TRENUTAK – Nataša D. bluebricksky

Ja drugi napor ne poznajem
do napora da zaustavim
trenutak
u kom zaključana lepota spava

u pahulji što bezbrižno pada
niz večan zimski dan
ili u leto
kad k’o zrnce prašine
na zraku sunca lebdi
mušica što jedan dan živi
il’ kad u proleće srce moli
rebra da ga napolje puste
i kad na grudi Zemlje legnem
a bilo mi njeno u leđa kuca
il’ me po licu golica
travom što joj k’o kosa raste
il’ kad se u ranu jesen smeje
pijana od voća što joj na usnama truli
a haljina joj se o rub para
o rub ravnice i celog sveta
Ja drugi napor ne poznajem

do napora da razumem
šta znači
kad mi trenutak u prolazu šapne:
Nisi od mene daleko
dok kroz vakuum vremena trčiš

usnula te lepota sanja.

(C) Nataša D. – bluebricksky