POGLED NA GRAD – Milovan Veselinović

Седим на брду изнад једног града
посматрам познате четврти сада.
Дошао сам давно у њега да живим
и због тога данас самог себе кривим.

Било ми је лепо у том граду прије
и ако се магла изнад њега вије.
Три годишња доба маглом је покривен
пут љубави среће у њему је скривен.

Гледам му језеро личи ми на море
из језера тече једна река мала.
Гледајући реку и кривине њене
многа сећања свратише код мене.

Кроз тело моје пуста жеља сину
да у чамцу запловим низ Дрину.
Да поздравим своје познанике старе
док пецају рибу и Дрином крстаре.

Ал шта могу сада то су само жеље
које су данас свратиле код мене.
Живот ми је везан у овом граду
да га овде живим и да гајим наду.

Кад ћу једног дана кући да се вратим
и душевне патње животу да скратим.
Да одморим душу од тешког бола
да удахнем зрака са балканских гора.

(C) Милован Веселиновић