PRAZNINA – Ljubodrag Obradović

Loading

PRAZNINA – Ljubodrag ObradovićPročitano: 859
Postavljeno – 11. April 2006. g. @ 11:30:06 CEST
ljuba napisao-la

PRAZNINA

Osećam čudnu prazninu,
dok kraj mene,
u parku, na klupu sedaš.
Voleću te kad ne budeš ovde,
sad te samo gledam.

Sad te samo gledam,
a misli prolaze kroz glavu.
Voleću te nekad,
sad samoću želim pravu.

A zaljubljeni parovi,
kraj nas polako prolaze
i rado plaćaju kazne,
što travu parka gaze…

A tvoj osmeh je lažan,
kao i kosa, kao i grudi.
I ja se samo pravim važan,
što me najlepša žena ljubi.

I tvoj pogled je lažan,
kao i telo, kao i reči
i ja se sad s pravom nadam,
da vreme rane leči.

Osećam čudnu prazninu,
dok kraj tebe sedim,
jer znam da ću te voleti,
mada se sad, zbog toga jedim.

Voleću te kad ne budeš moja,
voleću te kad sve zaboraviš.
Voleću te nekad,
a sad, moram da te ostavim.

Sad mi ništa za rukom ne polazi
i ceo svet glupo izgleda.
Ali voleću te,
kad na nas neko pazi,
voleću te, kad za ljubav,
ne bude izgleda.

(C) Ljubodrag Obradović

Оставите одговор

Your email address will not be published.