Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 670
SVETLOST – Ljubodrag Obradović 2007-08-04 23:35:08
PROMIČU U SVETLOST
Promiču,
deca i ljudi!
Isto ih sunce prži,
isti žar,
kida im razum.
Izgled vara,
beže od sebe,
od svojih misli,
do oltara…
Gube razum,
savest
i na kraju
sve izgube.
To se uvek zna!
Budućnost čeka,
čoveka.
Nestaju mravi iskonski.
Daleko je sloboda…
Vir dubok,
vrtlog surov,
kamen neisklesan…
Daleko je svetlost.
Izgled vara,
razum bledi,
kosa sedi,
a srce se jedi.
Promiču,
iskre u pepeo,
dim u zanos.
Reka sve odnosi,
u vir dubok
i na kraju
sve potopi…
Promiču, deca… ljudi…
Curi vreme…
Nejaka su pleća,
za preteško breme,
galamu slabih i zanos novi.
Na kraju, sve ističe!
Ostanu neostvareni snovi…
I za kratko, neke priče…
(C) Ljubodrag Obradović
