SAMOVARI – Natalija Jokovljević

Poredjali ih na polici u staroj antikvarnici.
Samovare. Male i veće. Mesingane. Zvezdeće.
Beznačajne u jedno] liniji. Same.
Prodaju ih ničije.
I samo znalci gledajući ih vide
Daleka prostranstva Rusije.

]edan je iz Minska, a drugi iz Tule
]edan iz Prestonice.
]edan je skfiznuo sa stola Mereškovskog.
Svi su tužno zveckali u saonicama
Do Krima
Kad je bila najača zima.

Na brodovilju se nisu čuli
Samovari pametni
Svesni odluke
Mesingane oči ravnice
Praporci snažne konjice.
Na stolovima u alt-dojč stilu
Bidermajeru i ampiru
Otmeni čuvali su svoju širinu.
Pod malim brezama
Na novodevičijem groblju
Sve su njihove oči nestale
I ruke …
Ostali su zamagljeni od tihog šapata
I jecaja dok su slušali opela …

I niko nikada neće skinuti tu patinu
Samovari
Stoje na polici
Neizvesne sudbine
Vojnici.

(C) Natalija Jakovljević