PLAŽA – Zoran Matić

На плажи снова и ноћас сам био,
Трагове твоје песак  није за ме крио,
И пратих  траг у песку ноге ти босе,
Ти трагови,
Ка стенама успомена ме носе,
Да, тамо драга, ти мени си била,
Гледала си море,
Док  звездана је тмина,
До тебе седох, начас те пробудих,
Видим да срце зачас ти узбудих,
Главу на раме,
Ти стављаш ми мила,
Ја те грлим,
Нежна љубав на уснама ми је била,
Ал’ не рекох   речи,
Јер са мислима својим си била,
На извору љубави,
Ти чашу румени си пила,
Љубих  те по коси и по мирном лицу,
Затворила си очи, до мене си легла,
Једна суза твоја је потекла,
А ти тихо само за ме си рекла:
” Волим те драги, то само ми треба,
Твој пољубац као гладном,
Комад старог хлеба,
Нека иду дани сви ови тужни,
Ми драги нисмо никоме дужни.”
И  љубих те тако,
Док  море ноћи милова стене,
Ја срећу имах јер ти си крај мене,
А онда Сунце за зору нам јави,
Ти пред мене стаде,
И рука руци се даде,
Да са тобом кренем,
Обалом пустом што нама постоји,
Што даје срећу што нама стоји,
Шетасмо дуго неми без боли,
Знала си како срце мене воли,
Док Сунце зору за нас прати,
Крај снова на јаву,
Пребрзо треном нас врати.

(C) Зоран Матић

21.10.2004. године
четвртак, дан 29.