RATNIK – Marija Kristivojević

Krvav, na ratištu umorno stojim
Svestan da sam živ, da još postojim
Leševe svojih drugova brojim
I za njihove duše Bogu se molim

Zasto sam još živ, nije mi jasno
Borio sam se, kao i svi, časno
U ubijanju sam uživao strasno
Ali zašto nisam ubijen, nije mi jasno

Miris tople krvi niz polje leti
Prazna tišina ušima se sveti
Svako mrtvo lice kao da mi preti
K’o da ću samo ja u paklu goreti

Gde je moja smrt ovako kasno sada
Već je mračna noć počela da pada
Zašto u meni još uvek život vlada
Više mi on smeta nego strana opsada

Oba su kralja i vojske mrtve
Svi su oni bili i ubice i žrtve
Svima se glave sad na kočevima vrte
A staklene oči su im u nebo uprte

Ja nemam na sebi ni jedne rane
A išo sam kroz mačeve guste k’o granje
Ko su crni anđeli što me od smrti brane
Kad želim da i ja budem hrana za vrane

Kome sad da idem kada sam sam
Ratnik sam od kada za sebe znam
U borbi je trebalo život da dam
Jer sad ne želim više života ni gram

Pre nego sto nova zora zarudi
I ne pojave se neki drugi ljudi
Pre nego što um počne da ludi
Za završetkom moja duša žudi
O, Smrti, moje oslobođenje budi
Vodi me pred Boga, neka mi On sudi

(C) Marija Kristivojević 2006