SVE MOJE VENERE – Semir Avdić

Noć je ozbiljna stvar.
Sve moje Venere
Bi se u njima rastakale kao svijetli
Grumeni srebra u visokim talionicama
U uzvrelim kotlovima želatinaste
Plemenite mase od kojih im prstenje
Satkam kao klasje žita oko njihovih
Tananih prstiju. Sve moje Venere
Bi raspukivale se kao
Ogromni i bujni narovi
Iz kojih teku sve same slasti
Ovozemaljskog raja,
Sve same nimfe Tibera, Dunava,
Volge,
U valcerima kraj bečke
Šume grle i prepliću svoja vitka tijela
Labudica.

Sve moje Venere,
Šeherzadine sudbonosnice,
Koje pričaju priče
Proseć za životom,
Ali ipak
Hrabro i neustrašivo
Stoje pred dverima duboka
Zemljina bespuća
Kao Amazonke pred nemanima.
Sve moje Venere
Proklinjete li još uvijek
Nacistu i njegov abažur?
Jer on je svoje čizme
Sebi u trbuh zabio
Skratio se muke bestidničke
Zbog vaše ljepote.
Sve moje Venere
Rukama bi vašim nož držao
Ne bježeć od noći tamne
Vladarice zvijezda
Majke što vas
Razbaca po nebeskom svodu
Da tako prkosno sijate i onda
Kad ja ne mogu
Dosegnuti vam skute.
Sve moje Venere
Za mene i za vas
Noć je ozbiljna stvar.
Tiha, jedra, odvažna
Kasiopeja što
Namiguje odozgo
Sa visoka na
Sve nas.

(C) Semir Avdić
Sarajevo, 17. avgust 2007.