ZIMSKA PRIČA (tri pesme) – Marija Kristivojević

Loading

ZIMSKA PRIČA (tri pesme) – Marija Kristivojević – Pročitano: 715
Postavljeno – 09. February 2006. g. @ 13:11:40 CET

ZIMSKA PRIČA

Vrištim u sebi,
al’ niko ne čuje
Spolja stena,
u srcu bura caruje

Na licu maska
od šminke i sreće
Dok se u duši
orkanska oluja kreće

Spolja sam
jaka kao planina
Unutra od stotinu
vulkana lavina

Na prvi pogled
jastreb, lešinar pravi
Unutra slavuj
u tugu život zavi

Kao čempres pred
svima uspravno stojim
A ustvari se
i vlastite senke bojim

U nebo gledam,
zvezdama želim da vladam
A istina je da i od
mesečeve mene nastradam

Ledena princeza
bezosećajnom se pravi
Plaši se da prizna
da je žedna ljubavi

Previše je leda
oko njenog srca
Niko neće ni čuti
kada prestane da kuca

Il’ će jaka strast
naglo led otopiti
Pa će u vodenoj stihiji
ona zauvek oči sklopiti

Od smrti takve
samo u jednom je spas
Pravu ljubav da primiš
i istu takvu da daš

(01)

Pogled mi se gubi u daljini
Srce mi kuca
za neistraženim prostranstvima
Ja sam večni zaljubljenik
u lutanje u nepoznato

Tumaram stazom bez kraja
Na putu srećem
samo znakove vremena
Što dalje idem, bliže sam mestu
Gde se spajaju Prošlost i Budućnost
Bliže sam mestu
gde je zakon – zakon Večnosti

Na ivici mračne šume
Gde još gori
plamen sveće na vetru
A, Faust
i dalje menja Dušu za Znanje
Slušam treperenje duhova
I zlokobne poruke glasnika tame
Ali, istinska tama
je samo naše neznanje

Nit života je isprepletana
sa nitom naše smrti
To su dva spiralna lanca
koja čine srž našeg bića
U genima nosimo
prokletstvo nemira
Kao i opsesivni poriv
za konačnim spokojem

–       Počivaj u miru,
treba da je dobrodošlica na rođenju,
a ne poruka na rastanku.

MESEC

Mesec pleše
na mirnoj površini jezera
Zvezde se
zaljubljuju u svoj lik u vodi
Od dalekih zvezda
do naših gena
Postoji neraskidiva nit
U čarobnom ogledalu
Vidim svoje
beskonačno znanje
Vidim ono što želim,
ali ono što nisam

Osećam na vratu
poljubac leptira
Puštam da me nosi
polen noćnog cveća
Ja letim!
Letim na ćilimu od svojih želja
Svemir je moj pravi dom
Zvezde su moja porodica
Kad sve prođe, vratiću se
tamo odakle sam i došla

(C) Marija Kristivojević

Оставите одговор

Your email address will not be published.