SAMO JEDNA SLIKA – Aleksandra Vukosavljević Sand 2006-04-19 19:34:50
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 658 
Kada koraci prestanu,
da odzvanjaju zelenim ulicama
i kada se umore od puta
u nepoznato,
smeh će umreti.
Poneki jecaj sedeće mirno,
u udobnom naslonu,
neudobnog života
i nezainteresovano
čitaće stare novine.
Prsti će drhtati,
na poslednjoj strani
ukoričenog romana savesti,
zvona će pevati u zvezdama,
povorka će se otegnuti
bez kraja
i dečak na čelu povorke,
krišom će se smejati,
smehom neozbiljnosti.
Cveće će venuti
i dan bežati, noć dolaziti
i noć će bežati, dan dolaziti,
osmeh će sušiti suze,
na rubu propasti.
Život će bankrotirati.
Poneka svilena košulja,
lelujaće na vetru
i miris će golicati nozdrve.
Dečak na čelu povorke
krišom će plakati,
suzama čoveka.
(C) Aleksandra Vukosavljević – Sand
