USPAVANKA – Zlatko Knežević

USPAVANKA

Laku noć ti moja mala zvezdice,
neka te čuva Mesec što divno sja
i neka te nežno miluje i ljubi ti lice.
Mada bih taj Mesec rado bio ja.

Dok spokojno spavaš u slatkoj tišini
i opet sanjaš svoj odavno snivani san.
Lice smeškom miješ u mlečnoj mesečini.
Ja ponovo budan čekam da se rodi dan.

Dok sedim i drhtim u srcu mi hladnoća,
ja budan te sanjam i za tebe se molim.
Ne nije to od zime već steže me samoća,
jer nije kraj mene neko koga jako volim.

Sanjaj nas dvoje zagrljene u tami.
sanjaj moje usne da te bude iza sna
i da smo do večnosti mi zajedno sami.
Sanjaj jer kraj tebe noćas nisam ja.

Noć odiše svežinom i hladan je zrak.
Zagrljaje ti šaljem da te nežno greju
i poljubac dug , nežan , topao i jak,
poljubac za usne što slatko se smeju.

(C) Zlatko Knežević