ZA PONETI – Aleksandar Mišić

ZA PONETI

Stani dušo,
još par reči pa idi.

Samo da ti kažem da nisi fer.
Ne zbog odlaska, već zbog zaboravnosti.

Znaš na šta mislim.
Mislim na moj život u totalu.

Ostavljaš mi ovako mali deo života
sa jednim lepim trenutkom-vremenu sa tobom.

Zaboravila si da ga odneseš sa sobom.
Baci ga napolju, ali si trebala da ga poneseš.

U tu torbu staje dosta stvari.
Gde si mi stavila srce tu?

Mislim da ipak ne može da stane
zajedno sa ovoliko vremena.

Ne mogu ni same suze da se spakuju u tu torbu.
Ne znam gde prave toliko velike torbe za tako nešto.

Hoćeš da ti pomognem da izneseš te stvari do taksija?
Ne? Pa da, možeš ti to i sama. Do sad ti je uspelo.

Hej, dušo
neću plakati.

Ne želim razlog da odeš od mene,
ali želim da mi odneseš i ovu krpu za wc šolju.

P da, ostatak života.
On bar nije težak.

Zbogom dušo, vidimo se.
Svrati tamo gde beru rast u mraku.

Mene će brati.

Nisi fer dušo, nisi fer.

(C) Aleksandar Mišić