USTANAK U GNIONICI – Marko Lj. Ružičić

УСТАНАК У ГНИОНИЦИ

Чу се пуцањ пушке, света звона бију
војници се сјатише низ Широку ријеку,
да бране од душмана свету земљу своју
ко зна који пута у двадестом вијеку.

И ја се пожурих, стигох у авлију,
са торбом у руци стајала је мајка,
из очију сузе грунуше обију,
ево, сине, нове буне и устанка.

Чувеј се молим те, ево спремила сам
што нам је Бог дао, за јело и пиће
пази се душмана и врати се кући
ми ћемо чувати наше унучиће.

Журним корацима, с торбом на рамену,
кренуо сам одмах у правцу Липица,
већ су многе куће биле у пламену,
поново је горјела моја Гнионица.

Од густога дима тама усред дана,
народ крстећи се зове са свих страна
Бога створитеља да их он спаси,
пусти јаку кишу и пожар угаси.

(C) Марко Љ. Ружичић