PROŠLOST – Zoran Stevanović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 657
PROŠLOST – Zoran Stevanović 2006-10-10 23:54:11

ПРОШЛОСТ

Признао сам себи,
не могу побећи од сећања,
Мозак и срце су после дугог,
мукотрпног већања,

Рекли, не могу се опростити
од тебе, од очију твојих,
Косе, лица, стаса, а тек усана,
меких, лепих,.., ех којих…

Опростио сам ти давно,
још је само бледило остало,
И питање, питање да ли је
шта осећања преостало,

Тек понеки мирис у косама
жена овог шареног града,
Подсети ме на те, а срце
попут воза, затутњи и страда…

И тада,…, иако магла
покрива твој давно знани лик,
Полудим, летим, падам,
а са усана неречени крик,

Истрчавам, далеко,
желим још један малени сан,
Да дочекам чисте главе,
леп, шарени дан,….

И себи стално причам,
Ово беше само сан,
Луда главо, одмори,
Не отварај ране, …, то боли…

Тако је кад се стварно воли….
Мора,…, мора да, боли…
Ал не моли, јер прошлост,
Је постала стални гост….

(C) Зоран Стевановић

Оставите одговор

Your email address will not be published.