Категорија: Marija Krstivojević

U TVOJIM OČIMA – Marija Kristivojević – Pročitano: 457
Postavljeno – 01. February 2006. g. @ 01:09:33 CET

U TVOJIM OČIMA

Ima nečeg u tvojim očima
Što me podseća na greh
Što krade san mojim noćima
Na lice mi spontano navlači osmeh

Ima nečeg u tvom glasu
Što ima prizvuk na daljinu
Što budi muziku u mom stasu
A usne tera da se približe vinu

Osećam moć u tvojim rukama
Nežno me miluju s najvećom žestinom
Celo telo mi je na mukama
Sve misli su mi oblivene toplinom

A, onda …
Настави са читањем “U TVOJIM OČIMA – Marija Kristivojević”

RATNIK – Marija Kristivojević – Pročitano: 776
Postavljeno – 06. February 2006. g. @ 13:12:17 CET

ZIMSKA PRIČA (tri pesme) – Marija Kristivojević – Pročitano: 715
Postavljeno – 09. February 2006. g. @ 13:11:40 CET

MOŽDA SMO MI… – Marija Kristivojević – Pročitano: 726
Postavljeno – 12. February 2006. g. @ 22:45:55 CET

MOŽDA SMO MI …

Zašto stalno gledaš u moje oči?
Šta očekuješ da ćeš u njima naći?

Zar ne vidiš da kada
ukrstimo poglede kao mačeve,
ja dižem tvrđave oko svoje duše,
a srce okivam i stavljam pod stražu
večnoj hladnoći koja u meni diše.

Zar ne vidiš koliko mi snage treba
da sakrijem od tebe
svu strast koja u meni vreba.
I sa koliko truda gazim svoje želje
i bacam ih u bezdane mračne,
iz kojih me, sa još većom silinom,
kao gladni vukovi, progone kroz snove.
Настави са читањем “MOŽDA SMO MI… – Marija Kristivojević”

PISMO – Marija Kristivojević – Pročitano: 678
Postavljeno – 15. February 2006. g. @ 14:12:43 CET

PISMO

Od jednog čoveka iz daljine,
kome čak ni ne znam ime,
stiže mi pismo ove zime.

Piše mi da se uskoro vraća,
da je on onaj što mi u snove svraća
i da će me spasiti od svih nedaća.
Настави са читањем “PISMO – Marija Kristivojević”

POZIV – Marija Kristivojević – Pročitano: 521
Postavljeno – 18. February 2006. g. @ 15:18:49 CET

HOROR U PONOĆ – Marija Kristivojević – Pročitano: 582
Postavljeno – 29. January 2006. g. @ 17:25:13 CET

HOROR U PONOĆ
 
 
Jos jedna besana noć tu je
Duga k’o da nikad proći neće
Jos samo tiha jeza ovde caruje
A jedina svetlost dopire od sveće
 
Senke na zidu prave panoramu
Jedini zvuk dolazi od spolja
Dok vetar tiho peva tužnu dramu
Strah obuzima crna noćna polja
 
Beli se mesec u dubini neba
Srebrnim mačem seče izmaglicu
Iza svakog ugla strašna avet vreba
Čeka da uhvati prvu sanjalicu
 

Настави са читањем “HOROR U PONOĆ – Marija Kristivojević”

ŽIVIM DA BIH ZNALA – Marija Kristivojević – Pročitano: 884
Postavljeno – 30. January 2006. g. @ 19:28:45 CET

ŽIVIM DA BIH ZNALA

Da li ću ikada znati
To što je bilo, zašto je moralo biti.
Kakve tajne skriva večnost,
i kakve sudbina plete niti?

Mada, ja još uvek ne znam
Ni šta je zapravo bilo.
K’o da se neko istinski trudi
da bi se to od mene vešto sakrilo.

Ja samo živim da bih znala
Da li si čovek ili san bio.
Kome sam najčistiju ljubav dala,
i da li se naš susret zaista zbio?

Настави са читањем “ŽIVIM DA BIH ZNALA – Marija Kristivojević”