Povratak – Slobodan Nikolić

Наново склапам оквир
да омеђим твоје неприсуство.
Поново речима забијам клинове
у рам својих орошених снова…
Рам од кованог гвожђа…

Подижем песму као бедем
да варвари не опогане свет
у коме један и један
дају свеобухватно Један.
Цветови које садиш
у новооткривене алеје мога срца
мирисима боје празнину
коју дуби твоја одсутност.
Растанак је тек први корак
на путу ка потпуном сједињењу.
Путу, који у широком луку води
у пољубац већи од знаних сазвежђа,
у загрљај силнији од опловљених мора,
у додир изнад замисливости постојања.

(C) Слободан Николић
Ниш – Нови Сад, 2006. г.