Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 710
ŽENA U SAZVEŽDJU SLEPOG MIŠA – Vlastimir Ćirović 2007-06-15 19:20:13
ЖЕНА У САЗВЕЖЂУ СЛЕПОГ МИША
Траг истине над мојом главом плеше;
на оштрици ножа, у демонској руци;
само што рекох, да лаж,заблуда беше
и отворих душу, искрено за све.
Брат је сестру истрго из груди,
а она му још дрхти у руци;
племе тражи, освету због части;
а част убише, племенски хајдуци.
Доле је мајка, дете заробила
за образ, испеван из бајке;
у сазвежђу демонских скотова,
залог су биле и уробљене мајке.
Доле је жена, у сазвежђу слепог миша;
и кћерка и сестра и мајка…
не може више у сазвежђу да живи,
убила је мртва успаванка.
Траг демона, испија јој душу;
чврсту стазу утабала мајка,
из немоћи, да буде по њеном,
у слепилу своме, испричана бајка.
Отисак мајчине немоћи…
Вечита мрља, на кћеркином гену;
и страх снени, усплахирени,
прогуто је љубав њену.
Кандило њено, на таласима;
гаси се у мору суза. И уздаха…
Прати га човек и стално пали,
а мрља у гену пркоси из мрака.
Оковано јој срце, у гвоздене стеге,
још трепери у жељама својим…
Док жена вене, ко робиња у харему,
у погледу евнуха, што над њом стоји.
Како су моћне дечије сузе:
што невине лију ко речни токови;
кад не знају незреле: евнух шта је?
Колико су болни његови окови!
Све су тајне…У криоцу жениноме;
зар у тајне без љубави ући?
Ледним каменом ко у прћију стару,
и тражити…Да се врати кући…
Испод облака чује се одјек,
китњасто сазвежђе ништа не говори;
у мојим ушима, само још одзвања…
Јесењих киша, поспани ромори.
(C) Властимир Ћировић
