TRAŽIM OPROŠTAJ – Jelena Simonović

TRAŽIM OPROŠTAJ

Oprostite, Gos’n Vivaldi
Allegro Vaš dušu miluje,
I  VI PRESVETLI PETRE
Valcer mi misli uspavljuje..
U šetnji do ljubavi skupa smo
A onda se misli odvoje..

Njegova ruka stvara mi
Mnogo toplija Proleća,
Koraci.. pomalo klecavi..
Mahnito preskaču stoleća..
Uz nežne tipke klavirske
Duša ga silno oseća..

Oprostite, Gos’n Ajnštajne
Izumi su Vaši neprevaziđeni,
I Vi samotni Nikola
Prkosili ste ljudskoj istini..
Al’ ne znate Dragi geniji
Elektricitet dodira – u suštini..

U mraku vrcaju iskrice
Koje se kolo pokrene?
Telo na želju miriše,
Kad ruka za rukom posegne..
Gde su tu teorije naučne,
Kojih se geniji dosete..

Ne zamerite obožavani Andriću
Po Vašim mostovima sam hodala,
Ne mrzite me ljubljeni Antiću
S pesmama Vašim sam shvatala,
Nemire što daleko nas odnose –
Na njima sam redovno padala..

Al’ beskonačnost je veća od osmeha!
Teška je besmrtnost smrtnika!
U verovanju sam samo stradala,
Po odlasku čekanog putnika..
Gde su sad pesme da opišem
Stradanja malih lutaka?

(C) Jelena Simonović
28.02.2006.