KAD NE MOGU NIŠTA – Branko O. Tomić

Loading

KAD NE MOGU NIŠTA – Branko O. Tomić – Pročitano 874
Postavljeno – 17. March 2006. g. @ 18:21:17 CET
Yak8dobar napisao-la

КАД НЕ МОГУ НИШТА

Да читко напишем,  а писати знам
Ни завежљај један лаганог нарамка
А да је чисто не ко свети храм
На извор и натраг врза многа замка.

Да певати могу да би било слушно
Жалопој и хвалу у двогласју хтеднем
Кукавица славуј као једнодушно
Тешкоћа је као да стојећи седнем.

Да сањати могу снови су ми бедем
Од златних канура боље од свих ткаља
Иза сваке зоре да собом поведем
Лажног аполона у ствари богаља.

Да зборити могу суд преки је говор
И прејака храна за све очи гладне
Да спалим коприве и уплетем ловор
Да озимзеленим путе листопадне.

Кад не могу ништа тад сам трула крушка
Ко последњу жељу да изустим хоћу
Коју поветарац о концу љуљушка
Још ће да ме бива усред дана ноћу!

До сада наобјављена
(C) Бранко О. Томић

Оставите одговор

Your email address will not be published.