USUD – Svetlana Poljak

USUD

Obale meda ja sanjam
Pustite me zidovi da prodjem,
da iscrpim snagu maltera i fasada,
Pijanac, u žrvnju puta i skitar
ili putokaz gromu ,
sve to da bi bila,
opet bih se vama vratila.

Kako plaše potoci izmaglice,
a u želji jagodice kao rubini bride,
Da znam kako milo do zala čini
Kojim putem ide, kako voli jače,
vratiću se da vam kažem
Gde djavo spava a Bog kači gaće
Zazidajte ako lažem.

Pod vir turskoga bunara
neka sudi Dunav, svedočice Sava
vi, rukom tirana nemajte milosti
Sama ću svući sve svoje kosti,
pristajem , za dva grama laži
tonu biću kriva
Ko iz stajskog djubriva
nek cvetaju tikve
iz moje srži , pristajem ,
nek me za usud mesto zadrži.

(C) Svetlana Poljak