Насловна страна књиге ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА ће бити дизајнирана
по овој слици Дејана Миливојевића, сликара из Јагодине

Уредник сајта и књиге, Љубодраг Обрадовић

DO SLEDEĆEG PROJEKTA – PoezijaSRB!

Vreme postojanja

U noći praska i bljeska,

novog dana, početka

trajanja, postoji iz prošlosti

jedan tok, kojim putujemo. Svojom voljom, a nevoljom

nošeni olujom, protiv sebe

nemamo puta izbora, do jedino

sjaj zvezde ako nas dotakne.

Obgrli i podari danima budućim,

jutrima u kojima se budimo i postojimo.

Od prvog plača i udaha do traga koji ostaje

u slici sećanja i liku iz lika nastalog imena,

senke nevidljive, prisutne u godinama…

Koliko od nas ima, u onima koji traju, posle…

© Branka Zeng

Pod teretom sećanja

Kotrljam se
kao iznemoglo sunce
stazama
što su u mladu trsku zarasle

Treperi lik
moga dede
kraj stare vodenice Tamne senke
preskaču prašnjavi fenjer
i prazne dzakove
prekrivene paučinom.

Putujem
kroz zelena polja
nošena sarenilom
čarobnih ćilima

Ruke širim
u prazno
Umorna mi ramena

Zvuci rodne grude
vraćaju mi
detinjstvo na dlan

Noćas
nemam sna

© Lepa Simić

BESKUĆNI PRAG

Na izmaku noći nova smrt mi zori
i kao da život tad na smrt mi liči
o zašto baš mene zaoriše vetrovi
i stegoše srce da od bola ciči. Od tovara stege vid mi obnevide
pa ne vidim svetlost što mi Sunce šalje
sve što imah lepo ti sa mene skide
sad bez ičeg lepog kako krenut dalje.

Pogledam to lice i to čelo sivo
osetim hladnoću pa me jeza hvata
da li imaš srce i da li je živo
istopi hladnoću pokucaj na vrata.

Zaostale suze na gomilu stavljam
na beskućni prag kuće ih točim
teškom tišinom ti se javljam
hoću da ti kažem… nemogu da sročim.

Raspeto mi srce u pesmu te piše
i priziva senke izgubljenih snova
mnogo puta rekoh da ne mogu više
nisam htela život sa ovolko bola

© Gorica Stanković

PISMO USNULOJ PRADEVOJČICI
(Velikoj Desanki)

BUDILA ME NOCAS ZOVINA SVIRALA
OPIJAO DUŠU OZON ZAVIČAJA,
MEĐAŠI SEĆANJA NAVIRU IZ TAME
KROZ OTVOREN PROZOR
MIRIS ZEMLJE UPIH.

GOVORI TIHO, ŠAPUĆU MI ZVEZDE,
PTICE NA ČESMI ZANELA
VETROVA USPAVANKA… JOŠ STRAŠNA IGRA PRETI DA PREKINE
GOZBU NA LIVADI
PA NEMAM VIŠE VREMENA
DA ODGONETAM PATULJKOVE TAJNE
A PRADEVOJČICA SPAVA U VRTU DETINJSTVA.

UZALUD ZELENI VITEZ ČEKA OBEĆANI
PROLEĆNI SASTANAK

PESNIK I ZAVIČAJ
TKAJU STIHOVE NA NEBESKOM RAZBOJU

NAD BRANKOVINOM KRUNE SE
RASPEVANE PRIČE
I TI SE VRAĆAŠ
KROZ LETOPISE PERUNOVIH POTOMAKA.

© – SVETLANA BIORAC-MATIĆ

KOJEKAKVE TRIČARIJE

ima me toliko
da me ne možeš prebrojati

sabrati
izbrisati

za ruku uzeti

prosuta
rasuta

po Mlečnom putu
po seoskoj kaldrmi u limene akorde omedjena

da šuštim na vetru
kao perlon leptiri na zavesama

i kupiš me

kao kompromisne mrva hleba

kao konfete
zvezde padalice

u džepu da ti sanjam

vezom vezilja
srebrni Mesec načela

mamac od papira
miriše na limunov cvet

i baš hoću

obrukano pleme
bez opela da sahranim

i da zapevam
zajaučem

sebi samoj

koju više ne mogu prebrojati

© Gordana Knežević

Ostala je samo ćutnja

Medju nama, više ničega nema,
samo ćutnja,
i neizgovoreno pitanje:
-Da li je ljubav
tek, samo opsjena-!

Ćutnja,
teška kao noć
kojoj jutro ne dolazi,
kao riječ nerečena
zapela u grlu,
riječ koja se tek
u pogledu naslućuje… Kao slutnja,
ćutnja je ostala
da čeka riječ
u grudima okovanu,
riječ toplu,
spasonosnu,
i odgovor
na neizgovoreno pitanje:
-Da li je ljubav
tek, samo opsjena-!

A samo sam htio
da ti zvijezde skinem!

© Miro Beribaka

Svetlana Biorac-Matić – novi (stari)
predsednik KK Velimir Rajić iz Aleksinca

Učesnici Skupštine KK KK Velimir Rajić iz Aleksinca

Članovi Upravnog odbora u narednom periodu su i Miroljub Nikolić, Tanja
Ganić Cekić, Mirjana Ivanović i Radojka Zlatković i Zlatko Pavlović.

Radno predsedništvo KK Velimir Rajić iz Aleksinca

Ćilim

Od slova da ispletem

reči da utkam u potku

rečenica da im da smisao

misli koje je rođena

iz želje da ostane kao boja

postojana od cveta i zemlje

rukama žuljevitim darivana semenom rasutim da daje

trajno onoliko koliko ima

očiju koje će čitati napisano.

© Branka Zeng

Kad jednom odeš

Kada jednom odeš,
od tamo gdje si postao,
nećeš više biti onaj
koji si bio, prije no što si otišao,
i zaboravićeš da si ikada bio
kao oni koje si ostavio,
a nećeš biti niti kao oni
koje si zatekao, tamo gdje si došao. Nakon što si tolike nevolje prošao,
tolike puteve prepješačio
i tolikim morima brodio,
shvatićeš da je bilo zalud
i da je svaki tvoj pogled
niz puteve koje si prohodio,
žal za tobom samim
koji si bio, a koji više nisi,
i da je svaki val
koji ti je brod zapljusnuo,
dok si morima brodio,
napravio ožiljak koji niko ne vidi,
koji ni ti sam ne vidiš,
dok vodu dlanom zahvaćaš
sa mirne rijeke, da žeđ ugasiš
i ne bi li se kraj nje odmorio,
nadajući se da ćeš na njoj
prepoznati svoj odraz
onakav, kakvim si sebe upamtio!

Shvatićeš da si
negovorljiv nijemac
zadebljalog jezika,
medju nepoznatim ljudima
koje nikada ni upoznati nećeš,
niti ćeš to ikada htjeti
iako si možda nekada i poželio,
i da si ti vječiti putnik
sa nesvjesnom nadom
da si i dalje isti
kao onaj ti, koji si nekada bio!

© Miro Beribaka

Џ Е М П Е Р

Параш душу
попут џемпера

моташ нити
у клупче
половних жеља тим предивом
нови плетеш

тај џемпер сам
плела и ја
нитима љубави

па нека те
џемпер греје
у хладним ноћима
старости усамљене

и сећа
на пролећа

нека те успављује
ово клупко
половног плетива.

© Борислава Дворанац

Seti me se

Kad mi pokrov preko grudi stave
I nestanem iz surove jave,
Ako sam ti u srcu urezao trag,
Seti me se
U dan majski svetao i blag. Ne daj suzi iz oka da kane
Što mi snovi ostadoše pusti…
I u sive i sumorne dane
Seti me se,
Al nek srce jecaj ne ispusti!

Dok Srbija ka Evropi s mukom hodi
Reci svima šta sam hteo
Kad sam Pravdi i Slobodi,
Herojima što ih srpska majka rodi
Oreole zlatne pleo.

© Miljojko Milojević
Jun, 2011. godine

ВРТЕШКА

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки мој успех? Зашто живот свој ритам има,
а мој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој, врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јаш само један стих песме,
и у кревет, поћи ћу поспан.

Бар у сну себи да откријем,
свету тајну и схватим копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ми омчу.

Бар у сну себи да дочарам,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.

У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!

© Љубодраг Обрадовић

ЗЕЛЕНО

Јабука је донела плодове,
зелене плодове.

Ко најнежнији лахор,
милују ме речи,
које не изговараш.

Бледо и зелено,
на западу
дрема сунце.

© Љубодраг Обрадовић

МУЗИКА

Музика клизи кроз ноћ.Тонем. 
Да ли је то само одсјај прошлог,
или у мени стварно звона звоне?
Да ли живот губи стари сјај?

Прах и пепео од мисли,
сејем уз месец.
Знам, одавно смо покисли,
мада ме то сад ни мало не пече.

Твој поглед и презир,
доносе утеху. Ноћ је.
Тешко се враћа прокоцкани мир.
Музика клизи. Стајем под стреху.

Случај је избегнут,
ниси рекла: не!
Жеља да са тобом пођем,
само је дамарима протекла.

Сад музика клизи у ноћи.
Смисао пуни празнине душе.
Лако је мостом проћи,
ја ћу преко кад је срушен.

© Љубодраг Обрадовић

Песничка прпорења у Коњуху

Лет са поезијом Александре Лукић …
Рајна Алексић, уредник КЦК је реализовала овај одлично посећени програм

Директор школе *ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ* у Мудраковцу Томислав Збиљић

Александра Лукић

Валентина Кузмановић

Љубодраг Обрадовић

Поштовани
песници, у четвртак, 28.02.2013. године смо у оквиру редовних месечних
сусрета песника ПоезијеСРБ у крушевачком позоришту представили поезију
Далибор Ђокића из Бруса. Било је то изузетно поетско-музичко вече коју
су осмислили и реализовали Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић (која
је свој сценски шарм и новинарско искуство улужила и у ефоктно вођење
самог програма). Вече је музиком обојио Милан Милетић Милке а свијим
стваралаштвом украсили и: Љубиша Бата Ђидић, Гордана Влаховић, Вељко
Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Никола Стојановић,
Саша Милетић, Драган Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Живота
Трифуновић, Саша Збиљић, Драган Матејић, Живомир Миленковић, Даница
Рајковић, Сандра Миладиновић, Зорица Марић, Вера Поповић (говорила
поезију Микице Ракић). Уживајте!

Далибор Ђокић говорисвоју поезију

 

ПИЈАНСТВО

Пијемо живот и ЈА.
Опијам га вином и ракијом,
он мене тугом и болом.
На доку крај шанка,
он оде од мене,
а ја остах да појим себе. Седимо у кафани живот и ЈА.
Пијем и пушим,
покушавам њега да срушим.
Појим га до краја,
тражећи вечни пут,
пут до раја.

На тој дугој стази,
изгубих и себе и њега…
Рано ујутру,
уморни боем, кући се гега.

© Далибор Ђокић


Љубодраг Обрадовић


Ђурђа, Ђоле и Милке


Далибор Ђокић

Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Љубодраг Обрадовић и Далибор Ђокић

Вера Поповић говори поезију Микице Ракић


Зорица Марић


Саша Збиљић


Никола Стојановић


Саша Милетић


Даница Рајковић


Мирко Стојадиновић


Милан Милетић Милке


Драган Матејић


Вељко Стамболија


Љубиша Бата Ђидић


Живота Трифуновић


Сандра Миладиновић


Живомир Миленковић




Гордана Влаховић


Драган Тодосијевић


Љубодраг Обрадовић


Светлана Ђурђевић

NEME

One su bile moje

nejake i tihe

tekle su krišom

bez namere da ruše moje, tvoje, ničije

su postale tokom

presušenim

ostavile su trag

nepročitan ali dubok

u vremenu koje sledi

proleće će seme isklijati

koren za stablo vitko

kao ponos

oko za suze i smeh

bit’ će kao ruka pružena

da zadrži u trenu posrnuća

reči.

© Branka Zeng

Уместо ружа – руковети стихова, јер поезија је најбољи поклон дамама…

Тамара Ђурђевић – клавир

Момчило и Далибор Накић – гитарe

Владимир Тасић

Десанка Шљивић

Зора Митровић и Љубодраг Обрадовић

TИ ТО НЕ СЛУТИШ

Топлина ми срце заталаса,
док љубичица си смела,
у бекству од буке,
са рукама у џепу
туђег капута.

И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.

А ти никад нећеш осетити,
жар погледа,
из мрачних ходника живота.

Али мени је лепо,
док хладноћа руши ласте,
заспале у живој коси.

Мени је лепо,
док идеш уз ветар,
лицем окренута судбини.

Мени је лепо
и ја волим
и ову јесен
и лишће
и твој ход.

Ја волим
и моју разиграну машту,
све сумње
и сву бол.

Ја све то волим,
а ти и не слутиш,
да са лишћем,
које у пролазу газиш,
умиру и моје очи.
Ти то не слутиш.

© Љубодраг Обрадовић

Зора Митровић и Небојша Лапчевић

Зора Митровић и Љубодраг Обрадовић

ПОДВУЦИ ЦРТУ

Данима је моја душа у нереду,
ни пијан ни трезан, некако пометен,
лутам већ уморан. Тражим лек свом једу
и хоћу да ноћас будем неометен.

Па те зато молим кафеџијо брате,
кључеве баци, у зору ти враћам,
а нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари.
О животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети у ствари,
е ту нешто фали, ту нисмо начисто.

Нек се вино точи, пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало.
Ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути.
Болнија истина од сваког незнања,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
ил тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља.
кад подвучеш црту и наплатиш своје.
Видећу у зору мамуран и пијан,
гледајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак.
Где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене.
Зар смо осим тебе, сви ноћас губили…
Не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко у неком рају.
Љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

© Мића Живановић

Мића Живановић

Ксенија Алексић

ДА ЛИ ? – Ксенија Алексић

Небојша Лапчевић

Марија Вујић – клавир

Спасоје Ж. Миловановић

Љубиша Бата Ђидић

Момчило и Далибор Накић – гитарe

Ивана Тадић – виолина

 

СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ – СПС КРУШЕВАЦ

 

 

 

2 1900 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.211.18
7507 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SANJAJ ME NOĆAS MOJA LUTKO LEPA – Dajana Diverno 2013-03-10 19:33:56

0 672 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 37.35.8.55 1-
7508 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETSKI DAN POEZIJE – PESNIČKI MARATON KCK 2013-03-11 23:26:59

Пријавити се можете на мејл : kck@kck.org.rs ili pesnik@poezijascg.com

или

На сам дан маратона у Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2 до 19:00 Prijaviti se možete i u komentaru ispod ovog članka…

0 476 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7509 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEDELJA – Vida Nenadić 2013-03-13 21:51:22

2 922 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 78.30.178.139 1-
7510 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nevidljive – Branka Zeng 2013-03-13 21:55:43

4 955 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.79.191 1-
7511 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Za Enrikea – Svetlana Poljak Pollakova 2013-03-14 22:08:38

4 1186 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 40 8 95.180.109.62 1-
7512 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GOSPA – Ljubodrag Obradović 2013-03-15 22:33:07

4 717 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 77.58.170.192 1-
7513 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRAŽI ME – Saša Zbiljić 2013-03-16 19:24:21

ТРАЖИ МЕ
Тражи ме у камену,
у зрнцу песка,
у цвету, у пламену.

Тражи ме у долини реке,
у јецају сунца,
у гори, у пољу,
у потоку што жубори. Тражи ме у сенци јутра,
у колевци поднева,
у боји сутона,
у тами ноћи.

Тражи ме у крилима птица,
у перајима риба,
у бисеру шкољке,
у трци времена.

Тражи ме у глувој истини,
у чулној лажи,
у бескрају краја,
у лепоти раја.

Тражи ме у зеленилу траве,
у кори дрвета,
у роси што се буди,
у магли што спава.

Тражи ме у корици књиге,
у мастилу слова,
у секунди минута,
у минуту сата,
у сату дана.

Тражи ме у облацима,
у киши, у снегу,
у ковитлацу ветра,
у даху живота.

Тражи ме у искреној сузи,
у искри ока,
у немиру душе,
у светлости мрака.

Тражи ме свуда на свету,
само никад немој у свом срцу,
јер ћеш ме тамо и наћи.

© Саша Збиљић

1 569 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.195.66 1-
7514 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POZIV ZA UČEŠĆE NA FEDRARU i SUPESU 2013. 2013-03-17 11:38:19

У
току 2013. године, по седамнаести пут, организује се Фестивал драмског
аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО 2013, на коме имају
право учешћа сва амтерска позоришта, драмски студији, секције и групе
са територије Расинског округа, а који могу да прикажу драмску
представу која до сада није играна на овом фестивалу. И овога пута,
пратећа догађања на Фестивалу су: ФЕДРАРО за најмлађе, Округли сто,
Ликовна колонија и СУПЕС 2013 (сусрети песника).

Седамнаести
ФЕДРАРО одржаће се у првој половини маја 2013. године у Дому културе у
Треботину, у простору Етно куће у Жабару и ресторану Хемопродукт у
Жабару. Молимо Вас да након одржаних општинских такмичења, пријаве за
Фестивал доставите поштом или лично најкасаније до 12. априла 2013.
године на адресу: Културно просветна заједница Крушевац, Обилићева 62,
37000 Крушевац, или КУД ”Вук Караџић”, Дом културе Треботин, 37233
Велика Врбница. Представе са овог Фестивала конкуришу за Републичке
фестивале: Фестивал аматерских позоришта у Кули и ФЕДРАС (Мало Црниће).

Пријаву можете преузети овде…

ПРИЈАВА ЗА ФЕДРАРО 2013

У пријави за учешће на на Федрару треба навести податке:

– Назив позоришта, секције, студија, трупе;
– Адресу и телефон учесника;
– Назив представе, време трајања представе, аутора текста, редитеља, број глумаца и број техничког особља;
– Име и презиме песника који ће учествовати на СУПЕСУ;
– Име и презиме сликара који ће учествовати на ликовној колонији.


За учешће на Сусретима песника – СУПЕС 2013, поред имена Песника
пожељно је послати и по 2 песме од сваког учесника, ради припреме
заједничке књиге и објављивања на посебном делу сајта под називом СУПЕС.

Пријаве послати поштом или доставити лично, најкасније до 20.04.2013. године на адресу:

Куд *Вук Караџић* – Дом Културе Треботин 37233 В. Врбница
или на Емаил: fedraro@poezijascg.com

Желимо Вам пуно успеха на ФЕДРАРУ 2013 !!!

Савет ФЕДРАРА

Милош Обрадовић, председник

0 519 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.212.220
7515 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tebi malena – Lepa Simić 2013-03-17 20:57:48

12 1200 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 30 6 212.62.33.147 1-
7516 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano EPITAF BLAGOJU J. – Darko Kolar 2013-03-20 17:14:20

 

ЕПИТАФ Благоју Ј.

Распите се стихови моји,
путујте у небо, са срећом и ветром.
Молите Господа, за живот бољи,
јер овај свет није, престао да постоји. Можда њега никада није ни било,
ко још може своју, судбину да скроји.
Живот се живи, молитвом милом,
јер овај свет није, престао да постоји.

Можда су постојале само сенке,
сенке Анђела које нас прате.
Сакрићу сузе, што не могу да лажу,
и њихове игре по неком застирачу“

© Дарко Колар

Песма посвећена Благоју Јастебићу

 

1 968 0 kolle 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7517 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAD JEDNOM ODEŠ – Miro Beribaka – Nove knjige – SASVIM LIČNO 2013-03-20 17:19:20

Kad jednom odeš

Kada jednom odeš,
od tamo gdje si postao,
nećeš više biti onaj
koji si bio, prije no što si otišao,
i zaboravićeš da si ikada bio
kao oni koje si ostavio,
a nećeš biti niti kao oni
koje si zatekao, tamo gdje si došao. Nakon što si tolike nevolje prošao,
tolike puteve prepješačio
i tolikim morima brodio,
shvatićeš da je bilo zalud
i da je svaki tvoj pogled
niz puteve koje si prohodio,
žal za tobom samim
koji si bio, a koji više nisi,
i da je svaki val
koji ti je brod zapljusnuo,
dok si morima brodio,
napravio ožiljak koji niko ne vidi,
koji ni ti sam ne vidiš,
dok vodu dlanom zahvaćaš
sa mirne rijeke, da žeđ ugasiš
i ne bi li se kraj nje odmorio,
nadajući se da ćeš na njoj
prepoznati svoj odraz
onakav, kakvim si sebe upamtio!

Shvatićeš da si
negovorljiv nijemac
zadebljalog jezika,
medju nepoznatim ljudima
koje nikada ni upoznati nećeš,
niti ćeš to ikada htjeti
iako si možda nekada i poželio,
i da si ti vječiti putnik
sa nesvjesnom nadom
da si i dalje isti
kao onaj ti, koji si nekada bio!

© Miro Beribaka

 

Dragi
prijatelji, članovi sajta Poezijascg, posjetioci sajta, uredništvo
sajta, želim da vas obavijestim da je u izdanju UDRUŽENJA PISACA POETA
izašla moja prva zbirka pjesama „Sasvim lično”. Ovim putem želim da se
zahvalim svima koji su me čitali ili komentarisali moje pjesme, zatim
gospodinu Ljubodragu Obradoviću koji je svima nama i omogućio da se na
njegovom sajtu javno predstavimo sa svojim stihovima, zatim gospodinu
Veselinu Dželetoviću i Udruženju Pisaca Poeta koji su mi svesrdno
pomogli da moje pjesme budu ukoričene i da konačno ugledaju svjetlost
dana. Sve vas srdačno pozdravljam, a evo i jedna pjesma iz knjige…

 

 

 

0 1188 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.188.49
7518 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Oprost – Sanja Petrović 2013-03-20 20:55:24

Oprost

Ako se osvrneš
možda i uočiš oblesak niti
što se para ispod mojih rebara
natopljen nesvarenim grehom,
začinjen izmešanim osećanjima
zaljubljene
obmanute
ponižene
žene. Ako se osvrneš
možda se neka nit načne
ispod tvojih rebara,
možda ti se iz utrobe
rode reči pokajanja.
Ali, ako se i ne osvrneš
oprost ti dajem posve lako.
Kada bih mogla i sebi…

© – Sanja Petrović

1 673 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 20 4 91.194.83.41 1-
7519 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Intervju Ljubodraga Obradovića sajtu KONKURSI REGIONA – Miloš Ristic 2013-03-20 21:07:32

Ljubodrag Obradović

Miloš Ristić

Sa
Ljubodragom Obradovićem, osnivačem pesničkog sajta PoezijaSRB –
PoezijaRS (kruševačkim pesnikom i glavnim i odgovornim urednikom
Kulturnog centra Kruševac) ragovor za portal Konkursi regiona vodio je Miloš Ristić.

1. Nastanak sajta, vreme, način, ideja? …

Sajt www.poezijascg.com
nastao je 20. 08. 2005. godine objavljivanjem moje pesme JABUKE I
DUNJE. Cilj sajta pri osnivanju je bio (a i danas je) da se poezija na
najednostavniji način, putem interneta unese u sve domove i tako
postane dostupna svima koji bi u njenim čarima da uživaju.

2. Razvijanje?

Sajt
je imao svoj put razvoja i privukao je veliki broj članova (više od
600), što je za posledicu imalo i veliki broj objavljenih pesama (više
od 9.000) i veliki broj poseta (glavna strana posećena je 9.480.001
puta), a najčitanija strana pročitana je verovali ili ne do sada 21618
puta. Naravno sve to dalo mi je podstrek da početkom 2013 godine sa
pesnicima sa sajta osnujem Udruženje pesnika Srbije *PoezijaSRB* sa
sedištem u Kruševcu… 3. Ima li sličnih sajtova nalik vašem – ovo
je, ako se ne varam, jedini samoupravljački sajt, gde su redakcija sami
pisci, pesnici, i gde je sloboda neuslovljena, neograničena, prava,
istinska sloboda?

Danas
ima dosta sajtova koji se bave poezijom, internet je zaista dostupan,
tu je i fejsbuk i druge mreže, tako da je mogućnost objavljivanja
poezije veća nego ikad. Ali… po meni, potreba za sajtom koji za
filozofiju svog postojanja ima poeziju i one koji je stvaraju veća je
nego ikad… Moja univerzalna poruka pesnicima je ČITAJTE… DA BI I VAŠU
POEZIJU ČITALI…

4.U kom pravcu mislite da će se razvijati sajt? Ima li mesta za napredak i u čemu?

Kad se u startu nekog projekta dobro odredi cilj, onda tu kasnije ne
treba ništa menjati. Sajt će slediti prbobitnu nameru: da na
najednostavniji i najjeftiniji način (besplatno) omogući svim pesnicima
iskorak pred sud javnosti. Naravno sajt, koji je već presrastao u
portal poezije pratiće novitete u medijskoj prezentaciji poezije, pa će
tako sve više i više u sadržajima sajta biti ( a i sada ih već ima) i
audio i video zapisa pesničkih susretanja i poezije…

5.
I sami ste pesnik. Objavili ste više pesnickih knjiga? Možete li nam
reći nešto više o vašem stvaralaštvu, knjigama, poetici,
objavljivanjima, razvoju?

Ja
sam do sada objavio četiri svoje knjige poezije i to: Tvoje ćutanje mi
govori, Živeti slobodno, Miris božura i Boginja. Sve moje knjige imaju
bar po 100 pesama i ja mislim da je to prava mera za knjigu poezije…
Ono o čemu u njima pišem je moje shvatanje života, ljubavi i svih
dešavnja i problema koji nas okružiju. Znam da se poezijom ne može
promeniti svet, ali mi niko ne može uskratiti iluziju da poezija svakim
stihom taj isti svet čini prihvatljivijim…

6. Šta je poezija za vas, a šta je poezija vama?

Umesto eseja, moj odgovor je moja pesma o poeziji.

POEZIJA

Poezija je opsena, iluzija…
U njoj istine nema, samo snovi
za život neki novi, nestvarni,
lavirint koji u nama sija…

Poezija je naš most
u svet bez pakosti, u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće prolaznost pozoba…

Poezija je spas, za sve nas!
I za one druge, što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima, kad srce klima,
u zanosu preljube, štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči i bajke priča.
Pred njom led se topi, glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi, iluzija, opsena…
Poezija, eh, život bolji, sreća…
Poezija, večna senka koja nas verno prati,
život bogati i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

7. Kako vidite pesničku scenu? Prvo kruševačku, a onda i srpsku?

Pesnika je bilo i biće. Trenutno nisu na ceni, ali su tu i ne daju se.
Sa rastom nivoa obrazovanja, raste i broj pesnika (kao i broj drugih
stvaraoca u svim granama umetnosti, uostalom) i to je dobro za razvoj i
opstanak društva. Da, opstanak! Jer tehnički razvoj sve više i više
ugrožava sam opstanak ljudi, a pre svega nephodne slobode, koje su
ljudima isto što i vazduh. Kako i piše na spomeniku slobodi u
kruševačkom spomen komleksu SLOBODIŠTE *HLEB I SLOBODA ISTO SU NAMA*.

8. Ima li pesnika/-kinja van Srbije i van srpskog jezika koji se javljaju za registraciju na POEZIJISRB?

Da,
svakako… Na sajtu imamo pored pesnika i poezije Srba iz Srbije i
dijaspore i poezije i pesnika Hrvata, Bošnjaka, Crnogoraca, Rusa,
Iračana… Gledano prostorno imamo poeziju iz Evrope, Amerike,
Australije, Azije… To je ta prednost interneta.

9.
Pri samom kraju, možete li reci svima onima koji nisu posetili sajt,
ili koji nemaju volju da traže po internetu, kako se najkraće mogu
prijaviti i gde?

To je sasvim jednostvno i prosto, u pretraživač se može ukucati: поезија.срб ili www.poezija.rs ili www.poezijascg.com ili www.poezija.in i tu ste… u svetu poezije… Mejl Udruženja pesnika Srbije *PoezijaSRB* sa sedištem u Kruševcu je pesnik@poezija.rs i tu se mogu dobiti sve važne informacije…

10.
Koje su, po vašem slobodnom mišljenju, prednosti a koje su mane, (ima
li ih uopšte), ovakvog objavljivanja? Ili, da bolje kažem, ne mane,
nego zamke?

Prednosti
lakog i slobodnog objavljivanja poezije na internet sajtvoma i
društvenim mrežama poput fejsbuka, google +-a , twittera i sl. su u
tome da danas svi koji žele mogu bez ikakvih poteškoća da objave svoju
poeziju i da tako ne ostanu anonimni, odnosno da im poezija ne požuti u
nekim fijokama radnih stolova ili na tavanima medju starudijom…
Nedostaci takvog objavljivanja su možda mogućnost da neko poželi da
prisvoji tudju pesmu kao svoju, ali ako ništa drugo, autor pesme, kao i
kradljivac će uvek znati istinu… Ovog drugog istina će uvek da peče, a
autora pesme da učvrsti u uverenju da je njegova poezija dobra kad je
prepisuju…

11.
Gete je imao svoj književni grad, Vajmar, koji je stvorio, u kom je
susretao i okupljao književnike i umetnike. Da li je vaš blog, ili
sajt, da li je on vas književni, pesnički grad? Vaša kulturna misija?
Da li ste razmišljali da u vašem rodnom mestu napravite neki mali
pesnički grad, ili bar pesničku parcelu, u kojoj biste imali
rezidenciju, živeli i primali pesnike, pravili književne večeri i
slično?

Svakako
da se razne misli vrzmaju poetskom (da ne kažem ludom) glavom, a neke
od njih se i ostvare. Eto portal Udruženja pesnika Srbije *PoezijaSRB*
i svi sajtovi (поезија.срб ili www.poezija.rs ili www.poezijascg.comili www.poezija.in
) i sadržaji ( Mapa sajta – Linkovi , Top 30 , BLOG , Forum , Naslovna
, POEZIJAin , Književni Klubovi , KULTURA, KNJIGE…i… , Kako pesmom ? ,
Pesma meseca… itd…) koji mu pripadaju, jesu oaza poezije u kojoj se ja
srećem sa svima koji poeziju nose u srcu… Naravno i moj Trebotin, selo
u kome živim je moje *književno selo* u kome se već 17 godina dogadjaju
susreti pesnika iz cele Srbije i… (skoro) celog sveta, a ta
manifestacija se zove SUPES i dogodiće se i ove godine u maju…

12. Ima li nade za poeziju? A za pesnike? Sta ne biste (pre)poručili pesnicima u razvoju?

Nada je ono poslednje što nam niko ne sme oduzeti… Jer…

Poezija nam otvara oči i bajke priča.
Pred njom led se topi, glečeri kopne,
Titanik izranja…

Moja poruka pesnicima koji dolaze je da uvek veruju u sebe i u misiju poezije… U poeziji se sva nadanja, dese!

2 1133 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 89.216.214.115 1-
7520 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETSKI DAN POEZIJE – PESNIČKI MARATON KCK – KRUŠEVAC 2013-03-21 23:40:05

0 1033 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7521 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kosovo- Miljojko Milojević 2013-03-24 12:50:21

KOSOVO

 

Kome zakon u topuzu leži, tra-
govi mu smrde nečovještvom!
Njegoš

 

Od Kosova šesto dvaest leta
tužno šumi Sitnica kraj Laba;
duh Murata po Kosovu šeta,
ep kosovski uteha je slaba… Od Kosova šesto dvaest leta
Vidovdan se u ropstvu proslavlja;
duh sultana po Kosovu šeta,
džihad vodi protiv Pravoslavlja.

Od Kosova šesto dvaest leta,
kao korov niče božur plavi;
dvoglav gavran po Kosovu šeta,
na tlu srpskom Albaniju pravi.

Od Kosova šesto dvaest leta,
srpskom rodu ne kreće na bolje!
Dvoglav gavran po Kosovu šeta,
krade…ruši groblja… pali bogomolje…

Od Kosova šesto dvaest leta,
besni teror i užas i strava;
dvoglav gavran po Kosovu šeta,
srpsko pleme silom iseljava.

Zar vitezi s Kumanova, s Cera,
zar kraljevske loze plemenite,
zar ponosne čete proletera,
nisu mogle Srbe da zaštite!?

Zločin čini zla Evropa stara:
s Šiptarima gasi nam ognjišta!
Gorke suze tri srpska vladara
srpskom roblju ne pomažu ništa.

Dok ih štite evro-američke hulje
zločinima što se ponose i hvale,
krvožedne, divlje, zle, šiptarske rulje,
nastaviće da pljačkaju, ruše, ubijaju, pale…

© Miljojko Milojević
Spance, mart 2004. god.

 

0 691 1 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 10 2 82.117.196.70
7522 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SEĆAŠ LI SE RELJIĆ STEVANA – Nenad Stakić 2013-03-24 12:51:41

0 545 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 77.46.231.86
7523 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Latinka Djordjević – HUMANOST I POEZIJA 2013-03-26 22:30:14

0 528 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7524 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NISAM TI JA – Miloš Ristić 2013-03-26 22:40:00

0 470 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.205.240 1-
7525 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano UMORAN PESNIK – Darko Kolar 2013-04-03 20:24:44

УМОРАН ПЕСНИК

Тај човек што пише стихове своје
свој мир записује смело,
и спаја мисли у душу и тело
запазити дело, нико није хтео. Не газите, не ломите исписане тајне душе.
Не дирајте песничку тишину.
Кулу из снова не дајте да сруше,
том човеку успомену једину.

Можда је баш теби песму написао,
душу твоју додирнуо, засветлио,
стиховима ти је име окитио.
Сети га се некад мило;
жив и здрав нам песник увек био.

© Дарко Колар

1 967 0 kolle 0 srpski 0 0 0 15 3 212.178.233.203 1-
7526 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKI MARATON U RAŽNJU 2013-04-07 20:22:00

У
организацији књижевног клуба ”Десанка Максимовић” и Дома културе из
Ражња, одржан је 23.03.2013. године у Дому културе у Ражњу
Песнички маратон на ком је наступило око 50 песника из разних делова
Србије.

Они су били најбољи: Светлана Биорац-Матић, Никола Стојановић и …

Стручни
жири је доделио три награде и три похвале. Победник је Никола
Стојановић, млади крушевачки песник са песмом ”ЗБОГ ТЕБЕ САМ ДАНАС УМРО
ДЕВЕТ ПУТА”.

ЗБОГ ТЕБЕ САМ ДАНАС УМРО ДЕВЕТ ПУТА

Због тебе сам данас умро девет пута,
девет пута паде мрак на моју зену
и била је драма испод мог капута,
срце као звоно на старом Биг Бену.

Први пут са јутром када лахор свира,
док ноте у шкољки мог уха се лове,
када ме је игра шарених лептира,
подсетила на нас и на наше снове.

Други пут у подне све некако ћутке,
гледајући сунце док по небу весла,
подсећен на оне сањиве тренутке,
када босиок си са недара стресла.

Трећег пута кад ми мајка руку узе,
да утеши мене док прождире сета,
ја умео нисам да сакријем сузе,
што падаше пред њом ко роса са цвета. А четвртог пута у шетњи по граду,
кад ми је онако што год може тише,
један врапчић с гране у липовом хладу
шапнуо да љубав не постоји више.

Петог пута када гледах твоју слику,
тих очију црних остао сам жељан,
ко рањена срна у последњем крику,
од погледа твога дрхтао сам стрељан.

А шестога пута кад сам писма она
прочитао опет бежећи од себе,
схватих да сам давно остао без трона,
на ком ко и данас волех само тебе.

Седмог пута умрех у првом сумрачку,
што паде по мени ко завеса дима,
док сам у последњем разиграном зрачку,
тражио за тебе сплет чежњивих рима.

А осмога пута када поноћ трусну
и намигну месец одливен у злату,
јер сетих се оно кад гризла си усну,
док пољупце теби расипах по врату.

Кишица је топла почела да пада,
мисао на тебе ко чигра се врти,
деветог сам пута умро изненада,
док ти писах песму саткану од смрти.

И док живот носи моје завеслаје,
а жеља се мрви док тумара, лута,
покушавам скрити, али истина је,
због тебе сам данас умро девет пута.

© Никола Стојановић

Уручивање награда најбољима

0 494 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7527 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDAN DAN – Stana Minić 2013-04-11 23:35:24

ЈЕДАН ДАН

Кад касно ноћу
Све маске скинем
Лице истином умијем
Полако трунем у сећању
Кад уместо јутра
Бирала сам вече
Живот свој преточила у сан
Узела кишу туге негде далеко
Заувек угасила сунце среће
Ко лептир живела само један дан
Дала и оно што нисам имала
У великом граду кад био си сам Кад касно ноћу
Утихну последњи звуци
Кад тама се разлије по души
Срце би да пукне а већ пукло је
Једино сад желим да заборавим
Очи твоје, речи име и осмех најлепши
Нек ново сутра сване тихо и сиво
Кад је последње зрно наде
Кроз прсте исцурило
Грлим оно што ми од тебе остало.

© Стана Минић

0 667 0 stanaM 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7528 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RASTANAK – Goran Sebić 2013-04-11 23:41:01

RASTANAK

Sediš i slušaš vozove,
pitas se kuda putuju
ta nepoznata lica?
Kažeš:
-Ništa nije slučajno,
verujem u sudbinu. Sediš i slušaš vozove.
Pitaš se kuda to putuju
neka nepoznata lica?

Kažeš:
-Moralo je biti tako.

Potvrdno klimam glavom.

Vozovi su prošli…
Sedimo i ćutimo,
Ne gledamo se.

Gledamo praznu prugu
i čekamo novi voz,
gomilu nepozantih lica
koja negde putuju.

© -Goran Sebić

0 529 0 GoranS 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7529 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nove knjige – POSLEDNJE JUTRO U BEČU – Dajana Diverno 2013-04-14 17:32:45

POSLEDNJE JUTRO U BEČU – Dajana Diverno

DECEMBAR 2011 – SUBOTICA

0 910 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 212.57.43.9 1-
7530 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJE KNJIGA – Saša Zbiljić – DAH ŽIVOTA 2013-04-15 22:57:53

0 790 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.82 1-
7531 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prikazi knjiga – KAD SU SVECI ZEMLJOM HODILI – Mirko Stojadinović 2013-04-21 14:17:48
Мирко Стојадиновић

КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ – Све је (би) било другачије…

Ових
дана ме је један мој пријатељ подсетио на чињеницу да је толико тога на
свету већ написано, у свим областима и правцима књижевности, те да увек
при писању приказа, или различитих беседа, треба добро пазити да не
упаднемо у замку и да нешто што је већ изречено или јавно објављено не
припишемо својој луцидности. Ја сам се тада бранио чињеницом да сви
наши ставови управо проистичу из нашег образовања и познавања материје,
те да није забрањено неки туђи став прихватити као свој, али сам поуку
из те приче пријатеља схватио.Мало се тога новог и
оригиналног у поезији (књижевности) данас може написати, или је то бар
јако тешко и тај дар припада одабранима. Али то није разлог да се од
писања одустане. Напротив, дилема која је пред песницима (писцима)
данас – писати, (кад је све већ написано) или не? … је бесмислена, а
избор јасан: писати, писати, писати…

Сада
ћу Вам открити моју малу тајну како ја пишем приказ књиге поезије.
Дакле, прво прочитам књигу у цугу, ако је то могуће, а онда натенане
бирам песму која је по мени најбоља у књизи. Затим, после два три дана,
(и ноћи) кад све преспава и само од себе прокрчка у подсвести, изводим
за себе закључак о књизи и конципирам шта је то песник хтео књигом да
поручи. Остало је све техника и лако, приказ се сам испише.Али овог пута то није било тако. Књига поезије Мирка Стојадиновића *КАД
СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДАЛИ*, није се могла уклопити у тај шаблон, јер је
она, сама по себи, нешто посебно и бар за мене изазовно.Листајући је схватио сам у трену да је један живот човеку мало да се
напише све што је наталожено у његовом сећању и души и да се искаже сва
љубав и поштовање према Богу, који тај живот дарује. А Мирко је на тај
пут судбинског поштовања свог праизвора и себе храбро закорачио и
корача свестан да титраји који га носе имају своју судбину и да ће
самоћу која слама свако људско биће, својим стиховима на овим
страницама потиснути у давну прошлост. Јер прошлост која се опише и
схвати, више никог не плаши својим мрачним детаљима и претњама.Мирко је у овој својој књизи јасно показао да има свој приступ животу и
вредностима које треба неговати и да његов покушаји да их поколењима
наметне као путоказ који води у срећу и спокој, треба уважавати и
ценити.Историја сваког народа је сложена и комликована и
веома тешка за описивање и приказивање. Мирко је у овом случају схватио
дa историју Српског народа не може исписати стиховима, али учинио је
све да та историја после читања његове књиге може бити јасна и срцу
блиска. Он је из целине истргао њему доступне и блиске фрагменте и
одлучио да се у њиховом тумачењу испроба. Ти фрагменти су: Исус
Христос, Свети Сава, Кнез Лазар, Лазарица, Грачаница, Високи Дечани,
Деспот Стефан, Свети отац Василије, Љубостиња, Молитва Господу,
Мојсињска Гора, Косово Поље, Косовски Божури, Пепео, Вечна љубав,
Славска здравица, Слава, Свети Цар Константин… А да написано и
прогледа, у књизи су и графике које суптилне Миркове визије чине
јасним. Мало ли је? Ако јесте, онда је ту тај други, вечни живот на
небу да се пропуштено надомести…

Опрости мени, господе Боже,
усрдном молбом што грешан питам.
Колики грех на душу моју
ставих ко омчу на судбу своју?….
Нек душа моја господе Боже,
у крилу твоме бечито бдије.
Награда твоја највећа мени,
да душа моја у теби спије.

Мирко тај подстицај, ту награду свакако заслужује и слуга је ка том циљу што отворена срца стреми…

Нећу
рећи да Мирко није могао да одабере и друге светиње Српског народа, али
и овај избор је довољан за закључак да књигу треба прочитати и имати је
у за се увек, да би неке песме издвојили и у пригодним приликама
казивали.

Тако би и неке дилеме које прете да помраче наше погледе на свет и збивања у њему, ових дана биле мање.

А изазов који је пред песницима (писцима) треба прихватити и без обзира на све писати, писати, писати…

Приказ -Љубодраг Обрадовић

 

 

0 846 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.204.102
7532 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SIDJI DANAS DO REKE – Svetlana Biorac-Matić 2013-04-21 17:07:38

 

СИЂИ ДАНАС ДО РЕКЕ
Између два издаха
и једног удаха
пролазности,
заборави на трен све
своје заблуделе снове.

Пронађи стазу
од од босих стопала,
разгрни локвање сећања
удахни мирис
напупелих врба. Заљуљушкај
неостварене снове
у чамцу
којим се, смело, прелази
с’ једне
на другу обалу.

Потражи белутак
детињства
у огледалу реке.

Пусти да ти
таласи нежно сперу
горчину с’дланова.

Између два издаха
и једног удаха
пролазности,
сиђи данас до реке.

Укради део њене вечности,
понеси спокој у очима
на путу којим корачаш.

0 612 0 Larra 0 srpski 0 0 0 10 2 91.150.121.215 1-
7533 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VALOVITE METAFORE – Eleonora Luthander 2013-04-24 21:38:52

 

VALOVITE METAFORE

Impotentni pesniki
pišejo prepotentne kritike
recenzije, ki srbijo

Kot sramne uši
pokrpani znaki
interpunkcije

Figure iz plastelina
brezobzirno molzejo krave
z ovitka
Milka čokolade
v Svečani Hali
mlekarne Kot stebri v obliki ženske
pesniki brez funkcije
podpirajo zidove
v čakalnici

v besnilu
psom jemljejo partiture
šintarji so od nekdaj podkupljeni

Ena od upokojena koza
je zapela
kot v gostilni
v tujem jeziku
in v prevodu

Neki človek je pojedel svojo pesem

Z.R. se tetovira
s kemičnim svinčnikom
papir je porabil na stranišču

Mlade medicinske sestre
ponarejajo zdravniška spričevala
o moškosti
in jih objavljajo
kot svoj
PRVO ZBIRKO POEZIJE

 

Eleonora Luthander

Prevod na slovenački: Franjo Frančić

 

ZATALASANE METAFORE
Impotentni pesnici
pišu prepotentnima
recenzije koje svrbe

Kao stidne vaši
pocupkuju znaci
interpunkcije

Figurice od plastelina
nemilosrdno muzu krave
sa omota
“Milka” čokolade
u Svečanoj Sali
mlekare

Kao karijatide
pesnici bez funkcije
podupiru zidove
u čekaonici

a oni s besnilom
otimaju psima partiture

šinteri su odavno podmićeni

Jedna penzionisana koza
je zapevala
kao u kafani
na stranom jeziku
i u prevodu

Jedan čovek je pojeo svoju pesmu

Z. R. se tetovira
hemijskom olovkom
papir je potrošio u veceu

Mlade medicinske sestre
falsifikuju lekarska uverenja
o muškosti
objavljujući ih in
kao svoju
PRVU ZBIRKU POEZIJE

 

Eleonora Luthander

0 456 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7534 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Oplete slovo misao – Branka Zeng 2013-04-27 11:10:40

 

OPLETE SLOVO MISAO

Slovo dok napišem misao požuri

saplete se o ono prvo…

A…

Uspravi se i krene ponovo,

oprezno

… nije više ista ona od pre… Sada je u drugom obliku,

lik izmenila a pravac…

isti ima.

B…

Od broja zavisi brzina kojom će stiči

od tačke A do tačke B…

Njen udar biće isti u svakom slučaju

cilj kad sustigne

neminovno će

slovo biti na papiru do slova…

© Branka Zeng

0 455 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7535 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VASKRS – Ljubodrag Obradović 2013-05-05 09:00:17

ВАСКРСКако је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан. Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!Како сам мали,
а увек желим нешто веће.
И стално ми нешто фали,
а око мене… прoлeће.Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи!© Љубодраг Обрадовић
СВИМ ПЕСНИЦИМА И ПОСЕТИОЦИМА САЈТА
„Христос васкрсе“
ПоезијаСРБ !!!

1 570 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7536 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pripreme za štampanje knjige *OKRETANJE TOČKA* bliže se kraju… 2013-05-05 22:18:02

 

Поштовани
песници, драги посетиоци, Драго ми је да могу да Вас обавестим да се
припреме за штампање књиге *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* приводе се крају. У петак
10.05.2013. године затражићу од Народне библиотеке Србије ЦИП, а по
добијању ЦИП-а књига иде у штампу. Промоција књиге ће се одржати
08.06.2013. године у 12:00 сати у Етно кући Слободана Стојановића у
Жабару код Крушевца. До тада погледајте уводнике које смо написали ја и
Лепа Симић и садржај књиге и пријавите се за учешће на промоцији на
мејл: pesnik@poezija.rsили у коментару испод овог чланка…

Уредник сајта: Љубодраг Обрадовић

 

Корице књиге – радна верзија

 

 

Љубодраг Обрадовић – ТОЧАК ПОЕТСКОГ ЗАНОСА…

Поштовани читаоци, драге песникиње и песници, одувек сам маштао да поезијом можемо променити свет.

Данас је свима јасно да свет много више мењају неке друге ствари, попут
науке и техничких достигнућа, али ни дан данас, нико ми не може
ускратити да се машти понекад не препустим и на њеним крилима полетим.
А летење, песницима није забрањено!

На самом почетку рада
сајта www.poezijascg.com моја жеља је била да поезију (пре свега своју)
путем интернета унесем у све домове и тако поетске вредности учиним
доступним. Та жеља је остварена, а сад су жеље друге и веће.

Сад, кад су могућности за виртуелну комуникацију тако велике (Facebook,
Twitter, Google+, WhatsApp…) и (скоро) бесплатне, пожелели смо да за
нас песнике искреирамо неки свој кутак (бар парче), да нас отуђеност у
великој маси, не би прогутала, као каква црна рупа. То парче нашег
света сада је сајт: www.poezija.rs илити ћирилицим поезија.срб ,
односно Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, које смо прошле године
основали, са идејом да:

 

• унапредимо и афирмишемо оригинално песничко и књижевно стваралаштва и културу српског народа;
• дамо свој допринос ширењу поезије, књига поезије и књижевности
уопште, као и допринос памћењу значајних српских песника и књижевника;
• да приређујемо скупове песника и поетске вечери, расправе и трибине о
поезији, домаће и међународне песничке и књижевне манифестације и
додељујемо пригодне награде;
• се бавимо недобитном издавачком делатношћу за своје чланове;
• заступамо интересе песника тако што ћемо штитити слободу песничког и
књижевног стваралаштва и залагати се за повољан материјални и друштвени
положај песника и књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у
Републици Србији;
• водимо бригу о заштити књижевних, моралних и ауторских права;
• сарађујемо са одговарајућим друштвима и удружењима песника и
књижевника у земљи и иностранству, развијамо међународну културну и
књижевну сарадњу и предано негујемо књижевно-културну традицију
обележавањем јубилеја и значајних догађаја из историје поезије, културе
и књижевности.
Колико ћемо у томе успети, одговориће време својим
протоком, али морам Вам признати, ја сам за сада задовољан. Можда су
(Facebook, Twitter, Google+,) и друге моћне социјалне мреже, малчице
омеле мој првобитни концепт да песници буду заједно са песницима, у
неком само свом виртуелном свету, као род рођени, да се читају
међусобно и коментарима прочитаног узајамно испомажу, али…

Поезија која је пред Вама, носи у себи жељу свих својих стваралаца
(песника), да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са
надом да оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно
скривено и страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може
бар малчице мењати свет…

Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не може зауставити…

Љубодраг Обрадовић

Лепа Симић – ПЕСМЕ ГОДИНАМА ПИСАНЕ

Сам наслов ”Окретање точка” је метафоричан и успоредила бих га са
окретањем мисли. Јер цела књига је створена од песника, самих
мислилаца. Тај точак поезије је покренуо СВЕ НАС /на ПоезијиСЦГ – сада
ПоезијиСРБ/ и показао нам прави пут ка стваралаштву. Корак по корак и
закуцали смо на велика врата широм света.

И ова /као претходне
3 књиге/ је сачињена од безброј сјајних, квалитетних песама. Љубавних,
сетних, родољубивих и других… сатканих на једном месту.

Моје
посебно одушевљење је то што од када сам угледала ПоезијуСЦГ, још увек
сам душом везана за исти сајт, за исте чланове и путнике сродних душа.
Не можете на сваком сајту размењивати инспиративне идеје с толико
љубаби.

Храбрили смо једни друге, критиковали, подржавали…
расли смо /у смислу/ напредка и заувек остали иста породица. Ма где ми
били, наша матична кућа је ПоезијаСЦГ, сада већ Удружење песника Србије
– ПоезијаСРБ.

Покушајте на тренутак да замислите себе у овом
предговору. Признаћете да није лако /у пар редака/ описати све лепоте
трајања и љубави према песми… Увек сам говорила: Песме су нам као
деца. Пустили смо их у властити живот. Једну по једну развлачимо као
тесто. То је та несебична љубав и потреба за писањем.

Лепота
читања књиге је у томе што је свако може доживети и тумачити на себи
својствен начин. Са мишљењем критичара се ми /као и читаоци/ уопште не
морамо сложити. Књиге су већини случајева најбитније онима који пишу.
Битно је да читаоци створе привлачност према насим делима у књизи.

Тешко је скројити судбину у складу с временом по властитој хармонији,
али зато, скројене су песме по наговештају сродних душа и сваком
добронамерном читаоцу ће пријати за опуштање и уживање. А зашто да не?
Људи читајте нас.

А Ви драги чланови ПоезијеСРБ (раније
ПоезијеСЦГ), (г)радите и гледајте у будућност у којој ћете провести
остатак живота у стварању прекрасних песама.

