STARA CRKVA – Pesma nedelje decembar 2007 – Željko Sulaver

Iznad sela mirno bdije
Međ’ znacima kamenijem
Crkva stara,
Željom joj se lice žari
Da sveštenik kroči stari
Put oltara.

Nekad je na Badnje veče
Ponoćka uz miris sveće
Tu držana,
Nije moglo da se priđe
Do crkvenih vrata niđe
Od seljana.

Tih se dana i sad setim,
Na krst joj mi mis’o sleti
Kao lasta,
Pa podignem srećan glavu,
Da osmotrim celu valu,
Gde odrastah.

Zapis’o je slikar stari
Pored mnogih drugih stvari
I to vreme,
Na crkvini pored strica,
A u ruci krštenica,
Malog mene.

Radosni su bili dani
Dok tu behu krštavani
Srbi mali,
Puna krsna knjiga njena
Kraj očevih prezimena,
Gde j’ sad, zna li.

Napuštena svoje sene
Pokazuje, uspomene
Samo žive,
Zvonik krije zvuke svoje,
Zatvorena vrata stoje,
Kvake krive.

Obiđoh je, skoro beše,
Kol’ko juče, ruke hteše
Da zagrle,
Da poljube u samoći
Ostavljenu, u nemoći
Bar prigrle.

Pitao sam prolaznika
Vadeći iz novčanika
Krstić mali,
Da li više iko svrati
I zastane na priprati,
Sveću pali.

Sa pogledom u daljinu
Sedom glavom teško klimnu,
Na panj sede,
Ne morade ni da kaže,
Jasno začuh kad se saže,

Uzdah leden.

(C) Željko Sulaver