POZIV – Marija Kristivojević

Loading

POZIV – Marija Kristivojević – Pročitano: 521
Postavljeno – 18. February 2006. g. @ 15:18:49 CET

POZIV

Čudan poziv u noći,
pitanje da li ću doći.
Pitanje zašto me još nema,
kad se na nebu strašna oluja sprema.

Okrutni vetrovi ulicom šenluče.
Zasto se tvoj korak tako sporo vuče?
Zar ne želiš da me sto pre posetiš
i u svojim kostima svu moju vatru osetiš?
Nije valjda da me se još uvek plašiš?
Znaš dobro da samo treba da se za nož mašiš.
Mozes lako okončati sve
i da u tvom životu sve bude kao pre.
Možes slobodno da mi oduzmeš dah,
okreneš se, zalupiš vrata i odeš odmah.
Možeš me ubiti, zašto da ne.
Ali, varaš se ako misliš da može sve biti kao pre.
Od sada u tvojoj krvi zauvek živim ja
i neumoljivi sam stražar na kapiji tvog sna.
Ja sam tvoj verni pratilac u noći
slatki otrov, ali moćni lek tvojoj samoći.
Ja sam odani stanar tvoje duše
i ne napuštam te, iako mnogi žele da te sruše.
Dok postojiš ti, postojim i ja.
Između nas nema više granica.

Duboko, u bezdanu tamnice
od naših, na prokletstvo osuđenih želja,
jedino je mesto gde ovakva
zlokobna ljubav može biti ostvarena.

(C) Marija Kristivojević

Оставите одговор

Your email address will not be published.