 

Увек уз вас – Лепа Симић, Цирих

 

SADRŽAJ KNJIGE *OKRETANJE TOČKA*

Ljubodrag Obradović – TOČAK POETSKOG ZANOSA… 4
Lepa Simić – PESME GODINAMA PISANE 6
Pero Zubac 7
ZVEZDANO TANE 9
PO ROĐENDANU 10
USPENSKA ZVONA 10
VIDOVDANSKA 11
SEĆANjE NA KAŠTELANA 11
VIDOVDAN, DAVNI, NEVESINjSKI 12
LETNjA 13
ZVONO S DOBRUNA 13
VIŠEGRADSKA 14
MAJKA , IZVAN SNA 14
HLADAN SAN 15
SVE ĆE BITI PRAH 15
SEĆANjE NA ŠILjU STANISAVLjEV 16
Borisav Bora Blagojević 17
AMAJLIJA 18
SLUTNjA 19
ROĐENDANSKI DAR 20
EVROPLjANI 21
Aleksandra Luthander 22
BALETSKE CIPELICE 23
KARMIN 23
MESEČINA U BIJELI 24
MASLINE 25
MORSKI OSEĆAJ 26
Bogdanović Bratislav 27
GDE DA NAĐEM 27
OTAXBINA 28
PUSTITE ME… 29
ILUZIJA 30
SANjAR… 31
Dalibor Đokić 32
IZVINI 33
MOGLI SMO I VIŠE I BOLjE 34
TRENUCI SNA 35
ZAVRŠAVA SE 36
Darko Kolar 37
KRALjICA CVEĆA 37
TOČAK VREMENA 39
VRTEŠKA PREDAKA 40
KOLARI 41
Dajana Diverno 42
ČARŠAV LUKSUZA I SETE 43
KRISTAL STRASTI 44
SANjAJ ME NOĆAS MOJA LUTKO LEPA 45
DUGA MAĐARSKA NOĆ 45
ŠAPUTANjE 46
Mr Dušanka Erić 47
BEZIMENI GRAD 48
MOŽDA… 49
DUGA 50
KRUG 51
Dušica Trbojević-Đukić 52
NOĆNE ČARI 52
ZVEZDANIM TRAGOM 53
KAD JUTRO KRENE ŠOROM 53
MEDITERANAC 54
ZOV RAVNICE 55
KRVAVI PIR 56
Ljubica Vukov Mihajilo 57
ALKA 57
DA OSTANE TRAG 58
GRAČANICA 58
LjUBAVLjU BIH ZAHVALILILA 59
REKO PONORNICE 59
Mr Jovan Mihajilo 62
DUGA 63
IMAO SAM CVET RUŽICU 64
GORSKO OKO 65
KLANAC 65
28 Februara 66
Dušanka Rudić 67
POETA 67
PESNIK I SLIKAR 68
NADA 68
PESMA NAD PESMAMA 69
MEĐU VUKOVIMA 70
SOBA ISTINE 71
Eleonora Luthander 72
EEOOA EOA EO EEEEEO! 73
KAKO SE ZOVEŠ TI? 73
ZATALASANE METAFORE 74
NEĆU DA PUŠIM 75
BEOGRAĐANKA 76
Goran Sebić 77
KRIVIM TE 77
JEDNA JESEN 78
PRESTANEŠ LI… 79
SEĆAM SE 80
RASTANAK 81
Irena Elčić 82
TOČAK ŽIVOTA 82
TRAG U VREMENU 84
V A K U M 85
KOSMIČKA LjUBAV 86
Lepa Simić 87
JEDINICE MOJA 88
SVE IZNOVA 89
ZIMSKA SETA 89
NEKI ČOVEK 90
POSLE LjUBAVI 91
Marina Adamović 92
ODNELA SAM SAT… 93
MOJI SU ODLAZILI DO GROBLjA 94
IMALA SAM 5 95
PESNIK SAM 96
Mića Jović 97
Dok hodamo po blatu 97
Nisam ti hteo prići 98
Moje ruke su na papiru 99
Suština dodira 100
Stih po stih 101
Milena Vukoje Stamenković 102
REČI 102
RANA JESEN 103
ČEKANjE 104
UPITANOST 105
MOLITVA 106
Miljojko J. Milojević 107
CRVENO JESTE 107
TOČAK 109
METAMORFOZE 109
POSLE SUNCA 111
Dr Mirjana Ristić-Stevović 112
CIRCULUS VITIOSUS 113
IZ KRUGA 114
SLOBODA POJANjA 116
Radojka /Milošević/ Zlatković 117
TOČAK ŽIVOTA 117
BALADA O TAMBURICI 119
BOEM 120
Miro Beribaka 122
MOJE SU PJESME 122
USNIH 123
IGRA 124
RANE 124
MUK 125
STRAH 126
Sandra Miladinović 127
MOJE RUŽE 127
POEZIJA PROLEĆA 128
TREŠNjA 129
MAGIČNA POLjA 130
NE ZNAM KAKO DA TE ZOVEM 131
Saša Miletić 132
MORE U OKU 132
BAGREM 133
GOSPODARICA 134
ŽEĐ 134
ČASNO KOPLjE 135
BAJKA 136
Saša Zbiljić 137
TRAŽIM KLjUČ 137
PUSTI DA TE ŽIVOT VODI 138
TIŠINA 139
POSTOJE ČUDA 140
NEMIRNA REKA 140
U SRCU LUTANjE 141
Stana Minić 142
KAD DUŠA ZABOLI 142
NAJDRAŽE IME 143
NAJVEĆI GREH 144
ON 145
OPUSTELI DVORAC 146
Srbobran Matić 147
NEBESKI RULET 148
DRVO ŽIVOTA 149
ISKUŠENjE 150
Svetlana Biorac-Matić 152
ČEKAJUĆI VODENIČARE DA SE VRATE 153
SIĐI DANAS DO REKE 154
ONA PESMA 155
Sava Ilić 157
ILUMINATI 157
KIŠA NAD VAJATOM 158
NE BUDI ME 159
VETROPIR 160
VOLIM ŠTO TE VOLIM 161
Veselin Veljko Vučković 162
ZAČARANA VODENICA 163
ŽIVOTNI TOČAK 163
ILUZIJA ZALjUBLjENOG PESNIKA 164
ČUTURA KOJA SUDBINU OKREĆE 165
RODOSLOVSKI MUŠKI TOČAK 166
Vesna Mladenović-Dimitrijević 167
TOČAK 167
ODRAZ 168
POSLE MUKE RADOST 169
RUŽAN DAN 170
PLAGIJAT 171
Vida Nenadić 172
(O)KRETANjE 173
NE BOJIM JE ROZE 174
PODELE 175
NAPISALA JE 176
Violeta Aleksić 177
I TU NEMA PRIČE DRUGE… 178
TI BI DA TI PRIČAM 179
SATI SNENIH LUDAKA 180
DUBOKI DOLOVI 181
Živko Begović 182
ZAŠTO SE SVE I SVAŠTA DOGAĐA? 183
ZAHTEVI I OBEĆANjA 184
PTICE SVEVIDICE 185
ZLOUPOTREBA DEMOKRATIJE 186
Zora Mitrović 187
Ta žudnja za njim 188
Njena baršunasta kosa 188
Kao da ga je oduvek poznavala 189
Taj susret, slučajni 190
Nije ni slutila 191
Živomir Milenković Žića 192
ZAKLETVA ZA DESANKU 192
MILIĆ OD MAČVE JEZDI NAD SRBIJOM 193
VITEZ OD JASTREPCA 193
BOŽE, SPASI SRBIJU 194
DOGODINE NA KOSOVU 195
PATRIJARH PAVLE 196
Ljiljana Ivanović 197
REČ 197
ŽENA 198
KRUG 199
PUTNIK NAMERNIK 199
ŽIVOT U OBLACIMA 200
BEZIMENO 200
STRAH OD PADANjA 201
VETAR 201
HHH 201
Slobodan Ivanović 202
SREĆNA NOVA 203
SEOBE 204
SENKA 205
MOJA DRAGA 205
JASTUK 206
Sanja Petrović 207
OTKRIVAJUĆI SEBE 207
POIMANjE ŽIVOTA 208
KAD POSLUŽI(Š) SVRSI 209
ŽIVOTNI LAVIRINT 209
PISANIJE 210
ŽIVOTNO POZORIŠTE 211
Ratka Bogdan Damnjanović 212
NOĆNA IDILA 212
PITAĆEŠ SE 213
RASTANAK 213
VEČNOST 213
MESEC 213
IZA OGLEDALA 214
NEDOPEVANA PESMA 214
PONOĆNI VALCER 215
ODLAZIM 215
Ljubica Lazarov 217
BLAGOSLOV JOVANI 217
PROLEĆE 218
PROLEĆE NA UTJEHI 219
ŽIVOT PROĐE 220
U KUZMINU 221
Željko Arnovski 222
Zaboraviti nikad neću škripu starih šinskih kola 223
SREMSKA 224
KINEZI 225
SASVIM SAM 226
Danica Rajković 227
NEGUJEM SAMOĆU 228
SUNCE LjUBAVI 229
NE ŽALIM… 230
Tomislav Miletić 232
SONETNI VENAC 233
Magične lepote u očima žene 233
Rastura po nebu ko oblake snene 233
Nemir se prenosi preko tužnih polja 234
Malo je uzdaha što ih diže volja 234
Radost se prosipa za njihovim tragom 235
Jedna se je duša udružila s vragom 235
Nema ovde više ni plača, ni suze 236
Života Trifinović 237
PUSTA ŽELjA 237
BEZ TOČKA SE NE MOŽE 238
SETI SE 239
IZNENADNI SUSRET 240
IMAO SAM, SADA NEMAM VIŠE 241
Veljko Stambolija 242
NOVI VARVARI 243
NEKOLIKO VAŽNIH PITANjA 244
I JEDAN ODGOVOR 244
PUTOVANjE U IZGUBLjENI ZAVIČAJ 244
RASUTI PORTRETI 245
ČOVJEK MOST 246
Ksenija Aleksić 247
MOJA REČ 248
MAŠTATI… 249
DA LI ? 249
U OSVIT… 250
IDITE BESTRAGOM 250
KROZ SAN… 251
TIŠINA 251
Mirko Stojadinović 252
NADA 252
BROD ŽIVOTA 253
RASKRŠĆE 254
OPUSTELO SELO 255
PRIČE 256
Nikola Stojanović 257
ZBOG TEBE SAM DANAS UMRO DEVET PUTA 258
IMALA SI MLADEŽ RUŽIČAST NA BRADI 260
Zoran Jovanović 262
DOMAĆIN ČOVEK 262
IMENA 264
XABA 264
NE PIJEM ŠTO VOLIM 265
MA… 266
Latinka Đorđević 267
ŽUDNjA 268
JUTRO 269
NEPOZNATO 270
POSLEDNjI KAMENČIĆ 271
Dragan Todosijević 272
SPAVAJ 272
BESKRAJNE RAVNICE 273
VIDOVDAN 273
KOLO 274
SLOVO PO SLOVO 276
Spasoje Ž. Milovanović 277
ŠTA JE TO BILO TAKO LjUBAVNO U LjUBAVI NAŠOJ 278
Svetlana Đurđević 282
EPILOG 282
KOŠMAR 283
KAKO DA TI KAŽEM 284
PARANjE DUŠE 285
ŽUDNjA 286
Miroslav Mića Živanović 287
ODLAZIŠ 287
OPET SI TU 288
TEK DA SE ZNA 289
POZOVI 290
29. JUN 2001. 291
Obradović S. Ljubodrag 292
OKRETANjE TOČKA 293
Vudi a nije Alen 294
SVETLOST 295
MOJA JE SLABOST 296

1 2773 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 96.238.223.184 1-
7537 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUPES 2013 – Susreti pesnika na FEDRARU 2013. 2013-05-12 16:59:11

 

11.10.2013.
године у предивном амбијенту Етно куће Слободана Стојановића, одржани
су Сусрети песника – СУПЕС, манифестација која се реализује у оквиру
ФЕДРАРА, ево већ 17 година заредом. Манифестацију традиционално
организују КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и КПЗ
Крушевац, од ове године у сарадњи са Удружењем песника Србије –
ПоезијаСРБ.Дружење песника које је реализовано под радним
називом *ЗА МИРИС БОЖУРА* било је величанствено и незаборавно, а
значајан допринос томе дали су сами учесници својим надахнутим
наступом. Ове године су учествовали само песници са територије
Расинског округа и то: Зора Митровић, Саша Збиљић, Никола Станковић,
Саша Милетић, Живота Трифуновић, Вељко Стамболија, Томислав Симић,
Драган Тодосијевић,  Живомир Миленковић, Бранко Ћировић Ћиро,
Боривоје Видојковић, Александра Чолић (као рецитатор), Мића Живановић и
Љубодраг Обрадовић. Ове године нису проглашаване најбоље песме и
песници, већ је допуштено да победи поезија…Сликари који у
истом амбијенту реализују своју ликовну колонију, са дали посебан
визуелни печат целој манифестацији, а ове године су сликали: Маја Олић
– историчар уметности и руководилац колоније, Ратко Тодосијевић Баћо –
оснивач колоније, Небојша Лапчевић – председник УО Ликовног удружења
РАСИНИУС из Крушевца, Живорад Милановић Маки – академски сликар, Јелена
Ивановић – дизајнерка КЦК, Снежана Васић – Сликар, Мира Ковачевић –
сликар, Љиљана Симић – уметнички руководилац ранијих колонија,
Димитрује Вујачић Вуди, Топлица Јефтић, Мирољуб Били Дачковић, Мирјана Ивезић Гашић…
Да све буде у духу лепог, постарали су се и ученици Основне школе у
Жабару који се баве лепим писањем који су у сардњи са својом
наставницом Цицом Бацић, приредили изложбу калиграфских радова.
Туристичка организација Крушевац приредила је изложбу туристичких
каталога, а Етно удружење Расина изложбу радова народне радиности… 17
СУПЕС су заједнички отворили и поздравили учеснике Виолета Капларевић –
директор КПЗ Крушевац и Борисав Чолић – председник КУД-а Вук Караџић…Погледајте део атмосвере и уживајте уз слике, кад већ нисте били на лицу места…

Сви учесници ликовно-песничког дружења на СУПЕСУ

Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија… Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће пролазност позоба…

Поезија је спас, за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
.
Поезија је ваздух који недостаје,
који сам живот даје…
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива…

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови, илузија, опсена…
Поезија, ех… живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка која нас верно прати,
живот богати и све наде у јаву
стихом допрема…

Поезија… ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић

Виолета Капларевић – директор КПЗ Крушевац отвара песничке сусрете

Борисав Чолић – председник КУД-а Вук Караџић поздравља госте

Цица Бацић – професор Српског језика отвара изложбу калиграфских радова

Зора Митровић

Никола Станковић

Мића Живановић

Саша Милетић

Вељко Стамболија

Слободан Стојановић – власник Етно куће

Томислав Симић

Саша Збиљић

Драган Тодосијевић

Живота Трифуновић

ИМАО САМ, САДА НЕМАМ ВИШЕ
Своје јаде да испричам морам,
имао сам, није било давно:
кућу шталу, обор, башту
и двориште велико и равно.

Имао сам воћњак и виноград,
плодне њиве, пашњаке травнате.
Радио сам у кући и фирми,
издржавао децу и примао плате.

Укућани су сви срећни били,
жена, деца, снаје, унучићи мали.
Било нас је скоро пуна кућа,
сад у недоћију сви смо нестали.

Имао сам: комбајн, трактор, фрезу,
за у поље све што је требало.
Имао сам свакаквог алата.
Ми отишли, а све то, пусто је остало.

Имао сам бунар, чесму, пумпу,
кера, мачку, зечеве шарене…
Али помишљао никад нисам,
да ће све наопако да крене.

Имао сам, није било давно.
Имао сам, сада немам више
укућане, без којих сам остао.
Главни кривац су НАТО кише!

Имао сам кућу и окућницу,
али нажалост ничег нема више.
Ми одосмо да би главе спасли,
а комшије нам све запалише.

Имао сам стоку и живину,
они тамо без неге осташе.
Али нису дуго чекали,
суседи све разделише и поклаше.

У винограду сад ми грожђе беру,
а у воћњацима јабуке и шљиве.
Преораше моју дедовину целу
и за све сада нас криве.

Са бунара бистру воду пију,
на узвору умивају руке и лице.
Они живе срећно и весело,
а ми постадосмо избеглице.

Остадоше гробови, цркве, манастири…
Не горе свеће, тамјан не мирише.
Имао сам, није било давно.
Имао сам, сада немам више!

© Живота Трифуновић

Вуле Радмановац

Бора Видојковић

Бранко Ћировић – Ћиро

ЗА МИРИС БОЖУРА – Гусле ће увек носити глас у свет

Живомир Миленковић – Жића

Александра Чолић је рецитовала песму Вере Мајске

Мића Живановић

Љубодраг Обрадовић је говорио песму *БОГИЊА*…

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада у да ока ти одсјај
заборавити никад нећу.

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп,
кад си тако лепа
по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш,
све скриваш,
а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на кoлeнима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а никако опчињени да се сете,
због чега их очај ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли,
она која гази цвет и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а hepiend ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић

која је посвећена једној сликарки…

и за узврат добио на поклон слику од сликарке

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

Уз звук гусала песника Бранка Ђировића Ћире завршени су овогодишњи сусрети…

0 712 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7538 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Halal vera – Vesna Dimitrijević 2013-05-22 15:30:28

Halal vera
Ukrštanjem svakojakog semena
laboratorija Materica
stvori, neka nova, hibridna plemena.

I sad
-deca i unuci
se ne prisvajaju po lozi,
po krvci.
Izabiru se po ličnoj volji,
nagovoru, ili preporuci. Svaka čast laboratoriji
i plemenima.
Trojica su na temenima!
I svi anđeli i Sveci…

”Zbogom, Pameti!” ,
rekoste sebi
i svojoj deci…

© -Vesna Dimitrijević

0 797 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7539 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HVATAČ U LETU – Zack van Zaik & Alojz Mauric 2013-05-22 15:34:45

 

HVATAČ U LETU

Kopao sam krompir

Plastio sam slamu

Ovaj čudni što vuče me nemir

Pita me za cenu paradajza u Amsterdamu
Imam da mu kažem da su vesti tanke

Zidovi od sveta lepe se za prste

Da putujem s vetrom trebaju mi sanke

Zato što sam putnik od ledene vrste

San mi u snove

A staza u snu

Na sankama klizim u trenutke nove

Jašući na časak kroz pesmu večnu

A bio sam blesak

Mnoštvo puta zorom

Zamišljen nad vodom k’o dunavski pesak

Držao sam čudo u srcu, pod korom

U vreme se bacam

Hvatač sam u letu

Ne smeta što kroz krompirište gacam

Da bih bio strela što žuri u metu

Evo me slećem pred veliku tezgu

Misao me vodi ludom Amsterdamu

Kupujem badava iz kanala drezgu

Ukras mome licu skupljenom u ramu

© – Zack van Zaik & Alojz Mauric

0 474 0 koprivicaz 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.197.1 1-
7540 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ISTIM PUTEM – Rade Todorović 2013-05-22 15:42:40

ISTIM PUTEM
Istim putem proći ćeš,
na staro mesto doći ćeš,
sve poruke meni vrati ćeš,
i ove noći mesec izaći će,
zvezde na nebu svetleće. Da sam tvoja želja ili san,
da sam ti pesnik i putnik,
došao bih ti ti bar na tren.
Da sam tvoje more plavo
postao bih ti obala i val.

Tu sam ja gde su moji sni.
kako da nadjem tebi put,
sada kada nemam dah,
sada kad živeti ne umem,
a znam da još postojiš ti.

Tu sam gde noć ne prestaje,
tu sam gde sunce ne izlazi,
tu sam gde mi se ne govori,
tu sam a kao da nisam tu,
tu u starom snu zbog tebe

Kada ti drugi kažu ljubavi,
kada ti drugi kažu volim te,
kada te neko snažno zagrli,
kada te ponovo neko ostavi
ne plači i veruj mi na reč.

Istim putem proći ćeš,
na staro mesto doći ćeš,
sve poruke meni vrati ćeš,
i ove noći mesec izaći će,
zvezde na nebu svetleće.

© Rade Todorović

0 426 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7541 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 11 RAZLOGA ZAŠTO VOLIM KIŠU – Miloš Ristić 2013-05-25 18:52:32

11 РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ

Волим кишу зато што спира љагу с улице

Волим кишу јер свуд мирише на влажне марамице

Волим кишу јер облаци гађају бојама небо

И њен ветар кад лелуја етар

Волим цице на прозорима како гледе

Волим скице у барама и ћутњу за парама Волим бутке што прескачу воде до тротоара

Осмехе девојкица док вода пада

Волим кад се двоје здвоје под штитом

Волим први пољубац на плажи у трену кад почиње пљусак

Звала се Мирјана и зато волим кишу!

© Милош Ристић

0 527 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.195.250 1-
7542 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE BEZ RAZLOGA – Vida Nenadić 2013-05-26 22:03:01

 

NE BEZ RAZLOGA
Zbog svemira
koji vidim
i koji mene gleda
iz kapi rose
opet
od anđela
pozajmljujem krila. © Vida Nenadić

0 406 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 81.109.161.68 1-
7543 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tražim – Branka Zeng 2013-05-28 22:52:24

Tražim

Na putu pravac ne očekujem
putokaz zapisan nosim u sebi
reči koje pratim rodile su se
trenutku da bi dale značenje
ime po kome će biti upamćen. Ostavljam trag pred-putnika
osami darujem otisak stope
ne-vremenu da odoleva
trajanje da ima pogled unazad
uputiti kao uporednik sadašnjosti.

Otkrivam svoju ne-jakost
ne-pokorno glave uspravnog stasa
uzimam ne-uzeto jedino imam
svoje u rukama da ponesem
ono putnikovo znamenje.

Tražim širinu da udahnem
život ravnice okom ne okovane
granice nebo tek postavi
plavet da stopi s poljem
a ja, ne tražim za sebe…

© Branka Zeng

0 435 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7544 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZALUDNA NADA – Miro Beribaka 2013-05-28 22:56:04

Zaludna nada
 

Bez tebe mila, dugi su časi,
kroz mukle noći kojim nema kraja,
i samo nada: Hoće li glasi,
odnosi mi pogled put zvijezda sjaja. Hoće li glase donijeti zvijezde,
da si još sama i da mi se nadaš,
da tvoje misli mome srcu jezde
i da bar malo, ti za mnome stradaš.

Kô što moje misli, sa tobom su uvijek,
i bore se s olujama da te ne izgube,
pronoseć’ sa sobom moga krika jek,
i nadu da će usne, iznova da ljube.

Al’ to nije nada, nego treptaj bolan,
razaznajem gdje sam, kad pokrijem oči,
pa poražen zovem svirce do svog stola
i snenog kelnera, da još rakije natoči…

Onda kitim svirce da mi pjesmu poju,
pjesmu o ljubavi, koje više nije,
da mi pjesmom udijele utjehu pokoju,
i zagriju srce, što za tobom bije!

Kad se noć povuče, nestane i nada,
ostavlja me samog…,
da me zore studen polagano trijezni,
samo jedna suza, dok niz obraz pada,
kazuje mi jetko…,
-sve bile su laži, samo pusti sni-!

© Miro Beribaka

0 681 1 miro.b 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7545 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JELENA OMEROVA – Kruševačko Pozorište 06.06.2013. u 20:00 2013-06-03 19:41:12

 

По делу : Филипа Диманоара и Адолфа Денерија
“посрбио” Бранислав НушићЈЕЛЕНА ОМЕРОВАРежија: Живорад ЋокићЛИКОВИ:Мајор: Велимир Стојановић
Поручник: Градимир Мијатовић
Каплар Милоје: Дејан Шљивић
Јеротије: Топлица Павловић
Војник: Вељко: Терзић
Стеван Стојић: Радиша Стевановић
Тома Великић: Живорад Ђокић
Станко: Бранко: Стојковић
Среја Пандур: Сретен Терзић
Станимир: Младен Обрадовић
Јеромонах Сава: Ненад ЂекићЈелена: Сузана Илић
Јованка: Ксенија Илић
Невена: Биљана Зајић
Ката: Наташа Зајић
Роска: Наташа Зајић
Лепа: Јелена Башић
Живана: Анђела ЂокићСценографија: Драган Тодосијевић
Музика: Бранко Симић
Костими: чланови представе
Техничко вођство: Предраг Марјановић, Немања Јовановић

0 591 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7546 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA MIRIS BOŽURA & OKRETANJE TOČKA – 08.06.2013. u 12:00 2013-06-05 22:52:49

 

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

 

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

 

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

 

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

 

Ima li srca sto kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

 

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

 

(C) Goran Todić

 

0 606 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.216.224 1-
7547 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA MIRIS BOŽURA 2013 – Uz podršku Grada Kruševca 2013-06-09 12:55:01

 

 

Александра Лутхандер, гошћа из Шведске

У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, а уз подршку града
Крушевца, Културног центра Крушевац, Позоришта Крушевац, Удружења
грађана *СЛОБОДИШТЕ* и КУД-а *Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале
Врбнице у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару 08.06.2013. године
одржана је манифестација *ЗА МИРИС БОЖУРА* на којој су учествовали
песници из Шведске, Београда, Лесковца, Прокупља, Ћуприје, Параћина,
Ћићевца, Крушевца, Коњуха и Треботина. У оквиру манифестације
промовисана је и нова књига поезије *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* и проглашене су
песме године са сајта www.poezija.rs odnosno www.poezijascg.com iliti
поезија.срб, као и песник ових песничких сусрета. Песме године за
2012-ту су написали Светлана Ђурђевић из Крушевца и Зоран Јовановић из
Лесковца, други је био Никола Стојановић из Крушевца, а трећи Дане
Стојиљковић из Прокупља. Најбољи по гласовима сајта www.poezijascg.com
био је Братислав Богдановић са песмом НОЋАС…

На овој је
најављен и међународни конкурс за најбољу радољубиву поезију на тему
*ЗА МИРИС БОЖУРА*. Најбоље песме наћи ће се у књизи  *ЗА МИРИС
БОЖУРА* коју ће  почетком септембра објавити Удружење песника
Србије – ПоезијаСРБ уз подршку Града Крушевца. Више детаља ускоро… http://www.youtube.com/watch?v=_B32tlDoZQY

Дане Стојиљковић из Прокупља је песник овогодишњих сусрета песника ПоезијаСРБ

Песме године за 2012 написали су Зоран Јовановић и Светлана Ђурђевић

ДОМАЋИН ЧОВЕК Нисам ти ја, брале, човек за те ствари! Мислим, швалерација, и тако то, Ја сам домаћин човек! Данашње жене воле мазне и намирисане ко оне, Боже ме прости, а ја и неокупан легнем! додуше, само кад је сезона и не у  кревет  него у сено да ујутру не губим време. Нисам ти ја, брале,човек за те ствари. Мислим, политика и тако то. Ја сам рођен да рмбам од  сванућа до касно у ноћ и да у небо гледам да ми киша не сјебе труд. Ја сам домаћин човек код мене празна слама под стоку иде немам кад да је, изнова,  млатим ко ови,  Боже ме прости. Нисам ти ја, брале, човек за те ствари. да лажем, крадем и тако то. Ја сам домаћин човек прво држави дам што је њено порез, прирез и све што тражи и нема везе што је све мања а ових, Боже ме прости, џаболебоња на њеном јаслу из дана у дан све више има док ја за  њиву раднике тражим. Нисам ти ја, брале, човек за те ствари секс, дрога и рокенрол Ја сам домаћин човек . Новине немам кад да читам а телевизор, Боже ме прости лупа глупости!! Да не кажем  не зна шта прича. Све вести чујем кад падне ноћ а ја одем пред задругу и попијем једно,  два, три пива што каже народ, ладна  ко змиче. Ја сам ти, брале за поштен живот што би се рекло, за данас,  глуп. Онај што не да на своје али и једнако поштује туђе. Нисам од оних, Боже ме прости што се савију како ко дуне. Ја све што мислим  гласно кажем, домаћин човек, кажу у селу. Сад, кад још мало загуди север а ја насецкам кисео купус па преко њега грувану, љуту у поверењу,  заболе ме….!! © Зоран Христов

ŽUDNJA …i nek me nema u osmehu tvome začaurene strahom obložene očajem nek ne budem ni tema sećanju nijednome …i nek me nema u uzdahu tvome izbrazdane sumnjom zaslepljene sujetom nek ne budem ni sena praštanju iskonskome …i nek me nema u jecaju tvome obnevidele čežnjom otupele željom nek ne budem ni pena talasu izgubljenome …i nek me nema u radosti tvojoj okovane setom odbačene grehom nek ne budem ni htenje traženju prokletome al^   nek me ima u čekanju tvome u zenici tvojoj… nadanju obojenom slutnjom utisnutom na licu tvome neugaslom žudnjom © Svetlana Djurdjević

IDEM DA JE NAĐEM

Idem da je nađem, ako me prepozna
zadenuću cvetak u njen plavi pramen,
dok srce mi krpi ova jesen pozna,
iz kojeg još uvek bije stari plamen.

Idem da je nađem, ali ko zna gde je,
prečicom me vodi ono staro borje,
a usput joj berem krasne orhideje
što maglom ih kiti novo praskozorje.

Idem da je nađem, a staze su tešnje
i lišće se streslo sa plavih šeboja,
eh, gde li su sada one divlje trešnje
da ih berem kao kad bila je moja.

Idem da je nađem, a mesec je lisac,
zabljesne me sjajem ko iz zlatne česme,
a ja sam oduvek romantik i pisac,
sve te nežne vlati pretačem u pesme.

Idem da je nađem, pospan nadom novom,
sada bih uz sebe držao je čvršće,
na stazi od peska pišem zlatnim slovom,
ime ove želje što u meni dršće.

Idem da je nađem, koraci mi spori,
sećam se kad sam joj u zagrljaj pao,
opet sam na putu da prepričam zori,
kako njenu ljubav nekada sam krao.

Idem da je nađem, a vetar me nosi,
tiho uzburkava mog života vrelo,
podseti me kad smo trčkarali bosi
i kad sam na njeno mirisao telo.

© Nikola Stojanović

Na Pesničkom trgu
-Oda Orfeju-



Dođe tako neko vreme kada

pametni zaćute, budale progovore,

a fukare se obogate.

Ivo Andrić

Dokle ću samo budalama
I fukarama da govorim svoje pesme!?
Bogovi mi s neba poručuju:
Bodane,
I kada si mrtav pijan
Na Bodanovom trgu
Srce te izdati ne sme.

Oduvek sam imao razumevanja
Za ostatak sveta
Kada su pesničke odaje zidali,
bez ikakvog osećanja, neimari.
Bože, gde li ti je bila metla
Dok su na nacionalnim trgu
Budala i fukara
Moje srce rasprodavali!?

Svud oko mene
Diže se teška buka
Zujale su muve, bumbari
Nacionalni heroji…
Jalove krave dizale repove,
Bukali uškopljeni volovi…

I samom Orfeju bila je muka
Da ostane na zemlji.
Bog je bio u velikoj zabludi
Dok su na akademskom trgu
Budala i fukara
Moj mozak
Na kašičicu rasprodavali.

Drogirani i kompjuteri
Na groblju velikana
Mesto cveća
Sadili korov i koprive
Mesto ptica
Pevaju gavrani i vrane

Bože, tvoje kiše
Nose sve na bunjište…
Ni u snu više
Ne može da se sanja
Kao na javi!

Šta se to sve kruniše
U sred bela dana
Na Pesničkom trgu
Budala i fukara?

© Dane Stojiljković

Најбоља песма по гласовима публике била је песма Братислава Богдановића

 

НОЋАС…

 

Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи
Пусти ме ноћас
у своје куте
покажи ми
све скривене путе
на тајна места
ја ћи ти заћи
стазу до срца
лако пронаћи
Остави ме ноћас
крај тебе да спавам
на грудима твојим
снове да сањам
јер снови моји
теби мили
зашто се не би
на грудима снили
и у твојој коси
од зоре скрили…

 

© Братислав Богдановић

Домаћин Етно куће Слободан Стојановић и Елеонора Лутхандер

 

ZA MIRIS BOŽURA svoj doprinos dali su pesnici:

• Aleksandra Luthander
• Eleonora Luthander
• Miljojko Milojević
• Borisav Bora Blagojević
• Sandra Miladinović
• Saša Miletić
• Saša Zbiljić
• Zora Mitrović
• Života Trifunović
• Veljko Stambolija
• Ljiljana Ivanović
• Slobodan Ivanović
• Danica Rajković
• Tomislav Miletić
• Mirko Stojadinović
• Dragan Todosijević
• Svetlana Djurdjević
• Mića Živanović
• Ljubodrag Obradović
• Dane Stojiljković
• Zoran Stošić
• Sokolović Radivoje
• Dragan Matejić
• Vera Popović
• Zorica Marić
• Milka Iđogin
• Slobodan Jovanović
• Danilo Banzić
• Tomislav Simić
• Snežana Trobok
• Aleksandar Drndarević Singer
• Branko Ćirović Ćiro
• Bora Vidojković
• Zoran Jovanović
• Gorica Stanković
• Dobrila Stojanović
• Matilda Janković

 

 

 

 

0 3461 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.216.224 1-
7548 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OKRETANJE TOČKA – Promocija u Šidu 14.06.2013. u 15:00 2013-06-11 21:37:04

ТОЧАК ВРЕМЕНА

Окреће се земља око своје осе,
небеске кочије јуре крадом.
Ситни мрави погнули главе,
поново ће пастир доћи у своје стадо. Све што је било, поново биће,
судбински точак прегази време.
За собом остави уцртан пут,
где се скупља киша и залива семе.

Кад биљка исклија и Сунце је огреје,
и корен дубоко уплете у траг.
Кад исправи тело и покаже клас свој,
тад ће бити живот и мио и драг.

И када дође дан жетве,
здраво семе се спреми за пут.
Кочија ће носити род прави
тад ће пут бити веома дуг.

© Дарко Колар

1 885 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.44.172
7549 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJA KNJIGE OKRETANJE TOČKA U ŠIDU 2013-06-16 10:03:46

 

У
оквиру Књижевних сусрета 14.06.2013. године у Вашици, одржана је
промоција заједничке збирке песама сајта “ПоезијаСЦГ”, од ове године
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
(Погледајте најаву промоције)
. О књизи су говорили: Гордана Мишевић, Вања Ковачевић и Александра
Видић као и песници Књижевног клуба”Благоје Јастребић” који су у њој
заступљени.

 

Дарко Колар чита поезију из књиге ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА

 

ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА

Копка ме то окретање точка,
под млазом неумитне истине…
Мада време је сад за преча посла,
мада време је за скидање паучине.

Овај свет пун је подвала,
пун је борбе за опстанак голи.
На сваком кораку још једна рана;
зашто ситог глад не заболи? Илузије потону кад заискри беда.
Идеали склизну као одјек гласа.
Нико нам слободу на поклон не да,
до слободе много је од крви таласа.

До слободе много је олуја,
а далеки и једини циљ опстанак.
Много тога нестане у вртлогу струја,
много тога човек задржи у себи.

Копка ме то окретање точка,
та неумитна коб судбине.
На крају се ипак све одмота,
никад бекства од истине.

© Љубодраг С. Обрадовић

 

 

 

Поезија
која је пред Вама, носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника),
да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да
оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и
страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар мало
мењати свет… Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се
точак поетског заноса не може зауставити… (део из рецензије –
Љубодраг Обрадовић)

Сам
наслов ”Окретање точка” је метафоричан и упоредила бих га са
окретањем мисли. Јер цела књига је створена од песника, самих
мислилаца. Тај точак поезије је покренуо СВЕ НАС на ПоезијиСЦГ и
показао нам прави пут ка стваралаштву. Корак по корак и закуцали смо на
велика врата широм света. Храбрили смо једни друге, критиковали,
подржавали, расли смо /у смислу/ напредка и заувек остали иста
породица. Ма где ми били, наша матична кућа је ПоезијаСЦГ. Покушајте на
тренутак да замислите себе у овом предговору. Признаћете да није лако
/у пар редака/ описати све лепоте трајања и љубави према песми…

Увек
сам говорила: Песме су нам као деца. Пустили смо их у властити живот.
Једну по једну развлачимо као тесто. То је та несебична љубав и потреба
за писањем. Лепота читања књиге је у томе што је свако може доживети и
тумачити на себи својствен начин. Са мишљењем критичара се ми /као и
читаоци/ уопште не морамо сложити. Књиге су већини случајева најбитније
онима који пишу. Битно је да читаоци створе привлачност према нашим
делима у књизи. Тешко је скројити судбину у складу с временом по
властитој хармонији, али зато, скројене су песме по наговештају сродних
душа и сваком добронамерном читаоцу ће пријати за опуштање и уживање. А
зашто да не? Људи читајте нас! (део из рецензије – Лепа Симић)

 

ТОЧАК ВРЕМЕНА

Окреће се земља око своје осе,
небеске кочије јуре крадом.
Ситни мрави погнули главе,
поново ће пастир доћи у своје стадо.Све што је било, поново биће,
судбински точак прегази време.
За собом остави уцртан пут,
где се скупља киша и залива семе.

Кад биљка исклија и Сунце је огреје,
и корен дубоко уплете у траг.
Кад исправи тело и покаже клас свој,
тад ће бити живот и мио и драг.

И када дође дан жетве,
здраво семе се спреми за пут.
Кочија ће носити род прави
тад ће пут бити веома дуг.

© Дарко Колар

 

0 2719 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.217.211
7550 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 32-gi Jastrebićevi književni susreti 2013-06-16 10:13:22

Дана
14.06.13. године у у Вашици крај Шида одржани су 32.”Јастребићеви
Књижевни сусрети”. Прелепа смотра књижевног стваралаштва отпочела је
поменом на гробу Благоја Јастребића,а наставила се књижевним дружењем у
Вашици које је протекло у срдачној атмосфери какву само умеју да
направе ствараоци писане речи. Месна заједница Вашица и Књижевни
клуб”Благоје Јастребић”Вашица су још једном доказали своју
организациону моћ као успешни домаћини сусрета. Манифестацију су својим
присуством увеличали гости из Земуна и Републике Српске као и
представници локалне самоуправе : председник Општине Шид Никола Васић,
предсеник СО.Шид Брана Мауковић као и заменици председника Општине
Срђан Малешевић и председника СО. Шид Жељко Фајфрић. Захваљујемо се
свима на подршци рада књижевног клуба”Благоје Јастребић” и надамо се да
ће ови традиционални сусрети допринети афирмацији књижевног
стваралаштва на просторима питоме сремске равнице која одише литерним
потенцијалом. Јастребићеви Књижевни сусрети су доказ да и мале средине
могу дати велики допринос књижевном стваралаштву захваљујћи пре свега
ентузијазму и љубави према неговању писане речи. Благоје Јастребић је
својим радом и делом трасирао пут којим корачају творци нових дела за
богатство културне баштине овога дела Срема.У
оквиру Књижевних сусрета 14.06.2013. године у Вашици, одржана је
промоција заједничке збирке песама сајта “ПоезијаСЦГ”, од ове године
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
(Погледајте најаву промоције)
. О књизи су говорили: Гордана Мишевић, Вања Ковачевић и Александра
Видић као и песници Књижевног клуба”Благоје Јастребић” који су у њој
заступљени. Више…

32-ги “Јастребићеви Књижевни сусрети”

 

Смотра је отпочела поменом писцу на гробу Благоја Јастребића

 

0 544 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7551 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA DRUGOJ ADRESI – Danica Rajković 2013-06-16 18:39:10

 

НА ДРУГОЈ АДРЕСИ

По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед излоге шара
и чежњом небо боји. Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.

Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге,
ослушкујем себе саму.

Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.

Живео је он некад ту
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.

Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту цветала коприва,
својим додиром мени се јави.

Мирис старе липе
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.

Двориште зеленилом теши
 док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
 ја још живим успомене одзујале.

© Даница Рајковић

 

1 630 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.44.172 1-
7552 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Razlog-Branka Zeng 2013-06-20 18:27:32

Razlog
 

Postupak ima svoje
pre i posle…
Razumljivo ili ne
objašnjenje. Ništa ne nastaje
od ništa…
Postaje od nečega
u prvi mah nevidljivog.

Budi se i hrani
raste, preliva…
U trenu postaje
razlog svog postojanja.

A on…
pravac retko ima promenljiv.
Udah, broj do deset…
možda, okrene vetar…

© Branka Zeng

0 441 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7553 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CVRKUT PTICA – Rade Todorović 2013-06-20 18:30:36

 

CVRKUT PTICA

Danas je otac Časlav
svetio vodicu za Vaskrs
slušala sam njegov umilan glas
u vazduhu se osećao tamjan
poljubila sam srebrni krst
na usnama ostale kapi vode. Rekao mi je nek ti je srećan Vaskrs,
danas je tako miran dan,
kao stvoren da čuješ crvrkut ptica.
Poslušala sam ga i pozdravila
njegovu slatku dečicu.
Uvek se tako ispričamo i ja
ga ispratim pogledom sa kapije
dok čvrstim korakom gazi niz ulicu.
Dok iz gaja se čuju dva slavuja,
jedan mlad još pesmi nevičan
i drugi star čistim glasom
probudi sve slavuje,
pa se iz šume začu čitav hor.
Bože jesu li to andjeli
ili slavuji, je li to cvrkut ili njihova pesma.
Šta to moja duša sluša i čuje,
možda to samo moje srce peva.

© Rade Todorović

0 465 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.2.47 1-
7554 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB u Srmskim novinama 2013-06-20 18:32:44

Sremske novine

Darko Kolar osnivač kluba Blagoje Jastrebić iz Vašice

ТОЧАК ВРЕМЕНА

Окреће се земља око своје осе,
небеске кочије јуре крадом.
Ситни мрави погнули главе,
поново ће пастир доћи у своје стадо.

Све што је било, поново биће,
судбински точак прегази време.
За собом остави уцртан пут,
где се скупља киша и залива семе.

Кад биљка исклија и Сунце је огреје,
и корен дубоко уплете у траг.
Кад исправи тело и покаже клас свој,
тад ће бити живот и мио и драг.

И када дође дан жетве,
здраво семе се спреми за пут.
Кочија ће носити род прави
тад ће пут бити веома дуг.

© Дарко Колар

0 2453 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7555 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MEDJUNARODNI KONKURS ZA RODOLJUBIVU POEZIJU *ZA MIRIS BOŽURA* 2013-06-21 18:23:56

 

Још није касно. Пошаљите своју родољубиву поезију до 01.08.2013.

Корице зборника родољубиве поезије који ћемо објавити почетком септембра 2013.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац, 15.06.2013. године

 

 

р а с п и с у ј е
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ
*ЗА МИРИС БОЖУРА*

 

• Тема
  конкурса је родољубива поезија која МИРИС БОЖУРА проноси широм света и
  одражава жељу Срба да Косово и Метохија остану саставни део Србије.
• За учешће на конкурсу сваки песник може послати до три песме са овом темом.
• Песме
  потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом
  доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију
  аутора.
• Све песме које одабере стручни жири биће објављени у
  заједничкој збирци *ЗА МИРИС БОЖУРА* коју ће Удружење песника Србије –
  ПоезијаСРБ објавити до 31.08.2013. године уз подршку Града Крушевца.
• Вашу поезију можете слати до 01. августа 2013. године и то обавезно и у писаној и електронској форми:

 

У писаној форми у три примерка на адресу
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Цара Лазара 142
37000 Крушевац

У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејл: pesnik@poezija.rs

Сви песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на адресу и мејл
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија
може објавити у књизи *ЗА МИРИС БОЖУРА* без надокнаде за ауторска
права.

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:

• за прво место – диплома, 10 књига и промоција стваралаштва добитника у Крушевцу
• за друго место – диплома и 5 књига
• за треће место – диплома и 3 књиге
• сваком песнику чија се поезија објави у књизи *ЗА МИРИС БОЖУРА* припада по један примерак те књиге

 

Напомена:
Награде ће се уручити на промоцији књиге *ЗА МИРИС БОЖУРА* у Крушевцу у
септембру 2013. године, а могу се преузети и у просторијама Удружења
песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу, Цара Лазара 142. У случају жеље
песника да му се награде испоруче на кућну адресу песник је у обавези
да претходно уплати поштанске трошкове доставе књиге на жиро рачун
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. За долазак на промоцију књиге *ЗА
МИРИС БОЖУРА* и промоцију стваралаштва добитника првог места на
конкурсу, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, није у могућности да
сноси путне ни друге трошкове доласка. Све додатне информације биће
објављене на сајту поезија.срб , а можете их затражити и на мејл pesnik@poezija.rs .

 

Удружење песника Србије Крушевац

 

 

0 1411 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.221.174.108
7556 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MAKI – Ljubodrag Obradović 2013-06-30 11:57:53

МАКИ

Не носи се скупо одело,
да би неко био човек.
Четкицом се коси зло
и косиће се довек!Не куне се клетвом доносилац вести,
четкица платном клизи да шири идеје.
Не бежи он од наде, у сну ће је срести,
иако му снег већ одавно косом веје. Слутњама се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри сласти бескрајне
и као ветар у нове пустиње жуди.Да сложи пешчану дину крај своје оазе
и своју кулу лепоте до неба узнесе.
Ко скитница да лута светом и свет спасе,
да не уплаши га будућност без адресе.Еј Маки, Маки ! Што си такав?
Зашто платном ведриш и облачиш?
И зашто у просторе духа и сјаја,
младе моме чежњом завлачиш?Ухватити за увек пролазности трен,
који пред очима сумњом чарлија.
Руку подесити да стих неизговорен
као светлост на платну засија.Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад нећеш наћи.Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед у пустињи, топи.
Пред огледалом све је криво
и све се са судбином стопи.

Еј Маки, Маки! Увек све пролети,
а голуби на слици заувек лете.
Твоју загонетку тек ће да осети,
судбина која нам безизлаз плете.

И не носи скупо одело,
скромност из тебе зрачи!
И сликај да покосиш зло.
Kосићи га, све си јачи!

© Љубодраг Обрадовић

0 514 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.207.236 1-
7557 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Knjige poezije – NA DRUGOJ ADRESI – Danica Rajković 2013-07-03 18:22:56

Љубодраг Обрадовић – Друга адреса за Даницу је срце читаоца!

*Даница Рајковић
је рођена 03.03.1949. године у селу Рлици, (општина, односно град
Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастребца и та чињеница је
оставила дубок траг у њеном сећању и подстакла је да прихвати изазов и
своје песме, чуване годинама у разним фијокама, у пожутелим ђачким
свескама, а највише у души и срцу, изнесе пред суд јавности..*
Почети није било лако, било је изазовно, а изазов је донео и плодове –
наставак започете мисије, коју је Даница Рајковић сама себи поставила!
И то какве плодове! Даница је до сада, у веома кратком периоду, од
2009. године када је објавила прву књигу поезије *ОСТАО ЈЕ ТРАГ* – па
до данас када објављује своју књигу поезије *НА ДРУГОЈ АДРЕСИ*,
објавила укупно шест књига, од тога четири књиге поезије и два романа.
Мало ли је? Више од једне књиге годишње! Пишући о себи Даница каже:
“Све моје песме и романи испричали су разне љубавне приче повезане
златном нити љубави према завичају. Моја основна мотивација су биле баш
песме о мом родном селу, када се на то додају сва позитивна осећања
према другим људима, добија се срж и моје поезије и моје прозе. На моја
каснија дела утицала је сама љубав жене према вољеном човеку, да и у
стварном животу не постоји граница безусловне љубави, већ да се свим
осећањима препустимо из срца и душе. Наставићу да кроз моја наредна
дела подстичем младе да не заборављају љубав, искреног и верног зато
што је она кључ сваке среће.”Дакле Даница не посустаје, јер
следи изазов који је пред њом, да *искуство које су године наталожиле у
њеним венама и мириси који су годинама обасипали њено тело* имају
смисла само ако се забележе и оставе поколењима… *Богата за утиске из
сусрета са својим пријатељима и пријатељима поезије, Даница се пуна
полета као у двадесетим, латила пера, и оно што је душом рудело, дала
папиру и читаоцома*.А о чему то пише Даница у својој шестој књизи *НА ДРУГОЈ АДРЕСИ*?
После четири претходне књиге поезије приметан је велики квалитативни
скок у низању стихова, у избору тема и порукама које њени стихови
шаљу… Као што и сама каже Данице више не пише само о селу и сеоским
мотивима, већ и љубавима прошлим, садашњим и будућим… Јер живот није
никад коначан, док човек (жена) дише, љубав чежњом мирише и нуди снове.

 

По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед излоге шара
и чежњом небо боји.

 

Ови
стихови који су за сам почетку књиге намерно одабрани, казују сву сету
и носталгију, која нас обузме кад закорачимо у свет своје прошлости,
која нам је тако ненадано и неосетно измакла, да то нисмо ни
приметили…

Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.

 

… Наравно срце је упамтило најлепше тренутке из младости и неће их никад заборавити, иако…

Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту расцветала коприва,
својим додиром мени се јави.

… а да ли може ишта да утеши, кад срећа, то јест ОН станује на другој адреси…

Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.

 

Шта
рећи као поенту? Читајући ову шесту поетску књигу Данице Рајковић, (и
њена два романа убрајам у поетска остварења, јер то и јесу) ја се не
могу отети утиску да књигу треба читати и да у њој није само Даничина
судбина. Сличне судбине и инспирације станују и у сваком од нас, који
смо је листали и у сваком од Вас које ћете то тек учинити. И знајте,
срећа не постоји, она нас само понекад додирне, а тај трен је свакако и
читање ове књиге… Уживајте јер друга адреса за Даничине стихове је
Ваше срце…

Корачају звезде дрворедом,
пале се светиљке жуте,
куће крију лице, а ја погледом
бисере по трави тражим расуте.

 

Љубодраг Обрадовић

 

 

 

0 588 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.182.144
7558 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VRELO SVETOG JOVANA 2013 – MAKREŠANE 2013-07-07 21:55:55

У
Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у Гори Мојсињској у
оквиру целодневне манифестације обележавања рођења Светог Јована
Крститеља изведен је 07.07.2013. године културно-уметнички програм *ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА* у заједничкој организацији Културног центра Крушевац, МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана и Црквене општине и Манастира Свети Јован из Макрешана.

 

Девојке на кладенцу – чланице КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана

 

У
програму су, поред чланова КУД-а *МЛАДОСТ* из Макршана, који су под
руководсвом Драгана Николића, познатог крушевачког кореографа,
припремили и извели део из свог богатог репертора фолклорних игара,
наступили и песници: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Вељко
Стамболија, Саша Милитећ и Мирко
Стојадиновић. Програм, који је уредила и водила Јелена Ђорђевић,
организатор и П.Р. у Културном центру Крушевац, пратило је више стотина
гледалаца, који се традиционално окупљају на овом месту већ дуги низ
година. Програм је почео песмом *ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ* Миодрага Давидовићa  Даче из Макрешана.

 

Миодраг Давидовић  Дачa и Мирко Стојадиновић

ПЕСМА РОДНОМ СЕЛУ

 

Кад се сетом родног краја
Срце моје срећу иште
Крај Расине и Мораве
Где дими ми се огњиште

 

Светогорске Мојсињске планине
Под скутима чувају ми село
Где постоје четири светиње
У којима слушамо опело

 

Ту нам блиста Пресвета Богородица
Свети Јован и Свети Илија
А уз њих је свети Пантелејмон
Божји дар је то родноме крају
Макрешану моме завичају Ту се деца радују весела
Православном вером задојена
Здравог духа и здраве памети
Где нам живот као песма лети

 

Кад се сетим Расине и Мораве
Сретка и Раковца сеоског потока
Старих стаза и цветних ливада
Пропланака, залазака сунца

 

Лепих цура игранки и посела
Макрешана мога родног села
Тад ми срце убрзано куца
А душа је сретна и весела

 

Увек волим о селу да причам
Једна ми је прича најмилија
У мом селу испод свете горе
Стотинак је дошло мираџија

 

Један део душу ми голица
То је моја лепа раскрасница
Која краси моје родно село
Окружена лепим воћнацима
И кућама креченом у бело

 

Некада je била центар села
По њој трчала су деца
Босонога чила и весела
Чим нам зора са истока заруди
Раскрасница прва се пробуди

 

Ту су дечје игре богом дане
Лопта није смела никако да стане
Увек смо се делили по пола
А четири камена су чинила два гола

 

Боже мили, весеља и среће
Божанствена утакмица креће
И да знате то не беше шала
Пола сеоског тима чинила је горња мала

 

Сад је неко друго време
Уснула је моја раскрсница
Изнад ње пролети по нека птица
А она чува успомене и дрема
Јер на њој раздрагане деце
Скоро и да више нема

 

Обишо сам скоро пола света
Многа места и станишта
Па слободно могу рећи свима
Ништа лепше од родног огњишта

 

© Давидовић Миодраг Дача

 

Макрешане, 07.07.2012. године

Јелена Ђорђевић

Отац Јаков – старешина Манастира Свети Јован

Најмлађи чланови КУД-а *МЛАДОСТ* из Макршана

Мирко Стојадиновић

Саша Милетић

Вељко Стамболија

Љубодраг Обрадовић

Мића Живановић

Фолклорна секција КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана

 

0 876 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.201.140
7559 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAPUTNIK – SOPOTNIK – Milena Sušnik Falle – Slovenija 2013-07-10 18:04:14

 

SAPUTNIK

Tokom vekova
vreme curi i nestaje
nevidljivo poput muzike
kao sen
iz života u smrt,
promenljivo konačan
u beskonačnosti;
rastrgan kao stablo nakon oluje,
ljubičasti plen u šapicama zaborava –
ponekad staklena kocka raja,
koja se u trenutku pocepa.

Nakon nemjerljivih tragova,
koji se čine kratki,
skliznutih iz razdoblja u razdoblje;
mokre stege sudbine
klizeći u naše svijetove,
kroz labave barijere
komada drevnih djela,
u zaljeve svilene vere,
da očekivanja ne bi potunula –
jer vrijeme je val,
koji dolazi i odlazi…

© Milena Sušnik Falle – Slovenija
Prevod: Milena Sušnik Falle – Slovenija
Korekcije prevoda: Ljubodrag Obradović SOPOTNIK

Skozi stoletja
čas se levi,
neviden kot glasba, sanjavo begoten
od življenja do smrti,
nestanovitno končen
v neskončnosti;
razklan kot drevo po neurju,
škrlaten plen v šapah pozabe –
včasih steklena kocka raja,
ki se v hipu stre.

Po neizmerljivi sledi,
ki zdi se kratka,
drsi doba v dobo;
potne srage usode
polzijo v naše svetove,
skozi majave pregrade
koščkov davnih dejanj,
v zalive svilnate vere,
da pričakovanja ne bi potonila –
kajti čas je val,
ki pride in gre…

© Milena Sušnik Falle – Slovenija

 

0 444 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.196.208 1-
7560 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PORED REKE – Rade Todorović 2013-07-10 18:12:16

PORED REKE

Pored reke,
naš dah je topio led,
oslobodio šlepove i lance,
šaputao si o ljubavi,
volim te,
jedina,
želim te držati,
ali znao si da odeš i sve
da se zaledi ponovo.
Moje malo srce i
suze mi pokvare šminku a
lice se pretvori u klovna. Nisam jedina,
nisam dovoljna,
nisam lepa,
nisam ti ona,
nisam,
a volim te,
ja, ptica,
koja će se smrznuti,
sama.
Ali to nije najgore,
najgore je,
što me ne voliš,
što mi kažeš,
ma daj, ne drami,
što se ti smeješ
krilu koje si slomio.
Najgore nije prošlo,
najgore će tek doći
kada me ubija tišina i
ledi samoća
i počneš do ludila
da mi nedostaješ.

