TANGO – Zlatko Knežević

TANGO

Niti požude u toj maloj igri zavođenja,
kao zlatne strune ispredene snom.
U sebi kriješ k’o ja ista nadanja i htenja.
Usnama uzmi ružu i zaigraj sa mnom.

Strast i jaka želja što plamti u nama,
podiže nas lagano i tera tela na ples,
dok živi ritam tanga tišinu pustu slama,
Srce ludo drhti kao živi zemljotres.

Miris crvene ruže što sa nama pleše,
rasu se prostorom k’o sva vrelina leta
a kap vina s usana što se slatko smeše,
Izbrisa strah i nemir u kom caruje seta.

Poželeh na tren da ples nikada ne stane
i da ovej tango od sad pa za nevek traje,
da ruža ne uvene i da zora nam ne svane
i ne kida zlatne niti što nam vežu zagrljaje.

Argentinski tango je samo igra stara
Prepuna silne vatre i blistavog plama
Dok s buktinjom gori jedno srce iz nedara
Drugo se poput kristalne čaše slama.

(C) Zlatko Knežević