STARAC – Zoran Hristov – Pročitano: 606
Postavljeno – 28. February 2006. g. @ 00:34:59 CET
СТАРАЦ
Уморни старац, под дудом седи,
жуљавих руку, набораног чела
згужвано писмо поново чита
из ока капље му суза врела.
Из груди му се тек вапај отме,
док исто писмо стоти пут чита,
из далеког света је стигло,
за здравље га син пита
Тежак је његов живот био
мучио се за своју децу
сви су од њега сада далеко
поштар донесе тек писмо неко
Никога нема да га погледа,
никога да му дође на славу
деца су му сада далеко,
и писмом га се ретко сете
Уморни старац, под дудом седи
и тихо склапа своје очи
умреће тужан, сам као псето
жељан осмеха и лепе речи.
Зоран Христов