© Rade Todorović

0 423 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7561 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POLJU BOŽUROVU – Miro Beribaka 2013-07-10 18:16:28

POLJU BOŽUROVU
 

Tu smo, gdje smo,
htjeli to ili ne htjeli,
ono smo što jesmo!

Taman i svijet cijeli
bio drugačiji, mi ćemo ostati
ono što biti smo željeli,
i mi ćemo uvijek znati
da smo jači od njih,
pa taman i svi mogli stati
u jednu pjesmu, u samo jedan stih,
ili pod jedno drvo šljivovo! Da naše je srce crvenije od ruku njihovih,
i da se mi uvijek radjamo ponovo
sa još ljepšom šarom na dlanu,
da ćutke pojemo uz slovo javorovo,
da čekamo da zraci granu
na riječ Seattleovu,
i da nam riječi planu
u oganj, u spomen danu Vidovu,
i na rod vaskoliki
koji usnu na Polju Božurovu!

© Miro Beribaka

0 524 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.216.88 1-
7562 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURS ZA NAJBOLJU ZDRAVICU O ŠLJIVI – OSEČINA 2013 2013-07-11 18:15:48
Народна библиотека Осечина из Осечине

 

ОБАВЕШТЕЊЕ

Народна библиотека Осечина из Осечине обавештава заинтересоване да ће
се такмичење у говорењу здравица одржати 31. августа 2013. године у 11
сати на платоу испред Народне библиотеке, у оквиру Сајма шљива.

Тема је шљива. Здравица се говори пред жиријерм, без музичке пратње.
Здравица не сме бити: политички обојена, раније публикована у било
којој форми, нити говорена на неком ранијем такмичењу.

Пријва треба да садржи: име, презиме, адресу, телефон такмичара и текст здарвице.

Моле се заинтересована лица да своје пријаве поднесу до 16. августа ( најкасније до 15 сати ) на адресу:

Нардона библиотека Осечина

Браће Недић 18

14 253 Осечина Тел-факс: 014- 451-111

Е – pošta: bibliotekaosecina@gmail.com

0 485 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.196.208 1-
7563 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TIŠINA – SVETLANA BIORAC-MATIĆ 2013-07-18 22:02:49

TIŠINA

Odavno smo sebe
omeđili ćutnjom,
taj zid, od tišine,
sve nas više deli,
nema čak ni reči
obojenih ljutnjom
kao da se nismo
ni znali, ni sreli. A slutim i tebe
ta tišina boli,
ulovim ti pogled
pun tuge i sete,
i znam još me,
jedan, deo tebe voli
dok prolazi život
i godine lete.

I ja dugo noću
prelistavam slike,
šapućem ti tajne
i tuge i sreće,
poveravam snove,
poveravam želje,
koje niko drugi
razumeti neće.

Razlozi tišine
davno izbledeli,
samo ona traje
teška, tvdoglava,
i gordost nas naša
razdvaja i deli,
a toliko toga
zauvek nas spaja.

© Svetlana Biorac-Matić

0 499 0 Larra 0 srpski 0 0 0 15 3 95.180.80.23 1-
7564 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Okvir-Branka Zeng 2013-07-18 22:06:46

OKVIR 
Na zidu kao ukras slika.
Šarena livada cvetna,
zuj pčela, i nemi let leptira.
Prolazi dama, ne vidim lik
u senci je suncobrana. Dal’ joj smešak titra na licu,
il’ joj se suza prikrada usnama?
U šetnji je ona a kao da ne mari
leptirak jedan na rame joj sleti
k’o mašnica sa kose da je pala.

Prolazi tako i slikar je spazi,
dok seje boje po belom platnu.
Trže se i gle čuda, kist poleti
i dama nepoznata na livadi
začara ga i zaustavi, kao da pita:
„Izvinite a gde je on?“

Sedi u uglu sobe,
seda mu kosa do ramena…
Kroz prozor kradom sunca zrak
ka slici hiti ko pogled blag,
dašak vetra kao da šalje
leptirak sa ramena polete…

Lice se starca smeškom ozari,
putuje tiho Sunce ka zapadu,
mrak u sobi uglove osvaja
on umoran na počinak ide,
rešio je…
Sutra će sliku da okrene,
u okvir isti njen lik će da osvane!

© Branka Zeng

0 444 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.80.23 1-
7565 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BELOVODSKA ROZETA 2013 – Lazarice, KUD Vuk Karadžić i PoezijaSRB 2013-07-18 22:10:00

 

Једно
јулско вече (16.07.2013.) у Белој Води крај Крушевца, у селу поред
Западне Мораве које је одавно превазишло и веће градове по свом
схватању културе, било је вече за незаборав, коме је свакако трабало
присуствовати. Обојено одличном музиком Етно групе ЛАЗАРИЦЕ из
Крушевца, зачињено правом игром фолклорних делија и цура из КУД-а *Вук
Караџић* из Треботина Жабара и Мале Врбнице и намирисано поезијом Миће
Живановића, Љубодрага Обрадовића, Драгана Тодосијевића и Братислава
Спасојевића, песника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца,
унело је сјај свитаца и пој зрикаваца у душу бројне публике и бар на
трен из срца изгнало чемер свакодневице…Дакле, Беловодска розета, која се полако ближи својој четрдестогидишњици и ове године је исклесала рецепти
означило чаробни правац у ком треба да узлети култура Србије… Вреди
све оно што се ствара срцем, ако не и више од стваралаштва које се
дебело плаћа…

Идилични поглед на летњу позорницу у Белој Води, најлепшу у Граду Крушевцу

Мића Живановић

ОПЕТ СИ ТУ

Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге

Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега Није ни сећање
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било

И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети
Привиђења
Као у сну

Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени
Онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила

И нисам сам
Као да нигде ниси била

Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.

© Мића Живановић

Љубодраг Обрадовић

СВЕТЛОСТ

као да светли…
нада исконска
срце у дамарима
чежња у трептају
све што су рекли у излозима

као да светли…
прошлост у играма
љубав у заносу
сећање у фрагментима

као да светли…
суштина на дохвату
идеал у провалији
излаз у безизлазу
стабилност у магновењу

као да светли…
космос паралелних светова
сјајем вечности у трену пролазном
и душу окачену на струји ветрова
боде иглама немира
који односе у бесмисао
трње столетних глогова
забаданих у срце чемерно

као да живим очекивано пропадање
сенке из разбијеног огледала
док скупљам шарени калеидоскоп
исцурелог детињства…
а светли… љубав у сећању
срећа у изгледима…

ипак светли… испод облака
и свест и светове обасјава
светлост од стихова
и музике у сликама

© Љубодраг Обрадовић

Bratislav Spasojević

ROSA

O ti divna nagovesti jutra
Danas te ima, već te nema sutra

U tebi se lome izlazećeg sunca zraci
U tebi ostaju poslednji noćni ostaci

Ti si biser iz zelene trave
I čistotota ovenčane slave

I suza što iskri to je samo rosa
Dok hoda po oku nečujna i bosa

Sa izvora srca u dubini duše
il je smeh tad goni il jecaji guše

Koliko smo puta okvasili noge
Gazeći po travi gde su kaplje mnoge

Il od svojih suza, što iz srca teku
U travu sa rosom papravili reku

(C) Bratislav Spasojević

Драган Тодосијевић

КОЛО

Још се сећам оног дана…
И фрулаша што му прсти трепере,
к’о лист јавора на ветру…
И хармоникаша што вешто
по клавијатури шара,
к’о сликар кичицом по платну.

Била си једна од најлепших девојака,
сваки цвет би се тебе постидео.
Образа румених к’о ружа
и витког стаса као витка јела…
Заносних облина,
као врхови планинских масива.
О како си предивна била..

А ја… Док сам играо у колу,
потајно сам прижељкивао тебе поред себе,
и гле чуда Бог је услишио молитву моју,
на мах осетих на мојој руци руку твоју…
Хладан зној ме по челу обли,
нога ни једна не хтеде да ме слуша,
О Драгане, па и она је жива душа само!
Брзо се прибрах, ухватих корак,
ал’ она везе поред мене ножицама
к’о да је ветар носи.

Планове брзо почех да правим
и нови корак сам себи измамих.
Ал’ ту нови проблеми настадоше,
дланови се зноје,
само што јој руку не испустих танану.
О руке моје па куд’ сад’ зној вас обли
кад’ лепота ова за њу се држи.
О громе, сад’ ме спржи,
само да руку не испустим њену.

Подигнем главу горе,
а тамо један облачак,
око њега све као море,
као да плаче, поруку ми шаље:
“Стисни је! Стисни је јаче!”
Рука ми сама у стисак крену,
осмех приметих на лицу њеном,
присно ме за руку зграби,
о Боже, шта ми то ради?!

Хармоникаш видевши шта је у колу,
одмах бржи ритам даје,
са осмехом довикује:
“Не може да се стаје!”
Топлина њена до мене се проби,
хладан зној ме поново обли.

Не дај се Гано, повиках себи,
за ову лепоту потрудити се вреди!
На небу месец одавно већ сија
и ово коло дође до краја,
а руке наше чудно се уплеше,
очи нам први шљивик загледаше,
и док месец просипа зраке своје,
за тили час на њеном телу
нађоше се руке моје…

© Драган Тодосијевић

0 1110 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.219.214
7566 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ONA – Rade 2013-07-28 11:48:32

ONA

Ona oseti kada mislim na nju,
volim da joj pišem sms poruke,
kada mi je dalje možda je bliže,
pa se ne iznenadim ako svrati
uključim alarm, pita za neko ime. Sok ili pivo, ona radije vino,
uz muziku je uvek strasnije,
ode li dalje i prepusti se mašti
pa mi se pokaže otvorenije
takva je, zbog toga je ljubim.

Ponekad se zamisli i puši,
pusti glasno muziku i peva,
onda priča telefonom satima,
voli da sprema torte i kolače
i priznaje, ne ume da kuva.

Ona me iznenadi svaki dan
tako ona jedino ume da voli
da od ljubavi napravi bajku
moja detinjasta portabl žena
voli me i zapanji svaki dan.

Uzbudljiva, neobična vesela,
srećna u svom malom snu,
nežna, rasplače se na tren,
samo dok voli se smeje,
moj dan počinje sa njom.

Kada zatvori oči i zaspi
u krevetu spava kao dete,
ona oseti kada je ljubim,
meškolji se i zagrli me,
u rapsodiji jave i sna…

© Rade Todorović

0 387 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7567 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 19-ta KNJIŽEVNA KOLONIJA – SVOJNOVO 2013 2013-08-05 15:15:46

 

04.08.2013.
godine u Manastiru Sv. Nikola u Svojnovu u okviru manifestacije * DANI
KULTURE SVOJNOVO* i kulturološkog projekta *JUHORSKO OKO* održana je po
XIX put književna kolonija poznata kao *SVOJNOVO 2013*.

Na
otvorenoj tribini govorili su: profesor Desimir Nikolić (Tolstoj – Rat
i mir), Nikodije Spasić (Knjiga Tajanstva) i profesor Zoran Pavlović
(Zapisi o poeziji). Promovisane su i brojne knjige prisutnih gostiju,
(medju kojima je bila i knjiga Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB iz
Kruševca *OKRETANJE TOČKA*, a zatim su prisutni pesnici govorili svoje
stihove.

Ceo
program organizovali su i relizovali predstavnici Kluba za kulturu
*LOGOS* iz Svojnova i književnog kluba *Mirko Banjević* iz Paraćina.
Program je osmislio i uspešno vodio dr Predrag Jašović – predsednik
književnog kluba *Mirko Banjević* iz Paraćina. U nastavku je druženje nastavljeno uz bogatu trpezu, gde su organizatori iz Kluba za kulturu *LOGOS* iz Svojnova pokazali da su vrhunski domaćini.

Tribina i program otpočeli su molitvom

Neki od učesnika Književne kolonije SVOJNOVO 2013

U programu su učestvovali:

• Sojica Marjanovic – Svijnovo,
• Djordje Petrović – Paraćin,
• Golub Jašović – Kragujevac,
• Zoran Pavlović – Kragujevac
• Ljubodrag Obradović – Trebotin (Kruševac)
• Jasna M. Stojanović – Ćuprija
• Rade Mirosavljević – Glavinci
• Nikodije Spasić – Jagodina
• Desimir Nikolić
• Ratko Rade Belić – Subotica
• Dragan Todosijević – Trebotin
• Borisav Blagojević – Ćuprija
• Miroslav Živanović – Kruševac
• Gordana Lj. Miljković – Paraćin
• Mila Marković – Paraćin
• Biljana Babnić – Paraćin
• Jasmina Jovanović – Trešnjevica
• Slavoljub Jovanović Kumana – Varvarin
• Milka Ižogin – Ćuprija
• Gradimir Marinović – Ćuprija
• Miloš Marković – Jagodina
• Milica ?? – Novi Sad
• Mirjana Milankov – Novi Sad
• Miodrag Petrović Lođika – Novi Sad
• Olga Mančić – Lodika
• Dušan Ružić – Skorica
• Kaja Nikolić-Stojanović – Ražanj
• Uroš Belić – Subotica
• Aleksandar Belić – Subotica
• Slobodan Jovanović Stubički – Jagodina
• Predrag Jašović – Paraćin
• Djordje Petković – Paraćin
• Nikodije Spasić – Jagodina
• i drugi… (Izvinjavam se zbog netačnosti u spisku ili izostavljana imena učesnika…)

 

 

Ljuba – izjava za Paraćinsku televiziju

 

0 985 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.195.31
7568 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Umorna pesma – Svetlana Poljak – Pollakova 2013-08-11 12:52:53

 

Umorna pesma
Umori nadanja,
umori umaaranja,
umori savladavanja
zapekli u
tugu, očaj i bes;

Ni tuga ti nije tužna,
očaj očajan,
ni bes besna; Umor umirući neumoran

sateran
u zrnaste jegulje visokog sjaja,
u tesna raspomamljivanja,
nema početka, nema ni kraja;

Rastavite me od molitve,
u Bogu se kao nedonosce kupam
kao u plimi olupina….

Još ne znam da li sam mu mila
ili mi po nekad udahne vazduh
samo da bih svedočila u
podzemlju polusveta mećavom slova…

Da li me umiva
Ili se slučajno preko mene sliva
život koji je neko mogao od
mene bolje da odživi, od milja…

Onako znano i drsko,
bez ljubaznosti da
žrtvuje sebe za misli,
bez obzira prema umornosti,
bez želje za snom,
sa sposobnošću da se radja
svaki bogovetni dan dok
prezivljava čudne i neobicne

smrti…

© Svetlana Poljak – Pollakova

0 689 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.80.23 1-
7569 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NAŠ SAN JE PROŠAO – Rade Todorović 2013-08-11 12:56:05

NAŠ SAN JE PROŠAO
Naš san je prošao,
san me ranio,
san mi se vraća ponovo,
ali ga zaboravljam,
sećanje ostaje,
sećanje me pritiska,
znam da je i to previše. Sanjao sam tebe,
šetamo ponovo svuda,
treba da se probudim
ali sam umoran,
pre nego što se san završio
sam te ispratio
i konačno sam shvatio
da ne voliš bajke
igre u pesku
i moje dečije snove.

Ali ove reči me čine ozbiljnim,
ovo su reči što me probude,
ovo su reči suvišne,
ja samo opisujem stare snove
proćiće me i to ubrzo.

Shvatiće oni koji me poznaju
da sam uvek pored one koju volim.
I ostajem isti, jednako se predajem
i očekujem sreću u svetu koji volim
u kojem je voleti zauvek moguće,
biti u isto vreme i kralj i prosjak,
u svetu koga se ne odričem
gde jos žive patuljci i vilenjaci,
gde suze padaju kao zvezde
a tuga uspava ceo grad.

Naš san je prošao
san me ranio,
san mi se vraća ponovo
ali ga zaboravljam,
kada se probudim
pored mene ne ležis ti.

© Rade Todorović

0 405 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7570 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OKRETANJE TOČKA – KOZNIKU U POHODE 2013 2013-08-13 22:30:56

 

И
остаће записано, да су сликари сликали, песници говорили своју поезију,
а сви присутни пунили и напунили батерије лепотама Козника и дахом
српске историје и традиције, која је у кљуну козничких орлова доносила
надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе
доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе,
Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и
као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији.
Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином
Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат
као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез
Лазар и деспот Стефан Лазаревић…Зов
историје је усхтео, а ружа ветрова је 09.08.2013. године по 15 пут
окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској
манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2013*. Ове године на манифестацији је
представљена књига ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА, Удружења песника Србије – Поезија
СРБ. Поезију из књиге су говорили: Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић,
Мића Живановић и Вељко Стамболија. У наставку је представљена и књига
Горана Минића ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ и књига Аранђела Раке Јеличића КОПАНИК,
а представили су се и песници из Прокупља окупљени око часописа ТОК. Организатор
и ове манифестације је био Центар за културне делатности и
библиотекарство општине Брус, а манифестацији је отворио Алексић Раде –
директор Центра за културне делатности и библиотекарство општине Брус у
својству организатора.

Манифестацију је отворио Алексић Раде – директор Центра за културне
делатности и библиотекарство општине Брус

 

0 634 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.139.216
7571 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMU TI LJUBAVNU PIŠEM – Ljubodrag Obradović 2013-08-17 11:03:49

 

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ
Песму ти љубавну душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас у песми само си моја.

Песму ти срце, сада поклањам,
а пољубаца никад не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше. Песма је ту да чула обмане,
стварност је наша стварно сурова.
Песмом хоћу да ти искрим стране,
које зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…

Поезија је и лек и отров,
ја сетне песме пишем одавно.
Кад ми причају да сам песник лош,
ја их никад не чујем, наравно…

И ја ти песму љубави пишем,
уместо неостварених снова.
Данас те волим од себе више,
данас у песми опет си моја.

Песмом ти ноћас, срце поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
у песми сва надања се десе.

Поезија, за љубави ускраћене,
поезија, занос за све несхваћене,
поезија, све за душе усамљене,
поезија, оаза за заљубљене.

© Љубодраг Обрадовић

Варијанта од 17.08.2013.

0 502 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 109.245.139.216 1-
7572 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SELU U POHODE – PLOČNIK 2013 2013-08-18 19:19:50

 

U
selu Pločniku, opština Ćićevac je po peti put održana Poetsko-Muzička
manifestacija *SELU U POHODE* koju su osmislili Branko Ćirović Ćiro i
Bora Vidojković, a koju je uredio i vodio Tomislav Simić. U programu su
nastupili i pesnici članovi Udruženja pesnika PoezijaSRB iz Kruševca:
Mića Živanović, Ljubodrag Obradović, Zora Mitrović i Dragan
Todosijević, kao i pesnici drugih književnih klubova i to: Danilo
Banzić, Bora Vidojković, Milka Ižogin, Matilda Janković, Tomislav
Djokić, Slobodan Jovanović Stubički, Jovana Pantić, Biljana Panević,
Hranislav Hrane Miljojković, Zlatan Pejčić, Bora Blagojević, Branko
Ćirović Čiro i Tomislav Simić…

Bora Vidojković i Branko Ćirović Ćiro osnivači manifestacije SELU U POHODE

0 1040 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.139.216
7573 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Jad i dijadema – Svetlana Poljak 2013-08-20 22:47:28

 

JAD I DIJADEMA

Ako me pitas da li sam srecna,
jedim se evo od ove miline,
vesela, mila kakva nikada valjda
do sada nisam ni bila…

Kada bi se sreca mogla opisati bolom
kinjila bi te pobedom,
kada bi samo mogla istinom golom
dusom da danem
ispricala bi ti kako sreca ima dva lica i
svakakve dane… U ljude ne upiri ni bolom ni srecom,
nestalne su to pliskavice i
caskom okrenu jedna drugoj lice…
kao Mesec i Sunce
u kolevci sutona i zore,
imaju isto utociste,
kao dusa i srce
sto sa jednog izvora  piju
jer jedno bez drugog ne bole…

Niti mrace, niti svicu
Utabore se u isto nebo,
ili znatizeljno vrebaju sa nekog plocnika
srecne i bolne pa im iz dosade menjaju imena…

Nema tu nikakve istine za nas,
to ti je na primer kao, mozda…
jad i dijadema…

© Svetlana Poljak

 

0 507 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7574 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOLBA – Svetlana Biorac-Matić 2013-08-20 22:52:13

 

МОЛБА

Говори тише, заспала је трава
у наручју сад је благи лахор њише,
док у капи росе наша љубав спава,
не слути облак, не призивај кише. Говори тише заспале су реке,
над њима врбе успаванке плету,
ти не мути извор с’ обале далеке,
не слути тугу, не призивај сету.

Говори тише, заспале су звезде,
у нашем оку постељу су свиле,
остави Сунце нек за зором чезне
шапни ми речи и благе и миле.

Говори тише, пусти нек се гнезде
на нашем длану ластавице мале
и златни свици нека небом језде
не буди, ноћас, љиљане заспале.

© Светлана Биорац-Матић

0 504 0 Larra 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.245.239 1-
7575 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDAN PESNIČKI DOGADJAJ – PROMOCIJA DVE KNJIGE… 2013-08-21 23:00:52

 

Jedan
pesnički dogadjaj – promocija dve knjige. U petak 23. avgusta 2013.
godine u 20:30 u Pionirskom parku, Udruženje pesnika Srbije –
PoezijaSRB iz Kruševca predstavlja dve svoje knjige:  Zbornik
pesama  OKRETANJE TOČKA u kojoj su zastupljeni pesnici iz Srbije i rasejanja i knjigu Danice Rajković NA DRUGOJ ADRESI. Uz odabrane stihove slušaćete i odabranu muziku, pa izvolite dodjite da zajednički dokučimo šta nam to okretanje točka odnosi na drugu adresu.

NA DRUGOJ ADRESI

Po kamenitoj kaldrmi,
zveče koraci moji,
pogled šara izloge,
i čežnjom nebo boji. Probijaju se sunčevi zraci,
kroz krošnjasto drveće,
stisle se kuće sa balkonima,
obojene ko raznobojno cveće.

Krivudaju ulice gradske,
sa jedne na drugu stranu,
sandale stežu noge
osluškujem sebe samu.

Poneka sirena zasvira
i srce mi patnjom sledi,
na raskrsnici stara kuća,
a uspomena moja ne bledi.

Živeo je on nekad tu,
i sanjao svoje snove,
gledao zalaske sunca,
i merkao puteve nove.

Nakrivila se sad stara kuća,
poneki crep putanju napravi,
u dvorištu rascvetala kopriva,
svojim dodirom meni se javi.

Miris stare lipe,
pravi na duši senke,
vrteći prošle slike
i čežnju zelene smreke.

Dvorište zelenilom teši
dok šapuće priče prohujale…
On stanuje na drugoj adresi,
ja još živim uspomene odzujale.

© Danica Rajković

0 478 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7576 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROSLAVA 700 GODINA MANASTIRA BANJSKA – Živomir Milenković 2013-08-22 17:02:35

ПРОСЛАВА 700 ГОДИНА МАНАСТИРА БАЊСКА

Године 1313. после Христа
Велики српски краљ
Стефан Урош Други Милутин
Подиже манастир Бањску
Обновљени храм посвети
Светом Стефану великомученику
Заштитнику династије Немањића
У седам векова буре и олује
Храм је растао у висине
А палили га и разарали
Злотвори бројни и тирани разни
Турци га џамијали, рушили,
Шталили, скрнавили Коначно почела је обнова
Стигло монаштво из снова
Лета Господњег 2013. 15. августа
На празник Светог Стефана
Прослава 700 година манастира Бањска
Окупио се бројни Српски народ
Али  где су професори, научници, уметници
И други угледни Срби са Косова и Метохије
Каже ми Синиша пријатељ овдашњи
Било би више света
Да није оних издајника и лажнобораца
Што седе у првим редовима
А народ их презире и куне
Митрополит Амфилохије славни
Даде благослов да свечаност почне
Сачувајмо Србију и Косово њену главу
Јер нема тела без главе и душе
Србија је цела, а не само Београдски пашалук
Никола Селаковић министар правде
Одржа учено слово из главе и без папира
Александар Вулин затражи јединство и слогу
Оцу Данилу игуману Бањске
Поклони копију Милутинове хрисовуље
Која се чува у Цариграду
На Босфору славном граду
У славу Светога краља Милутина
Српства и Исуса Христа
Певала је и играла младеж из Лепосавића
Наступили су сјајни глумци
Харизматична дама Јасмина Стојиљковић
Ненад Јездић
Небојша Дугалић
Прелеп програм увелича
Владика Атанасије Јевтић
Запева песму
Јечам жела Косовка девојка
Пророчански објави завет
Косово је Српско
Било
Биће
Ко доживи видеће
За све госте ручак посан
Беху тамо и министри
Веља Илић и Братислав Петковић
И још неки званичници из Престонице
Дуга колона мерцедеса оде за Београд
Пратили их ЕУЛЕКС и КПС
Бањска утону у ноћ
А сироти народ оде у неизвесност
Коју им доноси сутрашњи дан.

© Живомир Миленковић

 

0 545 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7577 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PREBRAŽENJSKA BLAGODARNICA U MAKREŠANU – 19.08.2013. 2013-08-23 18:42:42

 

19.08.2013.
godine u porti Crkve Sv. Ilija u Makrešanu izveden je bogat
kulturno-umetnički program u zajedničkoj organizaciji MZ Makrešane,
KUD-a *MLADOST* iz Makrešana i Crkvene opštine Makrešane. U programu je
pored domaćina KUD-a *MLADOST* iz Makrešana nastupio i KUD iz Rutevca… Ceo
kulturno umetnički program koordinirao je i osmislio Radovan
Stevanović, predsednik MZ Makrešane, a podršku programu dao je i
Kulturni centar Kruševac.Da
sve ne bude igra i pesma i da poezija celoj manifestaciji da posebnu
draž, pobrinuli su se pesnici Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSrb iz
Kruševca: Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević i Mića Živanović, a specijalni gost manifestacije bila je pesnikinja Jelena Protić-Petronijević – urednica KCK…

Kolo se vije u porti Crkve Svetog Ilije…

Jelena Protić-Petronijević

АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ
Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео

Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан

© Јелена Протић-Петронијевић

Mića Živanović

НИСАМ ЈА ПЕСНИК

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.

Нека ми опросте сви велики зналци
ја не пишем песме због њиховог суда
схвати ће ме боље улични пијанци
што од себе беже не знајући куда.

Моја рима проста и поруке јасне
могу и без речи критике и хвале
теби ја поклањам ове сате касне
за нас двоје ноћас две звезде су пале.

И није ми важно ко ће за њих знати
далеко од циља да песник постанем
све песме ћу своје само теби дати
нек непознат вечно за друге останем.

Јер ја нисам песник великога кова
ког ће да преводе на језике разне
важно ми је само да их ти разумеш
па нећу да слушам све те фразе празне

И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

© Мића Живановић

Ljubodrag Obradović

LET

Iza okuka i vrzina
U carstvu slobode
U duši širokoj
Postoji uvek neka toplina
I kad se misli
Nestao je spokoj

Duboko u meni
Odzvanja proleće
Donosi utehu i slavuje
I kad život poraze nameće
Pesme prirode
Odnekud zastruje

I sve se učini da je lepo
I dah
I smeh
I suza
I idem kroz život popreko
Preko trnja i jaruga

Spotaknem se
Padnem
Srce zalupa
Trčim opet
Nije sve propalo
Namignem vetru
I letimo skupa
Kroz život
Svet
I sve ostalo

© Ljubodrag Obradović

Svetlana Djurdjević

ŽUDNJA

…i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome

…i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome

…i nek me nema
u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome

…i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome

al^ nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj…
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu tvome
neugaslom žudnjom

© Svetlana Djurdjević

 

0 410 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.200.245 1-
7578 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga: OKRETANJE TOČKA i NA DRUGOJ ADRESI 2013-08-24 20:32:06

 

Окупе
се тако једне вечери, као што је ова летња, неки чудни људи, пјесници
их зову и као што један стих каже “пјесници су чуђење у свијету”
отварају своју душу и несебично нуде срце. Хајде да се запитамо, ко то
осим пјесника, данас ради? Може се точак историје окретати како хоће, а
и овај Љубин и наш, али окрени – обрни, пјесници су увек ту и биће све
док буде душе и осећања, дакле љубави, сјете, туге… (Вељко Стамболија)Окупише се тако у прекрасном амбијенту Пионирског парка 23.08.2013.
године песници из Крушевца, чланови и пријатељи Удржења песника Србије
– ПоезијаСРБ из Крушевца и представише две своје књиге: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА
– зборник радова шездесетак песника из Србије и расејања и НА ДРУГОЈ
АДРЕСИ – шесту књигу Данице Рајковић. Да вече буде лепо свима који су
дошли, искрено су се потрудили песници: Вељко Стамболија, Градимир
Карајовић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић,
Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Љубодраг
Обрадовић, Живота Трифуновић, Саша Милетић, мр Душка Ерић, Никола
Стојановић, Драгана Марковић, Томислав Милетић, Братислав Спасојевић,
Мирко Стојадиновић и Саша Збиљић, а припомогли су им својом музиком
Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Вече је
осмислио, уредио и водио Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни
уредник КЦК, а у томе су му помогли и Саша Милетић, Драгана Марковић,
Никола Стојановић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. О техници је
бринуо Марко Вишњић, а о потпуном задовољству гостију Лазаревић
Слободан – орагнизатор Клуба ДЕЧЈИ ЦЕНТАР. Програму су присустволи и мр
Мирослав Смиљковић – директор КЦК и мр Спасоје Ж. Миловановић –
директор драме Народног позоришта у Београду са супругом…

Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић и Саша Милетић

НА ДРУГОЈ АДРЕСИ

По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед шара излоге,
и чежњом небо боји. Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.

Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге
ослушкујем себе саму.

Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.

Живео је он некад ту,
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.

Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту расцветала коприва,
својим додиром мени се јави.

Мирис старе липе,
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.

Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.

© Даница Рајковић


Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић


мр Мирослав Смиљковић – директор Културног центра Крушевац


Оливера Миловановић и Спасоје Ж. Миловановић – директор драме
Народног позоришта у Београду

 

0 477 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.215.77
7579 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KROZ ŽIVOT – Latinka Djordjević 2013-08-25 18:19:55

 

KROZ ŽIVOT
Kroz život
pružiti sansu
otpevati prećutano
treptati sa ranom
na duši,
isplesti neispletene ljubavi. Zvezdano nebo
čuvati od
olujnog mora,
sa smeškom voleti
sve oko sebe,
kroz život.© Latinka Djordjević

6 1424 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.215.77 1-
7580 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA MIRIS BOŽURA – Promocija 17.09.2013. u Kruševcu 2013-09-07 08:51:02

 

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ Крушевац

 

Poštovani
pesnici, Knjiga rodoljubive poezije *ZA MIRIS BOŽURA*, čiji je izdavač
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB iz Kruševca, će se promovisati
17.09.2013. godine u 19:00 u Narodnom Muzeju Kruševac u Lazarevom
gradu. Pozivam sve zainteresovane pesnike čije su pesme u knjizi, kao i
dobitnike nagrada, da se prijave za prisustvo na promociji najkasnije
do 15.09.2013. godine isključivo na mejl pesnik@poezija.rs .Istovremeno
obaveštavam sve pesnike, bilo da je njihova poezija poezija objavljena
u knjizi, bilo da su osvojili nagrade, da na promociju dolaze o svom
trošku, jer Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB, nije u prilici da
nadoknadi putne ni bilo kakve druge troškove u vezi sa dolaskom i
prisustvom na promociji.

 

ODLUKE ŽIRIJA

Sve u svemu, žiriju u sastavu: Veljko Stambolija – predsednik, Nikola
Stojanović, Zora Mitrović, Svetlana Đurđević i Ljubodrag Obradović je
bilo teško da donese svoju odluku, ali je na kraju pažljivog
sagledavanja jednoglasno, od svih blagovremeno prispelih pesama,
odabrao najbolje i skromne nagrade dodelio njihovim autorima:

 

• Ljubomiru O. Vujoviću iz Beograda – DOGODINE NA GAZIMESTANU – Prvo mesto
• Milanu Kuzmiću iz Doboja – KOSOVSKE SEOBE – Drugo mesto
• Daliboru Đokiću iz Brusa – TEŠKA VREMENA – Treće mesto

 

 

Blagodarnice su dobili sledeći pesnici za svoje pesme:

 

• Biljana Babanić iz Paraćina za pesmu PRESVETA
• Svetlana Biorac-Matić iz Aleksinca za pesmu GAVRAN
• Srbobran Matić iz Aleksinca za pesmu DOSTA

 

SADRŽAJ KNJIGE: pročitajte

1. Ivko Mihajlović 3
a. Kosovo je stalo u pesmu, 3
2. Episkop kruševački David Perović 5
a. VLADIČANSKIM GLASOM 5
b. POVRATAK 6
c. KAŽA O MRAVU DOMAĆEM IZDAJNIKU 7
3. Pero Zubac 9
a. PISMA D.T. NA NEBESKU ADRESU 9
b. 8. 9
c. 12. 10
d. 31. 10
e. 42. 11
f. 43. 11
4. Ljubiša Đidić 12
a. TRIPTIH ZA LAZARICU 12
b. MORAVSKA TROJERUČICA 14
c. SRPSKI ZID PLAČA 15
d. PLAČ KRALjA MILUTINA 16
5. Borisav Blagojević 17
a. DEOBE 17
b. EVROPLjANI 19
c. BUDIMO LjUDI 20
6. Radivoje Miladinović Packo 21
a. VIDOVDANSKI ZAVET 21
7. dr Predrag Jašović 22
a. KAKO SE POSTAJE SRBIN 22
b. IKONA 24
c. SIMONIDI 24
8. Ljubomir O. Vujović 25
a. DOGODINE NA GAZIMESTANU 25
b. MAJKO TUGE 26
c. E MOJ SVETOVIDE 27
9. Milan N. Kuzmić 28
a. KOSOVSKE SEOBE 28
b. KOSOVSKA OGNjIŠTA 29
c. ĆELE KULA 30
10. Dalibor Đokić 31
a. TEŠKA VREMENA 31
b. NEMA TE… 32
11. Biljana Babanić 33
a. PRESVETA 33
12. Svetlana Biorac-Matić 34
a. GAVRANI 34
b. MOLITVA RANjENOG GRADA 35
13. Srbobran Matić 36
a. DOSTA 36
b. ZAŠTO I DOKLE? 38
14. Branko Ćirović Ćiro 39
a. LELEČE KOSOVO 39
b. KORIJENI 40
c. SANjAM KOSOVO 41
15. Bratislav Bogdanović 42
a. PALOM DRUGU… 42
b. OTAXBINA 43
c. ROV… 44
16. Bratislav Spasojević 45
a. PESMA PALOG BORCA 45
17. Danica Rajković 46
a. ODVEDI ME 46
b. PISMO SRBIJI 47
c. POLjA ZELENA 48
18. Darko Kolar 49
a. SRPSKI GUSLAR 49
19. Dejan Nikolić 50
a. S R B I J A 50
b. MOLITVA BLIŽNjEM 51
c. S ONE STRANE BARE 52
20. Dušanka Erić 53
a. KOLIKO 53
b. BOŽUR CVEĆE 54
21. Dragica Ohashi 55
a. BOŽURI 55
b. RODNA GRUDA 56
c. JEDNA JE ZEMLjA PLANETA 57
d. DUKATI ZVEZDANI 59
22. Dijana Madić 60
a. POKLON 60
b. POBEDA I PORAZ 61
c. RODNA ZEMLjA 62
23. Đurica Edelinski 63
a. ZEMLjO MOJA 63
b. KOSOVSKA VRATA 64
c. VIDOVDAN 65
24. Eleonora Luthander 66
a. BEOGRAĐANKA 66
b. AJNŠTAJN, MOŽDA 67
c. DE NATURA A.D. MCMXCIII 68
d. KRUŠEVAC 68
25. Golub Jašović 69
a. SMRTČEVITO OPSTAJANjE 69
b. NA BISTRICI, NA VODI STUDENOJ 70
c. OSAMI U MIMOHODU 71
d. BOGORODICI HVOSTANSKOJ 71
26. Gorica Stanković 72
a. CRNE VRANE 72
27. Gorjana Ana Dabić 73
a. KOSOVU 73
b. BOŽUR 74
c. SVETOSTI TEMELj 75
28. Jelena Protić-Petronijević 76
a. JESMO U RATU 76
b. KNEGINjA MILICA 78
c. VEČE U VUKOVARU 79
29. mr Jovan Mihajilo 80
a. KOSOVANjE 80
b. OJ SRBIJO 81
c. OJ KOSOVO 82
d. DINARSKIM MAJKAMA 82
30. Lepa Simić 83
a. POD TERETOM SEĆANjA 83
b. AKO SE VRATIM 84
c. TATA, ZATO ĆUTI 85
d. ZOV JUGA 86
31. Dr Ljiljana Fijat 87
a. EJ, KOSOVO 87
b. LEPOTA KOJA SVET SPASAVA 88
32. Ljubica Vukov-Mihajilo 89
a. JA SAM 89
b. DAVNO, TAMO DALEKO 90
c. SETI SE 91
33. Ljubinka Stevanović 92
a. BISERNA KAP 92
34. Ljubiša Krasić 93
a. KOSOVSKA DEVOJKA 93
b. BOGOLjUB 94
35. Ljubisav Grujić 95
a. ATOMSKI NAROD 95
b. DALjINA ME NIJE USREĆILA 96
c. KUDA 97
36. Marina Adamović 98
a. TU SAIS? 98
b. VOJNA TAJNA 99
37. Milan Ivanović 100
a. ČUVAR ISTORIJE 100
38. Miloš Stojiljković 101
a. VIDOVDANSKA SUZA 101
b. RAZDOMLjENO SRPSTVO 102
c. VOSTANI, SRBINE 103
39. Mirko Stojadinović 104
a. KOSOVSKI BOŽURI 104
b. KOSOVO POLjE 106
c. GRAČANICA 107
40. Miroslav Pavlović 108
a. ALHEMIJA MOĆI 108
b. OBILIĆ U MENI 109
c. U SRCU MI SE JESEN ZATEKLA 110
41. Miljojko Milojević 111
a. POTRAGA ZA SOKOLOM 111
b. SRBIJA SAD 112
c. JUDINA KOZA 113
42. Milka Ižogin 114
a. POLjUBIH RUKU SVECA 114
43. Olga Mančić Lodika 115
a. RANA KOSOVSKA 115
b. TOPLICA 117
c. I senka vetra u krošnji 117
44. Rade Milić 118
a. KOSOVSKI BOŽURI 118
45. Radmila Milojević 119
a. VREME TEČE 119
46. Sandra Miladinović 121
a. MIRIS BOŽURA 121
b. SVEDOČIM… 123
c. TREŠNjA 124
47. Saša Miletić 125
a. KOSOVSKI BOŽUR 125
48. Saša Zbiljić 126
a. CVETOVI BOŽURA 126
b. JA VOLEĆU ONO ŠTO SMATRAH ZA SVOJE 127
49. Sava Ilić 128
a. NOSTALGIJA 128
b. NE PRAŠTAJ SRBIJO 130
50. Slađana Obradović 131
a. GRAČANICE 131
b. U VAMA JE DUŠA PRAVOSLAVLjA 132
c. KOSOVO 133
51. Slobodan Cenc 134
a. VREME PREHRIŠĆANSKO – LEONIDA 134
b. VREME HRIŠĆANSKO – KOSOVO 135
c. VREME SADAŠNjE – DAROVI PREDAKA 135
52. Snežana Jovanović 136
a. MIRIS BOŽURA 136
53. Slobodan Ivanović 138
a. BOJ KOSOVSKI 138
b. ŽICA 140
54. Srđan Jerotić 141
a. SVETA ZEMLjA SRPSKA 141
55. Tanasije Ilić 142
a. ZLATAN ĆILIM 142
b. ZEMLjO MOJA 143
c. ZAVIČAJ 144
56. Tomislav Miletić 145
a. PUT U VEČNOST 145
b. STALAĆSKI SVETI ARHANGELI 146
57. Veljko Stambolija 147
a. RUKA DAMJANOVA 147
b. OČI MOJIH PREDAKA 148
c. IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA 148
58. Vuk Piljević 149
a. SLOBODA 149
59. Veselin Veljko Vučković 150
a. KAD SU SRBIJANCI KRENULI SA TE BOSUT REKE 150
b. HEROJIMA VRANjSKE BANjE I OKOLINE 152
c. JEDNA NESTALA IDILA 153
60. Veselin Gajdašević Šljarkov 155
a. ZAVET OSEĆAJNOSTI 155
b. ISPOVEDANjE PEPELU 157
c. ZATOČENIK NESANIČNE REČI 158
61. Živko Begović 159
a. NAŠA DOMOVINA 159
b. KOSOVO I METOHIJA DANONOĆNO PLAČU 160
c. ZAŠTO? 161
62. Živomir Žića Milenković 163
a. DOGODINE NA KOSOVU 163
b. BOŽE, SPASI SRBIJU 164
c. MILIĆ OD MAČVE JEZDI NAD SRBIJOM 165
d. PATRIJARH PAVLE 165
63. mr Zoran Jovanović 166
a. MOJ SRBINE 166
b. KOJEKUDE, PO DUŠI TE 167
c. IMENA 168
64. Zorica Stanković 169
a. ČEGARSKA KULA 169
b. TUGOVANKA 170
c. MOJ NIŠ 171
65. Života Trifunović 172
a. BOŽURI NA KOSOVU 172
b. NAŠA SUDBINA 173
c. NEOBELEŽENI GROBOVI 174
66. Dragan Todosijević 175
a. DOMOVINA 175
b. NE MOGU DA PEVAM 176
67. Latinka Đorđević 177
a. KOSOVO 177
68. mr Spasoje Ž. Milovanović 178
a. STAKLENI OPANAK 178
b. U NEKOM NOVOM RATU 179
c. AMANET 180
d. VESELA PESMA 181
69. Zora Mitrović 182
a. SRBIJA 182
70. Nikola Stojanović 183
a. PLANETA NA GOLGOTI 183
71. Miroslav Živanović 185
a. KRUŠEVCU OD SRCA 185
b. DAN POSLE 186
c. NE DIRAJTE MI DECU 187
72. Svetlana Đurđević 188
a. OSTATI SVOJ 188
b. KAD NESTANE SNA 189
c. MOJA MORAVA 190
73. Ljubodrag Obradović 191
a. MIRIS BOŽURA 191
b. KOSOVO I METOHIJA 192
c. VERUJ 193
74. BEZ PESME NE MIRIŠU BOŽURI – Lj. Obradović 194
75. IZ ISTORIJE MANIFESTACIJE “ZA MIRIS BOŽURA” 194
a. Cirih, 29.02.2008. 194
b. Novi Sad, 17.03.2008 195
c. BEZ POMPE, ALI LEPO… – M.Milojević 196
d. Kruševac, 20.03.2008. U Lazarevom gradu 196
76. ZA MIRIS BOŽURA – Svetlana Đurđević 198
77. ROD SVOJ LjUBI KAO SAMOGA SEBE – V. Stambilija 199
78. ODLUKE ŽIRIJA 200

0 1933 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 188.2.157.220
7581 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2013 – Bela Voda 2013-09-08 13:32:57

 

Šestu
godinu zaredom, na Zapadnoj Moravi u selu Bela Voda, 07.09.2013.
godine, realizovana je jedinstvena pesničko-kulturna manifestacija
*MORAVSKI CAROSTAVNIK* čiji je idejni tvorac dr Velibor Lazarević, a
koju zajednički organizuju Kulturni centar Kruševac, Vukova zadužbina,
KUD Ratko Jovanović i MZ Bela Voda. Program su osmislili i relizovali dr Velibor Lazarević, Ljubodrag Obradović i Bratislav Spsojević. Na manifestaciji, koja Moravu pretvara u scenu, vidjeni su sledeći sadržajii:

• Bratislav
  Spasojević je *Kamen života* predao Tomislavu Simiću, koji će naredne
  godine brinuti da voda na Belovodskoj česmi teče i bude izvor života;
• Pesnikinje
  i pesnici: Zorica Arsić-Mandarić – Beograd, Ljiljana Ivanović –
  Paraćin, Svetlana Djurđević – Kruševac, Milijana Golubović Mika –
  Užice, Zorica Stanković – Niš i Danilo Banzić – Ćuprija, govorili su
  svoje pesme o vodi na Belovodskoj česmi;
• Zorica Arsić Mandarić Mandarić govorila je na skeli, ukotvljenoj na sred Morave svoju besedu o vodi;
• Jelena
  Protić-Petronijević i dr Velibor Lazarević predstavili su knjigu
  *MUZIČKI RODOSLOV* koju je objavio Kulturni centar Kruševac, koja
  govori o porodici Radojke i Tineta Živkovića, a tome su im pomogle
  pripadnice porodice: Marija Stojaković (violina – vokalni solista) i Ana Stojaković (gitara).
• Svoju
  poeziju govorili su pesnici i pesnikinje: Ljiljana Ivanović – Paraćin,
  Svetlana Djurđević – Kruševac, Milijana Golubović Mika – Užice, Zorica
  Stanković – Niš, Danilo Banzić – Ćuprija, Gorjana Ana – Beograd –
  Poeta, Dušan Živković – Beograd – Poeta, Veljko Stambolija -Kruševac,
  Nikola Korica – Beograd, Slobodan Ivanović – Paraćin, Radmila Milojević
  – Paraćin, Jovana Pantić – Jasika – Kruševac, Slobodan Jovanović –
  Ćuprija, Danilo Banzić – Ćuprija, Tomislav Marjanović – Ćuprija, Mića
  Živanović – Kruševac, Tomislav Simić – Kruševac, Bratislav Spasojević –
  Konjuh, Kruševac i Ljubodrag Obradović – Trebotin – Kruševac;
• Naravno,
  pored pesnika nastupili su i: književnik Gordana Vlahović iz Kruševca,
  aforističar Ivko Mihajlović iz Kruševca, vrsni muzičari: Goran Arsić,
  profesor harmonike iz Srednje muzičke škole iz Kruševca, Marija
  Stojaković (violina – vokalni solista) i Ana Stojaković (gitara), Radovan Nikolić (vokalni solista), Gorjana Ana – Beograd (vokalni solista) i Etno grupa Belovodske vile, tako da je program bio originalan, sveobuhvatan i neponovljiv…

 

Pa izvolite, pogledajte detalje, pročitajte sinopsos koji su napisali dr Velibor Lazarević i Ljubodrag Obradović i uživajte…

 

Zorica Arsić-Mandarić, govori svoju besedu o vodi

БЕСЕДА ЗОРИЦЕ АРСИЋ МАНДАРИЋ О ВОДИ

 

Запутити се кроз нашу прелепу Србију, само према речним путоказима,
значи путовање ка средишту душе народа и кроз вековну борбу за очување
земље и духовне баштине, али и за огледање у речним огледалима. А свако
завичано огледање, оглед је са стварношћу, важан за судбину генерација.
Мораве су крвоток срца Србије. На Моравама се укрштају путеви
достојанства и страдања, фолклора и поетике, а Западна сваке године,
песницима из Србије и целог света, додељује Велику Повељу у
Мрчајевцима, на Међународним сусретима писаца, који почињу сада, у
септембру. Од свих писаца света и УКС, преносим велики поздрав народу
овог краја, мог крушевачког завичаја, поносног и кнешког!

Али,
странцу је неразрешива загонетка нашег опстанка на гротлу немирног
Балкана. Тајна је у благородној земљи и благословеној води која протиче
кроз нас, гаји нас и храни, усправља изнад сваког страха, клевете и
претње. Водена пучина у човеку веће је богатство од ускраћених нам
излаза на море. Видици су са речних обала. Моравска месечина њиве брани
и кад тијо тече и кад водом ладном плави село равно… Ту је моћ
поезије бића, недостижне неким тамо прекоокеанским срцима, похлепним и
освајачки запућеним у туђу географију за славу своје посне историје. Није
свеједно јеси ли рођен међу прашумским палмама, или одњихан у љуљашци
између две расцветане шљиве. Ако те је будило лудило разјарене Мораве
или њено незаборавно зелено појање и кочоперни петли у дворишту или
лимени са крова, ако су те успављивали зрикавци из свеже поораних ноћи
и миловали тврди прсти са аромама стаје и насечених дрва, своју прву и
последњу, молићеш за ту моравску црницу масну и тешку, варљиву као живо
блато испод глога и купине, љубљену исто у грумену и бусену коприве. И,
било шта да сањаш и куда путујеш, молићеш само за њу јер си се из ње
одвио кад си се родио. Испод обране воћке ископаћеш себи гроб, али док
су гране још у пенушавом цвету, за њих ћеш везати љуљашку за
прворођеног. Чеду је важно чега ће се сећати кад се не сети ничега, а
тада ће само тако говорити, језиком неупамћених предака! На космодрому
јуначких опробавања и перфидних надигравања, жиг генски је заштитник од
распадања. Језик је вода за напој изданака, кодираних, да једино бране
душе из којих су се одвили.

Остаћеш,
и опстати само ту, на својој трустној родној планини, усред водене
лаве, упркос уздрманом тлу и историјским ерупцијама у играма које увек
започињу на шумадијском трну. Опстајеш на крцкавој кори Балкана као на
својој јединој звезди, не зато што си жилавог ината, вековног
самоповерења и самртне оданости моштима и пепелима предачким, у вери да
жртве не могу бити узалудне, него што је племенитост и саможртвовање
део наше културе, као Божји полог да биће и не постоји изван свог
огњишта, пламеника, свеће и крста. А шта је тропрстје наших Морава,
него водени крст забоден Господњом руком у средиште у језгро Србије!
Преданост завичају није јунаштво, не живиш ту због хероизма или ината,
него си таквим, трпљено стрпљеним, поносним геном наложен пре хиљада
словенских година. Имаш мисију, земља те храни, са водом се венчаваш,
жила староставна траг је будућег!

Сви
смо ми иверје са Лазаревог крста, земља нам је света умиваоница. Вода
воли молитве, али од ње сви учимо! И о давнини у оку Богородице, и о
чврстом кораку по средини неба, цркве, речи… и о ковању мачева за
одбране, и о чувању од псовке у воденици и метка из језика. Наша је
вода у кљуновима птице Лазарице и Теслине голубице, и сокола орлованих
изнад гробних јама и пећина уз реке. Воденим загрљајем Голијске
Моравице и Ђетиње, Западна Морава нас учи слози којом се једино стиже
до ушћа у море. Зато, дај Водо, светлости и истини гласа, и доступног
говора сербовом сину Србину, да спречи колену под крилом неслогу: да то
што имамо ал себи не дамо, као стару славу за слогу мењамо. Добро није,
ни на боље неће, докле, једни гусле држе а други гудало.

Јер
нама тек треба млађих Југовића, мудрих Јефимија и кнешких Милица, али
без црва сумње у старим ожиљцима. Моћни у љубави, сложни у повести, не
би се клањали туђој заповести. Нисам сигурна да воду знамо да пијемо
домаћински, а требало је научити само две ствари: како се ужива у
пијењу и како се вода држи у устима у кључним тренуцима. Корисније је
држати се природних речних токова и изворишта, него се устремити на
сумњива нестварна ушћа.

Неслучајно,
храмове људске вере Господ је засејао поред реке, на обалама у
меандрима Западне Мораве, српску Свету Гору са десет манастира, између
стења и снова. Жеђ за милошћу људском, и сложним дружењем, у
комуникацији са Творцем – у обраћању Богу, над водом моравском има
олтар и светилиште. У том светилишту, и вечерас, уочи Мале Госпојине,
славимо воду у част и чест човеку.

А
власници оваквог земаљског раја, и баштовани такве баштине, не могу да
пропадну. Јер крв је вода, и око је вода за прозир погледа у прошлост и
будућност. А кад вода тече кроз светиње, оно мало умног пепела у
човеку, спремно је да влада Свемиром, ако, најзад, успе да овлада самим
собом.

О
томе су мислили Свети Сава и отац му Симеон кад су градили манастир
Ваведење, и епископ Николај Велимировић док га је обнављао духовном
руком.

Непроцењиви
су Никољско и Каранско јеванђеље у манастиру Никоље. И Сретење за
службу Св. Кнезу Лазару под иконом Богородице. И вежен крст златом и
сребром, у најлепшем манастиру Свете Тројице, уз две престоне иконе
Спаситеља и Богородице. Знају ли туђини који нас куде, за скромно
Савиње са извиром воде лековите из камена? А, за Кађеницу, у пећини
гаравој од историјског памћења жртава крваве Хаџи Проданове буне,
угушеног збега невиног народа?! Странце треба довести и угостити како
само ми знамо, нека виде величанствену баштину Србина! После, нека
причају да су се о нас огрешили, из незнања. Провести их кроз наш крај,
макар као туристе, право из челичних авиона, чамцима и скелама преко
воде, до цркви и манастира, крстова и олтара наде, даље, до
Преображења, Успења, Узашћа, Благовештења и Илиња, можда и до манастира
Јежевице, Стјеника и Вујана… Пре свега, показати им Лазарицу,
Љубостињу, Жичу и Студеницу, и овде, ближе Крушевцу и Врњачкој Бањи, и
тамо дубље, кроз Овчар – Каблар клисуру, где су неки манастири
потопљени, жртвовани неумољивом кораку цивилизације. А, опет, због те
неуништиве водене енергије, за хидроцентрале, за нове струје духа и
тела, у корист будућег човека.

