U ČARIMA NOĆI – Zoran Matić

У чарима ноћи,
У чарима зоре, дубоке ко море,
Плам у срцу мртвом опет се буди,
Јер ја немам сада твојих груди,
А ни срца твога,
У жељи плама, јединога мога,
Да мене јутром оно у љубави буди.

А знаш ли драга кол’ко дуго,
Ја те нисам им’о,
И чежњу живота са тобом делио ?

Сад ја оним, што очи су ми биле,
Некад неусахле и чиле,
Видим само мртво време,
Што поново на гроб ми дође,
И крај мене, у мимоходу немом прође.

О дођи, једина и мила,
Па ти, сав свет си ми била,
Дођи и на гроб положи ми цвеће,
Јер једино оно за мене,
Плакат и мрет неће.

Дођи, ти на гроб мени,
Тек  кад година наша,
Још једна нова, без мене ти прође.

Собом онда понеси, све своје боли,
Јер тада теби, ја срце ћу дати.

Даћу ти срце што у грудима,
За тебе ни сада,
Сном мртвим не спава.

Ти узми срце, ја узећу ти боли,
Јер шта ће срце живо, мртвом,
Који и сад, без наде, шсто те воли.

Мртав, па шта.
Зар мисле,
Да жив, ја сретнији бих био,
Без тебе у зоре тихом трептају,
Без тебе у дану,
Без тебе у очају ?

(C) Зоран Матић
29.10.2003. године