U SUSRET NOĆI – Milorad J. Nikić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 721
U SUSRET NOĆI – Milorad J. Nikić 2006-11-08 16:04:22

U SUSRET NOĆI

Evo i sad i sad mi se desi
Ne čekam nikog al veče me mami
I sebi zove i onda kad u susret noći
Vidim zvezde boje meda
I mesec što i sad srebro toči
Svega se prisetim

I tužan sam opet,
Nema je nema
Nece doći
I eto, čekam čekam `ko na javi
I mislim ona sa drugim
Proklinjuć dan i čas kad je sretoh
Al ona stiže i ja razoružan
Pokunjen i srećan ko pseto
A ona tanka i vitka
Ko mlada lijana


Stiska me i na me pada
I još bez daha
Poljupcima dugim
Za oprost  me moli
I miriče mi pitka celu noć
Do danasnjeg dana
Na jorgovan i ljiljan beo.

I ja joj grešan oprosti.
Ne stigoh pre, reče
Znaš, moradoh da
Podmitim brata
Mogao bi me ocu reći.

I oticali su sati
Ko voda sa jezera
Na čijoj smo obali sedeći
Bezbroj puta prkosili sreći.

I sad kad ne čekam nikog
I kad su evo sva čekanja moja
Prošla davno ko vrele komete
I krilata ptica s neba
A ja sretoh onoh koga treba
I sad sam opet tužan kao dete
I poput starca setan.

(C) Milorad J. NIkić

Оставите одговор

Your email address will not be published.