Rade Todorović – VRATAR

Kada sudi vreme, presudjuje brzo,
previše brzo, sporo, previše sporo,
previše adrenalina opije sudiju
ili zanese neočekivani udar vetra.

Srušiće kule, dan je pao u noć
Noć se izgužvala kao tkanina.
Kao da je pad izmerio provalijom,
sedeo je lutak u svom pozorištu.

Kako mu srce kuca, nastaje bol,
u predstavi nestanka sveta,
uz muziku haosa, otiče život.
Vratar prati linija pada.

Iz tame, pucanj nerava
zastaje u čudu, i njegov dah.
Telo lutka se zgrči i opusti.
Vratar isprati useljenu dušu.

Zaključace vrata i ostaviti ga,
umorni i slepi spavaju čuvari,
dok sanjaš bludnice, spavaj sudijo,
da ne sudiš prestrogo o njemu.

(C) Rade Todorović