TREBAM TE KADA KIŠA PADA – Svetozar Marković Toza

ТРЕБАМ ТЕ КАДА КИША ПАДА

Поново се будим,
из сна пуног тебе,
први поглед у прозор,
сиво небо, киша досадна,
осећај самоће ме убија,
тужан крећем у нови дан.

Ти постојиш, ти си стварна,
то више није сан,
али зашто ја морам,
сада овде бити сам?

Овог кишног јутра,
желим и ја бити срећан,
требам твој пољубац јутарњи,
хоћу на оку свом,
да га осетим, да ме омами.

Молим се јутра сваког,
да и мене обасја Сунце,
да место шума кише,
твој смех обрадује моје увце.

У ветру што напољу јауче,
шапуће твој слатки глас,
заборави све оно од јуче,
свиће нови дан само за нас.

Мрзим кишу ову сада,
када нисам са тобом
док она пада.

© Светозар Марковић Тоза