TEATAR BEZBOŽNIKA – Goran Todić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 887

TEATAR BEZBOŽNIKA – Goran Todić 2006-10-27 13:58:37

TEATAR BEZBOŽNIKA

Zaustavljene kazaljke sata u glavnom holu.
Vreme je stalo u ovom kutku sveta.
Vekovi takodje.
Marširaju smrknuta lica,
još ne pripremljena za scenu.
U žurbi.
Predstava treba da počne.

Još uloge nisu podeljene
iako se zna čija se glava odseca.
I ko će ostati na “kocu” srama.
Odabrana publika po principu moći,
nestrpljivo čeka.

Tišina!
Mučnina!
Jauk!
Smeh! I to grohotan smeh.
Smeju se jadnici uspeloj predstavi
propalog svetskog teatra.
Spušta se zavesa na još jedan svršen čin.
Iznudjen aplauz
naklonjenim stažistima,
jos veću mučninu stvara.
Uspeh! I to planetarni.
Zadovoljenje pravde u bezvremenu.
U vakumu nepravde.

Još aplauz traje
i kiselo cerenje lica.
Oni to mogu.
Ne trebaju ni da glume.
Jer i za glumu su potrebna osećanja.
Ovde se klicanmjem nagradjuje ubica.

Dok vreme stoji.
Zaustavljeno na silu.
Po svetskoj pravdi.
Dok se još jedna tragi-komedija ne završi.
Da vreme svedok ne bi bilo,
kada se, nekada, budu svodili računi.

Znaju oni za to.
Sve su proračunali
kako bi se živi, nepodobni svedoci uklonili.
Ali su zaboravili na grobove.
Te neme svedoke
svega što je bilo.
Cak i onda kada vreme stoji.

Oni, kojima ni vekovi ne mogu ništa,
i koji će svedočiti
kada se pokrenu kazaljke velikog suda.

(C) Goran Todić

Оставите одговор

Your email address will not be published.