PRSTOM U OKO – Mile Tešanović

Lišće zeleno na kiši treperi
Nemirni pogled za mislima luta
Nije više sreća u slobodi
pokisle ptice u žbunu kraj puta
Na zidu sat kao zvono ječi
Pala je magla, nisko, po vidiku
U daljini jare zapetljano dreči
Razmišljam da idem, da mu skratim muku

Slike se čudne redaju, neke:
Na dohvatu ruke jasika se trese
Čas je vidim, čas sam, opet, dijete.
Čučim pod šljivom koju otac trese
Gledati ne mogu, a kad oči sklopim
Slušam škripu teških volujskih kola
I fijuk kandžije kroz jutarnju vlagu
Stišćem čvrsto kapke, trzam se od bola
U žuboru vode što niz strehu teče
Čini mi se katkad da se Vranac čuje
Svijetle mu se oči iza magle crne
Neviđene kočije iza vjetra bruje….

Prestani da me mučiš otrove rođeni
Prijašnja milino, životni izvore
Želiš li žrtvu, neki dio mene?!
Sad znam! Prepoznajem sjene u mraku.
Želiš prst u oko da staviš moje
Da mi bol naneseš po cijenu svaku
Nećeš ti! Ja ću!
Magla je kao kamen, nebo se trese
Oprosti mi oko moje
Ovo je moranje, ako te zaboli
Reci mi, staću. Srce moje…

(C)Mile Tešanović – Tešo