ŽIVOT – Zorica Brkić Zoca

ŽIVOT

Život je bokal vode,
što u vidu mlaza teče.
Uzalud o večnosti snivaš,
kad isteče,
nemoćan si da dolivaš.

Svaka uzalud prosuta kap
nikad se više u bokal ne vrati,
svaki nepromišljen korak
mlaz života skrati.

Sve je tako jednostavno.
Mi ga sami usložimo,
sebični dok dajemo
… ali puno tražimo.

I mala pažnja,
ima svojih draži,
nekom si potreban,
kroz život te neko traži.

Ako te ljubav opeče
i neko drugi postane joj draži,
na kamen mekoćom uzvrati,
da udarac ublaži.

I teška reč suštinu ima
i razlog za koji se daje i prima.
Iluzije i reči neizrečene,
ostavljene za neki drugi dan,
obmanu strašnu čine
i život jednom utone u san.

Zato gledaj, dok u mlazu plivaš,
nek ti osmeh lice krasi.
Srećan budi što mogućnost imaš
dok si ovde u prolazu
da daješ i primaš.

Jednom, sasvim iznenada
dno bokala ugledaš,
isteklo je shvatiš…
Samo prazno imaš,
više ti ne traže,
i više ne primaš.

(C) Zorica Brkić – Zoca