TUGA – Andres P.S.

Loading

TUGA – Andres P.S. – Pročitano: 505
Postavljeno – 17. February 2006. g. @ 17:55:34 CET
andres napisao-la

TUGA
Niz jezik lagano klize dva sloga.
Tu, zaustavi se pred usnama.
Zadrži se treptaj dva u vazduhu.
Ga, nežno se otkotrlja niz telo.
Prostre se pred nogama,
I plavi plašt prekrije život.

Blues u očima,
Saksofon u grudima.
Izdisaji pevaju note
Rastanka koji ne nestaje.
Na pragu tvoga srca,
Moja pesma ostaje nema,
Osmeh sakriva bol,
Uvrede prikrivaju nemoć.

Noćni svirac tvog lika,
U san mi se često ušunja.
Vlažni jastuk natopljen tugom
Noćima ispija dva srebrna jezera.
Oči postaju ogledala duše,
Ljudi su tužni kada me vide.

Sećam se kako si me ljubila blago,
Spuštala usne na moje telo.
Tragovi poljubaca još uvek trepere.
Tvoje je ime moja pesma,
Tvoji su pokreti moja muzika.
Vreme stoji, a dan je večan.
Dan kada sam upoznao tugu…

(C) Andres P.S.

Оставите одговор

Your email address will not be published.