 23:59:27

JAVI MI

U ovom iznad svega surovom
I nesigurnom svetu
Sve mi je jasnije
Da je samo jedno sigurno
Da svi mi starimo. I gle čuda
Svi ni to ne radimo isto…

Jedni stare ko cipele
Drugi ko zlato
A treći ko vino…

I dok jedni rade
I zarađuju
Drugi kradu
A treći nasleđuju…

A opet
Svi se mi
I rađamo
I umiremo
Sami…

Zato mi se javi
I reci
Kako si ti
U ovum svetu bez milosti…

Ako si dobro kaži
Biće mi drago…
A ako i nisi
Ne pretvaraj se da jesi…

6 723 0 vidaN 0 srpski 0 0 0 5 1 89.243.65.193 1-
2874 0 ljuba-trebotin KAPLAR STOJAN – Miljojko Milojević 2008-03-15 00:02:51

KAPLAR STOJAN

U vihoru Topličkog ustanka
voleli se strasno dvoje mladih,
volelo se dvoje siročadi,
po imenu:Stojan i Stojanka. Stojana je odgajila baka
a Stojanku ujna udovica.
Stojan stasa u pravog junaka,
a Stojanka prava lepotica…

Ljubi Stojan lepotu Stojanku
i Stojanka svog Stojana ljubi,
al se boji da ga ne izgubi
jer govori stalno o Ustanku.

Svud komite teške borbe vode,
ne ljube se više dvoje mladih,
ne ljubi se dvoje siročadi…
Zbog Slobode Stojan u rat ode.

Čin kaplara ukrasi junaka,
al svejedno: plače lepotica;
i pomajka ujna udovica;
pati, čezne, samohrana baka…

Zalud čeznu Stojanka i baka;
uzalud im verna ljubav jaka;
izrešetan sa bezbroj metaka;
mladi Stojan pade kod Trećaka.

Od davnina kruže stare priče
o onima što se strasno vole,
i ne mogu ljubav da prebole,
da jedno drugom i fizički liče…

To se desi lepotici Stoji:
lepotica ko Stojan korača,
istim glasom zamoli krojača
da joj vojnu uniformu skroji.

Kad vojvoda pop-Mita komita
sa odredom pristiže u selo,
Stojančica obuče odelo…
A pop-Mita, ko strogo, zapita:

,,Ko si, i čiji si, ti, kaplare, lepi?”
Stojanka se isprsi, ispravi
i vojvodu vojnički pozdravi:
,,Ja sam kaplar Stojan…lepi…

Bugara mi i previše i dosta…
Otac mi je Simo, tamo, u Solunu,
zato hoću u osvetu, u bunu!”
Tako cura kaplar Stojan posta.

U odredu hrabrog kapetana,
vojevode slavnog Vlahovića,
prihvatiše pridošlog mladića-
svog kaplara lepoga Stojana.

Uvek s sivom šajkačom na glavi,
pod kojom je bujne kose skrila,
Stojanka se junački borila-
baš ko kaplar iskusni i pravi!

U planini nadomak Bojnika,
u tragičnom i neravnom boju,
od zle čete bugarskih vojnika,
sama spasi desetinu svoju.

Dok niz jarak puzi desetina,
skide kapu Stojanovu pustu
i rasplete crnu kosu gustu,
pa na nišan uze Bugarina…

Zlotvor pade- ode desetina…
Zli Bugari jure duž proplanka,
al ih strelja mlada herojina:
kaplar Stojan, iliti Stojanka.

Kada priđe zla rota Tatara
da izbroji i prikupi žrtve
i komite unakazi mrtve,
nađe samo mrtvoga kaplara…

Bes spopade starog kapetana:
ne bi kaplar, nego herojina-
lepa cura, nežna, ljupka, fina
-prva ljubav kaplara Stojana.

0 530 0 BileMilojevic 0 swedish 0 0 0 0 0 0 1-
2875 0 ljuba-trebotin VUČE STARI – Svetlana Poljak 2008-03-15 00:13:43

VUČE STARI

Da opsujem nemoć
pa stanem u red mirnih šablona
ne umem,
mene uvek nešto u levo vuče
pa se eto mislim
kad oluja ponese noći nema im zaklona
ali ti to odveć i sam znaš moj stari,
dobri i pomalo pošteni vuče. Spuštaš mi nebo na ledja
pogledom sivim
kao da ne vidiš kaldrmske kocke
Beograda spakovane
uredno u moju jastučnicu
što se na Suncu širi,
zasto ti je pred očima slika
da smo zaboravljeni a ne živi?
Izvini…

Na vratima predaje
moje su se sunovratile čežnje,
potopile ih kiše koje sam godinama pila
a životi koje sam potrošila neće ni da čuju
za nekakvu slabost raspekmeženog aprila.

Možda smo mi neki suvišni ljudi
grešni sanjari satrvenog veka,
zato zbog mene ono što jesi i budi
možda nikada nećemo saznati tokove
kojim se ljubav za kaznu veje,
pogledaj meka, topla žena sa platna
prostrta na žalu okrenuta tebi se smeje.

Možda sam ona ja…
Možda sam ja u svakoj ženi koja te voli
ostavila amanet osmeha,
možda sam te svakim poljupcem
zatekla tužnog,
i sakrila se na tvom levom ramenu
u klupku greha
i jakim tvojim rukama hrlila
nama u ime tvoga početka.

Moja je mana što ne umem
da budem tvoj pršljen mali
jer cilj je za mene negde
izmedju četiri strane sveta
i plamen jedan koji se u mojim dlanovima
sam od sebe pali
Da u nemiru sopstvene krvi
nadigram smrt
i da smrti i životu u lice kažem
da im ipak nešto fali.

Da zažalim pa mirno se budim
u jutrima istim dosadnim
i predvidjenim za one koje se svačega boje
ne umem;
Uvek mi glava za nečim mari,
pa eto se mislim
možda mir propovedaju samo damari
ali ti to odveć znaš moj dobri,
po malo pošteni, vuče stari…

13 1021 0 CecaPolak 0 srpski 0 0 0 50 10 213.198.252.9 1-
2876 0 ljuba-trebotin KAPLAR STOJAN – Miljojko Milojević 2008-03-15 00:18:52