SMRT DUŠE I TELA – Dane Stojiljković

Dokle ćete po trbuške ležati
kada ćete na noge ustati
u nebo pogledati Najsramniji je ljudski čin
kada vam drugi dušu uzimaju
a vi sebe krunišete
borcima za mir

Ni sam život nije veliko blago
smrt kad – tad po njega dodje
a vi šta ćete reći
svojim nebeskim precima
u večnim spomenicima uzidanim
na freskama u crkvama naslikanim

Hajde svaki neka krene
da brani svoje vinograde
svoje njive
svoje livade
svoju letinu
svoju decu i žene

Otočeno vino
da utoli žedj
neprijatelju ne dajte

Samo hrabar čovek
potomak je besmrtnih
a onaj ko izbegne bitku
ne stane na beleg na medju svoju
u krevetu se strahom pokriva
ognjište na VJEK I VJEKOV ugasi
na pragu mu vrane oči iskopaju
i iskljucaju mu dušu i telo.

(C) Dane Stojiljković
3.1.1999.godine