STRANAC – Zoran Hristov

STRANAC


U tami, jedne noći, u neki kasni  sat
na ulici susretoh  stranca.
Kojim putem, pita me, dalje
a ja u strancu, prepoznah njen glas.
I shvatih ko je, kad videh oči.

Reče mi tada, promuklim glasom:
odavno znam, nisi sam više,
neću još dugo, a i to bih dala,
još jednom samo da te pogledam.
I poče iz oka suze da briše.

Došla sam, rekla je, da ti kažem,
ovo je rastanak, ponovo odlazim
odlazim zauvek, ne svojom voljom
smrt me zove, ko drugar stari
videh te, idem, čeka me, žurim.
 
I ode, ovaj poznat mi stranac,
gazi kroz tamu, duboko u mrak
otide ona, ljubav mi davna,
ostah da slušam koraka bat
da gledam senku u daljini
jednog života poslednji sat.

(C) Zoran Hristov