PUT U LUDILO II – Dalibor Djokić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  562
PUT U LUDILO II – Dalibor Djokić 2006-10-23 21:27:39

PUT U LUDILO II

Noći su tamne i pune bola,
kako je samo teško biti sam.
Hodam ulicama
koje sećaju na tebe,
ulične svetiljke
obasipaju me svetlošću,
moram da lutam
do kraja noći.

Nikada više neću
videti moju dragu.
Šta će biti sa mnom?
Opasnost vreba svuda,
kraj sreći i slatkim rečima,
početak vremena
u koje se uvukla smrt.
Kraj ljubavi i malih radosti,
početak kraja.

Palim cigaretu,
pokušavam da zaboravim,
trajem od noći do jutra.
Zalutali psi u umornom kraju,
bačeni u okove tame,
otkazujem večere prijateljima,
mada ih je malo medju živima
i plivam rekom beskonačnosti.

Prelazim sveopstu granicu
sa flašom u ruci i tobom u srcu.
Zima se uvlači u kosti,
mozak mi zavija od ljubavi,
po barovima hipokriti,
na nebu andjeli umiru.
Kako je teško kada su ti
čeljusti života za petama,
ludilo noći pored mene je,
više ništa ne mogu da uradim.
Gubim se u tami…

(C) Dalibor Djokić

Оставите одговор

Your email address will not be published.