RADNIČKI JE DINAR KRVAVO ZARADJEN – Nenad Stakić

RADNIČKI JE DINAR KRVAVO ZARADJEN

jutro  me  je dočekalo na kraju  grada
iza velike tvrdjave  koja baca senku na grad
došao sam pun  radosti  i  sreće
u mali magacin  pun teških električarskih kablova
moj šef se proderao  kao divlja zver na mene
dok sam istovarao kamione
znoj je kuljala   svuda po meni
želeo sam da sagradim svoj mali svet
moje mesto pod suncem
veliki orman osiguraca pade mi na nogu
u krvi  povredjenoga stopala
i  ljutom letnjom suncu
pala je velika kiša
užasna oluja

sedeo sam u uglu   ,,,pio svoju kafu
oćekivao svoju platu
a gazde su ćutale
kada su mi umorne ruke
dobile veliku belu kovertu
shvatio sam da je unutra  trećina plate
napunio sam se bolom
kakva je to država
sazidana na bolu i  nesreći  nas malih ljudi
olujo baci me, odnesi me,
razbij me, ubij me

moja je draga
u zagrljaju nekoga bogatoga skota
sa njom su umrli i  najlepsi stihovi
koje nije zaslužila
zbogom moji drugovi iz magacina
više na posao doći nikad neću
umiru moje pesme
moje su oči tužne

prijatelji moji taman sam vas zavoleo
ostajete tu, u prašini i znoju
nikada neću zaboraviti
jednu lepu jutarnju kafu
skuvanu  sa pravim prijateljstvom
divlji kapitalisti neka ste prokleti
ekonomski vampiri, masovne ubice
ove namučene zemlje

čujte glas čoveka iz naroda
oluja dolazi  gadna i teška
ona će odneti sve što ne valja
vas,  vase laži, vaše debele supruge
strpajte te prljave dolare u usta  i   umrite
jedući  otet i proklet novac
ekonomski vampiri

(C) Nenad  Stakić