О
води се може бескрајно певати и говорити. Над водом једни праве мостове
за живот, други их руше, али не поруше мостове у нама. Они се
самообнављављају јер над нашим рекама су капије Балкана, а то није само
лирска поезија. То је истина епска, да ни Европа не би била дама да
није одрасла на крилу наших ратника и сељака, и одскочила са топовског
меса српских барикада, кад је искуством требало градити Историју. Вода
у нама, свеопростива је, православна. Она је наш јединствени начин
обраћања свету, јер је од хука слободног проговора, без страха од
ушинућа језика и ошинућа одјецима. Али и вода промукне од непрестаног
доказивања своје истине, ако подмићени судија неће да је чује. Грло се
умори под лажираном оптужбом да је гротло уништења. Несносна су
кривотворења порекла људског гласа, неопростива су посекла човечности.
Наш, исконски, начин је љубав којом смо правили чеда у чамцу под
врбама, док су други спавали у креветима. Ми смо милосрдно пуштали
златну рибицу у реку и кад нам не испуни ниједну жељу. Изгледа, свету
са задњом намером, неприхватљив је тај невероватно искрен начин
обраћања, часно и са поверењем, у коме се не може још дуго бити,
скрушен и погрбљен као врба над реком! Ни наше млеко не може да се сири
непомужено, а од вимена украдено претвара се у горку воду. Ни преданост
и посвећење животу других, што тече сељачком жилом кроз све моравске
летописе, није више радосна поезија ако не може да се запише у обичну
књигу насушног опстанка.

Срце
је већ навикло да колонијално живи, без самоподривања чемером сазнања
да љубав превише узима, децу одводи са огњишта, много позајмљује
комшијама а нема, ни брату дугове да врати. Та моравска суза
прочишћава, јер мора нове да храни, док старо освештава… Река тргне и
усправи, помилује и успава, све даје али иде даље, и све носи…

Зорица Арсић Мандарић

 

Zorica Arsić-Mandarić, govori svoju poeziju o vodi

Marija i Ana Stojaković – Pesma MAMA Radojke Živković

Predaja kamena života

Danilo Banzić

Ljiljana Ivanović

Svetlana Djurdjević

Zorica Arsić Mandarić

Milijana Golubović Mika

Zorica Stanković

dr Velibor Lazarević

Ljubodrag Obradović

Bratislav Spasojević

Radovan Nikolić

Gorjana Ana

Zorica Arsić-Mandarić, čita svoju besedu o vodi

Skeledjija na Moravi

Jelena Protić-Petronijević

Ana i Marija Stojaković

Svetlana Djurdjević

Gorjana Ana

Zorica Stanković

Dušan Živković

Etno grupa Belovodske vile

Ivko Mihajlović

Gordana Vlahović

Milijana Golubović Mika

Veljko Stambolija

Goran Arsić

Slobodan Ivanović

Ljiljana Ivanović

Radmila Milojević

Jovana Pantić

Slobodan Jovanović Stubički

Danilo Banzić

Tomislav Marjanović

Nikola Korica

Mića Živanović

Tomislav Simić

Bratislav Spasojević

Ljubodrag Obradović

Radovan Nikolić

Radovan Nikolić

Vatromet

SINOPSIS – MORAVSKI CAROSTAVNIK 2013

NA BELOVODSKOJ ČESMI STIHOVE O VODI GOVORE:

· Zorica Arsić-Mandarić – Beograd
· Ljiljana Ivanović – Paraćin
· Svetlana Ćurđević – Kruševac
· Milijana Golubović Mika – Užice
· Zorica Stanković – Niš
· Danilo Banzić – Ćuprija

SCENOSLED ZA MUZIČKO POETSKI PROGRAM

NA SVETIM VODAMA MORAVE

ZA TEBE SU NAŠI STARI VOJEVALI BOJ, OJ MORAVO OJ(ČAMCEM NIZ MORAVU PROGRAM OTVARA Radovan Nikolić)

BATA I LjUBA NA SKELI OTVARAJU VEČE I NAJAVLjUJE UČESNIKE

BATA:

POŠTOVANI PESNICI, DRAGI GOSTI,

Dobrodošli po šesti put na na manifestaciju *MORAVSKI CAROSTAVNIK*,
dobrodošli u Belu Vodu i večerašnji poetsko muzički program NA SVETIM
VODAMA MORAVE… Sve ovo se događa u slavu VODE NASUŠNE, a pre svega
MORAVE TROJERUČICE…

Na samom početku čuli smo pesmu ZBOG
TEBE SU NAŠI STARI VOJEVALI BOJ kojom je Radovan Nikolić predstavio deo
svog bogatog pevačkom opusa…, Kao i pesnikinju Gorjanu Anu,
pesnikinju iz Beograda, ovoga puta u ulozi vokalne solistkinje.

LjUBA:

*MORAVSKI CAROSTAVNIK* je zaplovio na svoj put uzleta na kulturno nebo
Srbije i u srca zaljubljenika poezije prvi put 31.08.2008. godine kada
je u Beloj Vodi održana ova jedinstvena književna kolonija u
organizaciji KUD-a *Ratko Jovanović*, Mesne Zajednice i Vukove
zadužbine u Beloj Vodi. Naredne 2009. godine Kulturni centar Kruševac
je u ovoj manifestaciji prepoznao sav zanos koji iz nje isijava i
priključio se kao suorganizator i skromni donator ovog nadasve vrednog
projekta, sa nadom da će projekat trajati i dočekati, mnogo jubileja…
i 10-to godišnjica…

Druženje pesnika i svih zaljubljenika u
poeziju, nauku i umetnost, koje se događa na skeli ukotvljenoj na
sredini Morave, uz svetlost meseca i baklji, i uz muziku koja teče
zajedno sa rekom, svakako je jedinstveno u Srbiji.

BATA:

Pesnici koji čitaju svoje stihove, filozofi koji kazuju svoje vizije o
svetu koji teče, pevači, frulaši, trubači, harmonikaši, violinisti …
i svi drugi učesnici i gosti, dobar su znak da ideja koju je osmislio
dr Velibor Lazarević, (a u samoj realizaciji imao i ima pomoć od mnogih
zanesenjaka koji veruju u značaj koji Bela Voda ima na kulturnom nebu
Srbije i sveta), donosi još jedan pristup pun lepote i sadržaja koji će
trajati kao i BELOVODSKA ROZETA…

LjUBA:

Na samom
početku, svoju BESEDU O VODI, pročitaće nam pesnikinja Zorica Arsić
Mandarić. Ko je u stvari Zorica Arsić-Mandarić? Izvode iz njene
biografije pročitaće nam Bratislav Spasojević.

BATA:

Zorica Arsić Mandarić rođena je u Skoplju 1949. godine. Detinjstvo i
mladost provela je u Kruševcu, do završetka gimnazije. U Beogradu je
završila studije medicine, specijalizaciju otorinolaringologije,
magistar je i doktor medicinskih nauka. Čitav svoj radni vek je
posvetila spisateljstvu (poeziji, pre svega) i medicini: ima 10 godina
priznatog radnog staža kao književnik – slobodni umetnik i 26 godina
lekarskog staža u Beogradu. Bavi se i likovnom umetnošću (slikarstvom i
vajarstvom). U starosnu penziju odlazi 2009. godine iz lekarskog radnog
odnosa. Živi u Beogradu, udata je, ima dvoje dece.
U srpskoj
književnosti je prisutna više od četrdeset godina, od prve knjige
poezije objavljene, 1967. godine, u zavičajnoj kruševačkoj ”Bagdali”. U
Udruženje književnika Srbije primljena je 1991. godine, čiji je član i
danas.
Objavila je dvadest pet knjiga pesama, lirske proze i eseja,
od prve pesničke knjige ”Srce u travi”, objvljene 1967. godine, u
”Bagdali” do poslednje knjige, to jest Tri tematski povezane knjige
poezije: ”Sjaj misli”, ”Činije zvezdanog pirinča” i ”Sok od zborovine”,
2010, koju su objavlile Šumadijske metafore.
Pesme su joj prevođene
na engleski, italijanski, španski, arapski, rumunski i grčki jezik, a
knjiga „Ženski početak večnosti”, na bugarski jezik, 2006.god.
Prvi
je dobitnik književne nagrade ”Gordana Todorović“ 1997. godine, za
celokupno književno delo; nagrade ”Jefimijin vez“ 2005. godine za
knjigu „Ženski početak večnosti“, ”Povelja Morave ”, 2008.,”
Ravaničanin” 2006., za doprinos očuvanju nacionalnog duhovnog nasleđa,
a u najranijoj mladosti, sa četrnaest godina, ”Beli narcis”1963.
godine, na Pesničkoj smotri književne omladine, Divčibare (žiri: Matija
Bećković, Brana Petrović, Ljuba Simović).
Dramatizovane su i
izvođene njene knjige: ”Vez mačem” 1999.godine, u Narodnom pozorištu”-
”Raša Plaović”, režija Nebojša Bradić i ”Rajska vrata samoće”2001.,
sala ”Gvarnerius”, dramaturg Dragana Bošković Lazić.
Ušla je u fonoteku RTB ”Antologija srpske poezije”.

Čujmo sada BESEDU O VODI, pesnikinje Zorice Arsić Mandarić.

Zorica Arsić Mandarić, NA SKELI ČITA BESEDU

BATA: Hvala Zorici na besedi, a sada ćemo niz Moravu pustiti tri
venčića koje označavaju VERU, LjUBAV I NADU, zajedno sa porukom …
PUŠTA VENCE U MORAVU KAO PORUKU

LjUBA: Kada je muzika u
pitanju pohviliću se da je Kulturni centar Kruševac ovih dana objavio
zaista interesantnu i originalnu knjigu MUZIČKI RODOSLOV, a više
detalja o knjizi, u ovoj mini promociji, reći će vam Jelena
Protić-Petronijević – urednica Kulturnog centra Kruševac. Izvoli Jelena!

Jelena PP, Marija i Ana Stojaković, Velja Lazarević

BATA: Čuli smo priču o MUZIČKOM RODOSLOVU, a sada čujmo pesnike:

1. Svetlana Đurđević – Kruševac
2. Zorica Stanković – Niš
3. Gorjana Ana – Beograd – Poeta
4. Dušan Živković – Beograd – Poeta
5. Muzička tačka – Belovodske vile

LjUBA: U nastavku čućemo i aforizme Ivka Mihajlovića iz Kruševca jer
znamo da je smeh lek za svakodnevni čemer kojim smo okruženi. U
nastavku svoje stvaralaštvo predstaviće Gordana Vlahović i pesnici:

1. Ivko Mihajlović – Kruševac
2. Gordana Vlahović – Kruševac
3. Veljko Stambolija -Kruševac
4. Milijana Mika Golubović – Užice – KK Rujno
5. Nikola Korica – Beograd
6. Muzika – Belovodske vile

BATA: Pesnici:

1. Slobodan Ivanović – Paraćin
2. Ljiljana Ivanović – Paraćin
3. Radmila Milojević – Paraćin
4. Jovana Pantić – Jasika, Kruševac
5. Muzika – Goran Arsić

LjUBA: Pesnici

1. Slobodan Jovanović – Ćuprija
2. Danilo Banzić – Ćuprija
3. Tomislav Marjanović – Ćuprija
4. Mića Živanović – Kruševac
5. Bratislav Spasojević – Konjuh, Kruševac
6. Ljubodrag Obradović – Trebotin, Kruševac
7. Tomislav Simić – Kruševac
8. Muzika – Radovan Nikolić

vatromet i zakuska u skeli….

 

 

4 1819 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.197.136
7582 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TIP OD AKCIJE – Dajana Diverno 2013-09-14 22:35:15

 

 

TIP OD AKCIJEKap krvi i ruža na stolu Miris parfema mog čini ti se znan. Nalazim te u sreći, nalazim i u bolu Tako bih od života da budeš mi dan.Tip od akcije, tebe ta akcija nosi Tren rizika, tren pogleda smrti u lice A voliš da uživaš u mom liku i kosi Mojim glasom gude ti srca žice.Kap krvi ko da pečatiš pismo Ruža na stolu za ljubav što vri. Za ono što smo sve mogli, a nismo Pustimo sad seme ljubavi da zri.Uvek nešto novo,svaki tren je jedan Život bez reprize hodimo u Pradi il bosi Učini život da ti bude jedinstven i vredan Tip od akcije. Tebe ta akcija nosi.© Dajana Diverno

Zbirka pesama TIP OD AKCIJE

 

1 832 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.57.44.18 1-
7583 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BERGMAN JE UMRO – ŽIVEO BERGMAN – Aleksandra Luthander – Promocije knjiga 2013-09-14 23:04:40

 

Александра
Лутхандер је недавно одбранила докторску дисертацију „УТИЦАЈ ФИЛМСКОГ
ОПУСА ИНГМАРА БЕРГМАНА НА СТВАРАЛАЧКЕ И КУЛТУРОЛОШКЕ ОКВИРЕ ЕВРОПЕ 20.
И 21. ВЕКА“, посвећен утицају Бергмана као редитеља на друге филмске
ауторе на МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ – ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ, 18.
јула 2011. Докторска дисертација јој је била повод да напише и објави
књигу *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*. На промоцији њене књиге
10.септембра 2013. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду учествовали
су: мр Миливој Андјелковић, мр Спасоје Ж. Миловановић, др Александар
Новаковић, Елеонора Лутхандер и наравно аутор Александра Лутхандер…
Скромни допринос промоцији дало је и Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ, чији је Александра члан, јер је на промоцији о значају
књиге говорио и мр Спасоје Ж. Миловановић – директор драме Народног
позоришта у Београду и члан Управног одбора ПоезијеСРБ.

 

 

 

Са промоције књиге *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*
Елонора, Спале и Александра

 

 

0 572 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.202.214 1-
7584 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige ZA MIRIS BOŽURA – Lazarev grad 17.09.2013. 2013-09-18 23:13:05

Одувек
су песници мислили да ће својом поезијом променити свет. Ту заблуду им
нико никад неће и не може одузети, јер у животу, који није увек оаза
среће, у нешто се веровати мора. Из историје смо одавно научили да је
све пролазно, да једном дође дан кад и најмоћније државе пођу
странпутицом и нестану као да их никад није ни било. Родољубива поезија
све снове спашава од заборава и толико је моћна да пегла оно што се
испеглати не може – душу песника који воли свој род. Сви песници света
имају свој род, своје најмилије, а ова књига је скромни покушај
Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ из Крушевца да на једном месту, на
белом папиру све снове српских песника сачува за будућа поколења.
(Љубодраг Обрадовић)

Песници из књижевног клуба “Благоје Јастребић“ из Шида Ђурица Еделински, Веселин
Вучковић и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић

 

Поштовани
колеге песници, Са поносом Вас обавештавам да је књига родољубиве
поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА*, чији је издавач Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ из Крушевца, промовисана 17.09.2013. године у Народном
Музеју Крушевац у Лазаревом граду. На промоцији су саопштени и
резултати истоименог конкурса. Жири у саставу: Вељко Стамболија –
председник, Никола Стојановић, Зора Митровић, Светлана Ђурђевић и
Љубодраг Обрадовић је од свих благовремено приспелих песама, одабрао
најбоље и скромне награде доделио њиховим ауторима:

• Љубомиру О. Вујовићу из Београда – ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ – Прво место
• Милану Кузмићу из Добоја – КОСОВСКЕ СЕОБЕ – Друго место
• Далибору Ђокићу из Бруса – ТЕШКА ВРЕМЕНА – Треће место

 

Благодарнице су добили следећи песници за своје песме:

• Биљана Бабанић из Параћина за песму ПРЕСВЕТА
• Светлана Биорац-Матић из Алексинца за песму ГАВРАН
• Србобран Матић из Алексинца за песму ДОСТА

 

 

Увек соко – Миљојко Милојевић Биле

Етно група Божури царева града

Програм су осмислили и водили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић

Вељко Стамболија – председник жирија

Далибор Ђокић прима награду

Далибор Ђокић

Мића Живановић

Светлана Ђурђевић

Старешина цркве Лазарице протојереј Драги Вешковац

Бранко Ћировић Ћиро

Слободан Ценц

Сандра Миладиновић

Ђурица Еделински

Веселин Вељко Вучковић

Саша Милетић

Миљојко Милојевић

Гости из Шида

Гошћа из Шида Гордана Мишчевић-Пи-ар Књижевног клуба”Благоје Јастребић” и новинар Радио-Шида.

Никола Стојановић

Ивко Михајловић

Даница Рајковић

Мирко Стојадиновић

Драган Тодосијевић

Живота Трифуновић

Миљко Шљивић

Вељко Стамболија

Мића Живановић

Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић

 

 

ШИДСКИ ПОРТАЛ О МИРИСУ БОЖУРА

0 2748 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.214.239
7585 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNICI BERBI GROŽDJA U ČAST – 50-ta ŽUPSKA BERBA 2013-09-19 22:42:29

 

 

Опет је грожђе родило,
а вино слатко, неба дар,
нас пријатеље окупило,
срцу и оку дало жар…

Био је кишни дан, 19.09.2013. године, а у Александровцу почетак 50-те
Жупске бербе… И на самом почетку бербе, да све до самог краја буде
поезија, у Музеју винарства и виноградарства (који многи зову Музеј
вина), од усуда пробрано друштво које је окупио Гвозден Ђолић, домаћин
једне од ретких установа у којој је стварно вино у првом плану,
казивани су стихови, да растерају облаке и сету која нас кроз живот
прати… Стихови су били пробрани, на вину се није штедело, па је све
било баш лепо и роматично. То је ЖУПА. Стихове су казивали песници
Расинског округа: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Вељко Стамболија
(Крушевац); Далибор Ђокић и Горан Минић (Брус) и Виолета Лазаревић и
Љиљана Рачић-Тодоровић (Александровац). Неки од њих су већ чланови
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а остали ће то убрзо
постати… За лаке ноте на тему вина постарали су се Вуле Рамановац и
Мића Живановић, који је уз то био и водитељ овог песничко-музичког
предвечерја уз малу помоћ домаћина Гвоздена Ђолића. Наравно овај
догађај подржао је и Културни центар Крушевац, који са Музејом
винарства и виноградарства из Александровца има коректну сарадњу на
ширењу путева културе, већ дуги низ година…

Лепо је песник бити, а још лепше вино пити…

ПИЈАНСТВО 

Пијемо живот и ЈА.
Опијам га вином и ракијом,
он мене тугом и болом.
На доку крај шанка,
он оде од мене,
а ја остах да појим себе. Седимо у кафани живот и ЈА.
Пијем и пушим,
покушавам њега да срушим.
Појим га до краја,
тражећи вечни пут,
пут до раја.

На тој дугој стази,
изгубих и себе и њега…
Рано ујутру,
уморни боем, кући се гега.

© Далибор Ђокић

 

0 734 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.212.16
7586 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOMORANE 2013 – DANI PREOBRAŽENJA i SUSRETI PESNIKA 2013-09-22 12:59:54

 

Na
dan preobraženja, 19.08.2013. godine u Komoranu, na manefestaciji *DANI
PREOBRAŽENJA* dogodio se celodnevni kulturno umetnički program, koji je
pratio veliki broj posetioca iz celog Konjuškog kraja i i drugih sela
Zapadnomoravske kotline.U
večernjim satima u crkvenom domu odigralo se prelepo književno veče na
kome su nastupili pesnici i drugu ljubitelji pisane reči: Zorica
Arsić-Mandarić, Gordana Vlahović (piše uglavnom priče i eseje koji
zvuče baš poetski), dr Velibor Lazarević, Bata Spasojević, Ljubodrag
Obradović, Mića Živanović, Dragan Todosijević, Saša Miletić, Nada
Novaković, Veličković Slavko Zlaja, Zvonko Gilić, Ljubiša Rakić, Toma
Simić, Mića Momirović, Dragan Rakić Singer, Miloš Milošević Šika, Vera
Popović i mnogi drugi… Pesnici
su čitali svoje pesme, aforizme, kratke priče, tako da je druženje
proteklo u nezaborvnom ambijentu i štimungu. Pogledajte delić atmosvere.

Bata Spasojević

Zorica Arsić Mandarić

dr Velibor Lazarević

Mića Živanović, Ljuba Obradović i Saša Miletić

Gordana Vlahović

Dragan Todosijević

0 518 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.202.76 1-
7587 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Jad i dijadema – Svetlana Poljak Pollakova 2013-09-22 13:08:28

 

 

JAD I DIJADEMA

Ako me pitaš da li sam srećna,
jedim se evo od ove miline,
vesela, mila kakva nikada valjda
do sada nisam ni bila…

Kada bi se sreća mogla opisati bolom
kinjila bi te pobedom,
kada bi samo mogla istinom golom
dušom da danem
ispričala bih ti
kako sreća ima dva lica
i svakakve dane… U ljude ne upiri ni bolom ni srećom,
nestalne su to pliskavice
i časkom okrenu jedna drugoj lice…
kao Mesec i Sunce
u kolevci sutona i zore,
imaju isto utočište,
kao duša i srce
što sa jednog izvora  piju
jer jedno bez drugog ne bole…

Niti mrače, niti sviću
Utabore se u isto nebo,
ili znatiželjno vrebaju sa nekog pločnika
srećne i bolne pa im iz dosade menjaju imena…

Nema tu nikakve istine za nas,
to ti je na primer kao, možda…
jad i dijadema…

© Svetlana Poljak Pollakova

5 1003 1 Pollakova 0 srpski 0 0 0 10 2 93.86.39.20
7588 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U TMINI – Branka Zeng 2013-09-22 13:18:09

U TMINI

O zvezdanom sjaju

šta kazati u tišini

reči govoriti il’ ćutati

tek mislima dati krila

sva od pera sokolova ih kada bi to moja bila

čile lake letele bi

ko zvezdice na svom putu

note napisane u treptaje

odevene vide li ih

podjednako da li svetle

Tebi, meni, ili…

senka neka prati li

odsjaj slike da postoji

ne bi one suze bilo

što je jutro s lista pije

zato tajna osta tajna

u zvezdanom sjaju

zna li neko šta

krije…?

© -Branka Zeng

2 982 1 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.227.2
7589 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ISPOD KOŽE – Rade Todorović 2013-09-22 13:21:59

ISPOD KOŽE

Ispod kože ravnodušnosti,
naš potonuli svet,
pozornica za sećanje.

Recitujem pesme u kojoj
smo zvezdana prašina. Pesme o ljubavi,
o poljupcima, dodirima,
o nežnosti, o telima u strasti.

Sve pesme o njoj.

© Rade Todorović

1 792 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7590 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KUČKA – Zoran Hristov 2013-09-22 13:27:50

КУЧКА

Зором, јутрос, у ајат под кућу
међу шушке у стари капути,
окучила једна стара кучка
три шарени и четири жути.

Длаку ги је до пред мрак лизала
пол’к, с’ језик да не ги пробуди
скивкали су, док нађоше сиску
тад ги приви на кучећи груди. Кад кокошке пођоше на спа’ње
да се качив на неки прут јак
домаћин т’г излегну из кућу
и кучики натрпа у џак.

Кучка је по њега све по траг трчала
стизала га, ко да шпијунира
он кучики с’ џак баци у реку
стару кучку не теше да дира.

Довукла се по црну т’мнину,
измрзла се увукла у шушку,
месец ву се, над кућу, учини
к’о кутренце сас малечку њушку.

Гледала је у звезде на небо
по малечки од жал завивала
Месец се по небо тркаљао
жална се је пред зору успа’ла.

Без глас, она, тако занемела,
по кучики од жалос’ липцала
склопила је тужни псећи очи
б’ш кад једна звезда је паднала.

© Зоран Христов

 

3 748 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 178.221.170.56
7591 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RAJEVSKOM U ČAST – ADROVAC 2013 – KK *Velimir Rajić* Aleksinac 2013-09-22 17:50:08

 

Уводним
излагањем о Николају Николајевичу Рајевском, који је живот дао за
слободу Србије, отпочела је књижевна манифестација *РАЈЕВСКОМ У
ЧАСТ*, чији је организатор био књижевни клуб *Велимир Рајић* из
Алексинца. Ово је пети сусрет песника, овога пута из: Београда, Ниша,
Књажевца, Сокобање, Ражња, Крушевца, Баточине, Параћина, Ћуприје,
Трстеника, Ужица и града домаћина Алексинца, у Горњем Адровцу, у
дворишту Цркве Свете Тројице, којa је подигнута Рајевском у част.

Погледајте
слике са овог догађаја, прочитајте синопсис и мали осврт на судбину
пуковника Николаја Николајевича Рајевског, који је био инспирација и
Толстоју за *АНУ КАРЕЊИНУ* и осетитићете делић атмосвере која је
07.09.2013. године лебдела у ваздуху на Голом Брду у Горњем Адровцу и
знаћете зашто ПоезијаСЦГ, сада Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из
Крушевца, од самог почетка подржава ову манифестацију коју је осмислила
Светлана Биорац-Матић, председница КК *Велимир Рајић* из Алексинца…

Тања Ганић-Цекић – ако је за успех манифестације кључ водитељка, онда у
књижевном клубу *Велимир Рајић* из Алексинца могу бити поносни


За успомену – чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца са
Светланом Биорац-Матић – председницом КК *Велимир Рајић* из Алексинца
Манифестацију је отворио хор из Алексинца

Водитељски пар

Светлана Биорац-Матић – председница КК *Велимир Рајић* из Алексинца

 

 

 

Nikolaj Nikolajevič Rajevski

O NIKOLAJU NIKOLAJEVUČU RAJEVSKOM

Nikolaj
Nikolajevič Rajevski (pukovnik) potiče iz ugledne porodice. Bio je unuk
proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata
1812. godine, (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig
ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu „Rat i mir“) po kome je i dobio ime.
I njegov otac, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1801—1843), bio
je general-lajtnant. Oženio se Anom Mihailovnom Borozdinoj (1819—1883),
za koju se govorilo da je bila lepa, ugledna i obrazovana žena. Otac mu
je umro mlad, ostavivši iza sebe dvojicu maloletnih sinova, Nikolaja i
Mihaila. Kasnije, Nikolaj i Mihail su završili studije na Moskovskom
Univerzitetu (fizičko—matematički fakultet). Nikolaj je još tokom
studija pokazivao interesovanje za književnost i istoriju slovenskih
naroda (tečno je govorio francuski, nemački, engleski, razumeo srpski).
Kasnije se mlađi Mihailo oženio sa devojkom iz ugledne porodice,
Marijom Grigorijevnom Gagarin, a stariji Nikolaj se bavio raznim javnim
i državnim poslovima.

Posle
studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku.
Rajevski kao tridesetogodišnjak, dobija čin pukovnika, a zatim odlazi u
Taškent gde učestvuje u ratnim operacijama (gde je i ranjavan). Nikolaj
je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u
Srbiju.

A
prava dragocenost su četiri pisma pukovnika Rajevskog iz 1867. godine
prilikom njegovog prvog dolaska u Srbiju. Prvo pismo od 15. maja po
starom (30. maja po novom kalendaru) datirano je iz Čačka, dok je
potonje od 2/14. juna poslao iz Beograda. Sva je pisao na francuskom
jeziku i sva su upućena ministru srpske vojske pukovniku Blaznavcu. Za
putovanje u Srbiju i Bosnu u specijalnu misiju odabrao je Rajevskog
niko drugi nego ruski car Aleksandar Drugi, a instrukcije dao ministar
vojni Miljutin, u Srbiji ga prihvatio srpski ministar Blaznavac.

Devet
godina kasnije, drugi dolazak pukovnika Rajevskog je 1876.god. kao
dobrovoljac u srpsko-turskom ratu. Sa sobom je doveo priličan broj
ruskih dobrovoljaca (3000-5000). Po dolasku u Beograd iz Odese, prvih
dana avgusta meseca 1876. odmah se javlja na moravski front u štab
generala Černjajeva na Deligradu. Černjajev je jedno vreme na Rajevskog
gledao sa podozrenjem, na šta se Rajevski nije obazirao. General Mihail
Grigorič Černjajev ubrzo dodeljuje Rajevskom komandu nad određenim
združenim odredima.

Prvu
bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je
najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu, gde su
nebrojeni napadi bili od Turaka ali su svi odbijeni. Ipak na moravskom
ratištu tih dana izginulo je oko 9 hiljada srpske vojske (kao i bar 31
ruski oficir) i više od 15 hiljada turske vojske.

Odlučujuća
bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Turska vojska
je započela napad 20. avgusta (1. septembra po novom) koji je trajao od
8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa
teškom artiljerijom napadali srpske položaje. Po početku bitke general
Černjajev je odmah izašao sa štabom na Prćilovački vis. U ranim
popodnevnim časovima general Černjajev šalje odred pukovnika Rajevskog
kao podršku u Gornji Adrovac. Već negde oko 17 časova glasonoša donosi
vest od komandira baterije poručnika Šamanovića, generalu Černjajevu da
je pukovnik Rajevski „ovog časa poginuo od neprijateljskog puščanog
zrna“. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije.
Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Sv. Romana, a odatle je
posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz
velike počasti za Rusiju, posle opela u sabornoj crkvi kome je
prisustvovao kralj Milan. Za vreme opela u Sabornoj crkvi
činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom
sveštenika. Pevao je i hor prisutne kozačke legije.

 

 

Црква Св. Тројица у Горњем Адровцу

Na
mestu gde je poginuo u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sv. Trojica,
u narodu poznata kao šarena crkva ili crkvi ljubavi, ruska crkva. Plac
za gradnju crkve otkupila srpska kraljica Natalija, a da je izgradnju
platila grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog. Veliku je ulogu pri
gradnji crkve imao je vladika niški Nikanor Ružičić. Ovaj sveti hram je
izgrađen i osvećen 2. septembra 1903. godine. Od puta pa do ulaza u
hram ističu se drvoredi lipa koje su donesene, kako kaže još jedna
legenda, iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa
Rajevskih. Sveto slovensko drvo, lipa, natkriljuje na ovom mestu,
valjda kao nigde drugde, i legendu i stvarnost o ratu 1876. u kojem je
bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno spomenom kakav je ova
znamenita crkva.

 

 

Spomenik Rjevskom ispred Crkve Sv. Trojice

 

Informacije koje stoje na kapiji

Ovde su jurišali Turci – Golo brdo kod Gornjeg Adrovca

 

 

0 1011 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.202.76
7592 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Recenzija knjige OKRETANJE TOČKA – Strasho Ilievski 2013-09-29 10:59:50

Рецензија књиге – ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА(pdf) – зборник песама Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца

Рецензент: Страшо Илиевски, дипл.маш.инж.

 

КУПИТЕ КЊИГУ

Књигу сам добио као поклон од поетесе Др. Мирјана Стевовић, којој сам званични рецензент од почетка 2013 године, на све њене књиге или њено учешће у удружена издања. Добио сам је пред викенд у Крушеву, боље место за овакво дело нисам могао наћи. Куће су биле поређене као у амфитеатру и ћутале су задивљене лепотом речи ове групе поетеса и поета, а они су светлуцали као светла на корици ове рецензије, да што пре допре до читаоца њихових дела.Можда не би било ове рецензије, да ме није исправоцирала једна реченица једног од рецензената, сигурно написана са добром вољом: „Са мишљењем критичара се ми уопште не морамо сложити. Књиге су већини случајева најбитније онима који пишу“. У принципу се не слажем са овом изјавом, јер ако поети пишу за себе, а не за нас читаоце и критичаре, њихов свет није интересантан, јер неће променити свет на боље.Зато бићу слободан да напишем ову рецензију, издвојићу оне поете које су ме дирнули својом поезијом. Оне које нисам цитирао, уопште не значи да нису вредни, кривицу тражим код себе јер можда треба више времена да се разуме њихова порука. Ни један поет није цитиран ни од двоје рецензената. Точак, као један од најсавршенијих конусних пресека -круга даје синтезу и динамику живљења. То уопште не значи да други пресеци као парабола, елипса или хипербола нису лепе и као лепе стилске фигуре сви су присутни у овај прелепи избор зборника песама. Редослед моје рецензије је према редоследу у књизи, не према лепоти речи.

 

 

• Борисав
  Бора Глагојевић, АМАЈЛИЈА На једноставан начин показао је раскош и
  лепоту својих речи, остављајући ме без речи и без допунског коментара.
  „Све су краће сенке наше од гoдина што нас прате A ти више не верујеш
  да те негде љубав чека Свака звезда једном згасне у бескрају плаветнила
  И остане само слутња што се слути издалека. “
• Александра
  Лутхандер, КАРМИН Питорескна, језгровита и пре свега лепа поетска нота.
  „Цртам контуре твог лица али не могу да направим целу твоју слику
  разбио си се у хиљаде комада не могу да те саставим али те носим у себи
  као све боје овог света “
• Братислав Богдановић, ПУСТИ МЕ….
  Лепо избрушених речи растурио их је као дијаманте на поду. „Хеј ти
  ветре што се прсиш зато што јој косу мрсиш што се силиш док је ломиш
  када не знаш да је волиш“
• Далибор Ћокић, ИЗВИНИ Егзактно,
  лепршаво, лепо, зна шта поседује-талент. „ Извини за све што нисам, а
  требао сам. Извини за све што сам, а било је погрешно.“
• Мр.
  Душанка Ерић, МОЖДА Њени стихови су нежни, мили испуњени срећом, зна да
  срећа не долази сама, да се треба и потрудити да дође. „Можда ти некад
  опростим, ако се искрено покајеш, И уместо да узимаш, научиш и да
  дајеш… “
• Душица Трбојевић-Ћукић, НОЋНЕ ЧАРИ Речи су јој
  као винова лоза, преплићу се при само помињање љубави. „ Испаравам кроз
  твоје поре клизим мирисним одроном јутра ка ушћу светлости чекањем
  течем да магијом ноћи пробудимо сутра“
• Душанка Рудић, НАДА
  Одушевио ме чистоћа стиха и питорескни приказ. „Не тражи ме у маглама у
  киши, зими и јаловом тлу, у зверињаку и осињаку овог живота у злу;
  Потражи ме у осунчаном осмеху у радости и сну, потражи ме у помиловању
  у месечини и сузи у оку и ја сам сигурно ту. “
• Лепа Симић,
  ПОСЛЕ ЉУБАВИ Чистота , елеганција и лепота , без непотребних финеса.
  „Вечерас кад се звезде упале, а гнезда заспу у широким крошњама
  препеваћу твоје песме писане док си ме волео.“
• Милена Вукоје
  Стаменковић, РЕЧИ Њени стихови упијају се брзо и лепе се као са најачим
  лепком „ Као коре за питу Развлачимо речи Лепимо их малтером А оне
  лудађије У колу плешу Јаче од свих правила Творе чуда Спремне и да руше
  Глагоњиво.“
• Др. Мирјана Ристић-Стевовић, СЛОБОДА ПОЈАЊА Све
  је светлост, зато и најава најлепше светлости заслужује овако лепе
  речи. „ Слобода појања у објави благе вести, цвркут је анђела просут по
  зрневљу овог јутра, Ткана од Бога, Христова слога је у нама. То ће тако
  драге мисли и мирна поља“ донети жетва осунчана…“
• Саша
  Милетић, МОРЕ У ОКУ, БАГРЕМ, ЖЕЋ, ГОСПОДАРИЦА и ЧАСНО КОПЉЕ Ако неког
  бих посебно издвојио лепотом написаних стихова , то је овај песник.
  Припадам македонском народу који веома цени поезију. Поезија се тешко
  пише, то је синтеза духовног живота писца срочен у тако мало лепих
  речи. Зато дајем као награду овај лотосов цвет, са градине Рабиндранта
  Тагореа због сличности изражавања и лепоту речи. „ Скочила си у дубину
  мога ока И запловила по плаветном мору Од тада Не излазиш из њега У
  њему обале Не постоје“ „Крај потока у травама дивљим „И ноћи се гасе
  Витлало је неко ветровито време и светла и снови На брежуљку поред
  старе рагранате липе Једино се моја жеђ Проклијало гордо баремово семе
  “ За тобом још угасила није“ „Посетила си моје тело „Кад се воли без
  куцања Све ти лепо на памет пада И усрцила се Кад пљуште пољупци,
  заклетве и звезде Исплива тајна, шире се очи и нада.“ Сад господариш
  њим Жезло твоје Заувјек остаде “
• Вида Ненадић, НАПИСАЛА ЈЕ
  Речи су бистре, држи их увјек под контролом, дражесно лепе и као
  понекад сама се пита стварајући амбијент. „Одмах се враћам. А у случају
  да ме нема, ти ово само прочитај. Полако и поново. И не чуди се што ме
  нема“
• Слободан Ивановић, СЕОБЕ Процес сеобе је болан,
  поготово кад је насилан. Његова поезија је питорескна слика боли свога
  народа, написана лепим и болним речима. „ Не постоји онај Што никада
  Одлазио није Ни онога Што никада долазио није Нема Да би отишао Мораш
  да дођеш Нити можеш да дођеш Ако отишао ниси.“
• Живко
  Беговић,ПТИЦЕ СВЕВИДИЦЕ Родољубиве песме на веома леп и језгровит начин
  написане. „Птице моје мале, драги лепотани, да ли су Вам досадили чести
  у свету ратни дани ?“
• Живота Трифуновић, ПУСТА ЖЕЉА Веома ми
  се допала ова песма, пуна је нежности и жеља. „ О како би желео и
  волео, да смо се много раније срели. Нажалост судбина је често окрутна,
  да бол чешће, но срећу дели“
• Љубодраг С.Обрадовић, ВАРКА Не
  није варка, речи су дивне, миле, пуне жеља и инспирација за оне које
  читају. Поезија ипак мења свет на боље, то је бозонова честица коју сви
  научници света је траже, а она је ту и оплемењује нашу душу. „Трен
  понекад не пролази, мириса липа носе нас лако. Ох, како желим да те
  мазим, лице уз лице, усне на усне, полако… … То сунце у окен тоне,
  то сан уморно одмара… У нама пролећа то горе, то нас, живот
  вара…вара…

 

ЗАВРШНА
РЕЧ РЕЦЕНЗЕНТА: Сви поети без искључка са овог прекрасног зборника
поезије као да су прочитали Платонову поруку: „ Љубав је жеља, а жеља
је недостиг .“ Да ли према вољеном или отаџбини без разлике. Зато,
топло препоручујем свим заљубљеницима лепе речи. Страшо Илиевски,
дипл.маш.инж. Скопје, 02.09.2013 год. www.es2rb.com e-mail: elbi@t-home.mk Рођен у Прилепу 11.09.1947 год. од четврте године живи и ради у Скопљу.

 

Прочитајте – Рецензија књиге – ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА(pdf)

1 701 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.229.26
7593 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vida Nenadić – Iz recenzije za OKRETANJE TOČKA – Strašo Ilievski 2013-09-30 23:40:29

Iz recenzije za OKRETANJE TOČKA – Strašo Ilievski

0 494 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.211.89 1-
7594 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOLITVE NA JEZERU – KOPAONIK 2013 2013-10-04 23:12:11

 

У
оквиру *Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ*, која се већ пету годину
заредом реализује по идеји Живорада Милановића Макија, овог пута у
идиличном окружењу планине Копаоник, у вили Рубина из Крушевца
24.09.2013. године, одржано је поетско-музичко вече у организацији
Културног центра Крушевац, у коме су се као свестрани уметници исказали
скоро сви присутни песници, сликари, музичари… Централно место на
овом поетско-музичко-ликовном перформансу припало је уметности, која је
у пуном сјају заблистала на копаничком небу и у срцима присутних
уметника… Своју поезију говорили су и Љубодраг Обрадовић, Вељко
Стамболија, Мића Живановић, Дејан Ристић, Горан Минић, Сандра
Петровић…, своје афоризме казивали су: Ивко Михајловић и Дејан
Ристић, за музику су се постарали Бранко Симић, Сандра Петровић, Мића
Живановић…, а у извођењу програма активно су учествовали и бројни
сликари. Све госте поздравио је Живорад Милановић Маки – домаћин
*Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ*, а програм је осмислио и водио
Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник КЦК. Тако су сви актери
овог догађаја међу сликама свесрдно допринели да сам догађај постане
део незаборава. Погледајте слике и уживајте…

Слика настала на колонији МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија. Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад нећеш наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искриш чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жудиш.

Да сложиш дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесеш.
Светом да луташ и да га спасеш,
од будућности зле, без адресе.

Не куни доносиоца вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ћеш поново у сну срести,
иако ти снег већ косом веје.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме
однесе месец, звезде док опија.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Ту истину тек ћеш да осетиш,
кад судбина безизлаз ти исплете.

© Љубодраг Обрадовић

Сликару Живораду Милановићу Макију

Љуба и Маки


Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Бранко Симић,
Живорад Милановић Маки и Горан Минић

Мића Живановић

ЧЕРГА

Кренула је черга са наше пољане,
окићена кола, циганчићи боси,
ко зна где ће стићи док зора не сване,
ко зна где их ноћас јужни ветар носи.

И месец ко фењер кренуо за њима,
полако се шуња као кад уходе,
поклонише песму уснулим пољима
засташе у зору поред неке воде.

Оставише кола испод старог моста,
подаље од коња привезаше мечке,
засвираше као да имају госта,
а обала поста ко дворане Бечке.

Од пламена ватре крошње у врбаку
изгледаше ко раскошни балкони,
месец ко палилеј сијаше у мраку,
а звезде око њега као лампиони.

И река је текла као да не хаје
за комшије нове и ноћну игранку,
а ноћ ко збуњена застала крај реке
па полако тече ка своме уранку.

Почиње да свиће и месец полако
кренуо низ реку да буди врбаке
дечица већ будна ножицама босим
пошла за месецом да јуре брзаке.

Дошли смо до краја ил тек на почетак
све је тихо, мирно, ко пред неку мису
ко зна ког ће трена скупити иметак
и кренути тамо где још били нису.

© Мића Живановић

Сандра Миладиновић

СЛИКАРКА СА БРОДА

Kаква је то мелодија којом шуми лишће,
која бодри наду што бије из груди,
опија лагано кo’ љубављу биће….
Каква је то радост ко’ најслађе пиће?!

Полако се прикрада преко наших чула,
једна нова срећа, виолине струна…
сликарке са брода, што и песме пише….
а, делује строгo и када тихо дише….

Шушти под стопалом, шара нам по стаклу,
и изнова ствара сасвим нове сенке…
За руку баш често грубо помилује…
Какав је то загрљај прошлости далеке!?

Грациозно хода и очи јој видим….
Сунце ми заклања док са њим шурује!
Али, мудрица то је што под кожу уђе,
па изнова заволиш њеног даха струје!

Ето, на прагу је!

© Миладиновић Сандра

Вељко Стамболија

ДОБРО ЈЕ ИМАТИ КУЋУ

Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише

Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће

Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје

Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака

Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса

Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште

Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти је дом

Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај

Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина

© Вељко Стамболија

4 823 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.58.170.192
7595 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BESEDA O VODI – Zorica Arsić-Mandarić 2013-10-06 08:05:06
Зорица Арсић-Мандарић говори своју БЕСЕДУ О ВОДИ на Западној Морави
у Белој Води у оквиру манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК
БЕСЕДА О ВОДИ ЗОРИЦЕ АРСИЋ МАНДАРИЋ

Запутити се кроз нашу прелепу Србију, само према речним путоказима,
значи путовање ка средишту душе народа и кроз вековну борбу за очување
земље и духовне баштине, али и за огледање у речним огледалима. А свако
завичано огледање, оглед је са стварношћу, важан за судбину генерација.
Мораве су крвоток срца Србије. На Моравама се укрштају путеви
достојанства и страдања, фолклора и поетике, а Западна сваке године,
песницима из Србије и целог света, додељује Велику Повељу у
Мрчајевцима, на Међународним сусретима писаца, који почињу сада, у
септембру. Од свих писаца света и УКС, преносим велики поздрав народу
овог краја, мог крушевачког завичаја, поносног и кнешког!

Али,
странцу је неразрешива загонетка нашег опстанка на гротлу немирног
Балкана. Тајна је у благородној земљи и благословеној води која протиче
кроз нас, гаји нас и храни, усправља изнад сваког страха, клевете и
претње. Водена пучина у човеку веће је богатство од ускраћених нам
излаза на море. Видици су са речних обала. Моравска месечина њиве брани
и кад тијо тече и кад водом ладном плави село равно… Ту је моћ
поезије бића, недостижне неким тамо прекоокеанским срцима, похлепним и
освајачки запућеним у туђу географију за славу своје посне историје. Није
свеједно јеси ли рођен међу прашумским палмама, или одњихан у љуљашци
између две расцветане шљиве. Ако те је будило лудило разјарене Мораве
или њено незаборавно зелено појање и кочоперни петли у дворишту или
лимени са крова, ако су те успављивали зрикавци из свеже поораних ноћи
и миловали тврди прсти са аромама стаје и насечених дрва, своју прву и
последњу, молићеш за ту моравску црницу масну и тешку, варљиву као живо
блато испод глога и купине, љубљену исто у грумену и бусену коприве. И,
било шта да сањаш и куда путујеш, молићеш само за њу јер си се из ње
одвио кад си се родио. Испод обране воћке ископаћеш себи гроб, али док
су гране још у пенушавом цвету, за њих ћеш везати љуљашку за
прворођеног. Чеду је важно чега ће се сећати кад се не сети ничега, а
тада ће само тако говорити, језиком неупамћених предака! На космодрому
јуначких опробавања и перфидних надигравања, жиг генски је заштитник од
распадања. Језик је вода за напој изданака, кодираних, да једино бране
душе из којих су се одвили.

Остаћеш,
и опстати само ту, на својој трустној родној планини, усред водене
лаве, упркос уздрманом тлу и историјским ерупцијама у играма које увек
започињу на шумадијском трну. Опстајеш на крцкавој кори Балкана као на
својој јединој звезди, не зато што си жилавог ината, вековног
самоповерења и самртне оданости моштима и пепелима предачким, у вери да
жртве не могу бити узалудне, него што је племенитост и саможртвовање
део наше културе, као Божји полог да биће и не постоји изван свог
огњишта, пламеника, свеће и крста. А шта је тропрстје наших Морава,
него водени крст забоден Господњом руком у средиште у језгро Србије!
Преданост завичају није јунаштво, не живиш ту због хероизма или ината,
него си таквим, трпљено стрпљеним, поносним геном наложен пре хиљада
словенских година. Имаш мисију, земља те храни, са водом се венчаваш,
жила староставна траг је будућег!

Сви
смо ми иверје са Лазаревог крста, земља нам је света умиваоница. Вода
воли молитве, али од ње сви учимо! И о давнини у оку Богородице, и о
чврстом кораку по средини неба, цркве, речи… и о ковању мачева за
одбране, и о чувању од псовке у воденици и метка из језика. Наша је
вода у кљуновима птице Лазарице и Теслине голубице, и сокола орлованих
изнад гробних јама и пећина уз реке. Воденим загрљајем Голијске
Моравице и Ђетиње, Западна Морава нас учи слози којом се једино стиже
до ушћа у море. Зато, дај Водо, светлости и истини гласа, и доступног
говора сербовом сину Србину, да спречи колену под крилом неслогу: да то
што имамо ал себи не дамо, као стару славу за слогу мењамо. Добро није,
ни на боље неће, докле, једни гусле држе а други гудало.

Јер
нама тек треба млађих Југовића, мудрих Јефимија и кнешких Милица, али
без црва сумње у старим ожиљцима. Моћни у љубави, сложни у повести, не
би се клањали туђој заповести. Нисам сигурна да воду знамо да пијемо
домаћински, а требало је научити само две ствари: како се ужива у
пијењу и како се вода држи у устима у кључним тренуцима. Корисније је
држати се природних речних токова и изворишта, него се устремити на
сумњива нестварна ушћа.

Неслучајно,
храмове људске вере Господ је засејао поред реке, на обалама у
меандрима Западне Мораве, српску Свету Гору са десет манастира, између
стења и снова. Жеђ за милошћу људском, и сложним дружењем, у
комуникацији са Творцем – у обраћању Богу, над водом моравском има
олтар и светилиште. У том светилишту, и вечерас, уочи Мале Госпојине,
славимо воду у част и чест човеку.

А
власници оваквог земаљског раја, и баштовани такве баштине, не могу да
пропадну. Јер крв је вода, и око је вода за прозир погледа у прошлост и
будућност. А кад вода тече кроз светиње, оно мало умног пепела у
човеку, спремно је да влада Свемиром, ако, најзад, успе да овлада самим
собом.

О
томе су мислили Свети Сава и отац му Симеон кад су градили манастир
Ваведење, и епископ Николај Велимировић док га је обнављао духовном
руком.

Непроцењиви
су Никољско и Каранско јеванђеље у манастиру Никоље. И Сретење за
службу Св. Кнезу Лазару под иконом Богородице. И вежен крст златом и
сребром, у најлепшем манастиру Свете Тројице, уз две престоне иконе
Спаситеља и Богородице. Знају ли туђини који нас куде, за скромно
Савиње са извиром воде лековите из камена? А, за Кађеницу, у пећини
гаравој од историјског памћења жртава крваве Хаџи Проданове буне,
угушеног збега невиног народа?! Странце треба довести и угостити како
само ми знамо, нека виде величанствену баштину Србина! После, нека
причају да су се о нас огрешили, из незнања. Провести их кроз наш крај,
макар као туристе, право из челичних авиона, чамцима и скелама преко
воде, до цркви и манастира, крстова и олтара наде, даље, до
Преображења, Успења, Узашћа, Благовештења и Илиња, можда и до манастира
Јежевице, Стјеника и Вујана… Пре свега, показати им Лазарицу,
Љубостињу, Жичу и Студеницу, и овде, ближе Крушевцу и Врњачкој Бањи, и
тамо дубље, кроз Овчар – Каблар клисуру, где су неки манастири
потопљени, жртвовани неумољивом кораку цивилизације. А, опет, због те
неуништиве водене енергије, за хидроцентрале, за нове струје духа и
тела, у корист будућег човека.

О
води се може бескрајно певати и говорити. Над водом једни праве мостове
за живот, други их руше, али не поруше мостове у нама. Они се
самообнављављају јер над нашим рекама су капије Балкана, а то није само
лирска поезија. То је истина епска, да ни Европа не би била дама да
није одрасла на крилу наших ратника и сељака, и одскочила са топовског
меса српских барикада, кад је искуством требало градити Историју. Вода
у нама, свеопростива је, православна. Она је наш јединствени начин
обраћања свету, јер је од хука слободног проговора, без страха од
ушинућа језика и ошинућа одјецима. Али и вода промукне од непрестаног
доказивања своје истине, ако подмићени судија неће да је чује. Грло се
умори под лажираном оптужбом да је гротло уништења. Несносна су
кривотворења порекла људског гласа, неопростива су посекла човечности.
Наш, исконски, начин је љубав којом смо правили чеда у чамцу под
врбама, док су други спавали у креветима. Ми смо милосрдно пуштали
златну рибицу у реку и кад нам не испуни ниједну жељу. Изгледа, свету
са задњом намером, неприхватљив је тај невероватно искрен начин
обраћања, часно и са поверењем, у коме се не може још дуго бити,
скрушен и погрбљен као врба над реком! Ни наше млеко не може да се сири
непомужено, а од вимена украдено претвара се у горку воду. Ни преданост
и посвећење животу других, што тече сељачком жилом кроз све моравске
летописе, није више радосна поезија ако не може да се запише у обичну
књигу насушног опстанка.

Срце
је већ навикло да колонијално живи, без самоподривања чемером сазнања
да љубав превише узима, децу одводи са огњишта, много позајмљује
комшијама а нема, ни брату дугове да врати. Та моравска суза
прочишћава, јер мора нове да храни, док старо освештава… Река тргне и
усправи, помилује и успава, све даје али иде даље, и све носи…

Зорица Арсић Мандарић

 

0 511 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.229.110 1-
7596 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija izdavaštva PoezijeSRB i PESNIČKI MARATON KCK 2013-10-06 08:57:39

 

Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће учествовати на
САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА 2013 РАСИНСКОГ ОКРУГА са целокупним својим
овогодишњим издаваштвом. Представићемо своје књиге поезије: ДАХ ЖИВОТА
– Саша Збиљић, НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Даница Рајковић и заједничке зборнике
поезије: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА и ЗА МИРИС БОЖУРА. Промоција нашег издаваштва
заказана је за 10.10.2013. године у Клубу КЦК у 17:00. Изволите,
придружите нам се! После промоције дружићемо се на ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ
КЦК!

