POKLON – Miloš Sepec

Loading

POKLON – Miloš Sepec – Pročitano: 562
Postavljeno – 09. February 2006. g. @ 23:22:11 CET
losmi napisao-la

POKLON

Tog svežeg avgustovskog jutra,
dok je sunce stidno virilo iza brega,
na rekom pokvašenom pesku
stajala je sreća moja,
mlada, još pospana, tako prelepa,
kao snop duginih boja.

Gledajući je tako nevinu i smernu,
reči u grlu zarobljene behu,
ali pogled njen je kao bezbroj
i reći i slika,
ona je sve, ona je smisao,
ona je prva i poslednja prilika.

Obavijena velom
od vetra razduvanog peska,
okupana svežinom
jutarnjeg zraka i rose,
prislonivši svoje mlado telo uz mene,
dobio sam najlepsi poklon
koji život može da donese.

(C) Miloš Sepec

Оставите одговор

Your email address will not be published.