TRAŽIM TE – Zoran Hristov

Ne znam gde
da  nadjem tvoje oči,
ne znam gde,
ni kako da te tražim,
na uglu
koje ulice da  čekam?
Gde si?

Da li barem u snu
osetiš moje želje?
Da li moje misli
dopru do tebe?
Pomisliš li na  reči,
što su između nas
putovale kroz žice,
i iscrtavale se
na ekranu, pred očima!

Tražim te,
gledajući  u nebo.
odjek tvojih misli
na talasima vetra,
a oči boje ljubavi tražim,
u treptajima zvezda

Tražim te,
hodajući kroz snove,
lutajući medju
izgubljenim željama,
tražim tvoj osmeh
u pesmama ptica,
a tvoju dugu kosu
pletem prstima,
među izneverenim nadama.

Zovem te, glasno,
ali odgovora nema,
tvoje tragove tražim
na putu kojim nisi išla,
nema ih, nestali su
kroz zvezdanu prašinu.

Vremena  je sve manje,
ipak i dalje tražim
i živim u nadi možda te
jednom slučajno sretnem!
Do tada,
gledaću kroz  prostor i vreme
i  živeti  za to…

(C) Zoran Hristov