 

ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ

Погледај брате небо ка југу Тамо где божур цвета из рана
Где заветни сјај облаком дише И рујом вида голему тугу
У име Немање и Душана За љубав наде сунца и кише
Погледај због сна будућих дана Нек ти реч заструји непрестана
Кроз поздрав роду, куму и другу Догодине, код Газиместана
Погледај брате небо ка југу Ту заветни сјај облаком дише

Ослушни звон са спаљеног храма Тамо где светост предака сија
На Косову, срцу душе наше Крст је срушен без имало срама
У колевци српства пошаст клија Просто било сили којом плаше
Ал догореће та свећа вучија Уз ова слова одабрана
Када се зачује са свих страна Догодине код Газиместана
Ослушни звон са спаљеног храма На Косову, срцу душе наше

Нека прође и стотину лета Свануће дан да избрише тугу
Кад радоснице низ лице кану Тамо где божур из рана цвета
Озариће сјај тробојну дугу Српске зоре опет ће да грану

Погледај брате небо ка југу Молитвом за поља разапета
Са вером у моћ праведног света Сачувај речи да не нестану
Па нек прође и стотину лета Догодине на Газиместану

© Љубомир О Вујовић

 

ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА

Копка ме то окретање точка,
под млазом неумитне истине…
Mада време је сад за преча посла,
мада време је за скидање паучине.

Овај свет пун је подвала,
пун је борбе за опстанак голи.
На сваком кораку још једна рана;
зашто ситог глад не заболи?

Илузије потону кад заискри беда.
Идеали склизну ко одјек гласа.
Нико нам слободу на поклон не да,
до слободе много је од крви таласа.

До слободе много је олуја,
а далеки и једини циљ опстанак.
Много тога нестане у вртлогу струја,
много тога човек задржи у себи.

Копка ме то окретање точка,
та неумитна коб судбине.
На крају се ипак све одмота,
нема никад бекства од истине.

© Љубодраг Обрадовић

НА ДРУГОЈ АДРЕСИ

 

По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед шара излоге,
и чежњом небо боји.

 

Пробијају се сунчеви зраци,
кроз крошњасто дрвеће,
стисле се куће са балконима,
обојене ко разнобојно цвеће.

 

Кривудају улице градске,
са једне на другу страну,
сандале стежу ноге
ослушкујем себе саму.

 

Понека сирена засвира
и срце ми патњом следи,
на раскрсници стара кућа,
а успомена моја не бледи.

 

Живео је он некад ту,
и сањао своје снове,
гледао заласке сунца,
и меркао путеве нове.

 

Накривила се сад стара кућа,
понеки цреп путању направи,
у дворишту расцветала коприва,
својим додиром мени се јави.

 

Мирис старе липе,
прави на души сенке,
вртећи прошле слике
и чежњу зелене смреке.

 

Двориште зеленилом теши
док шапуће приче прохујале…
Он станује на другој адреси,
ја још живим успомене одзујале.

 

© Даница Рајковић

 

Саша Збиљић говори своју поезију из књиге ДАХ ЖИВОТА у издању
Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ

 

ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ

 

Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.

 

Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.

 

Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.

 

Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.

 

Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.

 

Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.

 

© Саша Збиљић

 

 

 

2 836 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7597 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija izdavaštva PoezijaSRB – Sajam knjiga Kruševac 2013-10-13 19:54:57

 

Млада промотерка књиге ЗА МИРИС БОЖУРА

 

Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je учествовало на
Сајму књига и издаваштва Расинског округа *РАСИНСКИ ЦВЕТ 2013* са
целокупним својим овогодишњим издаваштвом. На сајму су изложене и на
посебној промоцији представљене књиге поезије: ДАХ ЖИВОТА – Саше
Збиљића, НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Данице Рајковић и зборници поезије:
ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА и ЗА МИРИС БОЖУРА. Промоција издаваштва ПоезијеСРБ
одржана је 10.10.2013. године у Клубу КЦК у 17:00.Наравно у
првом плану је била промоција зборника родољубиве поезије *ЗА МИРИС
БОЖУРА* и то је била друга промоција у Крушевцу. На промоцији књиге ЗА
МИРИС БОЖУРА учествовали су песници: Биљана Бабанић, Далибор Ђокић,
Никола Стојановић, Саша Збиљић, Вељко Стамбилија, Борисав Бора
Благојевић, Милка Ижогин, Радмила Милојевић, Зора Митровић, Душанка
Ерић, Слободан Ивановић, Олга Манчић Лодика,Горјана Ана Дабић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Прилику
је искоришћена и за уручивање специјалне БЛАГОДАРНИЦЕ Биљани Бабанић из
Параћина као признање за квалитет њене поезије на међународном конкурсу
*ЗА МИРИС БОЖУРА* који је финансијски подржао Град Крушевац. (Вест припремио Љубодраг Обрадовић.)

Биљана Бабанић са Благодарницом ПоезијеСРБ

ПРЕСВЕТА

Скупљам те са свих страна, расуту,
корење негде другде жили,
скупљам у мисли, у очи, у сузе, у бес,
кроз векове у трен,
Пресвета. Свијам те дрско у недра распукла,
семе ти негде другде клија,
свијам у заставу, у крв, у кости, у млеко,
кроз векове у трен,
Пресвета.

Стављам на рану, на плећа нејака,
божур црвене боје нема,
стављам у земљу, у оца, у брата,
у заклетву, за сина,
кроз векове у трен,
Пресвета.

Поклекоше, посусташе, распродаше,
одрекоше, предадоше, не дадоше,
па ти нигде, жалости, не стану,
до у срце, до у песму,
Пресвета.

© Биљана Бабанић

Препуни клуб КЦК на промоцији издаваштва Поезије Срб

Промоцију су водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

Прво је представљена књига ДАХ ЖИВОТА – Саше Збиљића…

… затим књига поезије НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – Данице Рајковић

За музички тренутак били су задужени Милан Милетић и Бранко Симић

Никола Стојановић

Далибор Ђокић

Вељко Стамболија

Борисав Бора Благојевић

Милка Ижогин

Радмила Милојевић

Зора Митровић

Саша Милетић

Душанка Ерић

Олга Манчић Лодика

Горјана Ана Дабић

Слободан Ивановић

 

0 551 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.197.77 1-
7598 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZLATAN BOR U KOTEŽU – Eleonora Luthander 2013-10-13 21:59:45

 

ZLATAN BOR U KOTEŽU

 

Milivoju Anđelkoviću

Isplaka se ovo drvo
predamnom!

Gradsko zelenilo brani
ovom žestokom momku
da mi golica prozore
ali me on tajno
ipak nosi na Planinu
da dišem
svaki dan © Eleonora Luthander

1 643 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.233.75 1-
7599 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TRAŽIM TE – Milisav Djurić 2013-10-18 18:59:40

 

Тражим те

Тражим те у хладним ноћима,
у заспалој машти,
роси ока,
нашим неоствареним сновима. Тражим те у замагљеним очима,
у мирису
на јастуку што оста,
пепељари која тугу скрива…

Тражим те
у свакој изговореној ријечи,
ћутању, немиру,
док срце разбија и лијечи.

У свакој пахуљи те тражим
када, онако,
њежна и мека падне на бријег.
Зато…Не волим зиму,
јануар…Ни снијег.

Све док те тражим нада постоји.
Можда у роси априлског јутра…
Док ти се надам лакше ћу проћи
тугарно јуче у ведро сутра.

© Милисав Ђурић

 

1 809 0 milisav 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.233.75 1-
7600 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PLES DEMONA – Lepa Simić 2013-10-18 19:06:35

 

PLES DEMONA

Proteran si sa skladišta piva
i vinskih podruma
zaboravljen od svih
osim demona
koji po tvom gumnu skaču Na slikama si sve tanji
u kaputu od grubog štofa
Crno-sivi šal visi na tebi
kao da je amajlija

Ne izlaziš
iz iznošenih cipela
blatnjavog djona
A misliš
da si dotakao nebo

Spusti se na zemlju
Smeje ti se galaksija

©Lepa Simić Cirih

 

0 561 1 LepaSimic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.233.75
7601 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HARMONIJA SREDNJEG DOBA – Ratka Bogdan-Damnjanović 2013-10-18 19:47:52

 

ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,
баш као путник
на кривудавом путу који предстоји,
лаког стопала и ваздушастог хода,
чинећи тако пут
за светлост да продре. Сунце је у зениту
као ватрена лопта у подне
Тачно је дванаест часова
И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ
И морам да побегнем
од тога да будем заробљена у овом тренутку,
као Пепељуга у поноћ,
пре претварања кочије у бундеву
да се спаси оно што се спасти још може.

И блажено јурим
у пољу злата
моји снови позлаћени
Осећања неподељена.

Чаша до пола пуна
пенушавих перли бисера,
латица ружиних цветова
и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху
попут дуге од пољубаца,
неограничени поклон љубави
и звуци божанске симфоније
сви заједно стопљени
у мојој средовечној хармонији.

© Ратка Богдан Дамњановић RatkaBD

 

2 1235 0 RatkaBD 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.157.119 1-
7602 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAVNICA I ŠVALER – Života Trifunović 2013-10-18 22:46:50

 

ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР

Овде сам, за Вас записао,
истину праву и целу.
Било је то близу Јастрепца,
у  лепом планинском селу. Одхранила мајка сина
и срећно га оженила.
Баш по свом укусу,
снају је добила.

Али млада снајка,
на селу живети не жели.
И после краћег убеђивања,
са мужем се у град пресели.

Убрзо поста пословна жена,
у државној фирми ради.
Почеше и удварачи да прилазе
и она поче животом да се слади.

Баш по свом укусу,
једног типа одабрала
и нове љубавне чари
са њим је упознала.

А око Петровог дана,
муж јој се родитеља ужелео.
Ићи ће на славу са женом
и мисли кога би још повео.

Наравно, треба се за превоз снаћи.
Тог задатка се жена прихвати,
па као искусног шофера,
свог швалера упаради.

И стигоше они у родно село.
Родитељи срећни, снаја се упреда…
А швалер је стално и крадом,
испод ока помно загледа.

Јела и пића на слави увек доста,
расположење никад боље…
Једино швалеру сви непознати…
Изашао на терасу зле воље.

Па снајци онако нервозан,
у пролазу на уво шапуће,
да разбију досаду
и прошетају се иза куће.

Муж, свекар и свекрва су ту,
изгледи за љубав су тако мали.
Но сети се снајка и запита свекрву,
има ли неки посао у штали.

Нема ћеро, све сам поредила,
свекрви мило, па прозбори.
Али, ако те баш не мрзи,
ти иди, па овце затвори.

Снајка је тај понуђени посао
са задовољством дочекала.
А швалер поскочи са столице
да његова помоћ не би изостала.

Једино свекрва заборави да каже,
како стари ован хоће да бије.
Изненадила је оволика ревност,
а мислила, снајка вредна јој није.

Само што су замакли у сењак,
на страсни посао се дали.
Овако добијену шансу,
ни за шта не би прокоцкали.

Сави се снајка, сукњу на леђа
и ухвати се за мотку испод стога…
А он смуљи коцкасте гађе
и упери у њу ђогата свога.

Поче швалер задњицом да мрда,
као сплав кад на таласима плива.
А ован га из прикрајка посматра,
па помисли, он то њега изазива.

Рогоња је одлуку брзо донео,
залете се и удари из све снаге.
Снајка зна како јој је било,
а швалер није устао без тољаге.

Затим је са муком подигао гаће
и до плота једва дошао…
И да би прикупио снагу,
за коц се дуго држао.

Некако се дотетурао до аута,
говорећи да га препала мука…
Зна, мора хитно кући,
ако се дозна, пући ће брука.

Трагично се заврши овај излет,
снајка се много препала.
Ова љубавна авантура,
није јој по плану испала.

Швалер, ко највећи трагичар
помоћ лекара хитно потражио.
Дуго је био на боловању,
чак и кућну негу добио.

А муж се и даље шепури,
не сазна се увек истина.
Рогови му не сметају ни мало,
јер и не зна да их има.

Једино ован, као победник прави
и даље поносито у стаду стоји…
И чека неког новог изазивача,
доказао је да никог се не боји.

© Живота Трифуновић

 

1 800 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.211.89 1-
7603 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAHVALNICA – Tanasije Ilić 2013-10-19 23:00:22

 

 

ZAHVALNICA

Pišem ovu zahvalnicu
Kao svetu poslanicu
I šaljem je vama svima
Rodoljubi -svud nas ima. I ja sam ti golać goli
Koji svoju zemlju voli
Ovo moje mesto malo
U kojem je vreme stalo.

Kao da je na kraj sveta
Gde još nema interneta
Gde nam petli jave zoru
Gde volovi još oru.

Gde se ručno žanje klasje,
Gde običaj svaki zna se,
Gde još melje vodenica,
Gde se kuva varenica,
Gde se ljudi pesmom leče,
Tako život ovde teče,
Pod okriljem kulta etno
Siromaštvo, ali sretno!

© Tanasije Ilić

 

Poštovani,
šaljem vam ovu zahvalnicu,zahvaljujem vam se što su moje pesme našle
mesto u zbirci ”Za miris bozura”. Nadam se da će biti još konkursa sa
nekom drugom temom. Ja bih imao predlog, ukoliko za to postoji ima
sluha, a to je na temu Ljubav-Ljubavi. Ili još originalnije, na temu
”bela kuga”. Koliko god mi bili rodoljubi, i koliko god mi voleli
svoju zemlju, mislim da je to najveća rak-rana koja tiho urušava i
razara ovu zemlju i gde najviše ponire baš tu. Mi pesnici, ne možemo
rešiti taj problem, ali može se skrenuti paznja na njega koliko-toliko.
Svedoci smo sve više pustih sela, zatvorenih škola, nažalost sve više
praznih varoši i manjih gradova.Pozdav Tanasije Ilić

 

0 834 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7604 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ponornica – Branka Zeng 2013-10-19 23:03:43

Ponornica 

Nekud su otišle,
nestale, ili su se s’krile,
iskrice, one što seti ne daju
oko da zasuze. Tišina, kao oblak dok Suncu
mrači pogled oboren,
k’ dubinama krene se
zaboravljenima, pružene ruke.

Samo da kiše ne padaju,
trag povratku da ostane.
Kao kad se otkotrlja klupče,
raspetljaji da budu jasni.

A one,
kad reše zagonetku, povratak,
život, hoće li biti u istom sjaju,
jesenjeg jutra i kapima rose na listu?

© Branka Zeng

2 708 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7605 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano REKLA SI – Radomir Todorović Rade 2013-10-19 23:07:40

REKLA SI

Rekla si dodji, čekam te, nemoj da kasniš,
ne volim biti sama na stanici, a kasno je,
oni što prodju, zuriće u mene a to ne volim,
gledaće u mene ako budem šetala ili sedela,
biću i sebi sumnjiva, nekako jadna i prljava,
kao devojka na uglu u izlogu jeftina haljina. Smejala do suza mojim šalama i pričama
pričao sam ti o sebi da ne umem da ćutim,
nisi verovala mojim pričama, obećanjima,
rekla si sve priče su iste, izgovori su slični,
svi koje znam su mi kao neki stari tragovi,
na kraju su mi svi prijatelji ili dobri drugovi.

Baš se pogodio i dan da se vidimo, zar ne,
nešto danas deluješ umorno i neispavano,
više mi ćutiš i sediš zamišljen nego obično,
hoćeš li reći gde si, tamo da te pronadjem,
dok popijem kafu i popušim ti mi sve kaži,
ko je danas bio kriv, šta te sve nerviralo.

Nas dvoje smo zajedno i u svemu drugačiji,
razlikujemo se od svih parova i starih ljubavi,
suviše mi je malo vremena da te upoznam,
možda bi se oko nečeg razišli i ti se naljutio,
možda ćeš u meni videti senku druge devojke,
videti mene kao nju u nekim starim pričama.

Ponekad stičem utisak, da sumnjaš u mene.
da mi malo veruješ, da me polako napuštaš,
u mislima sam pogubljena i tako nesigurna,
slušaš li ti mene kada ti kažem da ćutim,
o ljubavi i o sebi uopšte malo bi da govorim,
nekako se potrošim ja bih da sve to osetim.

Znaš govorila sam često ovo sve nije za mene,
i te veze su mi bile dosadne, nekako traljave,
sa tobom sam kratko i imamo malo vremena,
šta znaš možda bi ti dosadila ili bi te nervirala,
koliko će mo mi trajati ne znam ni ja sama,
suviše malo smo vremena a nemamo ni izbora.

Ej, gde si ti, gde si se pogubio, sedi do mene,
zašto seo si preko puta, daleko si od mene,
danas sam i ja trčala, i baš sam se umorila,
vidiš kako ja zevam, i patike su mi prljave,
nisam se ni tuširala, pet puta se oznojila,
pošla sam malo ranije a kiša je već padala.

Danas smo bili kratko, malo smo se i ljubili,
znam te, ti bi se i na ulici samnom ljubio.
U restoranu piće popili i držali se za ruke,
dok su pored nas prolazili neki drugi parovi,
pogledala si na sat i svoje pristigle poruke
devojke preko puta su se glasno smejale.

Idemo. Naše vreme je kao pesak iscurelo,
platili smo račun, obukli se i polako izašli,
dok dodješ do kuće trebaće ti više vremena,
ja ću već biti u kući, lepa, čista i okupana,
čućemo se ujutru, ako se ti ne uspavaš,
zovi me na mobilni znaš da fiksni ne radi.

© RADOMIR TODOROVIĆ

0 449 0 radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7606 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUNCE BOJE MEDA – Zlatko Knežević 2013-10-26 08:42:45

  

SUNCE BOJE MEDA

Boje meda Sunce zađe
boje meda su kose tvoje.
Kose med’ne mi najslađe.
Medom pišu ime moje. Boje meda Sunce zađe
kad ljubih ti usne med’ne.
Med’ne usne od meda slađe
i oči plavlje od vode led’ne.

Boje meda Sunce zađe.
Usne rujne boje vina.
Hvalim Boga što mi te dade
i što mi prija ova medovina.

© – Zlatko Knežević

0 474 0 ZlatkoK 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.234.250 1-
7607 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKI MARATON KCK 2013 2013-10-27 15:19:34

 

Другог
дана Сајма књига и издаваштва Расинског округа *РАСИНСКИ ЦВЕТ 2013*,
10.10.2013. године у Клубу КЦК одржан је *ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК*, који
је и ове године побудио велико интересовање песника из Београда, Ниша,
Параћина, Ћуприје, Треботина, Кобиља, Ражња и наравно Крушевца. Циљ и
овог песничког маратона био је ширење идеје поезије и пре свега сусрети
и дружење песника. Жири који је радио у саставу Борисав Благојевић –
председник, Јелена Протић-Петронијевић, Далибор Ђокић, Никола
Стојановић и Љубодраг Обрадовић је и ове године имао тежак задатак да
од одличних изабере најбоље песме. Колико је у томе успео судићете Ви
кад прочитате све песме које су се такмичиле и време својим протеком… Дакле
једногласним одлукама жирија победио је Дејан Ристић из Крушевца, други
је био Душан Живковић из Београда, а трећи Милош Горан Минић из Бруса.
Захвалнице су добили: Дајана Цветковић из Крушевца, Слободан Ивановић
из Параћина, Данило Банзић из Ћуприје и Миодраг Глигоријевић Миган из
Параћина.

Жири Песничког Маратона КЦК 2013:  Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић,
Борисав Благојевић – председник, Далибор Ђокић и Никола Стојановић


Дејан Ристић из Крушевца – победник Песничког маратона КЦК 2013
Никола Стојановић

Далибор Ђокић

Бора Благојевић

Јелена Протић-Петронијевић

Љубодраг Обрадовић

Светлана Ђурђевић

Владислав Перић – Параћин – (недостаје слика)

Данило Банзић – Ћуприја

Ђорђе Петковић

Душан Живковић

Живојин Манојловић

Дајана Цветковић

Тања Милојевић

Слободан Ивановић

Милка Ижогин

Бора Видојковић

Слађана Бундало

Градимир Карајовић

Зорица Станковић

Саша Милетић

Томислав Симић

Југослав Ристић

Дејан Ристић

Ана Бербаков

Кристина Јанковић

Горјана Ана

Драгана Марковић

Душка Ерић

Даница Рајковић

Биљана Бабанић

Матилда Јанковић

Горан Минић

Гордана Миљковић

Животије Поповић Поп

Југослав Ристић

Олга Манчић

Саша Збиљић

Јасмина Ан Јовановић

Слободан Јовановић

Живота Трифуновић

Душан Ружић

Слађана Манџукић

Мила Марковић

Јована Пантић

Миодраг Глигоријевић Миган

Дејан Петровић Кенац

Радмила Милојевић

Мирко Стојадиновић

0 528 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7608 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige – OČI PUNE NESANICE – Goran Minić 2013-10-27 16:15:08

 

У
Клубу КЦК је 10.10.2013. године у оквиру Сајма књига и издаваштва
Расинског округа *РАСИНСКИ ЦВЕТ* представљена књига Горана Минића из
Бруса *ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ*. О књизи су говорили: Вељко Стамболија,
Далибор Ђокић и Љубодраг Обрадовић. Стихове из књиге читали су, Ана
Бербаков, Никола Стојановић и Јелена Ђорђевић, која је и осмислила и
водила промоцију, а за музику је био задужен Мики Петровић.

Далибор Ђокић, Јелена Ђорђевић, Горан Минић и Вељко Стамболија
Љубодраг Обрадовић


Ана Бербаков


Никола Стојановић


За музику је био задужен Мики Петровић

0 536 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.221.8.114 1-
7609 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano To ljubav zbori u tebi duboko – Lepa Simić 2013-11-02 19:53:00

 

 

 

 

To ljubav zbori u tebi duboko

Tu si
kad sam dobro i
kad me nešto boli
ranjenu neguješ me ti

Tu si
da me vratiš iz ćutnje
lepotom duše priviješ na grudi
nadješ načina
da se ne osećam kao napušteni grad Neznam kako se ljubav kaže

Znam samo
da sve ružno oblačiš u lepo
i stavljaš mi na dlan

Ljubav zbori iz tebe duboko
gde si bio svih ovih godina

© Lepa Simić

 

2 613 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.234.250 1-
7610 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA MIRIS BOŽURA – Promocija knjige u Leskovcu – 06.11.2013. u 18:00 2013-11-02 19:56:07

 

У
просторијама Центра за економику домаћинства из Лесковца 06.11.2013.
године одржана је промоција два зборника поезије: ЗА МИРИС БОЖУРА и
ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА. Оба зборника у 2013. години објавило је Удружења
песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. У првом делу промоције
промовисан је зборник родољубиве поезије ЗА МИРИС БОЖУРА који је
одштампан уз финансијску подршку Града Крушевца, а у другом делу
зборник ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА. На промоцији су поред Горице Станковић и Зорана
Јовановића из КК ПАРАБОЛА из Лесковца, домаћинa ове промоције, своје
стихове су говорили и и песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ђурћевић, Мића Живановић и Душка Ерић. У музичком делу
програма наступили су ученици музичке школе *Станислав Бинички* из
Лесковца: Давид Костић – гитара, Јована Јовановић – флаута и Даница
Илић – флаута.

Зоран Јовановић, Мића Живановић, мр Душка Ерић, Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ћурђевић и Зоран Николовски

 

ЦРНЕ ВРАНЕ Летеле су црне вране и гледале са висине оноћиле беле дане криле Сунце када сине. Грмело је муња севну капље туга место кише дедовину нашу древну црне вране уништише. Гакале су на облаку и топиле ледне горе саплитале у кораку господари нове зоре. Плаче небо лелек вије завијени сви у тугу Косово нам битку бије под облаке тражи дугу. Молила се Грачаница молитву су чули Свеци да нестане црна птица умире се наши преци. Да л’ без снова сада спава зуб времена да л’ га мучи Шар планина подрхтава док Бистрица сетно хучи. © Горица Станковић

МОЈ СРБИНЕ Звоне звона с Раванице одјекује Поморавље пробуди се, мој, Србине, уздиже се Православље! У Рашкој је Милешева крај Краљева Студеница дигни главу, мој, Србине, нек те чува Грачаница! Лешје, Градац, Сопоћани и Манастир Манасија памти добро, мој Србине у њима је историја! Вратна, Бањска, Црна Река сваки српску причу прича буди храбар, мој, Србине од Немање – Србљу, Жича! Прохор Пчињски, Раковица, Љубостиња, Градац, Острог слави славу мој Србине Патријарха чувај свог! Звоне звона с Хиландара где се чува Светосавље свом корену окрени се чувај, брате, Православље! © Зоран Јовановић

 

 

0 2098 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.216.196
7611 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POEZIJA ŠVEDSKE I REPUBLIKE SRPSKE U KRUŠEVCU 13.11.2013. 2013-11-09 10:03:27

 

 

 

ДЕО 1 – ПРОЧИТАЈТЕ ЧЛАНАК ДО КРАЈА И ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ЗАПИС ДОГАЂАЈА!

Догодило се у Крушевцу, поетско вече за незаборав (13.11.2013. године у
Белој сали КЦК), када је Културни центар Крушевач представио
крушевачкој публици поезију Елеоноре Лутхандер, рођене крушевљанке која
сад живи у Стокхолму у Шведској и поезију Милана Кузмића из Добоја,
односно Републике Српске.

На самом почетку поетско-музичког
програма, уручена је награда Милану Кузмићу за освојено друго место на
међународном конкурсу родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* који је
реализован уз подршку Града Крушевца. Награду је уручила Зора Митровић,
члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а Милан Кузмић
је примио награду и прочитао награђену песму *КОСОВСКЕ СЕОБЕ*. Када смо
већ код књиге родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* која је одштампана
уз финасијску помоћ Града Крушевца, Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ је одлучило да поклони по једну књигу свим школама Града
Крушевца, односно Расинског округа. Поклон је уручио Мића Живановић –
председник оснивачке скупштине Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а
одлуку о награди и књиге је примио Зоран Асковић, начелник школске
управе Расинског округа.

У наставку вечери своју поезију
представили су песници Елеонора Лутхандер и Милан Кузмић. Учешће у
промоцији узели су и Љубодраг Обрадовић и Јелена Протић-Петронијевић
који су осмислили и водили промоцију, Вељко Стамболија, Љубиша Бата
Ђидић, Мића Живановић, Никола Стојановић и Зора Митровић као учесници,
Бранко Симић, Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић – као релизатори
промоције, а Етно група *СМИЉЕ* из школе Јован Јовановић Змај из
Мудраковца била је задужена за музички тренутак. Програму су поред
бројне публике присуствовали и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић и
Зоран Асковић, начелник школске управе Расинског округа.

Елеонора Лутхандер и Милан Кузмић

 

 

 

БЕОГРАЂАНКА Сваки дан се пењем На Кинески зид Новог Београда Живим привремено У једном осветљеном Квадратићу Србија је моја мајка Косово је моја снага Београд је моја дрога Победник на Калемегдану Мој први и последњи И једини љубавник Сремска кобасица је Моје животно осигурање Ја сам шведски сто у Београду Ја сам Београђанка У Стокхолму © Елеонора Лутхандер Стокхолм – Шведска

КОСОВСКЕ СЕОБЕ Небеска кришка срмом ноћ растаче песма цврчака Дечане сетом успављује. Капљу векови, у вечност иконе облаче распамећен ветар звоном зору најављује. Из даљине зверске очи мржњом Косово грабе, разјапљене чељусти видике ждеру змијским отровом снагу слабе, а ђавољим крилом руше цркву и веру. На прагу црвен петао, донесе дан у диму и пепелу, демонске силе некрстом убијају Српство у прогону. На дар дарују избегличку ципелу, док немани звона разбијају и ломе икону. Из сузе мајке Србије врисак кости прадедовске крв леди. Ко Косово тражи, тај хоће Ћеле-куле да зида, Срби,будите испосници у беди, ал` не дајте светло духовног вида. Крвавих сеоба српских било је и биће од Чарнојевића па до Солуна, и увек Српство рађа Обилиће што враћају огњишта уз музику плотуна. © Милан Кузмић – Добој

 

 

 

ДЕО 2

ДЕО 3

Јелена Протић-Петронијевић, Милан Кузмић, Елеонора Лутхандер и Љубодраг Обрадовић

 

Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу

Дођи на књижевно вече (13.11.2013. у 19:00, Бела сала КЦК) није важно у
колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи,
снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или
слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе
ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би
била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте
шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима
фасцинира вјерне поклонике.

 

Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још
једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље
тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама
пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће,
само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно
схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на
свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од
ироније и самоироније.

 

”Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.”

Елеонора новинарску досјетку да ”оно што није објављено у Политици
није се ни догодило”, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању
и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али
и поред тога она зна ”да пасош не чини човјека”, па макар био и
шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.

 

”Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
међу ногама
чувај Ело тело”

Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора,
искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански
стид и тобожњи срам у стилу ”а шта ће рећи комшије”. У браку између
лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а
тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров
оваквим друштвеним појавама.

И кад пјева о љубави, ова српска
пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни
духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.

 

”Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе”

Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у
њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско
увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица,
печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан
неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит
начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и
мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се
он сусреће и суочава.

 

Вељко Стамболија

 

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ Крушевац, 13.11.2013. године
поезија.срб ; www.poezijascg.com ; www.poezija.rs Mejl: pesnik@poezija.rs

ШКОЛСКОЈ УПРАВИ РАСИНСКОГ ОКРУГА
Начелнику

Поштовани, Као знак захвалности за подршку Града Крушевца Међународном
конкурсу родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* поклањамо Вам 52 зборника
родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА* са молбом да их проследите свим
школама у Расинском округу. Овим чином се захваљејемо и одсеку за
Друштвене делатности Града Крушевца на сарадњи и сугестијма у
реализацији овог пројкта.

Књигу Родољубиве поезије *ЗА МИРИС
БОЖУРА* објавило је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца уз
финансијску подршку Града Крушевца и подршку Културног центра Крушевац,
Крушевачког позоришта и Удружења грађана *Слободиште* као партнера који
су подржали овај пројекат. У очекивању успешне сарадње у будућности,
срдачно Вас поздрављамо.

 

Председник УО ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

0 766 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.234.66
7612 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poetski kutak – Radio emisija Radija Kruševac i PoezijeSRB 2013-11-09 19:38:19

Песнички кутак РТК – ПоезијаСРБ

 

Радио емисија 
&

 

ПРВА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 05.10.2013. У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА
Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

 

Na ovoj strani nas očekuje reemitovanje Radio emisije RTK Pesnički
kutak koja se realizuje od strane Radija Kruševac i Udruženja pesnika
Srbije – PozijaSRB iz Kruševca. Uživajte u lepoj poeziji… 2 820 1
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 95.180.62.213 7613 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano
POBUNA – SVETLANA BIORAC-MATIĆ 2013-11-16 19:33:20

 

POBUNA

Iz pećine izašle su ale,
predsednika svoga izabrale.
-Predsedniče počuj muke naše,
ovi ljudi S’ nama decu plaše. Stoga hitno tabak da se piše
sa nas ova ljaga da se briše,
kod toliko pošasti svih reda
plaše decu da ih ala vreba.

Nema takvog stašila iz priče
kao ovih što na ljude liče,
ni nemani tako strašne ćudi
ko što neki imaju je ljudi.

Kad ste čuli da je neki tata
nastradao zbog alinog rata,
il’  još gore da je neman neka
fijuknula bombom na čoveka? –

Iz pećine izšle su ale
u odbranu sopstvenu su stale.
Deč’ji svet se moli da presudi:
Ko ih plaši – ale ili ljudi?

© Svetlana Biorac Matić

1 782 0 Larra 0 srpski 0 0 0 5 1 95.180.62.213 1-
7614 15 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Književni konkursi – KK Velimir Rajić Aleksinac 2013-11-16 19:40:06

 

 

 

KNJIŽEVNI KLUB “VELIMIR RAJIĆ” IZ ALEKSINCA
RASPISUJE
TRADICIONALNI PESNIČKI KONKURS

Konkurs je podeljen u dve kategorije.

• I kategorija PESME NA SLOBODNU TEMU, ne duze od 24 stiha
• II kategorija PESME INSPIRISANE LIKOM I DELOM VELIMIRA RAJIĆA, ne duze od 24 stiha.

 

Pravila konkursa:

• a)Na
  konkusu mogu učestvovati svi pesnici širom sveta s tim da ako se
  javljaju sa drugih govornih područja radovi za konkurs moraju biti
  prevedeni na srpski jezik.
• b) Na konkurs se šalje jedna pesma
  ( važi za obe kategorije) podpisana šifrom, sa rešenjem šifre i
  konktakt adresom/telefonom u posebnoj koverti, zatvorenoj i prilozenoj
  uz rad/radove
• c) Jedna pesnik sa po jednim radom moze učestvovati u obe kategorije.
• d) Pesme ne smeju biti objavljivane niti nagrađivane na dosadašnjim konkursima našeg kluba.
• e) na konkursu mogu učestvovati pesnici stariji od 18 godina.
• f) radovi se šalju isključivo putem pošte.

 

NGRADE:

• Za
  I kategoriju dodeliće se tri nagrade ( I,II,III) i nagrađeni autori će
  biti darivani prigodnim umetničkim radovima, knjigama i diplomama.
• U II kategoriji dodeljuje se POVELJA “VELIMIR RAJIĆ” najuspešnijem pesniku čiji rad bude pobedio u ovoj kategoriji.

 

NA KONKURSU NE MOGU UČESTVOVATI ČLANOVI KNJIŽEVNOG KLUBA “VELIMIR RAJIĆ” IZ ALEKSINCA

ROK I ADRESA

• Rok za slanje radova je od 1 novebra 2013.godine do 31. januara 2014. godine
• Radovi se šalju na adresu:

 

Književni klub “Velimir Rajić”
ul. Dušana Trivunca 15
18220 Aleksinac.

Radovi čiji autori ne budi ispoštovali pravila konkursa biće diskvalifikovani.

Proglašenje pobednika biće početkom aprila, a dodela nagrada sredinom maja na PESNIČKIM SUSRETIMA ALEKSINAC 2014 god.
0 612 0 Larra 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7615 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NIKO KAO JA – Radomir Todorović 2013-11-16 19:48:12

NIKO KAO JA

Niko kao ja ne podiže i ruši izmedju
mostove i zidove ćutanja čekajući noć
za snove sa starim mačem u grudima.
Mislim na tebe i kada mi okreneš ledja.
Gledam u sat i ako znam da nećeš doći. Niko kao ja nije čuo glas grlice i video
tvoj pogled srne dok ćutiš i odsutna si.
Imam strah kao znak da ti nisam drag.
Podsećam te nije teško biti tebi odan
i rob tvojoj ljubavi dok te još volim.

Niko nije kao ja paničar ako se ljutiš
i hladno mi pišeš poruke o rastanku.
Imam srce i dušu lomljiviju od stakla,
vraća se gde smo se prvi put poljubili
pod satom, verujući da ćeš se pojaviti,

Niko kao ja nije toliko puta slagao svoju
ljubavnu slagalicu tražeći oblike i boje.
Kuda da krenem da bi stigao do tebe ?
Da li pravimo kolaž i lepeći ilustracije
kao omaž ljubavi koja nas prođe ?

Ne mogu više u prošlost, misli odbacim
one se vrate u mene kao prašina u lice.
Sećam svih naših uzaludno potrošenih reči
i bezbrojnih propuštenih trenutaka sreće.
Znam neće me nikada proći bol i ljubav
i ako se više za tebe ne borim…

– Radomir Todorović

0 488 1 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 95.180.62.213
7616 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ko se hvali sam se kvari – Branka Zeng 2013-11-16 19:51:42

Ko se hvali sam se kvari

Kaže narod, a kad’ narod kaže…
Nastalo vreme neko čudno
ne mora niko za nikog da kaže,
da pohvali, da pokudi i osudi…
to može, ali malo koristi od tog’
hvala kada je u pitanju, to Vam se
svako, ili skoro svako, hvali sam. Nije to ni tako „loše“
što bi se mučili da pohvatamo,
sve rabote i dobrote tamo nekih
znanih i neznanih, lepo nam sve na tacnu
servirano, na nama je da gledamo i slušamo,
a da progovorimo, to i ne moramo…
na toliku hvalu šta još kazati,
ma ko bi se inače i osvrnuo na reči naše.

Vreme svoju prolaznost ima
sad oni što se samo-hvale,
kritiku onima što su se hvalili upućuju
tako sebe još više ističu,
dela su sujeta prazna
uspeh je, i kada se uz pomoć iznude postigne
važno je vrh dostignuti,
ko više to bolje a merilo vrednosti,
ma to ne postoji, kreira sa po trenutnoj volji!

©-Branka Zeng

4 889 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 95.180.62.213 1-
7617 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prikazi knjiga – TAJNE TAJKUNSKOG DLANA – Saša Miletić 2013-11-16 19:56:22

Љубодраг Обрадовић – РЕЖИМ НА РЕЖИМ – Приказ књиге афоризама – ТАЈНЕ ТАЈКУНСКОГ ДЛАНА – Саше Милетића

 

Увек
кад сам у прилици, ја напоменем, да о сваком уметничком делу, па били
то и афоризми, најбоље говори само дело… Зато сам одмах по читању
прве књиге афоризама Саше Милетића *ТАЈНЕ ТАЈКУНСКОГ ДЛАНА* направио
свој избор афоризама, да они сами испричају читаоцу своју причу о Саши
и његовом афористичком првенцу. Ја ћу ту причу само мало допунити и
уобличити, јер сви прикази и критике самом делу не могу да помогну.
Могу само, ако су позитивни да дају крила писцу да настави започети
рад, а ако су негативни моги имати двоструко дејство: да подстакну
аутора на већи рад и усавршавање, или да у њему убију и оно мало воље
за стваралаштвом и упуте га у друге воде. Следи мој избор афоризама…

Није код нас све црно.
Ту је бела застава.
***

Довели су нас до амбиса.
Даље ћемо сами.
***

Највеће промене у Србији
претрпела је историјска читанка.
***

Данас се бајке највише
причају одраслима.
*** Радници су у сукобу интереса.
Просе и од предузећа и на улици.
***

Господе, не опраштај им,
знају они шта чине.
***

Наше школство јесте бесплатно,
али су нам професори скупи.
***

Реке су нам биле бистре.
Све док неки нису опрали руке.
***

Режим на режим.
***

Од капитала имао је само Марксов.
***

На свирали Европске уније,
Србији је припала задња рупа.
***

Мој шарпланинац је расиста.
Лаје на све друге расе.
***

Овде се једном живи, а више пута мре.
***

Где ја падох ти продужи,
рече мафијаш сину.
***

Затвор је за преступника сигурна кућа.
***

Како срећа да ми покуца на врата?
Живим на улици.
***

Бабу сам некако прежалио,
али је њена пензија за мене
ненадокнадиви губитак.
***

Да ми није стао сат,
дочекао бих својих пет минута.
***

Не зна зора коме све свиће.
***

Што је мираз већи, све се више воли.
***

Њих двоје ускладили су сексуалне односе,
по принципу лизни ме да те лизнем.

 

Сваки
избор, па и овај мој избор, лични је избор и не мора ништа да значи,
али за данашњи убрзани инстант живот, може да буде олакшање за читаоца
и да му уштеди напор да прави свој могући избор, а може и да га управо
на то подстакне. Мада ово није избор за лепотицу краја, ја ћи ићи до
краја и из овог ширег спекра одабраних, прогласити најлепше афоризме,
дакле мис и две пратиље.

• Најлепши по мени је афоризам *Режим на режим*.
  Зашто? Зато што је најкраћи од одабраних афоризама и зато што је вечан!
  Како вечан? Јер, за све невоље и недаће које нас (народ) у животу прате
  крив је режим, односно власт. Још од правог робовског поретка, па до
  овог данас демократског ропства. А где смо ту ми? Питамо ли се ми за
  нашто, или нам преостаје само режање. И шта режање мења? И може ли да
  мења? И кад се робови уједине нису једнаки, опет имају своје трибуне,
  дакле власт, па је режање на режим вечни процес, све док и сами не
  освојимо врх власти, па на нас зареже…
• Одмах иза најлепшег је други, тј. прва пратиља, афоризам * Како срећа да ми покуца на врата? Живим на улици!*. Пролетерски!
  Ово је у ствари прапочетак за настајање првог афоризма. Овде је бес
  освојила цело биће човека који има своје снове, али до њих неће доћи
  јер тако је записано… И шта му преостаје него да зарежи.
• Трећи, одмах иза прва два, је афоризам *Њих двоје ускладили су сексуалне односе, по принципу лизни ме да те лизнем.*, јер на крају увек буде неки секс – увек неко најебе. Тај принцип *Лизни ме да те лизнем* је
  тако одомаћен у нашој српској стварности, тако да сам дуго био у дилеми
  да ли да овај афоризам попнем на пијадестал и доделим му прво место у
  овом мом избору. Одустао сам после дубље анализе, јер и овај и готово
  сви афоризми у књизи Саше Милетића *ТАЈНЕ ТАЈКУНСКОГ ДЛАНА* су били само подстицај за настанак првог афоризма *Режим на режим*.

 

У свом приказу ове књиге названим ПРВЕНАЦ КАО НАЈЉУЋА РАКИЈА
Ивко Михајловић, познати Крушевачки афористичар написа да је у овој
књизи више сатире него хумора и ја се са тим мишљењем у потпуности
слажем. Саша Милетић, песник у души, није могао, пишући афоризме побећи
од претходног искуства у стварању стихова. Сваки афоризам је мини
песма, (да не кажем хаику, јер није бројао стихове) и у себи носи и
метафору и сатиру; и сету и стрепњу и оно најважније поруку. А тек на
крају читања код читаоца измами осмех и пробуди наду да ће свет мењати
и афоризмима као и поезијом… Бар свет оних који у читању траже спас
од преблема дневних.

Дакле, Саша Милетић је успео у својој
намери да читаоцима подари књигу афоризама која ће се читати од почетка
до краја, успео је да проблеме којих је живот свакодневни препун ухвати
у лету и запакује их у рески афоризам, који ће одзвањати у сећању,
успео је да постави многа питања, да да многе одговоре, али… Није
успео да промени живот и реши проблеме, јер му то и није био циљ…
Дакле, књига је одлична јер нуди поетске афоризме, као нову подврсту
афоризама. Мало ли је?

Ето, ја направих свој избор и изрекох
свој суд о књизи, а Ви прочитајте књигу, па ћете моћи да кажете ди ли
сам на правом трагу.

 

 

0 773 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.198.128
7618 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – I SELJAK MOŽE PESNIK BITI – Života Trifunović 2013-11-17 16:10:57

МИРИС ПРОЛЕЋА

Шта да Вам кажем,
не може то да се опише,
како дивно пролеће
у мом селу мирише.

Сунце је далеко иза брда,
још ноћ мрачна траје,
а песма славуја,
од синоћ не престаје. Није то једина песма,
која се у ноћи чује,
ту су цврчци и друге птице
и песме до зоре брује.

А каде се изјутра сунце
на хоризонту појави,
тада околина постаје
земаљски рај прави.

Расцветане и олистале гране
као драгуљи сијају
а ливаде, баште и њиве,
шарени паркови постају.

А дечица весела и чила,
по пољима, ко анђели мали,
довикују се и плету венчиће
од цвећа што су га убрали…

Шта да Вам више причам,
речима не може да се опише,
како дивно пролеће,
у мом селу мирише.

© Живота Трифуновић

 

Трифуновић В. Живота – Биографија

 

Рођен
је у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је
направио прве кораке, био ђак, омладинац, радник, пољопривредник… У
селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене.
Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило.
После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да
одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да
зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику.После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио
са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за
живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој
економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао.Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту
www.poezijascg.com Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама
природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему
има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар,
вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије
читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу –
пензионер.

 

 

Љубодраг Обрадовић – Лепо је бити свој на своме!

Поезија Животе Трифуновића је поезија без исувишне филозофије, у њој је
скоцкан сам живот без улепшавања и лажног сјаја. Како записа мр Јован
Михајило *сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет*…
Оно што је живот доносио Животи у реалном животу, није било изобиље,
већ вечна борба за егзистенцију себе и своје породице. Поезија је ту
била сламка спаса, која га је узела у своје крило и извела на пут
лепоте и пут опстанка. Али треба знати да апсолутна срећа и не постоји
и Живота је тога и те како свестан што се види у његовој песми *ЧИКА
ТОМИНА БАШТА*

Негде испред Рибарске Бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.

…
Трудио се и радио чика Тома,
али све је узалуд било.
Јер од плодова у хладовини,
скоро ништа није родило.

Нова идеја Томи на ум пала.
Ипак, мораће мало више да ради.
Али прво што треба и главно,
што хитније дуд ће да извади.

…
И родили патлиџани и паприке
од милине Томи срце заигра…
Свет углавном покрећу неприлике,
и сваки нови потез, нова је брига.

Нема сад дуда, ни великог хлада,
и нико да сврати да ракију попије.
Узалуд се Тома савршеној срећи нада,
њу нико још никада дочекао није.

Али
то не значи да у животу не треба тежити неком свом спокоју, јер само
унутрашње задовољство доноси срећан живот. А Живота је срећан у свом
селу, у свом рају, јер одласци у град ништа не решавају, већ напротив,
сељаку само живот загорчавају.И шта рећи о овој другој
поетској књизи Животе Трфуновића? Ово је дакле књига о животу једног
сељака, који може бити и песник, и то непоновљив, јер је изворан и
недокучив…

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

…
И крај никад не би имао
док је жив, мислио би и писао.
А онда би остало, његово име,
да га неко млађи, некад помиње.

Схватио
је Живота да су материјална богаства пролазна и да их свако може
стицати, али је схватио и да потомству треба поклонити визију о
прихватљивом животу.Да, то је једна од поенти ове књиге
поезије, треба писати да би остао траг за поколења која долазе, јер шта
си био, шта си радио, ако иза тебе не остане ништа од духовних
вредности, кад дође судњи дан…

Тамо негде на ивици раја,
дух мој ће наћи неко место.
Нисам био похлепан на овом свету,
па ни на оном не очекујем престо.

Схватио
је Живота Трифуновић много тога у овој књизи, која је уствари и његова
аутобиографија, схватио и оно што и многи пре њега, пролазност живота,
али читаоцима поклања наду да је живот на селу, у природи, онај прави…

Шта да Вам више причам,
речима не може да се опише,
како дивно прoлeће,
у мом селу мирише.

И то је, у ствари, права порука ове књиге: свуда пођи, али увек својој кући дођи, јер лепо је бити свој на своме…

Љубодраг Обрадовић, Треботин, 07.10.2013. године

 

1 752 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 188.2.67.194 1-
7619 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURSI – *SRPSKE GOLGOTE DVATESETOG VIJEKA* 2013-11-19 15:42:50

Књижевни клуб „Јован Дучић“ Добој, у сарадњи с Центром за културу и образовање Добој,
поводом обиљежавања 27. децембра -Дана сјећања на жртве „Добојског логора смрти 1915-1917“

Расписује

 

НАГРАДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
за поезију и прозу на тему

 

„СРПСКЕ ГОЛГОТЕ ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА“.

Услови конкурса:

– До три пјесме или прозна остварења, писана на српском језику,
доставити у четири примјерка под шифром на адресу Клуба, а рјешење
шифре са адресом и бројем телефона пошиљаоца приложити у посебној
затвореној коверти.

– Прозна остварења могу да имају највише три странице текста куцаног у новинском прореду (28 редака по једној страни),

– Радови се не враћају.

– Конкурс остаје отворен 30 дана од дана објављивања.

Клуб ће наградити по три најбоља рада у поезији и прози, које одабере
стручни жири. Награде ће бити уручене на књижевној вечери посвећеној
Дану сјећања на жртве „Добојског логора смрти 1915-1917“, која ће се
одржати дана 25. 12. 2013. године у Добоју.

Радове слати на
адресу: Центар за културу и образовање Добој – за Књижевни клуб „Јован
Дучић“ Добој – (за књижевни конкурс) Ул. Кнеза Лазара 6, 74000 Добој.

 

Предсједник Клуба – Милан Кузмић

ПОШАЉИТЕ СВОЈ РАД!

 

 

 

0 492 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.198.245 1-
7620 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽIVOT NEMA REPRIZU – Dijana Diverno 2013-11-20 21:22:15

 

 

 

 

ŽIVOT NEMA REPRIZU

 

Idemo do kraja, život nema reprizu
Već me tvoje reči miluju ko dlani
Neke srećne misli stanu da me grizu
Ja bih da kraj Dunava budemo sami. Uzmi me dok prolazi život u miru
Svaki dan je premijera, glavan lik si ti
Ko da sebe ne prepoznajem u ovom zbiru
U nežnosti snova prekrivaju me sni.

 

Idemo do kraja, uzimam te za ruku i hodim
I te niti predavanja sad su mi blizu
Tako bih s tobom nežnost da vodim
Na puteve strasti. Život nema reprizu.

 

I dok Dunav večnim tokom teče
Sumrak jeseni me prekriva i mami
U tvom naručju sada bih da dočekujem veče
Dok me tvoj nežan dah miluje ko dlani.

 

© Dijana Diverno

 

 

0 419 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.233.240 1-
7621 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETI JOVAN MILOSTIVI – Ljubodrag Obradović 2013-11-25 10:32:52

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ – Љубодраг Обрадовић

0 468 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.62.213 1-
7622 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV JE ŽIVOT – Sandra Miladinović 2013-11-30 16:33:04

LJUBAV JE ŽIVOT

 

U mladosti samoća mnogo manje guši,
brige ne zadaje, ni patnju, ni bol,
horizont daleki poruke ti šalje,
letiš tako dalje – pravi izazov!

 

Bogatstvo duhova postaje sve veće,
godine prolaze od zvezda satkane,
ali, duši biva sve teže i teže,
pa mašta i sanja , s’ nebom broji dane!

 

I znaš kako dise, znaš joj korak nemi,
iza ugla tu je, nikada daleko,
vraća ti se verno, umilno te gleda,
mazi ti uvojke i smeje se setno!

 

Ponekada umoran prihvatiš tu laž,
kopiju za sreću, al’ jos više toneš,
nestaješ, gubiš se, u prah se pretvaraš,
i pitaš sam sebe, zašto zvona zvone!? I nadaš se, nadaš, s’ osemehom na licu,
u galopu strasnom na belome atu,
sad vidiš da nije ni voleti lako,
al’ srećan si, što duša nije ti u paklu!

 

I pitaš se, pitaš kako neki ljudi,
sreću ne vide i da je ne žive!?
Jer vidiš da lepše nigde ne postiji,
i da njene oči, ništa nisu krive!

 

I evo, sada gledam sebe daleko,
staricu što duši ipak nadje leka,
sede kose, ruke, urezane bore,
ali, ljubav je život, nikada prepreka!

 

© Miladinović Sandra

0 410 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.226.197 1-
7623 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA MIRIS BOŽURA – Aleksinac 03.12.2013 u 18:00 2013-12-01 18:56:10

 

У
центру за културу и уметност у Алексинцу је 03.12.2013. године одржана
промоција књига ЗА МИРИС БОЖУРА и ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА у издању Удружења
песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Промоцију су организовали
Центар за културу и уметност из Алексинца и КК *Велимир Рајић* из
Алексинца. На промоцији су своје стихове говорили: Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Душка Ерић из ПоезијеСРБ из
Крушевца и Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић, Радојка
Милошевић Златковић и  Александра Павловић Теда из КК *Велимир
Рајић* из Алексинца. У току промоције Србобрану Матићу и Светлани
Биорац Матић уручене су БЛАГОДАРНИЦЕ за учешће и изузетан резултат на
међународном књижевном конкурсу за најбољу родољубиву  поезију ЗА
МИРИС БОЖУРА…

 

МОЛИТВА РАЊЕНОГ ГРАДА Ја, из пепелишта у небо загледан памтим како капљу рањене звезде, крваве веснике пролећа, и урлик челичне птице над мојим заспалим улицама. И јауке памтим од Грачанице до Милице. Ја, рањеник из ноћи безумља, уписан на карти страдалника, молитву шапућем за све избегличке колоне, за сене војника над рововима, за застале на мостовима, за шеснаесторо из Абердареве, за снове остале испод рушевина и осмехе залеђене у сећањима. Ја, из пеплишта у небо загледан, и овог пролећа милујем уснуле свице и беле голубове пуштам, нек се испод мог имена ниједно ново не допише на листи градова чије су заспале улице стрељане у било којој ноћи. Нек будем последњи што памти крваво рађање сунца, јаук што облаке леди и урлик челичне птице од Милице до Грачанице. © Светлана Биорац-Матић (Алексинац, 2012. године)

ЗАШТО И ДОКЛЕ? Господе, теби се молим, зашто су Србима судбине зле. Питам те, не могу да одолим, кажи ми зашто и докле? Кажи, Господе, ко конце врти и ко разбија лепе нам сне. Само смо ми полигон смрти. Желим да знам зашто и докле? Зашто Косово, Делиград, Мишар, Кајмакчалан, Гробница плава? Зашто тај тужни крвави октобар и кућа у Нишу од српских глава? Зашто издаје брат брата и каља земљу нам свету? Зашто Први и Други рат и српска гробља по свету? Српски је нови живот изнико. Из угаслих нам огњишта ватре. Коме ли то сметамо толико, па хоће до једног да нас сатре? Кроз смрт се у бесмрт винемо. Кућу на светском друму не дамо. Ми прво нагло изгинемо, а зашто, после се питамо. Шта осим гробља деци да оставимо и где ли воде њихови пути? Кад ћемо једном тачку да ставимо на наше умирање ради смрти? © Србобран Матић

 

1 2463 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.230.62 1-
7624 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GLAS OD MEDA – Eleonora Luthander 2013-12-04 16:42:18

 

ГЛАС ОД МЕДА
Разапета селотејпом
између стубова
обезвређеног имена
као luftwaffe
прeливам глас од меда
по тој људској измаглици У процепу немоћи
загорела књижевна попара
згужвани шешир
ишчитава небоМачка се попела
на орман
НЕ УМЕ сама да сиђеНема ватрогасаца
нема помоћиТреба само сести
близу врата
побећи низ степенице
код Банета
спискати чланарину
у “Клубу Књижевника”© Елеонора Лутхандер”Бане тoчи, Бане cлужи
aл` за Будoм cpцe тужи.”
по Ђуpи

 

0 882 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.202.165 1-
7625 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano CVETNI PUT DUŠE 2013-12-04 16:57:38

 

 

 

CVETNI PUT DUŠE

Pesma je meni božje svetlo
cvetni put duše

Izvor misli
najdubljih osećanja
pupoljak mašte Pesma je jutrom
miris hleba na trpezi
predja mojih dana
uspavanka večeri

Pesmom spoznajem sebe

© LepaSimić

Pesma i posveta Nove zbirke ” Cvetni put duše”- Lepa Simić

1 941 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.62.213
7626 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U DINARI… – mr Jovan Mihajilo (zapisi sa Fejsbuka) 2013-12-06 14:23:18

 

mr
Jovan Mihajilo je pesnik koji je mnogima menjao život. Nama je drago da
je bio istaknuti član PoezijeSCG i da je svojim radom na kreiranju
njenih sadržaja ostavio neizbrisivi trag. Hvala Jovanu za sve! Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB – Kruševac!

