«

»

окт 16

Štampati ovo Чланак

Промоција три књиге Јелене Петронијевић: МОЈА РЕКА, МОЈА ЛИВАДА – ЖИВОТ МОЈ и ЗЛАТНЕ ЖИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ

Многи вoлe кафу *Три у Један*. Овога пута ПоезијаСРБ је посетиоцима у Клубу КЦК 15.10.2016. године поклонила промцију поезије Јелене Петронијевић садржану у три њене књиге: МОЈА РЕКА, МОЈА ЛИВАДА – ЖИВОТ МОЈ и ЗЛАТНЕ ЖИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ. Промоцију је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије ПоезијаСРБ и рецензент у све три књиге. Поред ауторке Јелене Петронијевић, у промоцији су учествовали и Драгојло Јовић, Мића Живановић, Даница Гвозденовић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Радован Стевановић, Градимир Карајовић и Лука Ђедовић. За музички тренутак постарао се Градимир Карајовић, а програм су реализавали Бранко Симић и Владимир Прокopeнко из Културног центра Крушевац. После промоције ауторка књига Јелена Петронијевић је да би све било у знаку 3х1 за учеснике и посетиоце приредила пригодан коктел, па је вече протекло у тој чаробној формули: поезија, музика, коктел…

Ево шта је о промоцији записала песникиња Олга Петковић – проф. српског језика и књижевности, за време саме промоције.

Од изворка до велике делте – Олга Петковић, проф. српског језика и књижевности

Јелена Петронијевић воли све: живот, људе, природу, лепоту, родни крај, домовину и изнад свега Бога. Вредна радна, добродушна, Богобојажљива; просипа прегршт лепих речи, које се у венац преплићу, речи које откривају лепоту малих ствари, лепоту и радост сваког дана, сваког цвета, сваког човека. Много је љубави у њој; и она је дарује свима нама. Духовно богатсво је огромно – и све то дели са нама, познаницима и пријатељима, све нас зове к’ себи. Теме њених песама су разноврсне, као пољско свеже цвеће. Њена поезија све присутне на промоцији 15.10.2016. у Клубу КЦК у Крушевцу и код њих изазвала лепа осећања. Од изворка до велике делте – Јелена и њен живот. Преселила се у песму. Овде љубав станује.


Љубодраг Обрадовић, Јелена Петронијевић и Даница Гвозденовић


Поздравна реч Јелене Петронијевић


Драгојло Јовић

Обраћање Д. Јовића на промоцији књиге Јелене Петронијевић 15.10.2016. У Клубу КЦК-а.

Поздрављам све госте и пријатеље Јелене Петронијевић и све пријатеље поезије. Госпођи Јелени честитам на, сада већ трећој, књизи песама, а надам се да ће их бити још. У свакој наредној књизи види се напредак у писању поезије Јелене Петронијевић.У времену у коме живимо, а Јела то време врло снажно доживљава и кроз своје песме изражава и жели да се заустави отуђење, да човек човеку буде ослонац и инспирација, да породица као основна ћелија друштва опстане и функционише на прави начин. Читајући њене песме читалац може да осети њену снагу и жељу Српске жене која је дубоко привржена породици, срећи своје, али и сваке друге заједнице.

Њене песме на најсликовитији начин преносе њена осећања у односу на прошлост и претке, на садашњост и проблеме те садашњости и коначно изражавање њених жеља да будућност њених потомака буде боља од онога што је прошло. Песме Јелене Петронијевић су пуне емоција према својој реци, према свом брду и ливади, према засађеном цвету, али и према свом и туђем детету. Уз оно што је најближе подстиче и инспирише да песмом каже, Јелена се својим писањем дотиче и нашем српском проблему да нам деца и младост, паметни и умни људи одлазе из прелепе земље Србије у „бели свет“. Ту своју забринутост је исказала кроз своју песму ЖАЛ ЗА ДЕЦОМ.

И на крају оно што је најважније у писању Јелене Петронијевић је апсолутна искреност исказана једноставним речима и стиховима, писањем које је разумљиво за сваког читаоца. Желим јој добро здравље, а да је воља за писањем не напушта, да иза ње остане још пуно написаних стихова и песама.


