STRAŠNA PRIČA IZ KLISURE – Slavomir Gvozdenović – pročitano: 493
Postavljeno – 25. January 2006. g. @ 00:44:34 CET
СТРАШНА ПРИЧА ИЗ КЛИСУРЕ
Када је с брда
у сан наших очева силазио
јаукале су празне колевке
мој дед и сам још дете
без оца и отаџбине
потајно се отима о његов пиштољ
баба га, удова из првог рата
по таванима нутка храном
да што пре оде са њеног прага
у себи га, ко тицу злосутницу куне
и још говори: Дрино, водо ладна
кад јој се рука камена маши
застане, задрхти, јабука се сети
он, пролећна снохватица
има га и нема
а тамо негде громовник
Када је умирао, не знамо
( или не смемо )
како
неке су нам хармонике
развлачиле душу,
пред немачким носом
скривајући нешто
( то смо од увек најбоље знали )
нашу српску муку и срамоту
причају зли језици Клисуром
кад је тај крик из будучности престао
над дунавским селом се указа колевка
из које уместо дечије сузе
закапа Дунав
и све нас подави
Обасјан том причом
поваздан блистам
овде, у Темишвару,
у тамној песми
чудан ми Савиндан свиће
показујеми ми облак у ком се
Деспотовићи и Стојковићи мире
цео ми видик та слика заклања
и ништа ми
у српском послу не бива тешко
( заборављам пуцањ и страшне судије )
© Славомир Гвозденовић 2006