 

U DINARI

U Dinari nadahnuća,
stoji prazna moja kuća.
Ambulantna kamen bjeli
i sa školom tugu djeli

To je mladost mladih
dana svako drvo
kao rana osječeno sve na pola
i život je kažu škola.

NAŠA DINARA I NAŠA PATNJA
U NAMA DINARSKO SRCE VRCA
I KRV NAM ŽILAMA TEČE
KRV TOPLOG DINARSKOG SRCA.

© Jovan Mihajilo
25.11.2013. Petrovaradin

28.11.2013.
Dragi prijatelji odo na par dana na servis,
na ispitivanje, karatida, srca i drugh organa.
Toplo vas pozdravljam. Jovan!
И једна моја песма…

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек зарудела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно
Као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу
Само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети и пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости

© Љубодраг Обрадовић

2 1094 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.221.152.240 1-
7627 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE PITAM – Rade Todorović 2013-12-07 21:45:42

NE PITAM
Ne pitam se ljubavi mogu li
koliko ćemo moći biti sami
Imam u grudima srce zvono.
dovoljno vazduha, dubinu
da roniš kao morska sirena.

Želim i za nas jedno parče
da šetamo svoje parče ulice.
uzmemo malo parče slobode
Želim to parče zanosa i želje
vazduh ljubim opijen tobom. Ako ti strepnju zameni nada.
podješ na večernje sa setom
negde tu uz samu ivicu bola
stalnih briga, strahova i vere,
ispratiš ceo život tvoj i moj.

Što si sve morala da imaš.
strahove, nemir i nesanicu
bol koja reže i teret u duši.
suze u oku, osmeh na pola.
olakšanje protkano brigom.

Tiha ti noć misli krojila
od tišine ti sašila haljine
kao da se ti ne pitaš ništa .
dovoljno nevine stvarnosti
da je obučeš pred svima.

Pitaš možeš li da bude bolje.
šta uraditi da ništa ne guši.
da se ne zagrcneš, zakašlješ,
da jednom čuješ zaista sebe.
i moja se sreća smeši i traje.

© Rade Todorović

0 446 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7628 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano I TAKO…. – Svetlana Poljak Pollakova 2013-12-07 21:49:31

I TAKO…
U potaji potonjeg ludila
dronjave naušnice
verglaju sonet o sreći:

‚‚Ja bi vam dobra
prečica bila
u gnezdu ševe živi
carstvo od krila‚‚

Probada prostaklukom
stihovi beli pod
demokratskom
kontradikcijom
ni u višeglasju
ni u mimohodu
nisu se sreli od
prve do prve… Telo kao
izmakla dobit
jedan muž i
šnit čađave mehane…

Još, latinski citati i
haotičnost sećanja
u vangli
imaju plodne i
neplodne dane…
čekaju…oklagiju…

Podsuknja od
blica što ruši
flora od filca
fauna puši…

Plagijat uzdaha
u vinu
alava čula
blesave stope
zarozan jezik u
noćnom terminu
ljudi bez lica i
eto greote…

© Svetlana Poljak

1 894 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 20 4 95.180.105.62 1-
7629 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – KRUGOVI – Ljubodrag Obradović 2013-12-07 21:52:05

 

У
Клубу КЦК је 06.12.2013. године одржана промоција пете књиге поезије
Љубодрага Обрадовића КРУГОВИ. Промоцијом ове књиге Обрадовић је на
симболичан начин обележио престанак обавезе да за своју егзистенцују
одлази сваки дан на посао за који се добија плата и одлучио да од сада
своју мисују у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и СЛОБОДНОГ
СВЕТА покуша да даје поезијом од срца. На самом почетку промоције, Мр
Мирослав Смиљковић – директор КЦК је одржао пригодну беседу, а затим
Љуби уручио поклон колектива поводом одласка у пензију. На промоцији су
учешће узели Љубине колеге и пријатељи из КЦК и Удружења песника Србије
– ПоезијаСРБ.Стихове из књиге КРУГОВИ говорили су: Јелена
Вељковић, Љиљана Панић, Слађана Обрадовић, Маја Олић, Лидија Ужаревић,
Јелена Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, Ксенија Алексић, Зора Митровић,
Сандра Миладиновић, Ана Бербаков, Мића Живановић, Саша Милетић, Никола
Стојановић, ДраганТодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Горан
Минић, Далибор Ђокић и специјални гости: Виолета Капларевић – КПЗ и
Оливера Миловановић. О књизи је говорила Јелена Протић-Петронијевић –
уредница књижевног програма у КЦК, а Ненад Блажић је говорио о
познанаству и сарадњи са Љубом. За музички тренутак су се постарали:
Мића Живановић, Бранко Симић, Милан Милетић Милке, Раде Џинић и Сандра
Миладиновић. Програм у чијој се релизацији ангажовао цео колектив КЦК,
водиле су Лидија Ужаревић и Јелена Ђорђевић…

Љубодраг Обрадовић

Бр.1

Бр. 2

Бр. 3

КРУГОВИ…

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи? Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.

Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.

Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.

У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!

©Љубодраг Обрадовић

Клуб КЦК је био испуњен до последњег места

мр Мирослав Смиљковић, Милутин Левић и Владимир Тасић

Водитељке програма Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић

Бранко Симић

Љубодраг Обрадовић

Уручивање поклона колектива КЦК

Ана Бербаков

Светлана Ђурђевић

Јелена Протић-Петронијевић

 

Јелена Протић-Петронијевић – ПЕСМА О СВАКОМ ЧОВЕКУ

После
свих професора, писаца, интелектуалаца, пријатеља који су се нашли на
крају ове књиге и који су понешто рекли и написали раније о Љубиној
поезији, ту сам и ја као рецензент. О Љубиној поезији су писали и
говорили Јелисавета Савић, Миљојко Милојевић, Вељко Стамболија, Вида
Ненадић, Предраг Јашовић, Елеонора Лутхандер, Љубиша Ђидић, Небојша
Лапчевић, Владимир Тасић, Бора Благојевић, Спасоје Ж.Миловановић.

Аутор
ове књиге врло радо говори поезију и веома је посвећен стиховима иако
живи у времену које није наклоњено таквим вредностима Могло би се рећи
да је аутор, по струци дипломирани економиста, из света економије
пребегао у свет културе и уметности, посебно – поезије. Љубодраг
Обрадовић је из те наклоности, не обазирући се на време које не
препознаје лирска осећања, припремио и књигу која је пред нама, књигу
одабраних песама под насловом КРУГОВИ. Симболика круга, точка,
цикличног покретања живота, понављања и враћања на почетак, савршенство
круга -опчињава и овог песника и води га ка одгонетању тајне постојања.
Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет – тако почиње ова
песма, а завршава се Кругови се крате и прете… сви који лете, једном
слете ! Песма је са посветом, пријатељу песнику као и још неколико
посвећених сликарима, успешних песама-синестезија (повезивање слике,
звука у писаној речи) које дочаравају сликарска платна и иду ка томе да
сачувају заувек пролазности трен, како пише песник. Песма СЛИКАРСКА
износи смисао уметности, хватање тренутка, пролазности, сусрет са
космосом и сопственом судбином.

Песник
гледа право у очи пролазности, свакодневном пропадању свега и јасно то
исписује у песми ЈАСНОЋА … и све ми је јасно. /Посебно да ништа,
/променити не могу. У песми ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ посвећеној Милићу од
Мачве песник казује да дело живи после аутора и у томе је бескрајна
вредност уметности.

Заљубљен
у поезију, Љубодраг Обрадовић, помаже нам да лакше препознамо
јесењиновско опредељење јер ЖИВОТ ЈЕ ИГРА.То је наслов песме са
посветом С.Јесењину. У духу овог разбарушеног песника -бунтовника,
вечито младог и опијеног животом и љубављу, Љуба исписује једну
савремену траги-комичну слику човека коме преостаје да ужива у тренутку
који му се пружа… А ти свирачу само свирај. /Свирај песме од давнина.
/У животу све је игра. /Ја ћу даље, пијан /од живота, ко од вина.

За
разлику од Јесењина, Љуба нема црног човека који га чека са
полуцилиндром у наслоњачи крај постеље… Љубина поезија испуњена
јесењиновским мотивима носи и патину овог времена, бреме савременог
човека, неке слике које су нам блиске и препознатљиве. Јесењин има
познату Песму керуши, а Љуба има Песму о псу у којој препознајемо многе
псе луталице које виђамо на обалама реке, на периферији, у центру
града, тужне, изгубљене, ничије, препуштене злој судбини и људској
несигурној савести. Има Љуба и песму Једна мачка. Једна мачка, црна,
/наспрам неба, / гризе месец. / Црна мачка је оквир за љубавну песму.

Песма
Црна рупа састоји се од четири стиха и четири звездице… А три тачке
говоре највише. Из… За… У… *** Живот прође! Свако нека попуњава
према својим асоцијацијама.

Рам
и Тра, ла, ла… су песме ритмички експерименти, искачу из Кругова и
привлаче пажњу по оригиналности, откачености, како би се рекло у
жаргону.

Тако
и у песми ПРОЛАЗИМО читамо зрело прихватање пролазности. Ту су
приказане околности тренутног живљења у којима је тешко признати да сви
чекају да се нешто деси у једном граду, у неком граду, учмалој средини
трулежног стања духа, уз слабу покретљивост нових идеја и њиховог
остварења… У песми ВРТЕШКА, у сличној атмосфери суочавања са сивом
стварношћу, последња строфа би могла бити и једина, толико се у њу
слило згуснутих осећања. Ноћас тек схватих /да вредни сам мрав, / који
се сваки дан труди /да свој иметак обогати, /а још не зна, /да је и сам
на листу /који бескрај врти./

Љубавне
песме нашле су се у другом делу књиге, предвођене БОГИЊОМ. Ова песма је
метафора, доживљај жене, неиспуњено обећање, одблесци прочитане
литературе, недосањани снови, све што се хтело и замишљало у љубави…
Има ту и делића атмосфере од Арсена Дедића, Пере Зупца, Превера … и
ко зна којих све прочитаних песника, али… Ко познаје руске, мађарске
романсе, као и наше староградске песме које звуче изнад свега
романтично, препознаће у насловима дух тог времена и трагове чежње и
ишчекивања (песме ЗАСТАНИ, ВЕСНА, НЕПОЗНАТОЈ, ДУГА, ГРЕШКОМ САМ ТЕ
СРЕО…). ИЗ ЈЕДНОГ АУТОБУСА У ДРУГИ песник пише љубавну песму својој
драгој, али његова највећа и недостижна љубав је сама ПОЕЗИЈА и њој са
НОСТАЛГИЈОМ посвећује песму на крају књиге. Да ли је поезија замена за
живот? Или нека заштита, прибежиште, Лавиринт који у нама сија…?
Поезија је ваздух, који недостаје, који сам живот даје.

Ето,
упркос времену наклоњеном пре свега материјалним вредностима и лажном
сјају површних утисака, један песник позива у окриље поезије, упозорава
и обећава… Читаоцу преостаје да сам открије шта то он све обећава
исписујући КРУГОВЕ… Јер, заправо све време пише једну песму о сваком
човеку.

 

Јелена Протић-Петронијевић

Раде Џинић

Јелена Вељковић

Љиљана Панић

Маја Олић

Лидија Ужаревић

Ненад Блажић

Милан Милетић Милке

Ксенија Алексић

Зора Митровић

Сандра Миладиновић

Мића Живановић

Саша Милетић

Никола Стојановић

Драган Тодосијевић

Дејан Ристић

Мирко Стојадиновић

Сандра Миладиновић

Виолета Капларевић говори песму

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија.
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни.
Лавиринт који
у нама сија.

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет
где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само
у стварности љубе
и не знају
за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!

Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје.
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива.

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех,
живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема.

Поезија…
ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић

Оливера Миловановић

Горан Минић

Далибор Ђокић

Удружење Крушка је уручило Љуби захвалницу за успешну сарадњу

КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице је изразио ЗАХВАЛНОСТ
Љуби на успешној сарадњи

 

2 1618 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.201.89
7630 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KADA TE ZAGRLIM – Radomir Todorović 2013-12-12 19:26:32

KADA TE ZAGRLIM
Zagrlim te pre svakim jutrom
i imam vedar dan.
Ja bi da ti potrošim sve vreme,
volim kao mali razbojnik,
zveknut kao sanjar,
da te gušim poljupcima. Trebaju mi tvoje male ruke.
starom mornaru žena i tiha luka,
trebaju mu za pesme i snove
što se ljubav zove,
trebaju mu kada je mesečina tuga
i iznad mora se savije duga.

Ti si moja kao smeh i radost
u kasne sate.
Ti si moja čvrsta brana i štit,
ti si moja nežna breza a ja hrast.
Ti si moja danas i sutra
i ptice poslednji glas.

Našao sam konačno tebe i sebe
nađoše se tu i pesničke rime
dok izgovaram ti ime,
da pevam o tebi kao ulični svirači,
deca po autobusima,
o tebi šapućem kao ljubav u parku.
na platanu slovo u srcu.

Tebi detetu u igri sa decom
u svakom danu,
tebi upućujem reči u molitvi,
volim te.
Tebi svu satkanu od proleća i leta
za naš hod pod lipama uzbrdo
na krštenje i rodjendan.

Trajem, živim i volim te
da sve zapišem u naše godine
ponavljam se u tragovima
sećanja
Plovim sa rekama kao brod,
opstaješ mi jedina ti kao obala
u daljini.

Uveče mogu videti tvoje ćutanje
tvoju želju za snom
i to sve u jednom trenu,
videti voljenu ženu,
videti sebe,
kako vodim ljubav sa tišinom
i beskrajem.

Izmedju nas je stvarnost
jača od nas,
između nas nema prošlosti
i izbledelih sećanja.
Izmedju nas suviše je stvarno
da to nije ljubav,
izmedju prošlosti i budućnosti u nama
i zvezdanog neba.

© – Radomir Todorović

0 471 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7631 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano I SELJAK MOŽE PESNIK BITI – Promocija u Kruševcu 29.11.2013. 2013-12-12 19:46:01

 

 

 

У
Крушевачком позоришту је 29.11.2013. године одржана промоција друге
књиге поезије Животе Трифуновића *И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ*. Књигу је
објавило и промоцију одржало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из
Крушевца. Промоцију је осмислила и водила Светлана Журђевић а о књизи
је говорио рецензент књиге Љубодраг Обрадовић. Занимљиво је да је
рецензију за ову Животину књигу написао и мр Јован Михајило из Новог
Сада, а да је изводе из рецензије прочитала Светлана Ђурђевић. У
промоцији су активно учешће узели и песници Мића Живановић, Дејан
Ристић, Драган Тодосијевић, Зора Митровић и Даница Рајковић. Посебно је
била запажена Животина песма ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР коју је прочитао
Љубодраг Обрадовић.

 

 

Поезија Животе Трифуновића – мр Јован Михајило

Исчитавајући песме Животе Тривуновића схватио сам да се у његовој души
родила љубав и нада за сва људска бића. Он са Јастрепца дозива виле да
посете његово место рођења. У песмама се осећа духовни миомир. У жељама
и олујама спомиње прву љубав, мангупа, свог деду и сунце које је вечно.
Са усхићењем и радошћу посјетио сам његов родни дом. Безазлен као голуб
његова лира дозива пролеће и ловца да не убија срну. Његово гнездо у
Кобиљу крије народну мудрост и као боксер у рингу, спомиње своје село и
изворе којих је на претек у овом крају.

Стихови су ритмички
и мелодични, као да су између сна и јаве. Пјесме су испуњене и прожете
љубављу. Спомиње природу, принца и пастирицу, коку и пилиће. Успут
среће малу бебу у колевци. Баба је на мукама. Он пева деци, вољеној
жени. Пјесме су допјеване, зреле и оргиналне, писане мастилом срца.

Јулски дан је на видику, у шуми среће брезе, борове, јеле, а у реци
роде и жабе. Мишеви скривени у рупама вире својим стакленим очима и то
је угођај. Патка и њено потомство плове у сновима Животиним. Ту су и
свитци и бубе маре. И царев наследник и воденица… Шта ли пише у
опроштајном писму? Нежења сања снаху. Живота пева о избеглицама, смеје
се и кад му није до смеха. Пева о Косову, о рингишпилу…

Ту
је зов славуја, лирска исповест. Дозивају га Копаоник и Јастребац, у
њима тка нити наде. Враћа се Моравским мостовима са песмом на уснама.

Песме су му прави медаљони, акорди живота познати само осећајним
бићима. Овдје је присутна игра речи, пуно је крилатица, хитрости,
блеска, тајновитости, варница…

Критичар Драгутин Гостушки
каже: Пред песником не сме бити прекорачења, поштовања, дивљења без
покрића, лажних суза. Песник покушава да уђе у тајне немира, у кутак
који носи на левој страни груди. Песме имају свој стил, своју храброст
да се каже оно што јесте, а јесте.

Његов самопрегор је
јединствен и племенит, свакако га треба поштовати. Као прави читалац не
упуштам се у анализе песама, него као рецезент износим свој утисак.
Живота све мери срцем, а не милиметрима. Љубав је та чудесна светлост
небеског пространства изнад Крушевца која одводи аутора у кутак
пенушавих вала Мораве, гдје стрпљиво чекамо рађање нове збирке. Стихови
су јасни и прочишћени, имају своју интиму. Својим ликовима тепа,
награђује их травкама и цветом детелином са четири листа. Сазвежђе,
пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет… Све то је у песмама
Животе Трифуновића.

Знано је да се песником рађа али и да се
песником постаје. Нека ова Животина збирка буде први славуј који ће
слетети у наша срца и домове коју ћемо с радошћу читати, те је топло
препоручујем за штампање.

 

Петровардин октобра, 2013. године, Мр Јован Михајило

 

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме. За своје срећне и тужне дане,
баште и њиве непооране.
За своје шуме, воћњаке и ливаде,
и за оне што ништа не раде.

За берићет што убира са њива,
и за оне дане кад зна да ужива.
За велика невремена и олује,
и свега и свачега што у селу чује.

За распуштене и разведене
и девојке на превару одведене.
Да се сети свадби и слава,
и када га од пића болела глава.

А некад дођу и баксузни дани,
но то ће оставити по страни.
Дуга је година а мисли много,
читав роман написати би мог`о.

И крај никад не би имао
док је жив, мислио би и писао.
А онда би остало, његово име,
да га неко млађи, некад помиње.

© Живота Трифуновић

Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић

ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР

Овде сам, за Вас записао,
истину праву и целу.
Било је то близу Јастрепца,
у лепом планинском селу.

Одхранила мајка сина
и срећно га оженила.
Баш по свом укусу,
снају је добила.

Али млада снајка,
на селу живети не жели.
И после краћег убеђивања,
са мужем се у град пресели.

Убрзо поста пословна жена,
у државној фирми ради.
Почеше и удварачи да прилазе
и она поче животом да се слади.

Баш по свом укусу,
једног типа одабрала
и нове љубавне чари
са њим је упознала.

А око Петровог дана,
муж јој се родитеља ужелео.
Ићи ће на славу са женом
и мисли кога би још повео.

Наравно, треба се за превоз снаћи.
Тог задатка се жена прихвати,
па као искусног шофера,
свог швалера упаради.

И стигоше они у родно село.
Родитељи срећни, снаја се упреда…
А швалер је стално и крадом,
испод ока помно загледа.

Јела и пића на слави увек доста,
расположење никад боље…
Једино швалеру сви непознати…
Изашао на терасу зле воље.

Па снајци онако нервозан,
у пролазу на уво шапуће,
да разбију досаду
и прошетају се иза куће.

Муж, свекар и свекрва су ту,
изгледи за љубав су тако мали.
Но сети се снајка и запита свекрву,
има ли неки посао у штали.

Нема ћеро, све сам поредила,
свекрви мило, па прозбори.
Али, ако те баш не мрзи,
ти иди, па овце затвори.

Снајка је тај понуђени посао
са задовољством дочекала.
А швалер поскочи са столице
да његова помоћ не би изостала.

Једино свекрва заборави да каже,
како стари ован хоће да бије.
Изненадила је оволика ревност,
а мислила, снајка вредна јој није.

Само што су замакли у сењак,
на страсни посао се дали.
Овако добијену шансу,
ни за шта не би прокоцкали.

Сави се снајка, сукњу на леђа
и ухвати се за мотку испод стога…
А он смуљи коцкасте гађе
и упери у њу ђогата свога.

Поче швалер задњицом да мрда,
као сплав кад на таласима плива.
А ован га из прикрајка посматра,
па помисли, он то њега изазива.

Рогоња је одлуку брзо донео,
залете се и удари из све снаге.
Снајка зна како јој је било,
а швалер није устао без тољаге.

Затим је са муком подигао гаће
и до плота једва дошао…
И да би прикупио снагу,
за коц се дуго држао.

Некако се дотетурао до аута,
говорећи да га препала мука…
Зна, мора хитно кући,
ако се дозна, пући ће брука.

Трагично се заврши овај излет,
снајка се много препала.
Ова љубавна авантура,
није јој по плану испала.

Швалер, ко највећи трагичар
помоћ лекара хитно потражио.
Дуго је био на боловању,
чак и кућну негу добио.

А муж се и даље шепури,
не сазна се увек истина.
Рогови му не сметају ни мало,
јер и не зна да их има.

Једино ован, као победник прави
и даље поносито у стаду стоји…
И чека неког новог изазивача,
доказао је да никог се не боји.

© Живота Трифуновић

Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић

Живота Трифуновић

Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић

Драган Тодосијевић

Зора Митровић

Мића Живановић

Даница Рајковић

Дејан Ристић

1 1080 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.209.44
7632 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocije knjiga – BRUS – OČI PUNE NESANICE – Goran Minić 2013-12-14 01:28:11

 

 

УДРУЖЕЊЕ ПЕСНИКА СРБИЈЕ И НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БРУС ВАС ПОЗИВАЈУ НА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ “ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ”, АУТОРА ГОРАНА МИНИЋА, 17.ДЕЦЕМБРА У 18 САТИ У ЧИТАОНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ У БРУСУ. ПОРЕД АУТОРА НА ПРОМОЦИЈИ УЧЕСТВУЈУ И: ЉУБОДРАГ ОБРАДОВИЋ – ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА ПоезијаСРБ, ВЕЉКО СТАМБОЛИЈА – КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР, СВЕТЛАНА ЂУРЂЕВИЋ – ПР МЕНАЏЕР КРУШЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА, МИЋА ЖИВАНОВИЋ – ПЕСНИК, ДАЛИБОР ЂОКИЋ – ПЕСНИК, ЉУБИЦА МАРИНКОВИЋ, МИРОЉУБ ДАЧКОВИЋ И АНА ДАЧКОВИЋ. ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

 

 

Са промоције у Крушевцу 10.10.2013. године у оквиру Сајма књига и издаваштва Расинског округа

 

0 521 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.193.103 1-
7633 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NJEGOŠ I CRNJANSKI – Belovodsko čitalište i pričalište 2013-12-15 16:44:24

 

 

У организацији Вукове задужбине из Беле Воде, КУД-а Ратко Јовановић из
Беле Воде и Друштва завичајаца и пријатеља Беле Воде 14.12.2013. године
у Белој Води у БЕЛОВОДСКОМ ЧИТАЛИШТУ И ПРИЧАЛИШТУ власника Божидара
Новокмета одржано је књижевно вече у част Петра II Петровића Његоша и
Милоша Црњанског. Ово интересантно и оригинално вече у коме је
доминирала поезија осмислио и водио је др Велибор Лазаревић, а
реализацију је активним учешћем у пројекту подржало и Удружење песника
Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.

О стваралаштву Петра II
Петровића Његоша говорио је др Велибор Лазаревић, а о стваралаштву
Милоша Црњанског проф Вељко Стамболија. Његошеву поезију гуслао је
Љубомир Љубо Шћепановић, а говорио Мића Живановић. Поезију Црњанског
говорили су Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић и Ивко Михајловић. У
завршном делу ове уникатне књижевне вечери афоризме су говорили су Ивко
Михајловић и Братислав Спасојевић, поезију : Љубодраг Обрадовић, Мића
Живановић, Вељко Стамбилија, Братислав Спасојевић и Божидар Новокмет, а
међу посетиоцима били су и Раде Јовановић, Јелица Крстић, Грујица
Ђурђевић, Игнјат Видаковић, Славко Милићевић, Иван Јовановић, Милутин
Рашковић и други и сви они су изговорили по нешто из свог опуса и
стваралаштва…

Једна сламка међу вихорове…

др Велибор Лазаревић

Ивко Михајловић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стмболија, Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић
Љубодраг Обрадовић

СРП НА НЕБУ
Ти незаборављена моја
на родном пољу изненада женка,
остај ми сенка, сенка.

Ко редови зарђалих коса
кукуруз је на сунцу зрео.
Тешка си била, врела и боса
као сноп жита кад се разгрне.
Очи ти беху мале ал црне
као рупице на фрули.
Кад ми на теби сваки заглавак врео
од сласти поче да трне
раширила си се, и уздрхтала,
ко земља испод грана трулих.

У црном дугом свиленом плашту
по свету блудим.
И свуд где стигнем шапатом будим
болан осмех, сузе и машту.

Свирам смрт,
ал ми гудало расипа нехотичне звуке.
А зидови мртве и облаке што плове
благо ми милују руке.
Једнако ћарлија као далек врт
трагом мојим сенка моја,
пуна жита и неба ведра,
врела као једра недра твоја.

И док ми се ноћу преплићу на руци
голе жене, и звуци
крвавих накита страшних,
тешке свиле и листови прашни,
чим пред зору сване,
небо ми је росно ко равне пољане,
а Месец се над њима сја као срп.

© Милош Црњански

Љубомир Љубо Шћепановић

Мића Живановић говори део из Горског вјенца

Вук Мандушић

 

Ал’ је ђаво, али су мађије,
али нешто теже од обоје?
Кад је виђу да се смије млада,
свијет ми се око главе врти.
Па све могах с јадом прегорети,
но ме ђаво једну вечер нагна,
у колибу ноћих Милоњића.
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,
ватра гори насред сјенокоса,
а она ти од некуда дође;
украј ватре сједе да се грије.
Чује да свак спава у колибе.
Тада она вијенац расплете,
паде коса до ниже појаса;
поче косу низ прса чешљати,
а танкијем гласом нарицати,
како славља са дубове гране.
Тужи млада ђевера Андрију,
мила сина Милоњића Бана,
који му је ланих погинуо
од Тураках у Дугу крваву.
Па се снахи не дао острићи:
жалије му снахин в’јенац било
него главу свог сина Андрије.
Тужи млада, за срце уједа,
очи горе живје од пламена,
чело јој је љепше од мјесеца,-
и ја плачем ка мало дијете.
Благо Андри ђе је погинуо-
дивне га ли очи оплакаше,
дивна ли га уста ожалише…

© Петар II Петровић Његош

0 681 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.192.153 1-
7634 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano STOJTE GALIJE CARSKE – Zoran Hristov 2013-12-18 16:59:45

 

 

 

Стојте, галије царске!

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом

Милутин Бојић, Плава Гробница

Овде је крај пута. Одавде нема даље
чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне,
Из ове силне воде, српству се порука шаље,
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! >Спустите моћна једра, ту где и време стаје,
због оних што доле леже, пловећи овом водом,
бар један минут овде, нека тишина траје,
Газите тихим ходом.

Овде се почаст даје, за душе Срба хероја,
Баците цвеће међу, модре таласе моћне
бар један минут овде, нека тишина траје,
Опело гордо држим у доба језе ноћне

Они што доле леже, знали су за шта гину
Тамо далеко певајте, газећи тихим ходом.
бар један минут овде, нека тишина траје,
Над овом светом водом.

© Зоран Христов

 

1 845 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 178.22.220.12
7635 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 17.12.2013. BRUS – OČI PUNE NESANICE – Goran Minić 2013-12-18 18:27:08

 

Уружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Народна библиотека Брус су 17.
децембра 2013. године у читаоници Народне библиотеке у Брусу
организовали промоцију књиге “ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ”, аутора Горана Минића.
Поред аутора на промоцији су учествовали и: Љубодраг Обрадовић – песник
и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Вељко Стамболија –
песник и књижевни критичар, Душка Ерић – песник, Мића Живановић –
песник, Далибор Ђокић – песник, Љубица Маринковић, Мирољуб Дачковић и
Ана Дачковић. Промоција је реализована пред препуном салом читаонице и
представља пецепт како треба организовати промоције песничких књига!

Горан Минић

ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ

Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав

Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине Пише ти све у зеницама
И где смо то погрешили
Када смо једну ноћ
Спавали међу звездама

И ноћас мислим на тебе
Очи пуне несанице
Кога љубиш

Не могу да заборавим
А морам
Не можеш ни ти
А мораш
Живимо
Јер морамо

© Горан Минић

 

Горан Минић: „ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ“, ЦКДБ Брус, 2013.

ЦВИЈЕТНА ЉУБАВ


Ко о љубави пјева, тај о љубави нешто и зна. Данас једино пјесници о
љубави пјевају, дижу је до звијезда, желе да је сачувају, јер „срце је
одавно откунуто из груди“.


Нажалост, љубав више није владарица људског срца, неки други владари су
заузели њен неприкосновени пиједестал. Праву, истинску и исконску љубав
замјенила је инстант-љубав. Изгледа да се савремени човјек одрекао
љубави као великог, насљеђеног и нежељеног терета из прошлости и тиме
затворио један велики цивилизацијски круг и започео нови. Очишћен од
љубави и осталих оптерећујућих емоција, човјек силиконски лак, отвара
нови цивилизацијски круг.


Горан Минић, горштачки тврдоглаво, са копаоничких висина, отвара
збирком пјесама „Очи пуне несанице“ сунчане капије и цвијетна поља
љубави са очима пуним несанице. Горан је широм отворио и лијеву страну
груди и попут Данка, из бајке „Данково срце“ Максима Горког, освјетљава
пут који води до љубави и до спаса. Писати у ритму срца, чија је прва
заповијест – воли, можда је у овом одмотавању новог цивилизацијског
круга анахроно. Савремени човјек је пристао, заправо нико га није ни
питао, да цвијетна поља замјени кућама од бетона и жељеза и тако
несвјесно примио сву хладноћу овог грађевинског материјала. Горан Минић
бјежи од те урбане буке и хладноће у топла њедра копаоничких висина.


Када пјесник љуби и воли жену, он на груди притиска и небо и сунце, и
ријеке, шуме, траве… У Минићевој поезији цвијет и љубав одавно су
успоставили нераскидиво пријатељство. Срце, сунце и цвијет уткани су у
географију љубави, као и цјелокупни завичајни рељеф. Минићева поезија
функционише на додир, тактилност је главна особина његових стихова и
тиме је постигнута она неопходна интимност и непосредност које краси
љубав.

Ко трешњин цвет
Затрепериш ношена ветром
Тад моје си небо

Пјесник се брани од свјетске хладноће поезијом додира. Бол савременог
човјека је велика, јер је све ужи простор кроз који могу да се пробију
емоције, да изађу на површину, угледају свјетлост и раскошно се
расвцвјетају. Пјесник је свјестан да се човјек отуђио од природе,
завичаја, емоција па у стиховима често затрепери страх, стрепња, сјета,
бол, туга… Зато Горанове пјесме имају елегични прелив и укус баладе.
Одавно љубавна поезија пулсира у елегији и балади, а у новије доба је у
њима пронашла и своју сталну адресу.


Примећујемо да је Горан Минић љубав изједначио, поистоветио са сунцем,
са свјетолошћу.Нема бујности љубави без бујности природе.Свјесно је ово
иманижистичко поимање свијета Горан преузео од Јесењина, лиризам од
Лорке и Неруде, танана осјећања од Жака Превера.

На рукама твојим пуним сунца
Насликан зелени врт
И Росуље изнад града

Ријека, ноћ, мјесечина, Цигани… Лоркини су мотиви који су Андалузију
спојили са Копаоником.Мајка, завичај, брезе, снегови,
боемија…приближили су руску степу моравској долини. Преверовска
префињена осјећајност довела је Монматр до Багдале. Има у Горановим
пјесмама и Нерудиног очаја и латиноамаричког љубавног жара. Загрлио је
Горан и своју комшиницу Жупу попут Буце Мирковића.

У њој ватра посејана
И душа Циганке са хиљаду тајни
Међу језерима
Секу се пијавице танковите

Заједно са овима, и многим другим свјетским и нашим пјесницима, Горан
Минић се дао у потрагу за љубављу, а тај пут до љубави се указује само
одабранима. Судећи по овој збирци пјесама Минић неће одустати од те
потраге.

Вељко Стамболија

 

 

 

0 607 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.220.173 1-
7636 3 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOBRO JE… – Ljubodrag Obradović 2013-12-19 16:17:22

ДОБРО ЈЕ…

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати кућу
И три прасета су је имала
Све док један вук зао
Није кућу одувао

Добро је написати песму
Оригиналну ако умеш
Јер на углу увек чека чика
Који се у преписивање разуме Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
У збиљи снови изгоре

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је цуру љубити

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Опет она што је била

Добро је пронаћи мир
И кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
И кад ти смета светлост
Знаш да сунце ноћу зађе

Добро је паметан бити
И мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и oно што недаш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је живети
И кад живот није добар
Своје јаде у себи скрити
Па поћи даље ко чивит модар

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Надања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је бити добар…© Љубодраг Обрадовић

0 1118 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 245 49 178.149.207.166
7637 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nisam – Branka Zeng 2014-01-03 19:13:02

 

NISAM


ona ista od pre…

ona što beše od suza,

od tuge, od prkosa sam,

prkosa i inata, postala

ova, sada, evo baš sad’, uporna, i istrajna, odbacujem

sva koplja, meni namenjena

tope se, kao pahulje na dlan

kad padnu topli, osmeh

osvanuo je uporan, kao dan,

noć rešen da pobedi

snagom, iz pogleda

u svetlost!


© Branka Zeng

0 371 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.210.80 1-
7638 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SEČENJE BADNJAKA U TREBOTINU – Svako je od nas sam… 2014-01-06 23:12:52

 

Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир,
здравље, љубав, добру поезију и много пара!СВАКО ЈЕ ОД НАС САМСвако је од нас сам,
у животу пролазном…
А срце неће да зна
да искушења и бол,
жељеног живота,
мељу нас дневно
као камен проју!Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан!
Само понекад,
на трен се учини,
да спокојства има. Свако је од нас сам,
мада ветрови, кад-кад,
на дохват жеља,
пронесу срећу сусрета.Свако је од нас сам
и само своје снове има.
У животу самотном
увек се много даје,
а мало узима.Свако је од нас сам,
мада у илузији плива
и у другима буди сан
да живећи
може да се и ужива.

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан
и у том сазнању се жари.
Задовољство нас
испуни само понекад,
кад душе наше
светлост стихова озари!

© Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић

0 649 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.58.170.192
7639 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BELEŽI SRCE BELEŽI… – Ljubodrag Obradović 2014-01-11 19:15:20

 

 

Ovu moju pesmu oslikala je i postavila Mesečeva rosa na sajtu mog prijatelja Zorana Matića http://poezija.6forum.info/t110-moja-poezija-ljuba-obradovia#326289
Evo kako sam se zahvalio. *Mesečeva roso, Hvala za lepe reči i oslikanu
poeziju. Postaviću je i na sajtu PoezijaSCG! U znak zahvalnosti
poklanjam Vam jednu moju pesmu koja dosad nije objavljena na internetu,
već samo u mojoj prvoj knjizi poezije TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI…*.
Ljuba Obradović.

 

 

BAHU

Dosta je bilo lutanja,
svet je delić nebesa.
Dosta je bilo ćutanja,
propada ko veruje u čudesa. Dosta je bilo pijanih stanja,
sedenja u dimu sa društvom.
Poraz se sad noću sanja,
strah dolazi sa iskustvom.

Dosta je bilo glupih reči,
brbljanja i padanja u trans.
Sve oko nas odavno se vrti
i ko zna gde i da li postoji spas?

Dosta je bilo milovanja,
pesama i romantičnih šetnji.
Dosta je bilo lažnih snebivanja
u sumrak, topao letnji.

Dosta je bilo zagrljaja.
Sad je napolju led.
Dosta je bilo lažnog sjaja,
vreme je da se uvede red.

Dosta je bilo svačeg…
Mirisi budući zanosni su…
I neće biti od mene jačeg,
kad već sutra podjem u budućnost tu.

© Ljubodrag Obradović

 

1 838 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.211.93 1-
7640 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija stvaralaštva Ljubomira O. Vujevića u Kruševcu – KCK 201 2014-01-18 21:25:19

 

“Заслепила нас светла будућност. Не видимо где ударамо главом.”

 

Поводом
добијања прве награде на Међународном конкурсу за родољубиву поезију са
темом ЗА МИРИС БОЖУРА који је реализовало Удружење песника Србије –
Поезија СРБ уз подршку града Крушевца и Културног центра Крушевац у
Клубу КЦК је 17.01.2014. године одржана промоција стваралаштва Љубомира
О. Вујовића, песника и афористичара из Београда. На самом почетку
промоције награду Љубомиру О. Вујовићу уручио је Љубодраг Обрадовић,
преседник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Награда је
добитнику донела: диплому за прво место, 10 књига и промоцију његовог
стваралаштва у граду Крушевцу. Програм је реализован пред бројном
публиком, а присуствовао му је и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић.О стваралаштву Љубомира О Вујовића говорили су Борисав Благојевић –
песник из Ћуприје, Вељко Стамболија и Михајило Мића Вујанић. У програму
који је осмислио и уредио Љубодраг Обрадовић учествовали су: Мића
Живановић, Светлана Ђурђевић и Бранко Симић, исти је водила Јелена
Ђорђевић, а за техничку реализацију био је задужен Марко Вишњић.

Награду за прво место Љубомиру О. Вујовићу уручио је Љубодраг Обрадовић

 

 

ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ

 

Погледај брате небо ка југу Тамо где божур цвета из рана
Где заветни сјај облаком дише И рујом вида голему тугу
У име Немање и Душана За љубав наде сунца и кише
Погледај због сна будућих дана Нек ти реч заструји непрестана
Кроз поздрав роду, куму и другу Догодине, код Газиместана
Погледај брате небо ка југу Ту заветни сјај облаком дише 

 

Ослушни звон са спаљеног храма Тамо где светост предака сија
На Косову, срцу душе наше Крст је срушен без имало срама
У колевци српства пошаст клија Просто било сили којом плаше
Ал догореће та свећа вучија Уз ова слова одабрана
Када се зачује са свих страна Догодине код Газиместана
Ослушни звон са спаљеног храма На Косову, срцу душе наше 

 

Нека прође и стотину лета Свануће дан да избрише тугу
Кад радоснице низ лице кану Тамо где божур из рана цвета
Озариће сјај тробојну дугу Српске зоре опет ће да грану 

 

Погледај брате небо ка југу Молитвом за поља разапета
Са вером у моћ праведног света Сачувај речи да не нестану
Па нек прође и стотину лета Догодине на Газиместану

 

© Љубомир О Вујовић

 

Љубомир О Вујовић

Љубомир О. Вујовић и Јелена Ђорђевић

 

Бора Благојевић, Јелена Ђорђевић и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић

Мића Живановић

Љубомир О. Вујовић и Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Љубомир О. Вујовић

КАКО ДА ТИ ВРАТИМ СНОВЕ
Како да ти вратим снове када тугом плину
Са распећа бића мога капљу бол и сузе
И небо бих привукао звезде да ти сину
Али приковаше ме речи потамнеле музе

Како снове да ти вратим кад су уплетени
У загрљају жудном са годинама седим
Пробудила си нежности заспале у сени
Пред опјним цветовима изгубљено бледим

Како да ти вратим снове кад ми песма црни
Ја ни себе не разумем док бесано лежим
Зар да крадем плавој птици или нежној срни
Анђеле бели, зар не видиш да од тебе бежим

Како снове да ти вратим када мене желиш
Док невином лепотом кроз крвоток ми бридиш
Сваки делић мисли моје осмесима белиш
Како да ти вратим снове
Кад ја нисам онај што мислиш да видиш

© Љубомир О Вујовић

Борисав Благојевић

Светлана Ђурђевић

Вељко Стамболија

 

Љубав укњижена у биографију

Одавно је познато да нам животи пулсирају између Мамона и Амора, између
златног телета и њежног убода Аморове стреле. И без пажљивије анализе,
није тешко закључити да је вријеме у којем живимо вријеме Мамона.
Узалуд Амор одапиње своје љубавне стреле, постали смо тврд оклоп за
њихове убоде. Мамонистичко наметање живота поједноставило је сложеност
људског бића, осакатило најдубља осјећања и мисли, угрозило смисао
постојања, већи дио популације само је успутни сапутник Мамонових
затјева и жеља. Мамон је пронашао и свог помоћника, највјернијег
сљедбеника, ”Глобалну Чизму”, спремну да притисне, па да и згази ако
треба, оне који нису спремни или неће да слиједе мамонистичку
филозофију живота. Амор се повукао из скоро свих сфера људског живота.
Љубав је избрисана из наших биографија. Живот у ритму срца одавно је
прошлост. Живимо у ”подношљивој лакоћи бесмисла”.

Ипак
понека Аморова стрела успјева да пронађе немамонистичко срце. Такво
срце много вриједи. Сва злата, сва сребра и блага нису вриједни једног
његовог откуцаја. Такво срце куца и за нас и стидљиво нам се јавља са
олтара поезије. Пјесник је Лот кога су музе одабрале да нас подсјети да
још увијек имамо душу и срце и да ”дан без љубави нема смисла”.
Ријечима, звуком, ритмом и римом пјесник разбуђује заспала чула.
Мамонистичку похлепу и среброљубље једино могу потиснути ”строфе које
сетним дахом љубе”. Пјесничка лира, тај њежни адвокат љубави, једина
је одбрана од Глобалне Чизме. Љубомир Вујовић у шестоцикличној збирци
пјесама знаковитог наслова ”Безмерја”, у мекоти лирског трага у
сопствену је биографију укњижио љубав, одрекавши се тако јавно
мамонистичког погледа на свијет, људе и живот.

Мотиви лијепе
драге и изгубљене драге љуљају се на ”крилу изломљеног стиха, у сваком
од шест циклуса, нарочито у сонетима, том лирском врту у којем је
разсцвјетавање љубави најраскошније. Од Петрарке па до данас љепша
башта за љубавна надахнућа и љубавне снове није још пронађена. Магичну
моћ љубави Љубомир Вујховић даје у јарким бојама, како и доликује
рајским вртовима. Љубав Мамоново сивило претвара у раскошни колорит
боја. Вујовић тврди, ту се с њим слажемо, да је љубав дар, небеско
сјеме или клица и космичка сила. Сваки дар због његовог опстанка треба
његовати, а љубав посебно. Вујовић не раздваја љубав од пјесме, јер је
пјесма златна струна љубави и он пјесмом љуби лијепу драгу. Стваралачки
чин и љубав су у хармоничној вези и рађају љепоту, чисту као небо.
Пјесник није одолио ни боемско-хедонистичкој вези између пјесме и
љубави у којој је ”крчма космос”, а вино, виолина и гитара вјерни
пратиоци дионизијске раскалашености.

Кроз ову збирку шуште
стихови о вину, љубави, љепоти, чежњи, сновима у складном ритму и
успјелим римама, али Вујовићеве метафоре не грле само лијепу драгу и не
опијају се вином. Аутор ове збирке, вјеројатно под утицајем овог
времена, свој пјеснички субјективитет уграђује и кроз шире тематске
опсервације. Путовање кроз еоне од библијске Петре па до ”заветне
громаде” Свете горе на Атосу, намеће мотив пролазности, али и
нераскидиве везе са прошлошћу. Покушај да се откинемо од прошлости,
односно да прекинемо цивилизацијску и културну нит са прецима, велика
је заблуда, тврди Вујовић и ми се с њим у потпуности слажемо.

И нове електронске технологије помажу Мамону да ”фризира наше
животе”. Фејзбук и твитер су потиснули чак и једног Шекспиа,
Хајдегера, Волт Витмана, Сен-Џон Персија, Десанку Максимовић….а на
дјелима ових великана развијао се хуманистички нерв човјечанства. Аутор
је ове величине одабрао у одбрану хуманиза, у одбрану правих и
непролазних вриједности, честитих идеја. Брани Љубомир Вујовић и
ћирилицу, упозоравајући да без ње Срби губе свиј идентитет, јер је
”оплођена семеном живота нашег”:

 

Клонула слова – Моја тужна песмо
Болује писмо – Небригом се дајемо
Слутњом суморно. Ћуте куће – Опустелом прошлом
Били смо и још јесмо – и безвремнеом будућим
А већ сутра нисмо – У пораз тонемо
О концу трајемо – У прах. Нестајемо

( ”Опомена”)

Ахилова пета српске историје је ”трн поред пута”, који их опомиње да
је живот, ипак, велики бол. Вујовић је у своју поезију уградио највећу
и најоштрију бодљу српске историје – Косово, доказујући, по ко зна који
пут, да је Косово српска земља, уграђена у српску митологију,
територијално омеђена Световидовим очима, печаћена Немањићевим
православним манастирима, Лазаревом светом жртвом и херојством српске
војске у Великом рату. Вујовићеви стихови прате српску голготу кроз
вријеме, који је ”крадљивац наших живота, надања, а стаје само када
љубимо”. Драматична, његошевска, борба између таме и свјетлости људски
је усуд, а српски понајвише, закључује аутор ”Безмерја”.Има у Вујовићевој поезији и клонућа када резигнирано стихотвори да је,
можда, пуни смисао нашег постојања сан. Ово повлачење из сурове
стварности произлази из тврдње да је ”сан почасни трон пјесника”.
Снови прочишћавају јаву која нам често није склона. Освјежени,
окрепљени и прочишћени лакше подносимо ”трн у пети”.

 

Вељко Стамболија

Михајило Мића Вујанић

 

0 540 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.220.85
7641 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA KRAJU POČETKA – Dajana Diverno 2014-01-22 19:33:15

NA KRAJU POČETKA

Ljubav na početku, ljubav s kraja
Čas vidi se bledilo, crvenilo, i sjaj
Uvek neka spona nas će da spaja
I kad svi protutnje – mene čuvaj za kraj. I puštam da misle šta već ko hoće
Jer  nakon svega mogu ti još dati sebe
Uragan mi dođe, al znam da proće
I na kraju svega – naći ću tebe..

I da li me vole il ne, baš nije mi bitno
I baš mi dobro dok usne su mi neme
Al zato ove reči ti zapamti hitno
Na kraju početka – ti imaš mene.

I dok kroz život tutnje oluje
Čas vidi se bledilo, crnilo, pa sjaj
Svi smerovi urgana srcem protutnje
Tebe ja opet čuvam za kraj.

© DAJANA DIVERNO

0 501 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 93.92.252.91 1-
7642 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JEDAN GRAD – JEDNO VREME – JEDNA ŽENA – Autor Goran Arsić, 14.02.2014 2014-01-27 08:47:03

Крушевачко позориште, 14.02.2014. године у 20:00 часова

ЈЕДАН ГРАД – ЈЕДНО ВРЕМЕ – ЈЕДНА ЖЕНА – Аутор Горан Арсић
ЖЕНА

Жена је суза
распукла у освит јутра,
са телом сазаданим да пламти.
Жена је река која не пресушује,
вечно лепа и вечно млада,
увек нуди оно што не може дати.Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна и сјајни заборав,
у ноћима врелим и кратким. © Љубодраг Обрадовић

0 532 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.196.113 1-
7643 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tomislavu Miletiću GODIŠNJA NAGRADA Udruženja pesnika Srbije 2014-01-27 09:48:33

 

У
Крушевачком позоришту су 31.01.2014. године одржани Годишњи песнички
сурети Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на којима је књижевнику
Томиславу Милетићу за његово целокупно књижевно стваралаштво додељена
ГОДИШЊА НАГРАДА овог удружења за 2013 годину. Награду је уручио
Љубодраг Обрадовић – председник удружења.У програму који је
уследио наступили су афористичари и сатиричари: Драгиша Павловић
Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и Дејан Ристић; песници:
Горан Минић, Далибор Ђокић, Мића Живановић, Живота Трифуновић, Драган
Тодосијевић, Даница Рајковић, Вељко Стамбилија, Милан Милетић, Живомир
Миленковић, Зора Митровић, Мирко Стојадиновић, Никола Стојановић, Саша
Милетић, Даница Гвозденовић, Љубодраг Обрадовић, Дејан Ристић, Светлана
Ђурђевић и Томислав Милетић и музичари Мића Живановић и Милан Милетић.
Програм је осмислила и водила Светлана Ђурђевић.

Поетски круг песничких зборника ПоезијаСЦГ и ПоезијаСРБ

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије ПоезијаСРБ додељује
Годишњу награду овог удружења Томиславу Милетићу.

Погледајте Видео снимак Славише Паунковића из Крушевца /први део/ и /други део/

 

Томислав Милетић

Томислав
Милетић је рођен у селу Варош (општина Ражањ) 1942. године. Учитељ је у
пензији. Учитељску школу је завршио у Алексинцу 1962. а касније је
ванредно студирао српскохрватски језик и југословенску књижевност (ВПШ
у Нишу, Филозофски факултет у Београду и Скопљу). Од 1962. године радио
је као учитељ у селима Жупе: Плочи, Грчаку, Мрмошу, Врбници, а једно
време провео је радећи у Француској у Клермонт Ферану, Лиону. Вијену,
Ле Крезоу, Вилфраншу сир Сони. На Радио Крушевцу годинама је припремао
и водио једносатну емисију „Хронике и хроничари“, а уредио је и више ТВ
емисија популаришући истраживања прошлости крушевачког краја и културе
српског народа. Урадио је сценарио за филм „Клевета“ и збирку анегдота
под називом,“Учитељи“. Библиографија.
„585 година Велике Врбнице“, монографија КШ 1998., „Легенде о Светоме
Сави“, збирка песама, 1999. „ Јелена“, збирка песама 2001., „Копча –
летопис комите“ 2002., „Капетан Веса“, историјски роман 2002., „Мрмош –
село Милоша Обилића“, монографија 2004., Од 2004 до 2009. роман
„Проклета земља“ 1 – 4. „Реља – летопис команданта“ 2007, „Жупски
мадригали“– збирка љубавне поезије 2006, „Ђура – летопис сељака“ 2007,
„Жупске школе и учитељи од 1837. до 2007.“ монографија 2007. “Милош
Обилић у моравским легендама и расинском предању“ 2008, збирка текстова
и песама, „Грчак и Ботурићи – села испод Козника“ монографија 2009,
„Песме за велику и малу децу“ збирка песама 2009, Историјски роман
„Деспот“ 2010. 2012. објављује две књиге: „У име бога, у име краља и у
име каме“ и „Озна све дозна“ а приредио је и штампао књигу Антонија
Маринковића „Расински партизански НОП одред“, (Све књиге издао му је
Историјски архив у Крушевцу и Културни центар Крушевац) 2012. Град
Крушевац издаје друго издање романа „Капетан Веса“ и приређује свечану
академију у Народном позоришту.

Из „МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА КРУШЕВАЧКОГ КРАЈА“ Мр. Слободана Симоновића

 

 

Награду је присвојио Томин унук

Светлана Ђурђевић

Даница Гвозденовић

Милан Милетић и Мића Живановић – А сад адио!

Милан Милетић и Мића Живановић – А сад адио!

Горан Минић

Далибор Ђокић

Мића Живановић

Живота Трифуновић

Драган Тодосијевић

Даница Рајковић

Вељко Стамболија

Ивко Михајловић

Драган Матејић

Драгиша Павловић Расински

Милан Милетић Милке

Милан Милетић Милке

Живомир Миленковић

Живомир Миленковић

Славиша Паунковић је снимио Годишње сусрете ПоезијаСРБ

Зора Митровић

Зора Митровић

Мирко Стојадиновић

Никола Стојановић

Никола Стојановић

Никола Стојановић

Саша Милетић

Саша Милетић

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

Дејан Ристић

Дејан Ристић

Светлана Ђурђевић

Томислав Милетић

 

0 588 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.196.113
7644 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – Medjunarodni konkurs 2014-01-31 00:07:43

Povodom
Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY
iz Kruševca u saradnji sa Tehničkom školom Kruševac, Kulturnim centrom
Kruševac, Miltimedijalnim udruženjem Car Konstantin i Udruženjem
pesnika Srbije – PoezijaSRB raspisuje 6. medjunarodno likovno –
literarni konkurs na temu:

 

 

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA

 

 

 

 

Na
konkursu su u likovnom izrazu zastupljene sve vrste umetničkog
izražavanja, a u pisanom obliku prozni sastavi i poezija. Pravo učeća
imaju učenici srednjih škola i studenti iz zemlje i inostranstva.
Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu i pošalju
svoje radove subote 10 februara 2014. godine.

