Vidjenje – Milorad J. Nikić

Ko kerovi pušteni sa lanca
Od sreće lude trče, skaču padajući
Umorni i natovareni poput magaraca
Krenućemo domu, roditeljskoj kući

Obično stižemo, noći il s večeri
Usnulo selo, samo slute se obrisi
Škripe vrata na očevoj udžeri
A rosom nam dragi poznati mirisi

Na ulazu kapija od zlata
Drhti ruka dok za rezu hvata
Letnjikovac, drvena baraka
Rajske bašte njive kukuruza

Roditelji… melimi na ranu
Plaču, suze su im biseri na ranu
Reči malo, grlo ih izdalo, ne govore
Drhte, sve što uzmu, prevrnu, obore.

(C)  Milorad J. Nikić