Мића Живановић


Љубодраг Обрадовић

Моја река, живот мој – Љубодраг Обрадовић

Јелена Петронијевић је до сада написала три књиге поезије. Прва је била књига “МОЈА РЕКА”, њен првенац који је објављен 2012. године као ауторско издање, тако да је ово, у ствари друго издање те књиге. “МОЈА ЛИВАДА ЖИВОТ МОЈ” је њена друга књига поезије која је објављена 2015. године, а књига “ЗЛАТНЕ ЖИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ” је трећа књига објављена 2016. године.

У њеној првој књизи поезије *МОЈА РЕКА* посебном лепотом плене њене краће песме, од којих бих ја издвојио: ЛЕТО ЖУРИ ЈЕСЕНИ, У СРЦУ МИ ТАМА, КРАЈ ЛЕТА, СУНЧАН ДАН, НА КОСУ МИ ПАДА СНЕГ, ПОЖЕЛИ СРЕЋУ СВИМА…

Посебно ми се допала ЈЕДНА ПЕСМА, па сам је одабрао за Вас, јер она недвосмислено доказује тезу, да је поезија прави лек за узбуркану душу.

Песме пишем, песме миле
Јер доста је бола, туге
Па и друге разне боли
Што се мора и да трпи
Неправда је свима тешка
Али је има, баш свуда
На улици и у кући
Па чак и у души
Свака душа сања сан
Да јој буде сунчан дан
Да јој буде све по вољи
Да будемо много бољи
Све то може, али је тешко
Угодити сваком цвету и детету
А људи су друга прича
И што могу, они неће
Радују их туђа несрећа
Бити добар није тешко
Не требају ти паре
Ни жути дукати
Само осмех
И да се не љутиш

Да, управо тако, “не требају ти паре, ни жути дукати”, већ “само осмех и да се не љутиш”, да би срећан био. У насловној песми МОЈА РЕКА, Јелена пише о њеној реци, крај које живи и ужива, којој се диви и због које пати, али реци која је њена судбина и њен покретач.

“Тече река из далека,
час је мала, час велика.
Некад бистра и весела,
некад мутна, па и тужна”.

Ту поред, на дохват жеља, тече река и односи собом део нас, односи наш живот, наше снове, а ми то и не примећујемо. Свако има свој живот, који није увек мед и млеко, свила и кадифа, који је стална борба за опстанак и неки успех који срећу доноси. Свако има своју бригу, али нема свако своју реку, низ коју може своје проблеме да пусти да отплове и тако души нађе спокој. Зна Јелена Петронијевић све то, зна да је живот често горак, зна да треба направити неки искорак у страну, да се спокој на истоку заплави и срећа душу да запљусне.

“Река ти је као сан,
душу да ти одмори,
срце да ти разгали,
сву лепоту да ти подари”.

А тај искорак је за њу управо лепота природе, лепота реке која ту одмах иза угла протиче, спремна да прихвати у своје мало корито, сав јад који у души тиња, као и сво смеће које у њу безобзирно бацамо и у заборав их однесе. Зна Јелена, са својим великим животним искуством, да срећу чине мале ствари, а да је управо поезија та најближа река, која ће упамтити све што се у животу треба да упамти и сачува за поколења која долазе.

Дакле, шта на крају рећи као закључак о поезији Јелене Петронијевић?

Јелана је песник живота, каквим га она види, и како га је она проживела и схватила. Премда сам ја, у својим рецензијама за њене књиге “МОЈА ЛИВАДА ЖИВОТ МОЈ” и “ЗЛАТНЕ ЖИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ” помињао “филозофију поезије”, у Јелиној поезији у овој књизи нема претераног филозофирања, тако да су све њене песме јасне, животне, препуне личног искуства и личних порука пажљивом читаоцу. Зато Вам топло препоручујем ову књигу за читање, а и остале две које је Јелена написала, јер све оне носе у себи поруку да песник можете бити и Ви.

Љубодраг Обрадовић


Посетиоци промоције


Даница Гвозденовић


Лука Ђедовић


Даница Рајковић


Градимир Карајовић


Драган Тодосијевић


Мирко Стојадиновић


Радован Стевановић


Љуба је Јелени поклонио часопис ПоезијаСРБ бр 5/6…


…а Јела сликару Ђорђу Јоковићу њену књигу МОЈА РЕКА са његовом сликом
на корицама

Још слика на Фејсбуку

 

 

Овај чланак прочитало је 14. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/promocije-knjiga/1448/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>