 

Radovi se mogu predati lično, poštom ili emailom u zavisnosti od samog rada.

 

 

Literalne radove, koje se šalju e-mailom, poslati u Word formatu.

 

 

Promocija
radova, kada će biti podeljne i nagrade, biće održana, 14.februara u 18
časova u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac.

 

 

Adrese za slanje radova:

 

 

Tehnička škola Kruševac, Čehovljeva br. 1, 37000 Kruševac ili

 

 

Galerija “ARTMAKY”, Drinčićeva br. 3, 37 000 Kruševac,

artmaky@artmaky.net

 

 

Radovi moraju da sadrže podatke o autoru i o školi ili fakultetu.

LJUBAV I VINO DOPUNJUJU SE FINO!

0 537 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.223.6 1-
7645 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Stepenica – Branislav Mijatović 2014-02-06 19:32:29

Stepenica

Nema više tvoga stepenika
Ostao je samo jedan
Tamo gde bila si visoka
Kad prodjem tužno gledam Al’ još stoji staro obećanje
Jednom ako voleću više
Tek tad ne manje
Granica se naša briše

Sećam se tajnog znaka
Dok dolaziš niz Ulicu
U zagrljaju nežna laka

Pronalaziš miteser na licu
Sad mi je ista ljubav svaka
Seo bih krišom na stepenicu

© Branislav Mijatović 0 485 0 BranislavM 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.113.167 1-
7646 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKA PRPORENJA – Konjuh 12.02.2014. 2014-02-06 19:35:28

12.02.2014.
године у Коњуху, Књижевни клуб *Станоје Мијатовић* из Коњуха, на дан
своје Славе *Три Јерарха* организовао је дружење песника из Коњуха,
Трстеника, Ћуприје, Крушевца, Лазаревца и других места … После сечења
славског колача одржана је по трећи пут манифестацја *ПЕСНИЧКА
ПРПОРЕЊА* коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац, КУД
Герасим Вујић, ОШ Брана Павловић и ЗЗ Калемар из Коњуха. Идеја
за ову ову манифестацију која се организује Светом Трифину у част у
Коњуху, срцу калемарства града Крушевца, дуго је тињала код мештана
Коњуха, а до релизације је дошло после састанка у Културном центру
Крушевац свих актера манифестације. Само име *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА*
изнедрио је крушевачки дечји песник Момир Драгићевић, у присуству
Радована Томашевића и Љубодрага Обрадовића, а прихватили су га и
мештани Коњиха. Ове
године Коњушани су подигли споменик лозном калему. Идеју је реализовао
Драган Вулић Косир – директор ЗЗ Калемар из Коњуха у сарадњи са МЗ
КОЊУХ. Идеја је да „Песничко прпорење“ у Коњуху прерасте у вишедневну привредно, културну и туристичку манифестацију „Дани калемарства“. Ове
године стихове су прпорили бројни песници: чланови Удружења песника
Србије *ПоезијаСРБ*: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Светлана
Ђурђевић; Гордана Влаховић из КК Багдала; чланови КК Станоје Мијатовић
из Коњуха: Звонимир Гилић, Зорица Марић, Братислав Бата Спасојевић,
Славко Величковић, Mирољуб Момировић Мића
и други; чланови КК Душан Матић из Ћуприје: Бора Благојевић, Милка
Ижогин, Слободан Јовановић, Матилда Јанковић и други бројни песници из
Трстеника, Опарића…

Колачар је била Вера Поповић организатор у КУД-у Герасим Вујић из Коњуха

Драган Вулић Косир – директор ЗЗ КАЛЕМАР из Коњуха крај СПОМЕНИКА КАЛЕМУ
Колач је примила Зорица Марић песникиња из Коњуха


Споменик калему у Коњуху израдио је Божо Новокмет – песник из Беле Воде

Звонимир Гилић – НА СВЕТОГ ТРИФУНА – ПРПОРЕЊЕ СТИХОВА У КОЊУХУ

 

У вину је истина – У љубави милина!

0 736 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.113.167 1-
7647 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GODIŠNJA SKUPŠTINA Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB 2014-02-18 20:39:37

ВИНО

Заустављам дах,
пуштам да лелуја
тренутак
пре додира осећам
питки укус уснама
буди чула као зов
дивљег необузданог
од глади обневиделог
жедног љубавника
венчаног са Сунцем
у соку крв своју
просипа низ падине
мојих бедара…
клизи низ кожу сласт
подрхтава у грозници
неких далеких година
засејаних да буду дар
и починак уморним
рукама…

© Бранка Зенг

Специјалну награду
за учешће на конкурсу *ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА добила је
Бранка Зенг из Панчева за песму ВИНО. Награду, која се састоји од 3
књиге и захвалнице уручио је академски сликар Живорад Милановић Маки, а
уместо Бранке преузео је Љубодраг Обрадовић. Истог дана, 14.02.2014.
године одржана је и годишња скупштина Удружења песника Србије –
ПозијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Прочитајте у наставку извештај о раду
Удружења песника Србије – ПозијаСРБ са седиштем у Крушевцу, комлетне
одлуке жирија и погледајте фотографије и видео са овог интересантног поетско-музичког дана у Културном центру Крушевац.

Мића Живановић председава седницом Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB
Kruševac, Cara Lazara 142
14.02.2014. godine, Kruševac

IZVEŠTAJ O RADU UDRUŽENjA PESNIKA SRBIJE
– PoezijaSRB iz Kruševca za 2013-tu godinuU prvoj godini postojanja Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB iz
Kruševca urađeo je dosta. Održane se različite pesničke manifestace i
druženja pesnika, priređivane su promocije knjiga, pesnički maratoni…
Kruna u radu, i ono što će ostati trajno zapisano u katalogu
objavljenih knjiga Narodne biblioteke Srbije su svakako 6 objavljenih
knjiga Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB i to:* Okretanje točka – zbornik refleksivne poezije
* Za miris božura – zbornik rodoljubive poezije
* Dah života – knjiga poezije Saša Zbiljić
* Na drugoj adresi – knjiga poezije Danica Rajković
* I seljak može pesnik biti – knjiga poezije Života Trifunović
* Krugovi – odabrana poezija Ljubodrag ObradovićNo krenimo redom…17.09.2012. godine osnovano Udruženje pesnika Srbije, PoezijaSRB iz Kruševca.21.01.2013. godine kod Agencije za privredne registre u Beogradu registrovano prvo Udrženje pesnika Srbije *PoezijaSRB*.30.01.2013. godine u 18:00 sati u KRUŠEVAČKOM POZORIŠTU predstavili našu prvu knjigu *PRVI PUT*.

28.02.2013. godine smo u okviru redovnih mesečnih susreta pesnika
PoezijeSRB u kruševačkom pozorištu predstavili poeziju Dalibor Đokića
iz Brusa.

30.04.2013. godine u saradnji sa Kulturnim centrom
Kruševac u Pionirskom parku promovisalo prvu knjigu Saše Zbiljića DAH
ŽIVOTA.

30.05.2013. godine u saradnji sa Kulturnim centrom
Kruševac, Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB je u Pionirskom parku
organizovalo poetsko veče *11 RAZLOGA ZAŠTO VOLIM KIŠU* u okviru koga
je promovisana istoimena, treća po redu, knjiga Miloša Ristića.

08.06.2013. godine u organizaciji Udruženja pesnika Srbije –
PoezijaSRB, a uz podršku grada Kruševca, Kulturnog centra Kruševac,
Pozorišta Kruševac, Udruženja građana *SLOBODIŠTE* i KUD-a *Vuk Karaxić
iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice u Etno kući Slobodana Stojanovića u
Žabaru održana je manifestacija *ZA MIRIS BOŽURA* na kojoj su
učestvovali pesnici iz Švedske, Beograda, Leskovca, Prokuplja, Ćuprije,
Paraćina, Ćićevca, Kruševca, Konjuha i Trebotina. U okviru
manifestacije promovisana je i nova knjiga poezije *OKRETANjE TOČKA* i
proglašene su pesme godine sa sajta www.poezija.rs odnosno
www.poezijascg.com iliti poezija.srb, kao i pesnik ovih pesničkih
susreta. Pesme godine za 2012-tu su napisali Svetlana Đurđević iz
Kruševca i Zoran Jovanović iz Leskovca, drugi je bio Nikola Stojanović
iz Kruševca, a treći Dane Stojiljković iz Prokuplja. Najbolji po
glasovima sajta www.poezijascg.com bio je Bratislav Bogdanović sa
pesmom NOĆAS… Na ovoj je najavljen i međunarodni konkurs za najbolju
radoljubivu poeziju na temu *ZA MIRIS BOŽURA*.

23.08.2013.
godine, okupiše se tako u prekrasnom ambijentu Pionirskog parka pesnici
iz Kruševca, članovi i prijatelji Udrženja pesnika Srbije – PoezijaSRB
iz Kruševca i predstaviše dve svoje knjige: OKRETANjE TOČKA – zbornik
radova šezdesetak pesnika iz Srbije i rasejanja i NA DRUGOJ ADRESI –
šestu knjigu Danice Rajković.

10.septembra 2013. godine na
promociji knjige *BERGMAN JE UMRO – ŽIVEO BERGMAN* Aleksandre Luthander
u Kući Đure Jakšića u Beogradu učestvovali su: mr Milivoj Andjelković,
mr Spasoje Ž. Milovanović, dr Aleksandar Novaković, Eleonora Luthander
i naravno autor Aleksandra Luthander… Tako je svoj skromni doprinos
promociji dalo je i Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je
Aleksandra član, jer je na promociji o značaju knjige govorio i mr
Spasoje Ž. Milovanović – direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i
član Upravnog odbora PoezijeSRB.

17.09.2013. godine u Narodnom
Muzeju Kruševac u Lazarevom gradu promovisana je knjiga rodoljubive
poezije *ZA MIRIS BOŽURA*, čiji je izdavač Udruženje pesnika Srbije –
PoezijaSRB iz Kruševca. Na promociji su saopšteni i rezultati
istoimenog konkursa. Žiri u sastavu: Veljko Stambolija – predsednik,
Nikola Stojanović, Zora Mitrović, Svetlana Đurđević i Ljubodrag
Obradović je od svih blagovremeno prispelih pesama, odabrao najbolje i
skromne nagrade dodelio njihovim autorima: Ljubomiru O. Vujoviću iz
Beograda – DOGODINE NA GAZIMESTANU – Prvo mesto; Milanu Kuzmiću iz
Doboja – KOSOVSKE SEOBE – Drugo mesto; Daliboru Đokiću iz Brusa – TEŠKA
VREMENA – Treće mesto. Blagodarnice su dobili sledeći pesnici za svoje
pesme: Biljana Babanić iz Paraćina za pesmu PRESVETA; Svetlana
Biorac-Matić iz Aleksinca za pesmu GAVRAN; Srbobran Matić iz Aleksinca
za pesmu DOSTA.

Od 09.10. do 11.10.2013. godine, Udruženje
pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu je učestvovalo na
Sajmu knjiga i izdavaštva Rasinskog okruga *RASINSKI CVET 2013* sa
celokupnim svojim ovogodišnjim izdavaštvom. Na sajmu su izložene i na
posebnoj promociji predstavljene knjige poezije: DAH ŽIVOTA – Saše
Zbiljića, NA DRUGOJ ADRESI – Danice Rajković i zbornici poezije:
OKRETANjE TOČKA i ZA MIRIS BOŽURA. Promocija izdavaštva PoezijeSRB
održana je 10.10.2013. godine u Klubu KCK u 17:00. Naravno u prvom
planu je bila promocija zbornika rodoljubive poezije *ZA MIRIS BOŽURA*
i to je bila druga promocija u Kruševcu. Na promociji knjige ZA MIRIS
BOŽURA učestvovali su pesnici: Biljana Babanić, Dalibor Đokić, Nikola
Stojanović, Saša Zbiljić, Veljko Stambilija, Borisav Bora Blagojević,
Milka Ižogin, Radmila Milojević, Zora Mitrović, Dušanka Erić, Slobodan
Ivanović, Olga Mančić Lodika, Gorjana Ana Dabić, Svetlana Đurđević i
Ljubodrag Obradović. Priliku je iskorišćena i za uručivanje specijalne
BLAGODARNICE Biljani Babanić iz Paraćina kao priznanje za kvalitet
njene poezije na međunarodnom konkursu *ZA MIRIS BOŽURA* koji je
finansijski podržao Grad Kruševac.

10.10.2013. godine, drugog
dana Sajma knjiga i izdavaštva Rasinskog okruga *RASINSKI CVET 2013*, u
Klubu KCK održan je *PESNIČKI MARATON KCK*, , u organizaciji Kulturnog
centra Kruševac i Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB iz Kruševca.

06.11.2013. godine u prostorijama Centra za ekonomiku domaćinstva iz
Leskovca održana je promocija dva zbornika poezije: ZA MIRIS BOŽURA i
OKRETANjE TOČKA.

29.11.2013. godine u Kruševačkompozorištu je
održana promocija druge knjige poezije Živote Trifunovića *I SELjAK
MOŽE PESNIK BITI*.

 

03.12.2013.
godine u centru za kulturu i umetnost u Aleksincu je održana promocija
knjiga ZA MIRIS BOŽURA i OKRETANjE TOČKA u izdanju Udruženja pesnika
Srbije – PoezijaSRB iz Kruševca. Promociju su organizovali Centar za
kulturu i umetnost iz Aleksinca i KK *Velimir Rajić* iz Aleksinca. Na
promociji su svoje stihove govorili: Ljubodrag Obradović, Svetlana
Đurđević, Mića Živanović i Duška Erić iz PoezijeSRB iz Kruševca i
Svetlana Biorac-Matić, Srbobran Matić, Radojka Milošević Zlatković i
Aleksandra Pavlović Teda iz KK *Velimir Rajić* iz Aleksinca. U toku
promocije Srbobranu Matiću i Svetlani Biorac-Matić uručene su
BLAGODARNICE za učešće i izuzetan rezultat na međunarodnom književnom
konkursu za najbolju rodoljubivu poeziju ZA MIRIS BOŽURA…

 

06.12.2014.
godine u Klubu KCK promovisana je knjiga KRUGOVI Ljubodraga Obradovića
čiji je izdavač bio Kulturni centar Kruševac, a suizdavač Udruženje
pesnika Srbije –PoezijaSRB iz Kruševca..14.12.2013. godine u
Beloj Vodi u BELOVODSKOM ČITALIŠTU I PRIČALIŠTU vlasnika Božidara
Novokmeta održano je književno veče u čast Petra II Petrovića Njegoša i
Miloša Crnjanskog. Ovo interesantno i originalno veče u kome je
dominirala poezija osmislio i vodio je dr Velibor Lazarević, a
realizaciju je aktivnim učešćem u projektu podržalo i Udruženje pesnika
Srbije – PoezijaSRB iz Kruševca. Organizatori su bili: Vukova zadužbina
iz Bele Vode, KUD-a Ratko Jovanović iz Bele Vode i Društva zavičajaca i
prijatelja Bele Vode.17. decembra 2013. godine Uruženje
pesnika Srbije – PoezijaSRB i Narodna biblioteka Brus su u čitaonici
Narodne biblioteke u Brusu organizovali promociju knjige “OČI PUNE
NESANICE”, autora Gorana Minića. Pored autora na promociji su
učestvovali i: Ljubodrag Obradović – pesnik i predsednik Udruženja
pesnika Srbije – PoezijaSRB, Veljko Stambolija – pesnik i književni
kritičar, Duška Erić – pesnik, Mića Živanović – pesnik, Dalibor Đokić –
pesnik, Ljubica Marinković, Miroljub Dačković i Ana Dačković. Promocija
je realizovana pred prepunom salom čitaonice i predstavlja pecept kako
treba organizovati promocije pesničkih knjiga!Za sve ove
objavljenje knjige i manifestacije potrošeno je ukupno 170.246, 93
dinara, a prihodi su bili 171.299,90 dinara, tako da je poslovanje bilo
pozitivno.Bilo je verovatno i drugih aktivnosti, kako
Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, tako i njegovih članova i neka
mi oproste svi ako sam nešto propustio da ubeležim u ovaj izveštaj. Sve
to se svakako može istaći, opisati i dopuniti u diskisiji prisutnih
članova…

 

Izveštaj sačinio Ljubodrag Obradović,
Predsednik Upravnog odbora PozijaSRB

 

U
Kulturnom centru Kruševac je 14.02.2014. godine povodom Dana
zaljubljenih i Svetog Trifuna održan poetsko-muzički program *LjUBAV I
VINO – VEČITA INSPIRACIJA*. Program je realizovala Atelje-galerija
*MAKI* iz Kruševca u saradnji sa Tehničkom školom Kruševac, Kulturnim
centrom Kruševac, Miltimedijalnim udruženjem Car Konstantin i
Udruženjem pesnika Srbije – PoezijaSRB, a koncipirali su ga i vodili
Sanja Deljanin i Ljubodrag Obradović. Prisutnu publiku i učesnike
konkursa pozdravili su Živorad Milanović Maki idejni tvorac
manifestacije i Nadežda Milovanović direktorka Tehničke škole u
Kruševcu. U programu su nastupili pesnici: Jelena Protić-Petronijević,
Mića Živanović, Nikola Stojanović, Ljubodrag Obradović, Saša Miletić,
Sandra Petrović, Danica Rajković Života Trifunović, Dragan Todosijević
i Milan Miletić, a muzički su ga obojili Milan Miletić Milke i Sandra
Miladinović. Pre samog programa Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB
je u Medija centru KCK održala godišnju skupštinu udruženja na kojoj je
jednoglasno usvojen izveštaj o radu i finansijski izveštaj za 2013-tu
godinu, kao i finansijski i plan rada za 2014-tu godinu. Na sednici
skupštine je jednoglasno podržana odluka Upravnog odbora da se u
2014-toj godini pokrene časopis za poeziju *PoezijaSRB* i da se štampa
zbornik boemske poezije pod nazivom *PIJEMO ŽIVOT I JA*.

U nastavku pogledajte fotografije i video zapis
događaja koji je snimio Slaviša Paunković sa ovih interesantnih
događaja i znajte: Kulturni centar Kruševac je lider kulture u Kruševcu!

Живорад Милановић Маки – идејни творац манифестације
Погледајте видео запис догађаја који је снимио Славиша Паунковић

Милан Милетић Милке је обојио ово вече ауторском музиком и поезијом

 

Бела сала је била препуна


Програм су водили Љубодраг Обрадовић и Сања Дељанин

Присутну публику и учеснике конкурса поздравила је Надежда Миловановић
директорка Техничке школе у Крушевцу

СРЦЕ БОЈЕ ВИНА

Када снег покори јасенове гране
И под сивим небом зајеца даљина,
Немим гласом ум мој броји дане,
Откуцаје срца и гутљаје вина.

У дрхтавој руци перо слова спаја,
Хитре уздисаје прати пламен свеће,
На столу, у чаши, празној и без сјаја,
Огледа се суза што низ образ креће.

О, течности силна, моју тугу смрви,
Спаси ме од ноћи и додира зиме.
Вино боје живота, искро боје крви,
Не дозволи да јој заборавим име.

Та немирна сена мог срушеног неба,
Што кроз прошлост хода и будућност зове,
Украла је срце, а сад душу вреба,
Жари успомене и походи снове.

А њен дивни поглед, што ми не да мира,
Док на грани живота невоље се гнезде,
Лепши је од сјаја хиљаду сафира,
Од јутарњег сунца и поноћне звезде.

Да л’ принцеза моја доћи к’ мени хоће
Да наздрави љубави минулих пролећа,
Ослободи срце окова самоће
И оживи мирис увенулог цвећа?
Да ли сунце зоре, са осмехом бебе,
Продире кроз вео оних магли густих
Што наткрише брда где сам срео тебе,
Поврх винограда заспалих и пустих?

Ако памтиш, јоште, мирис грожђа зрелог
Из пурпурног сока последње јесени,
Закорачи у незнано, срца смелог, врелог,
Заиграј са пахуљама и похитај к’ мени.

Чекаћу те тада под плаштом мећаве,
У челични сутон фебруарског дана,
С чашом пуном вина к’о знамењем славе,
Срцем пуним чежње, излечених рана.

© Душан Шево

 

У
овиру поетско музичког програма *ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА*
проглашени су и победници истоименог конкурса у три категорије:
поезија, проза и ликовни радови. Ево одлука:Ликовне радове
оцењивао је жири у саставу: Академик СУДа проф. Живорад Милановић Маки,
мр сликарства, председник; Миомира Ристић МА арх. и ак.сликарка, члан;
Љиљана Анђелковић, проф. ак. сликарка, члан и изабрао је радове
следећих кандидата:

• 1. Место – Данијела Миљковић ИВ разред,Економско-трговинска школа Крушевац
• 2. Место – Милица Маринковић ИВ разред, Гимназија Крушевац
• 3. Место- Марија Ђорђевић ИИ разред, Техничка школа Крушевац

Чланови жирија за литералне радове у саставу: Јелена
Протић-Петронијевић, књжевница и уредница програма КЦК, председник;
Саша Милетић, песник и афористичар – Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ; Бранкица Милановић, професорка; Младен Којић, професор и
Љиљана Николић -професорка, изабрали су радове следећих кандидата:

Поезија:

• 1. Место – Душан Шево, Срце боје вина ( студент на постдипломским
  студијама на Пекиншком ниверзитету језика и културе, НР Кина)
• 2. Место – Будимир Анђелић ИИ разред, Љубав и вино – вјечита
  инспирација (Ј.У.С.М.Ш „17 септембар“ Жабљак)
• 3. Место – Тијана Марковић И, Љубав и вино (Медицинска школа Крушевац)

Проза:

• 1. Место – Сузана Шево, Љубав и вино као вечита инспирација (Економско-трговинска школа Крушевац)
• 2. Место – Павле Илић, Љубав и вино, вечита инспирација (Медицинска школа Крушевац)
• 3. Место – Софија Карајовић, Љубав и вино као вечита инспирација (Економско- трговинска школа Крушевац)

2 1310 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.228.32 1-
7648 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAMILAR – Eleonora Luthander 2014-02-20 11:10:08

 

КАМИЛАР

Јуче си ми украо
усамљеност
ни од чега не презаш
моћан си и богат Желим да ме потпуно
размазиш

Пошаљи ми поруку
камиљом поштом
Камилар нека баци
шаку бадема
о мој прозор

Камилар са осмехом
пуним златних зуба –
твоја награда
за његов труд

© Елеонора Лутхандер

0 387 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.200.193 1-
7649 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUZE MOJE MAJKE – Svetlana Biorac-Matić 2014-02-24 20:37:39

СУЗЕ МОЈЕ МАЈКЕ
Стајала је сама у смирају дана
иза наше куће, негде загледана,
на уморном лицу златила се њена
крупна, тешка, суза, од свих сакривена. Плакала је дуго скривена и нема,
дрхтала јој само погнута рамена,
опекле је речи подлости и злобе
изречене гордо од драге особе.

Њене су ми сузе капале по души,
скупљале у клупко горчине и једа,
што у грлу гуши и боли и пече
и никад се више заборавит не да.

Опростила све сам преваре и лажи
и отровне стреле, ране и убоје,
ал опростит никад нећу и не могу
то вече, те сузе добре мајке моје.

© Светлана Биорац-Матић

0 556 0 Larra 0 srpski 0 0 0 15 3 109.93.81.197 1-
7650 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano P i l o t – Miljojko J. Milojević 2014-02-24 20:43:52

 

P I L O T

p o e m a

Prolog

Vod je pao na Rgajskom visu!
Vod je pao, ali nisu ideali, snovi…
Njih izdaju sada Nikovići novi!
Vod Slobodu sanja na Rgajskom visu…

1.
Narednika Lomigoru Vukoja, pilota,
lepa sreća pratila je dosta:
kad prelete ispod Savskog mosta,
zavole ga sva vazdušna flota.

Protiv Švaba vešto se borio.
S neba, plavog, iznad Beograda,
tri je ,,štuke,, lovcem oborio.
Sudba htede tada da ne strada. Kada zemlja konačno propade,
pređe brda, doline i klance
i bez cilja i bez svake nade,
stiže kući u opasno Spance.

Jesen: kiše, lebdi magla siva,
a u Spancu, gnezdu komunista,
lepa Drinka o Slobodi sniva,
i porazu zlokobnih fašista.

U zaselku, zvanom: Potočari,
pored puta, ispod gustih gora,
u kućici svojih Lomigora,
mladi pilot o Drinki sanjari.

U srcu mu kao vila blista:
da li zvezda mladih partizana;
da l boginja mladih komunista,
o Ljubavi kao o Slobodi sanja!?

Ne znam šta je Drinka osećala,
kad je, vedra čela i obraza čista,
svog Pilota u odred poslala:
u boj teški protivu fašista.

Jovanović Vukoju- Pilotu,
komandiru partizanskog voda,
tri su stvari važne u životu:
zdravlje, Ljubav i sveta Sloboda…

Govoraše svome hrabrom vodu:
“Imaš zdravlje- narodu da služiš,
imaš Ljubav- lozu da produžiš…
Ništa nemaš- kad nemaš Slobodu!”

O pitanju šta je to Sloboda,
istina je samo negde tamo,
iznad devet gora, iznad devet voda…
Mi, smrtnici, šta o tome znamo!?

Šta će mrtvom nekakva Sloboda,
kad mu sunce i zvezde pogasi?
Zar ne treba samo hleb i voda
da se narod od pomora spasi!?

2.
Ne rodi me majka kao tića,
ko viteza, gordog sokolića,
već ko jadnog crnog nikovića…
Bejah agent Milana Nedića.

U zle dane, ropske i ogavne,
gazda ne da agentu da bira:
niti mesto, ni zadatke slavne…
Dadoše mi zlu ulogu žbira.

Postah kurir Vukoja- Pilota,
komandira voda partizana.
Smrt njegova, užasna golgota,
progoni me skoro svakog dana.

Vod opasnih, mladih, partizana
izdao sam četres druge, u proleće,
kad sve živo u novi život kreće,
a Srbi, zbog sna, ginu svakog dana.

Kako postah podla izdajica!?
Kad izbegoh zulume Šiptara,
i postadoh crna izbeglica,
primila me postojbina stara.

Šta mi vredi postojbina stara:
Kuršumlija, negdašnja Toplica,
kad sam jadna, bedna, izbeglica,
bez svog doma, i hleba, i para…

Svega mi je, i previše, i dosta:
pište deca, plače majka stara,
al na sreću te Pećanac Kosta
utrapi mi poslove žandara.

Sad pod starost, savesti nečiste,
žalim mlade partizane pale;
žalim mlade, prave, komuniste,
i zgažene njine, časne, ideale!

Poput kostara Kosovca Jovana
skupljam kosti dok strunule nisu,
bele kosti hrabrih partizana,
što ih izdah na Rgajskom visu.

3.
U Rgaje stigli smo pre mraka.
Odatle je Srpska divizija stara
u boj pošla protivu Turaka.
Vod predviđa jak napad Bugara,

Al Bugara, niotkuda, nema.
Pilot nešto po torbi prebira,
kratko pismo na brzinu sprema
za tajnoga odredskog kurira.

Kaže: ,,Predaj, i odmah se vrati!”
Pismo dadoh mom kolegi žbiru
što potajno partizane prati.
Ne javih se odredskom kuriru.

Zalud Pilot seče mlado granje;
zalud bivak u sred šume gradi;
zalud čeka snažno pojačanje…
Ne zna šta mu “verni” kurir radi.

Zora sviće, zrakom šumu zari…
Pilot tužno put Rgaja zuri…
Kroz Rgaje već prošli Bugari
i četnici i podli žandari-

zli bataljon ka šumici žuri…

Okružuje šumicu kolona…
Strepe jele, savijaju grane…
Vod se bori protiv bataljona!
Vitko borje štiti partizane…

Pada granje s borova i breza;
paklen dim se iznad šume diže;
vatra seva s puškomitraljeza;
zlikovcii se hrabrom vodu bliže.

Lete psovke na oba žargona:
prete, kunu sve svece i Boga…
Vod se bori protiv bataljona!
Zlih krvnika petnaest na jednoga.

Trepti nebo i zemlja i granje,
s tela lije i krv i znoj i voda…
Partizana sve manje i manje…
Bataljon se bori protiv voda!

Bataljon je postao horda luda…
Urla, juri po šumi i polju…
Mrtvaca je sve više, i svuda…
Ratnici se rvu i zubima kolju.

Bataljon je postao zombi ludi:
cokulama ranjenike guši,
gnječi lica, oči, i razdire grudi…
Bajonetom mrtve partizane buši.

Nesta voda… Nesta partizana…
Mrtvi leže i četnici, žandari…
Vise creva i ruke sa grana…

Ranjen Pilot pod borom krvari.

4.
Još se čuje rika, jauk, piska,
nezbrinutih ranjenih soldata.
Pilot levom zlu ranu pritiska
a desnicom bombama barata.

Dok ga rana peče, boli i krvari,
lebde Drinka, braća: Bane, Vlada…
,,Zbogom majko, zbogom Potočari…
Zbogom moja, mrtva, gardo mlada!”

Pridiže se, priđe bliže boru.
Luda četa stiže do Pilota,
Pilot, jetko, dobaci majoru:
,,Evo, vidi šta je to strahota!”

Svežanj bombi u rulju ubaci…
Eksplozija gomilu podiže,
i u zrak je na sve strane baci.
I Pilota smrt od bombi stiže.

Kao slavni Vojinović Kosta,
i Vukoje sam smrt sebi prizva.
I legenda u narodu posta!
Beše heroj treba da se prizna!

Teški teror trpe od žandara
mirna braća i Jablan i Vlada.
Pati majka Aleksija stara,
al se svome Vukojici nada.

Zalud čezne, uzalud se nada…
Crn joj gavran zakuca na vrata:
juče Vule, danas Vlada strada,
ne izdrža smrt voljenog brata.

Duge kose rasplele su guste
tužne snahe Budimka i Tana…
Da l će kuće da ostanu puste
oba brata Lomigore Bana…?

***
Sin posthumni pokojnoga Vlade,
slavno ime Vukojevo nosi…
S decom svojom gaji srećne nade
i sa ocem i stricem se ponosi.

Tragali su mnogi mnogo dana,
tragaše i Bane, al saznali nisu,
ko izdade mlad vod partizana,
što nastrada na Rgajskom visu.

Epilog

Vod je pao na Rgajskom visu,
Al njegovi časni ideali nisu.
Evrolizsci crni još shvatili nisu
što vod pade na Rgajskom visu.

(C)  Miljojko J. Milojević

2 1312 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 10 2 178.22.220.12 1-
7651 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Malena – Nevenka Alispahić 2014-02-24 20:51:12

 

MALENA

Malena, eh moja Malena,
zasto si tako tvrdoglavo bandoglava,
zato ne pustis sve sto je bilo,
zasto ne zivis ono sto ce biti.
Zivi Malena, zivi, i molim te,
budi kao sto si uvijek bila
ona ista luckasta, ona ista djetinjasta,
ne mijenjaj se Malena,
ni zbog koga, ni zbog cega.
I nemoj biti tuzna, smij se
onim svojim zvonkim smjehom
koji zarazno uzima sve nevolje
onoga koji ga slusa,
lijeci, miluje, grije. Samo, molim te Malena,
molim, ne prati vise moje korake.
Njih nema.Mene nema.
Ne postojim.Nemam ni ime ni prezime.
Ne trazi ih, nema koraka onoga ko ne postoji.
Ne trazi u mojim rijecima sebe, nema tu nicega.
Ni tebe, ni mene, nema nas.
Nismo ni bili.A bilo jeste, samo ne mi.
Ne postoje ni rijeci ni slike
kojima te slikam, ne, nema tu tebe Malena.
I zasto uzalud tragas za onim
sto ne postoji.

Ne idi za tragom koraka
koji su davno tudji, izgubljeni
za tvoje oci, za tvoj put.
Ne budi sjenka koja se gubi u nicemu,
ti nisi sjenka, ti si moja zvijezda Danica,
moj Mjesec iznad grada
zauvijek izgubljenog za korake
tvojih malih stopala sto mirisu snovima.
Ti si moj najljepsi cvijet u cvijetnjaku
koji nigdje nije zasadjen.
Ko da ga zasadi, kad ne postojim.

Malena, moja Malena,
izbrisi sve, bas sve,
i dobro i lose, i najbolje i najgore,
pocijepaj zaostale fotografije
na kojima se vide moje sjene
i pusti Malena, pusti…
Pusti da zivot tece, da bude to sto jeste,
i molim te, molim, zaboravi.
Zaboravi sve o meni.
Ime, lik, glas, kosu, oci.
Ne postoji vise nista od toga.
Ne cuvaj ono cega nema.

Ti mislis, lazem te, mislis tjeram te.
Eh Malena, kad bi samo znala,
a bolje je, da bolje, da nista ne znas.
Zato, pusti, ne trazi moje tragove
u prasini tudjih ulica,
ne pokusavaj slijediti korak kojeg nema,
ne trazi sjenku koja nikad nije ni bila.
Razumi me Malena, tako mora.
Vjeruj kad kazem, ne postojim.
Vjeruj, bar jednom, samo ovaj put.

I idi, idi svojim putem, trazi korake
koji nisu nepostojeci,
korake koji nisu izgubljeni
Idi i ne osvrci se malena,
iza nema nicega.
Idi, ovaj put pronadji korak koji jeste
i nemoj da ga pratis, uskladi ga,
uskladi sa svojim i hodaj, leti, voli.
Nemoj misliti na mene onih dana
kada ti na lice padnu sjene.
Ne misli se na nepostojece.
Ne sjeca se sjecanja kojih nema.

Malena, eh moja Malena,
ovo je moja najteza nepostojeca rijec
ikad iznjedrena, ikad napisana.
Ne citaj je, nije za tebe, nema tu nicega,
nicega osim molbe, idi, idi svojim putem
i ne misli da te ne volim.
To je nemoguce, nema ljubav nista s tim.
Nisam te volio.Ne moze da voli
onaj koji i ne postoji.
Idi sad moja Malena.
Idi, i nemoj se slucajno okretati.

© Nevenka Alispahić

Veliki pozdrav za sve Vas.Poseban za “staru” ekipu koju nikako nisam zaboravila, a nadam se, ni oni mene.

2 1559 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 10 2 77.58.170.192 1-
7652 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SRBINE – Borisav Blagojević 2014-02-26 15:42:06

СРБИНЕ

Позигни прст и поглед и лeђa
Живот је то, Србине
Још један дан оплођен вером
У белим равницама посејан
У мртвом малтеру узидан
У песми ћирилицом уписан Загризи хлеб и земљу и жену
Сpeћa је то, Србине
Још јелан дан си словио словом
Ту на рођењу животних oбaлa
Ту на почетку свих почетака
Ту где твоји записи настају

Усклади речи и мисли и жеље
Правда је то, Србине
Још једно сутра дочекај молитвом
Крај светиња и икона од искона
Крај пламена свих српских плакања
Кpaj реке будућих свитања

© Борисав Благојевић

0 473 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.232.251
7653 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOBRO JE… – Ljubodrag Obradović – Damama srećan 8 mart! 2014-03-09 01:22:46

ДОБРО ЈЕ…

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је цуру љубити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета  светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и oно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот није добар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар…

© Љубодраг Обрадовић

Свим дамама срећан 8 март, дан жена. Песма рецитована у Крушевцу 08.03.2014. године  као поклон женама за 8 март!

0 520 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 71.116.80.117 1-
7654 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pediculosis pubis – Zoran Hristov 2014-03-12 19:46:49

 

Pediculosis pubis

Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену. Ту, на углу она,
нашминкана  до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда  куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.

© Зоран Христов

0 465 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7655 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVE BILO JE POEZIJA – Kruševačko pozorište 17.03.2014. 2014-03-12 19:56:00

У
оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из
Алексинца организовало 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ.Музике овога пута није било због пијетета према књижевнику Томиславу
Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен
16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и
Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали
почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину
посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника,
књижевника и хроничара свог краја.Своју пооезију и
афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из
Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а
по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић,
Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић,
Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша
Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!

Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ
Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе. Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић

Мирољуб Николић, Светлана Биорац-Матић, Љубодраг Обрадовић и Србобран Матић

Минут ћутања за Томислава Милетића

Публика

Србобран Матић

ЗАНОС


Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?

Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.

Жеља ми моју наду храни,
храм љубави у машти зидам.
Замишљам себе на твојој грани
како ти сочне плодове скидам.

Опијен тада ја нисам знао
да си ми била тако далеко.
Други је тебе већ мирисао
и плодове ти убрао неко.

Само се сузе низ образ слише,
ја туда више не пролазим.
Отада трешње не једем више
и свуда их заобилазим.

Други ће твоје кидати лати
и огoлeће те љубавне зиме,
ти никад, никад, нећеш знати,
за овај занос и ове риме.

© Србобран Матић

Мирољуб Николић

Љубодраг Обрадовић

Градимир Карајовић

Мића Живановић

Даница Рајковић

Драган Тодосијевић

Дејан Ристић

Мирко Стојадиновић

Саша Милетић

Светлана Ђурђевић

Душка Ерић

Саша Збиљић

Кристина Јанковић

РУПА

Можда неком такав и прија,
али сигурно пати раја,
код нас је закон као саксија,
без рупе се не усваја.

Играчка је то скупа.
Ваја се део по део…
Дуже се тражи рупа
но што се направи цео.

Кад шупљи закон извајају,
који све осим правде пропушта,
на седницама га усвајају,
па се у народ пушта.

А народ мора да швати,
то је важније од свега,
онај ко закон прихвати
тај је и изван њега.

Ако се промени општа политика,
и у скупштини дође до туче
рупа мора бити толика
да се дотични кроз њу провуче.

Ми смо ћопави и половични,
ми само једну страну имамо,
а они су мишевима слични
па могу очас вамо и тамо.

А народ у души гнев крије,
пељеше га, гуле и бију,
а он уместо да разбије
редовно залива саксију,

Оно, од рупе још нико није утеко,
она не гледа кроз прсте.
Мој ти је савет бежи далеко
од рупе било које врсте.

На крају ђаво цех плати
кад га протерају са обе стране,
нема где онда тај репати
у рупи мора да остане.

© Србобран Матић

 

0 589 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.217.203 1-
7656 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Neću-hoću – Nevenka Alispahić 2014-03-15 20:14:25

 

Neću – hoću

Neću da ti budem najljepša,
hoću da ti budem jedina.

Neću da ti budem pametnica,
hoću da budem u oku ti šarenica. Neću da ti budem ni žena, ni ljubavnica,
hoću da budem prijatelj i brat i stari svat.

Neću da budem poželjna i zgodna
hoću da budem nezgodni čas u pravi dan.

Neću da mi pričaš o ljubavi
hoću da Ljubav dišeš dok život izdišeš.

Neću da me do beskraja pratiš
hoću samo sad i odmah da me zagrliš.

Neću ništa i hoću sve,
hoću sve ili neću ništa.

© Nevenka Alispahić

0 487 0 NevenkaA 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.239.218 1-
7657 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa za poeziju -PoezijaSRB 2014-03-19 17:08:42

Некад,
не тако давно, поезију је писао само мали број образованих људи и жена,
јер је и образованих (писмених) било мало. Данас је број образованих
порастао, па је и број оних који у поезији траже спас од свакодневних
чемера и немира порастао. Дакле, закуцао је час да поезију пишу сви…
И поезија је све боља, лепша, моћнија!Управо зато, чврсто
верујући да судбину поезије имамо у својим рукама и главама, покренут
је овај часопис да од заборава чува снове песника и сачува их за сродне
душе у будућности.Часопис за поезију ПоезијаСРБ носи у себи
жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која долазе,
испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што немире
буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно клија и
тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет… Поезија
која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не
може зауставити…Много је путева у животу којима нисмо кренули! Пут којим сада корачамо поплочан је поезијом… (Љ. О.)

 

ПУТОВАТИ

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома. Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.

Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!

*
О, ићи, ићи!

Друмом путовати.
Друмарити!

Са врећом на леђима
Или без ње.

Као скитница
Весело звиждукати.

Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.

*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.

А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.

*
Бити странац,
Бити страњкиња.

Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.

Загледати им се у очи.
Можда срести себе.

*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.

Стазицу да пронађем
До страшне зоре.

Да узлетим из себе
Да се напустим!

© Радмила Лазић

Очекујемо
да ће први број “Часописа за поезију – ПоезијаСРБ” у Белој сали КЦК
28.03.2014. године у 19:00 часова промовисати: др Велибор Лазаревић, мр
Спасоје Ж. Миловановић, Јелена Протић-Петронијевић, Далибор Ђокић,
Горан Минић… и бројни песници из Крушевца. Промоцију ће водити Јелена
Ђорђевић, а стихове Радмиле Лазић из песме ПУТОВАТИ говориће Лидија
Ужаревић… Биће ту још изненађења, музичких и поетских…

 

0 825 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 79.101.157.66
7658 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Draga mama – Lepa Simić 2014-03-19 23:41:00

 

DRAGA MAMA

Prošlo je
nekoliko nedelja
od kada ti više
ne čujem glas…

Dani prolaze
noći nekud odlaze…
A ja,
ne mogu više… Jako sam te poželela!

Fališ mi,
bolesno mi fališ!

Ko zna
kad ću opet zapevati!

© Lepa Simic

1 655 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 10 2 212.62.33.147
7659 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NAJLEPŠA – Gradimir Karajović 2014-03-21 09:08:30

 

НАЈЛЕПША

Те твоје очи
Небесно црне као два сафира
И дуга црна коса
Наспрам плавог неба
Говоре ми тајне постојања Те очи које зраче топлину
Као два црна смарагда
И набујале груди
Као цветови мирисних мајских ружа
На портрету у мојој глави
Шапућу ми страст надања

Само очи твоје
Лутају ми мислима
Очаран лепотом твога тела
Дивим се красоти стаса
Сањам те у својим сновима

Ширим руке
Да ми дођеш у загрљај
Да осетим заносне мирисе
И чари твога тела
Јер ти створена да волиш
И будеш вољена

Извешћу те једном
На пучину мојих снова
Да осетиш чар и богатство
Мојих додира
А ја занос твојих усана

Све до хоризонта
Иза кога се рађају плаве зоре
Ти си величанство
Лепоте неба
Планете земље
И сунца

Ох Радо бих да изгорим
У твојој близини

© Градимир Карајовић
посвећено С.Ђ.

0 495 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.231.176 1-
7660 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Teodora Toda Matić-Medić&PoezijaSRB – Poklon za Svetski dan poezije 2014-03-21 20:17:51

Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу за Светски дан
поезије Вам поклања Часопис за поезију – ПоезијаСРБ. У часопису је и
песма Теодоре Тоде Матић-Медић ВЕНЧАЊЕ МОЈИХ СЛОВА који можете
прочитати у наставку… Прва промоција часописа заказана је за
28.03.2014. године у Белој сали КЦК у Крушевцу у 19:00. Часопис можете беслатно преузети у пдф-у на официјелном сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

 

ВЕНЧАЊЕ МОЈИХ СЛОВА

Не знам да ли сам још увек жива,

Или сам у праху песме расуте?

Тихо дишем и сањам венчање мојих слова…

Стадоше пред олтар обучени у рухо симбола

Под шифром вечност! О, каква радост преплави моју душу.

Уз топли загрљај песама и соната

Осећам да кружим Глобусом света…

Полако устајем из кревета,

Расањујем несаницу,

И сакупљам све омиљене песнике

Да заједно поделимо радост

Венчања мојих слова.

© Теодора Тода Матић-Медић,
Сиднеј – Аустралија

Прочитајте више

0 477 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.231.176
7661 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Počela četrdesetiprva smotra sela grada Kruševca 2014-03-25 16:26:04

У
Дому културе у Треботину, који је био премали да прими све
заинтерсоване гледаоце, 22.03.2014. године почела је 41-а Смотра села
града Крушевца. Смотру ове године организује Културни центар Крушевац у
сарадњи са Месним заједницама и Културно-уметничким друштвима са
територије града Крушевца.Четресет и прва манифестација
Такмичење села Града Крушевца почела је наступом КУД-а *Вук Караџић* из
Треботина, Жабара и Мале Врбнице, односно представљањем резултата рада
Месне заједнице Жабаре – Треботин и Мала Врбница у 2013/14 години.
Манифестацију је отворио начелник Градске управе Бојан Бјелановић.
Поред бројне публике и стручног жирија, програм су пратили и: Његово
Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, заменик
градоначелника Крушевца и будући народни посланик у скупштини Србије
Синиша Максимовић и бројни гости из културног и привредног живота града
Крушевца.Окосницу колаж програма „Игром кроз Србију“,
Културно уметничког друштва „Вук Караџић“, у Дому културе у Треботину,
чиниле су фолклорне игре аматера свих узраста, као и музичке тачке и
поезија у којој су се представили песници Драган Тодосијевић и Љубодраг
Обрадовић. Такмичење села наставља се следећег петка 28.03.2014. године
у Макрешану, када ће се представити Месна Заједница Макрешане.

Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид
даје благослов Смотри села града Крушевца за 2014 годину

Начелник Градске управе Бојан Бјелановић отвара Смотру села


Заменик градоначелника Крушевца и народни посланик у Скупштини Србије
Синиша Максимовић је својим присуством увеличао догађај

Чланови фолклорне секције Куда *Вук Караџић* извели су нове игре са Косова


А песници Љубодраг Обрадовић и Драган ТОдосијевић су казивали стихове
о тешком животу на селу које се ипак воли изнад свега

ОРИ…

Ори,
развигори,
коло,
лоло! Живот је један,
безизгледан,
али поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…

Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!

© Љубодраг Обрадовић

СПАВАЈ

Спавај у сенци моје душе
Спавај у заветрини моје кише
Спавај ту на левој обали Пепељуше

Спавај у песми вредних ратара
Спавај у песми ноћних птица
Спавај у фијуку вејавица
Спавај у мирису пољског цвећа
Ту на левој обали Пепељуше
Спавај село моје

© Драган Тодосијевић

0 515 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.199.91
7662 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Dok je pesma samo pesnikova… – Radomir Todorović 2014-03-30 11:42:23

Dok je pesma samo pesnikova…
Dok je pesma samo pesnikova…
samo on za nju zna…
Zna joj svaki štep i čvor…
jer je on skrojio i sašio.
Kad je pusti u svet…
Svako ko čita nevidljivo napravi nabor…
Doda joj il’ oduzme ponešto od prvobitne lepote…
ličnim doživljajem. Neko je ufleka prljavim mislima a neko doda
biserni broš suzom koju je
pesma iznedrila.© Rade Todorović

0 478 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.218.228 1-
7663 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U Kruševcu održana prva promocija prvog broja Časopisa za poeziju 2014-03-30 11:53:33

На
промоцији првог броја Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 28.03.2014.
године у Белој сали КЦК коју је организовало Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ као издавач у сарадњи са Културним центром Крушевац Љубодраг
Обрадовић уредник часописа је рекао: “Часопис за поезију ПоезијаСРБ
носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која
долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што
немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно
клија и тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет…
Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског
заноса не може зауставити… Некад,
не тако давно, поезију је писао само мали број образованих људи и жена,
јер је и образованих (писмених) било мало. Данас је број образованих
порастао, па је и број оних који у поезији траже спас од свакодневних
чемера и немира порастао. Дакле, закуцао је час да поезију пишу сви…
И поезија је све боља, лепша, моћнија! Управо зато, чврсто верујући да
судбину поезије имамо у својим рукама и главама, покренут је овај
часопис да од заборава чува снове песника и сачува их за сродне душе у
будућности. Много је путева у животу којима нисмо кренули! Пут којим
сада корачамо поплочан је поезијом…” У
промоцији су учествовали: др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија,
Јелена Протић-Петронијевић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Драган
Тодосијевић, Снежана Јовановић, Небојша Милосављевић,Милена Чомагић,
Сандра Миладиновић, Даница Рајковић, Драган Матејић, Саша Милетић,
Живомир Миленковић, Бранко Ћировић, Миодраг Трајановић, Живота
Трифуновић и Градимир Карајовић. Промоцију коју је водила Јелена Ћорђевић
осмислио је Љубодраг Обрадовић – уредник часописа, а музички су је
обојили: Момчило и Далибор Накић и Драгица Калас, Мића Живановић и
Сандра Миладиновић, за технику је бринуо Марко Вишњић, а снимак за You
Tube (I deo – II deo) је снимио и поставио Славиша Паунковић.

 

Заједничка слика учесника промоције за успомену
Промоција првог броја Часописа за пезију ПоезијаСРБ – I део
Промоција првог броја Часописа за пезију ПоезијаСРБ – II део

0 614 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.93.237.139 1-
7664 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SETNA PESMA – Sava Ilić 2014-03-31 20:02:08

 

СЕТНА ПЕСМА
Слушам како вешто, на грани у лугу,
мелодију кроји уметник свог гласа,
па ми на час сетну душу заталаса
осећањем благим и одагна тугу. Да ли она чује пој љубавног зова,
што нотама младој брези лишће шара,
или јој је срце, сред цветног бехара,
удомила песмом нека љубав нова?

Док благ поветарац пољем ноте слаже,
а дан с ногом лењо у тих смирај крочи,
мени на ум падну једне драге очи,
од којих никада не имадох драже!

Пожелех ко никад да и ја запевам,
од лепоте гласа, да сва звони гора,
чежња да је такне што из срца левам,
па да широм макне окна свог прозора.

И удахне љубав што душа изнедри,
искрену, ал стидом дуго прикривану
у недрима мојим, од бола што вену,
док ноћ изнад луга почиње да ведри.

© Сава Илић

0 411 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7665 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KAFANA – Dragan Todosijević 2014-03-31 20:17:10

 

КАФАНА

Корчам улицом пуном пролазника
Свака сукња поглед ми измами
Али преко пута кафана поглед је прави
Да свратим мало тек да треме нема
Кад изађем биће још жена Одмах са врата конобар зна
Доноси пиће које пијем ја
Ракију најбољу што има
Тек да се загрејем напољу је зима

Онако с ногу видех чаши дно
Таман док руку спуштам
Приметих у углу сто
А тамо седи богиња једна

Испод ока крадом гледа
Мери да ли јој долази прилика права
Чекате неког питам лежерно ја
Да управо оног што ће пиће да да

О богињо права заслужујеш два
Тако без по муке нађох место ја
Док једно пиће попијем
Богиња моја убије два

А мени осмех од уве до ува
Ма бићеш  ти вечерас моја
На сто лактове подбокчих
Да гледам та драга ока два

И усне набубреле као зрела трешња
Конобар ме пробуди у неко доба
Устај пријатељу кафана се затвара
А ваша дама одавно је отишла.

© Драган Тодосијевић

0 485 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.199.167 1-
7666 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa PoezijaSRB u Ćupriji – 10.04.2014. u 18:00 2014-04-04 20:36:09

Сродне душе да постоје – Морале би да се нађу! Друга
промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ одржаће се 10. априла 2014.
године у Народној библиотеци Душан Матић у Ћуприји. Очекује се да на
промоцији учешће узму песници: Борисав Благојевић, Милка Ижогин,
Латинка Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, Слободан Јовановић, Мића
Живановић, Љубодраг Обрадовић… Поезија сваким стихом мења свет,
дођите да будете део промена!

СРОДНЕ ДУШЕ

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу Сродне душе не постоје
Ал постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге

Сродне душе не постоје
Ал’ постоје друге неке
Душе што су тако близу
Раздвојене и далеке

Сродне душе не постоје
Али постоје душе сличне
Душе што се cpeћe боје
Па остају непомичне

Сродне душе не постоје
Ал постоје душе нежне
При сусрету што се топе
Уз погледе неизбежне

Сродне душе да постоје
Зар ја своју не бих срео
Ма колико и да нећу
Зар бих таквој одолео

Сродну душу можда сретнем
Ко зна када једног дана
Слутим да ме она тражи
Тражимо се годинама

© Борисав Благојевић

0 967 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7667 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽELJA – Tamara Babić 2014-04-08 16:04:55

 

ЖЕЉА

Буди се пролеће,
у мени дашак
једне нове Среће.
Преко шарених крила
дошла,
једну нову жељу
свила,
дала ми јаку вољу,
јачу од било којих сила. Желим те руке
и њихов стисак
јачи од буке,
кад на прагу покуца мрак,
додир да ублажи страх.

Очи боје црног вина
шириле су мир,
док се на врату сливала њихова близина,
поглед дубок као вир,
таласао се преко бескрајних долина.

© Тамара Бабић

0 446 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.199.167 1-
7668 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesme meseca – Pesme godine – PoezijaSRB 2014-04-08 16:44:08

PESME NEDELJE I PESME MESECA ZA 2014.

MESEC	PESME NEDELJE	PESME MESECA
Januar	Pročitajte pesme nedelje za januar 2014.   NA KRAJU POČETKA – DAJANA DIVERNO Hladna … Kavaja Aleksandar САМО ДЕЦА ЗНАЈУ….Миладиновић Сандра ***** Radenko Nastic – Oni što pogledom saznaše	***** Radenko Nastic – Oni što pogledom saznaše
Februar	Pročitajte pesme nedelje za februar 2014. SRBINE – Borisav Blagojević MALENA – Nevenka Alispahić SUZE MOJE MAJKE – Svetlana Biorac-Matić VINO – Branka Zeng	MALENA – Nevenka Alispahić
Mart	Pročitajte pesme nedelje za mart 2014. PUTOVATI – Radmila Lazić Pediculosis pubis – Zoran Hristov NAJLEPŠA – Gradimir Karajović SPAVAJ – Dragan Todosijević	PUTOVATI – Radmila Lazić SPAVAJ – Dragan Todosijević
April		VERUJEM – Sava Ilić
Maj		NEBESKE OČI – Sandra Miladinović
Jun		XXX – Miro Beribaka
Jul		RUŽA – Bratislav Bogdanović
Avgust		Verujem – Gluscevic Milan
Septembar		NEDOSANJAN SAN – Milovan Petrović
Oktobar		Jesenja igra – Branka Zeng
Novembar		Koliko puta umreti se može – JovDrag
Decembar		GODINA NOVA – Mirjana Šarac

Pesme meseca za 2014. godinu zaključno sa martom birali su posetioci sajta,
a od aprila pesme meseca bira urednik sajta Ljubodrag Obradović

Прочитајте више о ИЗБОРУ ПЕСМЕ 2013 ГОДИНЕ

PESME NEDELJE I PESME MESECA ZA 2013.

pesma OPET SI TU – Mića Živanović

 

MESEC	PESME NEDELJE	PESME MESECA
Januar	Pročitajte pesme nedelje za januar 2013. SAD ĆU DA BUDEM ŽENA – Miroslava Odalović MOJE RUŽE – Sandra Miladinović Vreme postojanja – Branka Zeng Skupoceni dani – Mohammed bin Rashid Al Maktoum	MOJE RUŽE – Sandra Miladinović Vreme postojanja – Branka Zeng Skupoceni dani… – Mohammed bin Rashid Al Maktoum
Februar	Pročitajte pesme nedelje za februar 2013. S-TIH – Miloš Ristić Sijena sijeni-sijen – Miroslava Odalović Ljubav – Dragan Pavlović Kad jednom odeš – Miro Beribaka	Kad jednom odeš – Miro Beribaka
Mart	Pročitajte pesme nedelje za mart 2013. Oprost – Sanja Petrović Gospa – Ljubodrag Obradović Epitaf Blagoju J. – Darko Kolar Za Enrikea – Svetlana Poljak Seti me se – Miljojko Milojević	Epitaf Blagoju J. – Darko Kolar
April	Pročitajte pesme nedelje za april 2013. Ponoć zove noćas – Dajana Diverno Pusti da te život vodi – Saša Zbiljić Sećaš li se Reljić Stevana – Nenad Stakić Zbog tebe sam danas umro deset puta – Nikola Stojanović	Ponoć zove noćas – Dajana Diverno
Maj	Pročitajte pesme nedelje za maj 2013. 11 razloga zašto volim kišu – Miloš Ristić Istim putem – Rade Todorović Halal vera – Vesna Dimitrijević Sidji danas do reke – Svetlana Biorac-Matić Pusti da te život vodi – Saša Zbiljić	Halal vera – Vesna Dimitrijević
Jun	Pročitajte pesme nedelje za jun 2013. Šapat – Borislava Dvoranac Na drugoj adresi – Danica Rajković Tajni veo – Stanković Gorica Nemam puno vremena – Marina Adamović	Tajni veo – Stanković Gorica
Jul	Pročitajte pesme nedelje za jul 2013. OPET SI TU – Mića Živanović TIŠINA – Svetlana Biorac-Matić G N E Z D O – Borislava Dvoranac PESMA RODNOM SELU-Davidović Miodrag Dača	OPET SI TU – Mića Živanović
Avgust	Pročitajte pesme nedelje za avgust 2013. KROZ ŽIVOT – Latinka Djordjević MANASTIR BANjSKA – Živomir Milenković MI SMO PTICE – Peko LALIČIĆ Raspleti kose – Radenko Nastić	KROZ ŽIVOT – Latinka Djordjević
Septembar	Pročitajte pesme nedelje za septembar 2013. KUČKA – Zoran Hristov JAD I DIJADEMA – Svetlana Poljak Pollakova K U T A K – Borislava DVORANAC ČINIJA – Miladinović Sandra	K U T A K – Borislava DVORANAC
Oktobar	Pročitajte pesme nedelje za oktobar 2013. Tužna pesma o šarovu – Milomir Obradović Ponornica – Branka Zeng Harmonija srednjeg doba – Ratka Bogdan Damnjanović Dogodine na Gazimestanu – Ljubomir O Vujović	Harmonija srednjeg doba – Ratka Bogdan Damnjanović
Novembar	Pročitajte pesme nedelje za novembar 2013. NEBESKA KOČIJA- Dragan Pavlović MIRIS PROLEĆA – Života Trifunović POBUNA-Svetlana Biorac Matić ZAHVALNICA – Tanasije Ilić	ZAHVALNICA – Tanasije Ilić
Decembar	Pročitajte pesme nedelje za decembar 2013. DOBRO JE… – Ljubodrag Obradović OČI PUNE NESANICE – Goran Minić U DINARI- Jovan Mihajilo GLAS OD MEDA – Eleonora Luthander	GLAS OD MEDA – Eleonora Luthander

 

Прочитајте више о ИЗБОРУ ПЕСМЕ 2012 ГОДИНЕ

PESME NEDELJE I PESME MESECA ZA 2012.

 

MESEC	PESME NEDELJE	PESME MESECA
Januar	Pročitajte pesme nedelje za januar 2012 Divizionista i ne tačka – Bogdanka Rakić NOĆAS BIH – Peko Laličić NONE BELE – Mildinović Sandra BOŽIĆ, BOŽIĆ, BATA ! – Živko Begović	Divizionista i ne tačka – Bogdanka Rakić
Februar	Pročitajte pesme nedelje za februar 2012 ONA JE, ŽELJA – Branka Zeng PESMU SLUŽIM – Borislava DVORANAC ZANOS – Srba Matić BEZ DAHA – Jelena M Ćirić POLJUBAC SMOKVE – Eleonora Luthander	ZANOS – Srba Matić
Mart	Pročitajte pesme nedelje za mart 2012 VRATIĆU SE KUĆI – Dušica Trbojević ZAUVEK – Nevena Ugrenović -Iskrica MESEČINA U BIJELI – Aleksandra Luthander Molitva – Vesna Dimitrijević LAGARIJA – Svetlana Biorac-Matić	ZAUVEK – Nevena Ugrenović -Iskrica
April	Pročitajte pesme nedelje za april 2012 NA ZAPREPAŠĆENJE PESME – Gordana Knežević NOSI ME KAMEN – Miroslava Odalović G L A V A – Borislava Dvoranac JA SAM – Ljubica Vukov Davčik	JA SAM – Ljubica Vukov Davčik
Maj	Pročitajte pesme nedelje za maj 2012 Jedna noć – Dule R. Paunović VETRENJAČA – Darko Kolar BUDILICE – Branka Zeng Čini mi se… – Arsenije Lalatović	VETRENJAČA – Darko Kolar
Jun	Pročitajte pesme nedelje za jun 2012 HOĆU – Sandra Miladinović Na Pesničkom trgu – Dane Stojiljković SASVIM LIČNO – Miro Beribaka Jovičina kola – Đurica Edelinski	Na Pesničkom trgu – Dane Stojiljković
Jul	Pročitajte pesme nedelje za jul 2012 Kiša nad vajatom – Sava Ilić Zalazak sunca – Jovan Mihajlo Pesnik u Meni – Irena Elčić Stara Kuća – Mirjana Djilas	Pesnik u Meni – Irena Elčić
Avgust	Pročitajte pesme nedelje za avgust 2012 K O S T – Peko LALIČIĆ PETAK – Borislava DVORANAC ŽUDNJA – Svetlana Djurdjević Umeće življenja – Sanja Petrović	ŽUDNJA – Svetlana Djurdjević
Septembar	Pročitajte pesme nedelje za septembar 2012 Naša – Neven Milaković Neka živi ljubav – Mića Živanović Idem da je nadjem – Nikola Stojanović Dan za slabiće – Svetlana Poljak	Idem da je nadjem – Nikola Stojanović
Oktobar	Pročitajte pesme nedelje za oktobar 2012 MOLITVA – Vida Nenadić HEROJ, SOPSTVENI – Marko Antić IZAZOV – Branka Zeng НОЋАС- Братислав Богдановић ШАРОВ – Веселин Џелетовић	НОЋАС – Братислав Богдановић
Novembar	Pročitajte pesme nedelje za novembar 2012 SOLITER – Jelica Domanović ex Radovanović JOVČE – Ljubodrag Obradović NARICALJKA II – Vidosava Arsenijević 100 GODINA – Violeta Aleksić	NARICALJKA II – Vidosava Arsenijević
Decembar	Pročitajte pesme nedelje za decembar 2012 8.SONET – ZA PONETI – Miloš Ristić TAKVE PESME PIŠEM – Radmila Lazić Domaćin čovek – Zoran Hristov SLAST USANA – Milka Ižogin	Domaćin čovek – Zoran Hristov

 

Прочитајте више о ИЗБОРУ ПЕСМЕ 2011 ГОДИНЕ

PESME NEDELJE I PESME MESECA ZA 2011.

MESEC	PESME NEDELJE	PESME MESECA
Januar	BOLI LI TO – Latinka Djordjević NEĆU DA PUŠIM – Eleonora Luthander I SVE TO DOK SPAVA GRAD-Ana Kljaić PLATONOV FEDAR – Marina Adamović	BOLI LI TO – Latinka Djordjević
Februar	Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić Uradi nešto aman – Spasoje Ž. Milovanović Jela – Miljojko Milojević Plač u duši – Darko Kolar	Plač u duši – Darko Kolar
Mart	Lepa žena od 100 kila -Eleonora Luthander 8,9 PO RIHTERU – Marina Adamović ULIČARKA – Srbobran Matić Zrno razuma – Nevena Ugrenović Iskrica REČI TVOJE – Miladinović Sandra	8,9 PO RIHTERU – Marina Adamović
April	Skoro će devet – Arsenije Lalatović Košmar – Svetlana Djurdjević Trebao sam – Aleksandar Drndarević Pismo 46-to – Sanja Petrović Andjele moj – Stana Minić	Andjele moj – Stana Minić
Maj	ŠAPUĆE LJUBAV – Latinka Djordjević PUTNIK– Snežana Čkojić PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić LUBENICA VS: DINJA – Branka Korać	PUTNIK– Snežana Čkojić
Jun	Niko nikad nije pitao… – Ljubica V.Davčiik ZAPIS – Ljubodrag Obradović PLAMEN – Sandra Miladinović Šapuće ljubav – Latinka Djordjević	Niko nikad nije pitao… – Ljubica V.Davčiik
Jul	BALETSKE CIPELICE – Aleksandra Luthander POTAJNO – Miladinovic Sandra ZA SVEČANOST SE SPREMAM – Milica Miletić MESEC I ZORA – Dule R. Paunović Došao si nepozvan – Ratka Bogdan	MESEC I ZORA – Dule R. Paunović
Avgust	VOJVODA VOJVOĐANSKI – Dragan Petković ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ – Slobodan Branković ***** – Aleksandra Mladenović ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić	ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić
Septembar	KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić VATRA – Slobodan Ivanović Priznajem – Sanja Petrović DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander	KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander
Oktobar	MISLI – Zoran Hristov NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović KORACI – Slobodan Ganić DEČIJE RADOSTI – Živko Begović	MISLI – Zoran Hristov
Novembar	EPILOG – Spasoje Ž. Milovanović NOVEMBAR SE VUČE – Lepa Simić BOL – Miro Beribaka SRBIJA – Ranislav Šela	NOVEMBAR SE VUČE – Lepa Simić
Decembar	PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević APSOLUTNO – Marina Mihajlović-Živković JEDNA U NIZU – BRANKA ZENG ZVEZDO – Ljiljana Pavlović-Ćirić	PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević JEDNA U NIZU – BRANKA ZENG

 

PESME NEDELJE I PESME MESECA ZA 2010.

MESEC	PESME NEDELJE	PESME MESECA
Januar	SUDBINA – Ljubodrag Obradović LIST – Miljojko Milojević TUĐA TREŠNJA – Milica Perun PROMRZLINE – Zaviša Koprivica	PROMRZLINE – Zaviša Koprivica
Februar	Ja, Solomon – Miljojko Milojević Prošlo je leto – Slobodan Ganić Zemlja čuda – Spasoje Ž.Milovanović ŽIVOT – Jovan Mihajilo	ŽIVOT – Jovan Mihajilo
Mart	ŽRTVENIK – Ljubica Vukov Davčik Dobrodošli u moju kinoteku – B. Raki 3; HEROJ I SMRT – Zoran D. Živković LEPTIR – Goran Trajković Flaki	ŽRTVENIK – Ljubica Vukov Davčik
April	Zorica Brkić – PROBUDJENA Peko Laličić – U duši mi pesma Bratislav R. Milanović – Pisma Mirjana Lukić – Srušeni snovi Darko Kolar – Sremska Ravnica	Mirjana Lukić – Srušeni snovi
Maj	Sofija mudrosti moja – Ana Berbakov PRIŽELJKUJEM – Zorica Prokopić OBLAK SIVI – Duško Vujović PRAPORCI – Zaviša Koprivica	OBLAK SIVI – Duško Vujović
Jun	Laku noć – Miloš Leković Uzavreli dani – Božo Popadić-Aktus Zvezdana prašina – Ratka Bogdan Crno vino – Nikola Stojanović	Zvezdana prašina – Ratka Bogdan
Jul	Andjeo proleća – Vesna Dimitrijević Napomeni me – Rade Jolić Prvi red – Neven Milaković Zapis o tebi – Spasoje Ž. Milovanović U vrtlogu vremena – Vida Nenadić	U vrtlogu vremena – Vida Nenadić
Avgust	Zaspala Ridjokosa – Goran Djordjević Planinske brazde – Miloš Milošević Breze – Milisav Djurić Sreća – Marina Adamović	Breze – Milisav Djurić
Septembar	Popisivači – Jelena Protić-Petronijević Oda vodi – Radivoje Packo Miladinović Kako da ti kažem – Svetlana Djurdjević SREĆA – Slobodan Ivanović	SREĆA – Slobodan Ivanović
Oktobar	JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović proza koja je htjela pjesma biti – Radovan Nedović CRNI OKTOBAR… – Ratka Bogdan Dodiri Čežnje – Nikola Stojanović IZMEDJU MOJIH KROVOVA – Miomir Hari Ristović	Dodiri Čežnje – Nikola Stojanović
Промоција првог броја Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 28.03.2014. године у Белој сали КЦК коју је организовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ као издавач у сарадњи са Културним центром Крушевац, публици у Србији и широм света представила је телевизија РТС у свом јутарњем програму од 29.03.2013. године. За телевизију су говорили Љубодраг Обрадовић – председник удружења и уредник часописа и сајта и Светлана Ђурђевић – заменик председника удружења и члан редакције часописа ПоезијаСРБ.Љубодраг Обрадовић, уредник часописа је рекао и: “Часопис за поезију ПоезијаСРБ носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет… Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не може зауставити…(Фотографије са логом РТС-а Ж. Манојловић) Поезија је наша кућа – поезија је читав свет! Прочитајте цео чланак са промоције првог броја Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 0 475 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.224.97 7670 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB u Ćupriji – Nadjoše se srodne duše… 2014-04-10 23:53:02 Сродне душе да постоје – Морале би да се нађу! И нашле су се на другој промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ одржаној 10. априла 2014. године у Народној библиотеци Душан Матић у Ћуприји. Промоцију је отворила директорка библиотеке Душан Матић у Ћуприји Гордана Марковић, а у промоцији учешће су узели песници: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Светлана Ђурђевић, Слободан Јовановић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Радивоје Миладиновић Пацко, Ђорђе Петковић, Матилда Јанковић, Данило Банзић, Лазаревић Г. Миле, Снежана Милојковић и многи други песници из Ћуприје… Поезија сваким стихом мења свет, придружите нам се! Снежана Милојковић: Библиотекар је ту да помогне, испомогне, асистира. Да подучи, среди и да елан… Да нађе, открије, промовише, прикаже… Директорка Библиотеке Душан Матић из Ћуприје Горадана Марковића даје интервју за РТВ Ћуприју Љубодраг Обрадовић – уредник часописа, даје интервју за локалну телевизијуДОБРО ЈЕ…Добро је бити добар За људе искрити љубав Чињење зла само јад доноси И душу право у пакао носиДобро је имати снове У сновима је могуће све Али живот своје путеве оре На јави снови често изгореДобро је летети Лети се и без крила Само да је поред тебе Она што је некад била Добро је бити заљубљен Тај нектар стално пити Палити чежњу и страст Али боље је цуру љубитиДобро је пронаћи своје место Ко тражи увек пронађе Ако ти смета  светлост Сачекај да сунце зађеДобро је пронаћи мир Кад немири душу прже И брзо градити свој свемир Јер живот се крати још брже Добро је паметан бити Мислити да све знаш Али живот је често чудан Хоће и oно што не даш Добро је изазове преживети Кругови су стално нови Све што ти срце сад ремети У будућност своју плови Добро је пронаћи наду И излаз кад је густо Маштања сад ти краду А без илузија све је пусто Добро је живети И кад живот није добар Своје јаде од свих скрити Пронаћи срећу у себи бар Добро је бити добар… © Љубодраг Обрадовић Љубодраг Обрадовић говори песму ДОБРО ЈЕ 0 617 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.245.103.187 7671 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VRAČAR U RITMU LJULJAŠKE – eleonora Luthander 2014-04-11 22:20:38   VRAČAR U RITMU LJULJAŠKE Srđanu Asanoviću Na ljuljašci sadašnjosti zamahujem u budućnost i vraćam se u prošlost prosto ko pasulj i kao Ajnštajn kako se ranije toga nisam setila u parku dok se ljuljam u mraku da me niko ne vidi ni deca ni policija da me ne spreče da se tu ljuljam u ovim godinama u mojoj providnoj vremenskoj kutiji u kojoj večito stanujem ja veeeliko blaženo dete koje je tek sada došlo na red da se ljulja jer nisu više tu da me guraju one uobražene sa lepšim i većim mašnama u kikicama i oni brži i jači čija mama farba kosu u plavo a tata još radi na TV iz groba nikako da sjaše digitalno i oni koji su me terali da od straha stojim u mestu i tresem se kao zec ili da trčim u krug kao da imam rep i da se stidim bez razloga radi šorca i što ne znam da pevam za “Kolibri” ili što me mama šiša na muško jer tata nema sina i da čekam samo da čekam da se najzad nešto lepo i meni dogodi a oni koji su mi trljali lice snegom dok ne budem ledena princeza ti su me vatali za grudi tek što su nabubrile i karate udarcima cepali međunožje i oni čiji su roditelji deset godina na sudu gonili mog tatu zato što je jedino on vozio Peugeot 304 i imao garažu što je sve krvavo zaradio dok su oni čitali ”Politiku” i polivali decu vodom sa trećeg sprata srećom hladnom sada svi padaju kao kegle kada zamahenm u nazad i dodirnem zdanje gde su mi se knjige udale a i ja sam se tu blizu kraj pijace samo se venčani list nekako zaglavio pa mi se muž duplo priženio a da nije ni veru promenio tako sam i dalje prva i jedina nedodirljiva i ostaje zauvek moj ovaj osvešteni prostor na Vračaru gde sam bežala od svih njih skrivajući se u napuštene temelje od cigle a danas tu palim sveće za žive i za mrtve © Eleonora Luthander 0 557 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.209.232 1- 7672 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VERUJEM – Sava Ilić 2014-04-13 16:04:13   ВЕРУЈЕМ Умирем и падам, дижем се и рађам, изнова ко феникс из сивог пепела, ал још увек људској доброти се надам, све док душа буде становник ми тела. Верујем у стисак руке код поздрава, неписано правило карактера људског, у уздах и сузу, у бол и у врисак, кад уједе језик неког нама блиског. Верујем у осмех, кад се очи смеју, туп израз усана неверу ми ствара. Без смисла би остo‘ човечанства грех, да Божанства није с небеског олтара. У љубав се уздам, у морал човека, те без стрепње гледам на будућност сада. Жеље своје нећу никад да обуздам, да и за смртнике још постоји нада… Зато нећу престат добру да се надам, све док душа буде становник ми тела и да се ко феникс из сивог пепела, кадa мрем и падам ја изнова рађам! © Сава Илић 0 907 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 24.135.158.124 1- 7673 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA VRŠNIKU BOGOVA – Dane Stojiljković 2014-04-14 16:00:11   НА ВРШНИКУ БОГОВА Сликала сам дрво живота На Вршнику богова Где си ти у његовом хладу Под пуном војном опремом У свом шатору На бој дочекивао Вековима непријатеља Тихо сам прелетела Преко времена прошлости Преко насликаног глога До најситнијег детаља Црвене глогове бобице Расуте по камењу около Тако живе пре времена пале Да се могу покупити шаком И велики жути мрави пузе уз стабло Ужурбано забадају своје сурлице У кору И ждеру живе црне бубице Пчеле лептири буба маре скакавци Сви су на врелом сунцу затихнули И влати траве заспале Дивље звери после ноћног лова Излежавају се у хладу великих дубова Сунце прокувало воду и земљу Јара трепери у ваздуху Ућутале птице на гранама Бели перјани облаци зуре На видиковој линији планина и неба Дах природе је стао Зауставило време садашњости Шатор сам разоткрила Ушло је време будућности Ти си ме за трен погледао У мени се тишина затајила У расцветаном глогу На самом врху до неба Једна птица тихо је запевала. © Дане Стојиљковић У зору, 13.03.2007. године 0 500 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.209.232 1- 7674 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano STVARALAŠTVO TOMISLAVA MILETIĆA – KCK 23.04.2014. 2014-04-17 10:40:09 23.04.2014. Културни центар Крушевац – СТВАРАЛАШТВО Томислава Милетића *ПРЕД ВРАТИМА ЗАТВОРЕНИМ*  Видео: ОКРУГЛИ СТО;  КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ *Вечерас смо овде да се подсетимо на дело недавно преминулог Томислава Милетића, учитеља, хроничара и књижевника… Да се подсетимо на његово свестрано и свеобухватно стваралаштво које је већ оставило неизбрисив траг и које ће тек сјајем бојити књижевно небо Србије* – рекла је на самом почетку водитељка програма Јелена Ђорђевић. Данас у 18:00 у Медија центру КЦК одржан је округли сто, као почетак ове приче о стваралаштву Томислава Милетића. Своје импресије изрекли су или написали: мр Мирослав Смиљковић – директор КЦК, Ђорђе Петковић, Драгиша Милошевић, представник Историјског архива Крушевац Миломир Ствећ, Даница Гвозденовић, Јелена Протић-Петронијевић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Снежана Милетић.У другом делу ове вечери у Белој сали КЦК поезију Томислава Милитића говорили су: Драгана Јовановић, Јелена Милетић и Кристина Јанковић, као и крушевачки песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Дејан Ристић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Музички тренутак креирала је Ирина Миљковић професорица клавира у Музичкој школи Стеван Христић, а на клавиру је свирала ученица поменуте школе Вања Радмановић. На самом крај ове вечери публици се обратила Даница Гвозденовић, која је са Томиславом Милетићем дуго и предано сарђивала у креирању бројних поетско-музичких догађаја у Крушевцу, који се памте. Чули смо Даничина сећања на ту сарадњу и песму Томислава Милетића НА КРАЈУ… Округли сто *О стваралаштву Томислава Милетића* у Медија центру КЦК Томислав Милетић А ко је у ствари Томислав Милетић? Томислав Милетић је рођен у селу Варош (општина Ражањ) 1942. године. Учитељ је у пензији. Учитељску школу је завршио у Алексинцу 1962. године, а касније је ванредно студирао српскохрватски језик и југословенску књижевност (ВПШ у Нишу, Филозофски факултет у Београду и Скопљу). Од 1962. године радио је као учитељ у селима Жупе: Плочи, Грчаку, Мрмошу, Врбници, а једно време провео је радећи у Француској у Клермонт Ферану, Лиону, Вијену, Ле Крезоу, Вилфраншу сир Сони. На Радио Крушевцу годинама је припремао и водио једносатну емисију „Хронике и хроничари“, а уредио је и више ТВ емисија, популаришући истраживања прошлости крушевачког краја и културе српског народа. Урадио је сценарио за филм „Клевета“ и збирку анегдота под називом, „Учитељи“. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Колико је свеобухватно његово књижевно стваралаштво увериће те се и сами, само из Библиографије коју ћу Вам прочитати, а којој су укупно 20 његових књига. (Све књиге издао му је Историјски архив у Крушевцу и Културни центар Крушевац).: 1. „585 година Велике Врбнице“, монографија КШ 1998., 2. „Легенде о Светоме Сави“, збирка песама, 1999. , 3. „ Јелена“, збирка песама 2001., 4. „Копча – летопис комите“ 2002., 5. „Капетан Веса“, историјски роман 2002., 6. „Мрмош – село Милоша Обилића“, монографија 2004., 7. од 2004 до 2009. роман „Проклета земља“ 1., 8. „Проклета земља“ 2., 9. „Проклета земља“ 3., 10. „Проклета земља“ 4., 11. „Реља – летопис команданта“ 2007, 12. „Жупски мадригали“– збирка љубавне поезије 2006, 13. „Ђура – летопис сељака“ 2007, 14. „Жупске школе и учитељи од 1837. до 2007.“ монографија 2007. 15. „Милош Обилић у моравским легендама и расинском предању“ 2008, збирка текстова и песама, 16. „Грчак и Ботурићи – села испод Козника“ монографија 2009, 17. „Песме за велику и малу децу“ збирка песама 2009, 18. историјски роман „Деспот“ 2010. год., 19. 2012. објављује две књиге: „У име бога, у име краља и у име каме“ 20. и „Озна све дозна“, • а приредио је и штампао књигу Антонија Маринковића „Расински партизански НОП одред“, • 2012.-те Град Крушевац му је издао друго издање романа „Капетан Веса“ и приредио свечану академију у Народном позоришту. У Крушевачком позоришту су 31.01.2014. године одржани Годишњи песнички сусрети Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На сусретима је књижевнику Томиславу Милетићу из Крушевца, за његово целокупно књижевно стваралаштво, уручена ГОДИШЊА НАГРАДА за 2013. годину, коју ће Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу додељивати сваке године. Томислав Милетић је први књижевни стваралац који је добио ово признање. Јелена Ђорђевић – водитељ програма Драгана Јовановић Јелена Милетић Кристина Јанковић Đorđe Petković, Paraćin FRAGMENTI UVODNOG SLOVA NA SKUPU O KNjIŽEVNOM I PUBLICISTIČKOM DELU TOMISLAVA MILETIĆA Kako početi a da se očuva složenost trenutka, da se sve ne rasprši i izgube lepe želje organizatora ovog skupa, da se sačuva komemorativnost, pošto su tu i porodica preminulog i njegovi rođaci i prijatelji, a započeti i jedan ozbiljan posao na vrednovanju onoga što je kao književno i publicističko delo iza pokojnika ostalo? Ovo pitanje želeo bih da se shvati kao opravdanje svega što će se večeras ovde dešavati, u prvom delu, koliko sam razumeo, nešto kao okrugli sto o njegovom radu, u drugom pesničko veče Tomislavu Miletiću u čast. Ja ću izreći nekoliko polaznih fragmenata za ovaj početni razgovor. Želeo bih da razgovor bude opušten, da se usmerimo na suštinu, svestan sam da je ovo samo otvaranje procesa koji će trajati. Koliko, to nikada ne može unapred da se kaže. Smrću se stavlja tačka, ona je izvesna, ostavljeni trag neizvestan, duh ljudski je ostavljen u delu, kako ono što smo nasledili od predaka, tako i ono što smo mu dodali kao originalan doprinos. Sude savremenici, potom potomci sude, pravično ili ne, tako je to oduvek bilo i biće, dok traje sveta i veka, kako kaže narodna mudrost i iskustvo. Mi njegovi savremenici ostali smo, bar za sada i tu leži naše pravo da kažemo, u uverenju da će već sutra i o nama neko nešto kazati. Još bolje, i napisati. Dok traju uspomene, sigurno. Potom su samo tragovi u ostavljenim delima, u knjigama i dokumentima, mora se čitati. Ja sam neka njegova dela pročitao, susretsli smo se u deceniji iza nas, sarađivali i raspravljali se, ljutili se jedan na drugog i prelazili preko rečenog, kao da ničega nije ni bilo. O nekim stvarima smo različito mislili, ali to nije pomutilo drugarske odnose.To mi se kod Tomislava Miletića dopadalo. Njemu se dopadalo ono što mi radimo u okviru Kulturološkog projekta „Juhorsko oko“ i započeta je višegodišnja saradnja,uz uzajamne posete i druženja. Otuda, zahvaljujući njemu, i spoj Sajta Poezija SCG Ljubodraga Obradovića i KP „Juhorsko oko“ na početnim pesničkim maratonima u kruševačkom Kulturnom centru i pesnička druženja na Književnoj koloniji u Svojnovu i u drugim mestima. Otuda je meni organizator ovog skupa, gospodin Ljubodrag Obradović, predsednik Udruženja pesnika Srbije sa sedištem u Kruševcu, poverio da pripremim ovo izlaganje. 1.- Pre desetak dana je u Ćupriji promovisan prvi broj časopisa „Poezija SRB“. Pošto je prisutnima, ne samo u časopisu zastupljenim pesnicima, omogućeno da po nešto pročitaju ili kažu, ja sam rekao jedan epigram, posle sam ga dopunom pretvorio u kratku pesmicu, morao sam da ineposrednije uključim i sebe, da se ne bi i ovde shvatila pogrešno moja poruka o pesničkom trudu i sujeti, kao da sam ja imun od toga. U Ćupriji je izrečena misao da pesnici pišu na osnovu svojih emocija i versifikatorskih mogućnosti, a šta će reći drugi, što znači i čitaoci, posebno čitaoci-istraživači, književni kritičari i književni istoričari, to je njihova stvar, pesnike to ne interesuje. Međutim, i oni žele priznanja i rado ih primaju. U prvom broju časopisa objavljen je i tekst o Tomislavu Miletiću, povod je bila godišnja nagrada Udruženja pesnika Srbije sa sedištem u Kruševcu, čiji je on prvi nosilac. Pročitaću tu pesmicu, dopunu epigrama, koja glasi: „Sedamdeset spisah knjiga,/ Ja bezbroj akrosoneta./ Ahilova to nam peta,/ Šta ko kaže baš nas briga.// Sedamdeset zbrah priznanja,/ Uručih pet puta više./ Svako svoje snove sanja,/ Uz snove se lakše diše!“ Dodao sam prisutnu a često zanemarljivu činjenicu: svi smo mi, pa i pesnici, u prvom redu čitaoci, tek u drugom planu pisci. Kod pesnika se lako prepoznaje dokle su sa čitanjem stigli, oni se u pisanju pre svega takmiče sa samim sebom, pa tek onda sa drugima. Voleli bismo da nas čitaju, ali čitalačka ponuda je ogromna, tiraži naši su mali, ograničeni smo mnogo čime, uključujući i provincijskim duhom i činjenicom da malo ko od pisaca od pisanja i živi itd.Tako je to za života, posle je samo na drugima da nas čitaju, ako natrapaju na nas. O tome šta sam sve hteo da kažem, možete prepoznati u kompetentnoj nedavno objavljenoj profesorskoj studiji dr Milentija Đorđevića o savremenoj književnosti. S tim se sada susreće književno i publicističko delo Tomislava Miletića. Priznajem, dakle, da sam pročitao samo deo, istina najznačajniji, njegovog opusa. Pa ipak, slobodan sam da tvrdim, on će imati svoje čitaoce, ako ne na širem srpskom prostoru, ono u kruševačkom okruženju i među zavičajcima širom sveta. Interesovanje će se u prvom redu okretati oko njegovih istorijskih romana i publicističkih dela, u kojima je inspirativna činjenička masa koja može da služi i znatiželjnim stvaralački orijentisanim generacijama. „Kapetan Vesa“ je već za autorovog života doživeo drugo izdanje. Na mene je njasnažniji utisak ostavio roma o Kopči, pošto sadrži najsnažniju srbijansku notu koja je, doduše, na par mesta u kontradikciji sa jakim mitopoetskim nabojem Miletićevih romana. Kopča kao komita, pa i partizan, imaju svoje čari sve do trenutka kada mrtvog protivnika, četničkog komandanta Vesića, šutira nogom i kao komandant mesta naređuje da se baci u potok gde sahranjuju domaće životinje. Onaj Kopčin zemljak, borac sa Solunskog fronta, beži kroz okupacijsku zonu, ubija ljubavnike, bugarskog oficira i svoju suprugu, pa se opet tajno vraća na front, snažna je metafora, ali jači je u junaštvu nego u čojstvu. Najprilježnije sam pročitao „Despota“, roman o Despotu Stefanu Lazareviću, u prvom redu zato što ga nisam uobičajeno čitao već u neku ruku kao kritičar, pripremao sam se i o njemu govorio na promociji u Paraćinu. Sećam se jedne međusobne replike sa te promocije. Zdušno je branio kao istoriografsku činjenicu pesmu kneginje Milice. Kad sam mu diskretno skrenuo pažnju da to može biti samo nečija novija pesma, planuo je žustro, kakav je bio, i ja sam se povukao, tako je to sa piscima dok su živi. Posle smo razgovarali, nisam siguran da sam ga ubedio, da se istoriografske činjenice mogu slobodno uzimati u romane, ali tamo, uz autorovu maštu, one postaju umetnička istina, a to je ipak nešto sasvim drugo. Naveo sam mu primer često korišćenu navodnu poruku Nemanjinu o potrebi da se čuva maternji jezik, koja se i u ozbiljnim radovima citira, kao da ju je Nemanja zaista zapisao, a ona je čisto književna tvorevinna. Iz romana se, bez provere, ne može koristiti građa za istoriografska dela. To je slučaj i sa mitopoetikom. Uopšte nije hteo ili nije mogao da razume, takav sam utisak iz rasprave stekao, zašto hvale neki roman sa istom tematikom, reč je o Despotu,on je to čitao i ono što je tamo napisano nema veze sa istinom. Verujem da nema veze sa istorijskom istinom, ali šta je sa umetničkom istinom? Nije mi taj roman došao do ruke, ali sam uveren da je u njemu više fantazije, više stilskog potencijala, nego istoriografski intoniranog materijala.U tome se, pored drugih elemenata, ogleda estetska komponenta dela, jer je važno koliko je autor u delo uneo svoga originalnog, uzbuđujućeg, koliko je delo sa razrojenim i osavremenjenim asocijativnim materijalom. Umetnička istina se ne mora apsolutno složiti, ali treba da je u dosluhu, sa istoriografskim činjenicama. Možda se toga setio, kada je pred smrt svojoj Snežani rekao kako planira da piše novu verziju „Despota“. 2.- Dok smo još kod romana, da ne zaboravim na jednu opasku. Lepo bi bilo da se neko pero pozabavi naslovom „Prokleta zemlja“. Taj metaforičan izraz se čuje u narodu, ne znam da li ga je on uzeo neposredno iz naroda ili ga je od nekog literarnog prethodnika preuzeo, pandan je onoj replici dr Raškovića koji je u jednom trenutku za Srbe rekao: „Lud narod“. Uveren sam da bi to istraživanje pokazalo, kako su to izrekli zato što su obojica voleli i Srbe i Srbiju. Da je Miletić bio zaljubljen u svoj zavičaj, ne samo gde je rođen i gde je radio i živeo, već i u Srbiju u punom patriotskom smislu te reči, svedoči sve što je napisao. Na njega se, kao da ga sada slušam, odnosi ona priča o raju na zemlji. Pošto je popio neku više, naš Srbenda je zakasnio kod Boga na raspodelu životnog prostora na zemlji. Bog ga izgrdi, ovaj se doseti i priznade da se opio slaveći Njegovo ime. Pošto je raspoloživu zemlju već podelio drugima, koji mu se i ne zahvališe, morade njemu deo raja da odredi za životni prostor. Ako bi se našao u raspravi, on bi izručio argumente da je to parče zemlje upravo ono parče Srbije gde je on živeo, Rasina i Župa. Tim patriotizmom, rekao bih čak lokalpatriotizmom, natopljeno je sve ono što je napisao, kao što sam napred rekao, romani, publicistika, poezija. 3. Pomenuh poeziju. On je i tu Despota, doduše na posredan način, veličao. Najbolje njegovo pesničko delo je sonetni venac o Svetom Savi. Napisano je po svim pravilima Sijenske renesansne škole. Neki kažu da je u Despotovo vreme Srbija imala svoju renesansuPočetni i završni stihovi svakog soneta slili su se u magistralni, poslednji sonet, uz akrostih: Sveti Sava Srbin. Jako je naglasio početna slova magistralnog soneta, te tu napravio grafički modifikovan sonet po sistemu 5-4-5, odustajući od klasičnog sistema 4-4-3-3. Kako u njegovom opusu ima još pesama pisanih u akrostihu, imam utisak da je sebe preko ove činjenice disciplinovao, tako da se to pozitivno odrazilo i na disciplinu duha koji je prisutan i u kreativnom postupku kada je roman u pitanju. Naravno, vrednost ovog sonetnog venca ovde je ocenjena u okviru opusa samog autora. Da bi se ovo delo ocenilo na širem srpskom duhovnom prostoru, valja ga uporediti sa drugim sonetnim vencima. Prevodeći sa slovenačkog Prešernov sonetni venac, Desanka je i sama zaželela pa napisala jedan, po istim pravilima. Branko Miljković je svoje „Sonete nesreće“ napisao po svim pravilima sijenskog venca primljenog preko Prešerna i Desanke, ali je odustao od akrostiha u magistralnom sonetu. Zašto je odustao od akrostiha, nigde nije, bar koliko ja znam, to objašnjeno. Dugo sam verovao da je u pitanju anagram, skriveni akrostih. Mene je to gurnulo u akrostih u svim sonetimka, čime sam protestvovao protiv mnogo čega, pa i protiv slobodnog stiha. No, to bi već bila druga priča. Dakle, afirmišući akrostih, Miletić je, prema svom poetskom potencijalu, afirmisao i despota Stefana Lazarevića, jer je krajegranesije kojim je pisano „Slovo ljubve“ u osnovi isto što i akrostih, s tim što je on zgusnutiji i samim tim teži, traži od autora pozamašniju koncentraciju. Sada ima dosta sonetnih venaca na srpskom jeziku i vreme je da se u teoriji književnosti ta stvar propusti kroz kritičku naučnu analizu. Šta je tu danas postmoderna igrarija i žengleraj, kako napisa crnogorski pesnik iz Bijelog Polja, učesnik Književne kolonije u Svojnovu, pisac venaca i organizator konkursa za ovakva poetska ostvarenja,a šta je stvarni doprinos jačanju srpskog poetskog jezičkog i duhovnog potencijala, to zavređuje pažnju književne teorije i istorije. Ilustracije radi, evo magistralnog soneta, vraćenog u tradicionalni okvir: Sveti Sava kad je ugledao sveta Vele: kao zvezda na zemlju je pao Eliksir božanski u duši što cveta Trgnuo je vreme i večnost mu dao. Izdanak života istine i nade Spasenje pravednom i uteha vernom Alama prepreka da mržnju ne grade Večnost u nebesa dade srpstvu smernom. Apostolsku crkvu ustoliči Sava, Sred granice Istoka, Zapada, nebesa; Razmeđa Hrišćanstva i početak prava. Borio se s alama sve u slavu Hrista I po vaseljeni činio čudesa Na vek i vekova da Srbija blista. Skrenuo sam pažnju na formu, jer je o tom Tomislavljevom pesničkom delu, o njegovom sadržaju, izrečena visoka ocena i ja tu nemam šta da dodam. Mogu samo jednim citatom iz recenzije Milosava Buce Mirkovića da je osvežim: „U obliku i versu soneta, najsloženijoj pesničkoj i formi i strukturi, Tomislav Miletić reinterpretira istorički, povesnički lik i život Svetoga Save, ali, vešto i viteški, preotkriva i duhovno pismo i svetačku dubinu zadobijenog istoričkog personaliteta. U bujici živopisnih, vizuelnih i čujnih pesničkih slika autor epohe Nemanjića, čiji je duhovni i civilizacijski kult Svetog Save onaj vrhovni simbol etike, estetike, poetike i patriotike srpskog naroda, srpskih zemalja i srpskih svetinja.“ Inače, ja sam ove stihove doživeo, kao svojevrsno izvinjenje jednog srpskog učitelja srpskom svecu što je skoro pola vveka bio proteran iz srpskih škola mada je do 1948. godine njegov dan u pravoslavnom kalendaru, 27. januar, bio školska slava. Bio sam prvak i recitovao sam pesmicu „Čitaj đače“, bio je to moj prvi nastup pred publikom i duboko je urezan u mom sećanju. Učiteljevo druženje sa decom i porodični podmladak, uz uticaj večnog čika Jove Zmaja, iznedrili su spomenarsku liriku koja ima i sada svoje poklonike, a ona obuhvata značajan deo Miletićeve zbirke „Pesme za veliku i malu decu“. Puno je danas među širim krugom pesnika revitalizovanog romantizma, tako da se često govori o neoromantizmu u srpskoj poeziji. 4.- Kao što se vidi, stavio sam u prvi plan ono što je Toma Miletić uradio u književnosti, njegove romane i poeziju. Međutim, on se najpre javno kao pisac predstavio jednom solidnom publicističkom knjigom, monografijom „585 godina Velike Vrbnice“, mada je, po mom skromnom mišljenju, hronikom Mrmoša, sela Miloša Obilića, sebe uvrstio među značajne hroničare sela na širem rasinskom duhovnom prostoru. Svojevremeno je pisanje hronika naših srpskih sela podstakla Srpska akademija nauka i umetnosti. Formiran je bio reprezentativan poseban odbor za pomoć piscima hronika, na čijem čelu je do smrti bio Akademik Prof. dr Radomir Lukić, teoretičar sociologije i prava. Sada je to raširen pokret ali bez onog početnog entuzijazma i angažovanog duhovnog potencijala. Počeli su da ih pišu maheri a ne samo entuzijasti. Moj je utisak da je svojim selimaTomislav Miletić prišao kao istraživač hroničar, kao narodni učitelj u klasičnom smislu te reči. Pregledao sam tridesetak takvih knjiga, njegove hronike su među boljima. Time se on vinuo među slavne učitelje prosvetare sa ovog našeg podneblja, one koji su pokretali seljake na akcije, angažovali se na podizanju škola i crkava, na stvaranju zemljoradničkih zadruga, koji su selo istraživali i o selu i seljaku pisali, pomenimo trojicu slavnih, najpre Moravca Sretena Dinića, potom Levčanina Todora Bušetića i Temnićanina Stanoja Mijatovića. Bilo bi interesantno istražiti vezu između Mijatovićeve knjige narodnih priča o Svetom Savi i pomenutog Miletićevog sonetnog venca o najvećem i najslavnijem srpskom prosvetitelju. Te pesme, ne samo venac, oslanjaju se na narodne priče, predanja i legende koje su u njih ukomponovane. Mogla bi to da bude lepa tema za diplomski rad u Gimnaziji, a možda je i bila, a mi ne znamo. Miletić se odužio svom učiteljskom staležu posebnom publikacijom o župskim školama i učiteljima od 1937 do 2007, što mu služi na čast. Da ne zaboravimo, veoma je značajno ono što je Tomislav Miletić uradio kao popularizator hroničarske aktivnosti na Radio-Kruševcu, dovodeće za sagovornike u emisijama koje je vodio autore hronika sela. Bila je sinhronizovana sa onim što je činio Milomir Stević u Istorijskom arhivu, preko „Rasinskih anala“, prihvatajući im tekstove, objavljujući bibliografije, a najvažnije je da im se Arhiv pojavljivao kao izdavač, odnosno ono što je činio mr Slobodan Simonović poštujući njihov hroničarski trud, u prvom redu uvršćujući ih među istorijske ličnosti – stvaraoce u oba izdanja svoje enciklopedije kruševačkog kraja. 5. Tomislav Miletić se s osloncem na svoje publicističko iskustvo ogledao i kao priređivač tuđih rukopia. Bez bližeg upoznavanja sa naučnom metodologijom teško je na tome postići neki ozbiljniji rezultat, znam to iz sopstvenog iskustva. Njemu služi na čast da je izvukao iz arhivske prašine rukopis slavnog i tajnovitog Antonija Marinkovića „Rasinski partizanski NOP odred“, koji svojevremeno nije prihvaćena za objavljivanje od onih koji su je naručili. Šteta što Miletić nije bio u stanju da to odgonetne, no, od njega je dovoljno da je naučnoj javnosti i znatiželjnicima omogućio da do nje lakše dođu i da je koriste, kada im zatreba. U vezi sa njegovim priređivačkim radom, posebno mesto ima knjiga „Miloš Obilić u moravskim legendama i rasinskom predanju“. U toj knjižici je Tomislav Miletić izbegao da napiše uobičajeni uvodni tekst, prepustio je to mesto novinskom članku Pere Simića, poznatog publiciste i istoriografa, kao i kratkom posvetnom obraćanju čitaocima koautora u priređivanju Aleksandra Mićića.Miletić je, umesto pogovora, objavio obiman ciklus svojih patriotskih pesama pod naslovom „Moravske legende i rasinska predanja“, kako je mogao i pogovor da se imenuje. Dobar deo tih pesama je pisan u akrostihu. Time je uspešno izbegao da se suoči sa priređivačkom odgovornošću, posebno da se sukobi sa kolegom na tom poslu koji se starao i o finansiranju štamparskih usluga.Ne znam da li je tu bilo i nekog mog uticaja, pošto smo o tome dva puta razgovarali.Nismo u potpunosti delili oduševljenje našeg prijatelja Radivoja Miladinovića Packa pronađenom knjižicaom „Najznamenitija narodna pesma ŽENIDBA KOBILjIĆ MILOŠA Župa 1905. god. Skupio, sredio i objasnio: profesor Ćira MILIĆ“. Štampana je u štampariji Đorđa Budimovića u Kruševcu. Pošto je sadržala komentare jednog profesora književnosti, Miladinović je bio oduševljen tim otkrićem „sa Neba“ i svoje oduševljenje je pretočio u jedan svoj tekst, koji u širokom izvodu prati pesmu u knjizi o Obiliću. Sve što je tamo našao, prihvatio je kao istinu. Koju? Nije prilika da ja sada u to ulazim. Trebalo bi se pozabaviti tom pesmom ali kritički, što bi. primera radi, mogao da uradi naš prijatelj dr Velibor Lazarević iz Bele Vode, koji je nedavno priredio i objavio dve obimne knjige narodnih umotvorina iz Levča i Temnića.Jedno od otvorenih pitanja je, da li je ovo uopšte i koliko narodna umotvorina, a koliki je Milićev doprinos njenom sadržaju. Posebno u svetlu Kopaoničkog panteona Prof. dr Sretena Petrovića. 6. Ja sam pažnju posvetio Miletićevim knjigama. Nije bilo vremena da se pogleda ono što je objavio u periodici. Znam da ga i tamo ima, jer smo u nekima zajedno, u 20. broju smo „Mitološkog zbornika“ iz Rače. Ostao je, kako mi je na njegovoj sahrani rekla gospođa Snežana, nedovršen rukopis hronike njegove familije. Treba uraditi njegovu bibliografiju, bez koje se delo samo fragmentarno može istraživati. To bi mogao da bude doprinos kruševačkih bibliotekarki. Bez bibliografije radovi o Miletiću, kako oni već publikovani tako i novi, ne bi trebalo publikovati, a bez publikovanja ovakvi skupovi ostaju nedovršeni. Iza toga bi trebalo da stanu ljudi tipa Ljubodraga Obradovića, organizatora ovog skupa, urednika časopisa za poeziju „Poezija SRB“,Milomira Stevića, profesora i arhiviste, pokretača i višegodišnjeg urednika „Rasinskih anala“ i mr Slobodana Simonovića, iskusnog bibliografa i enciklopediste. 7. Rekao sam na početku ovoga izlaganja, da je Miletić dobio jedno lepo priznanje Udruženja pesnika Srbije i kao prvi laureat ga poneo u obećanom budućem nizu. On stoji kao poboden kočić budućeg niza, kako se figurativno izrazio Prof dr Tihomir Petrović, kada je Predragu Jašoviću u Zrenjaninu uručena nagrada „Sima Cucić“ za knjigu o književnosti za decu. Odgovornost je velika na deliocu ovih priznanja, da budući nosioci budu za nagradu zaslužni bar onoliko koliko je tu nagradu Miletić zaslužio. Ja sam slobodan da predložim ovom skupu da podrži predlog da nagrada Udruženja pesnika Srbije ubuduće nosi ime Tomislava Miletića. *** Osnovna slabost ovog mog izlaganja je u činjenici što nisam imao pored sebe sve što je Tomislav Miletić napisao i publikovao. Otuda sam spreman da ga korigujem u svemu što je bilo omaška – bilo ozbiljniji propust. Budite uvereni u moje dobre namere, pošto sam gospodinu Ljubodragu Obradoviću i sugerirao ideju za ovaj razgovor, dok smo čekali ceremonijal sahrane pokojnika, a pesnički susret je isključivo njegova inicijativa. Nisam izlaganje svečarski – komemoraciono intonirao, jer je o pokojniku nad odrom nadahnuto govorio Prof dr Branko Ristić. Da zaključim, ovo je samo početno slovo o književnom i publicističkom delu Tomislava Miletića, a čini mi se dovoljno širok okvir za naš večerašnji razgovor, ali i za buduća istraživanja. Siguran sam, neće se sve zadržati na ovome. Hvala na pažnji i strpljenju. U Kruševcu, 23. aprila 2014. MILETIĆU U ČAST Ćaskajući haos pretačem u slovo Ime Despotovo moj omiljeni štos Trag ti ovde osta duhovni sublimat Eho je tvoj inat ostrašćenog gosta Listaće te mravi čitalac jeste mrav I po tome je sav u zaumnoj travi Misteriozan kros ostrvljeno zrno Videće u crno obavijen haos A nas dvojica smo svako po svome jav Lutajući tek mrav videće šta dasmo Srbijanski preplet za čitaoce bruj I tek će kljuj po kljuj da svoj pronađu svet Mitopoetika kao duhovna tvar Oživljavaće gar i s naših replika Trag nam ostaje drag duh ima sopstven krug To nije običan dug da ga odnese vrag Ovaj poetski pir ostvarena spona Možda klon do klona možda ispunjen čir Izmet je ili sjaj ugradnja u večnost Slovna (č)umna tečnost samo uzbudljiv graj Lepo je biti sav tamo gde je sve to Antejsko i sveto noseći uboj plav Virtuelno oko svoj započelo kros Mada je narod bos okrutna žaoko I blizu sam uz krov u sonetnoj varci Luckasti ugarci uz akrostisni rov Eho je tvoj inat ostrašćenog gosta Tag ti ovde osta duhovni sublimat Ime Despotovo moj omiljeni štos Ćaskajući haos pretočen u slovo Paraćin, 16. aprila 2014. Kruševac, 23. aprila 2014. СНЕЖАНИ Ако ти кажу да сам умро, Не плачи драга, не пуштај тугу. Не, нисам умро, само сам отишо Да са небеса донесем дугу. Да ти још лепше опевам лице у косу улијем дугине боје, Осветлим усне што вечно љубим, Овековечим очи твоје. А кад вечерас пси залају, И чујеш режање одвратна гласа, Отвори прозор и викни: Чибе! Ко увек брани ме од бесних паса. © Томислав Милетић 0 741 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.221.206.51 1- 7675 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SAD BI TITO – Dragan Todosijević 2014-04-19 20:31:15 Sad bi Tito Godine su došle pune muka Sve propada, mi gledamo nemo. Nekad s’ pesmom, danas sa jaukom, sad bi Tito da ti se kunemo. Sve fabrike što pravili mi smo Prodali su, mi gledasmo nemo… Nekad s’ pesmom gradili smo, Sad bi Tito da ti se kunemo. S’ puno krvlju državu stvorenu Rasparčali u mnogo su dela.. Nekad s’ pesmom omladina cela, Danas je u crno zavijena. Cenio se radnik, zemljoradnik, sad pušimo i gledamo nemo… Pevali smo, danas jaučemo, Sad bi Tito da ti se kunemo. © Dragan Todosijević 2 817 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.125 1- 7676 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VASKRS – Ljubodrag Obradović 2014-04-19 21:00:01 СВИМ ПЕСНИЦИМА И ПОСЕТИОЦИМА САЈТА „Христос васкрсе“ – ПоезијаСРБ !!! ВАСКРС Како је мали свет, како је смртан грех! Палим пламен душе, нек светли васкршњи сан. Све ће једном засијати, кад заблуда престане! Сад док из пакла бежим, чемер никако да нестане! Како сам мали, а увек желим нешто веће. И стално ми нешто фали, а око мене… прoлeће. Устај већ из пепела жеља, пронађи тај спас у себи! Васкрс је празник весеља, нада никад не бледи! © Љубодраг Обрадовић 0 411 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.245.77.89 1- 7677 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SRODNU DUŠU MOŽDA SRETNEM – Veče poezije u Kruševačkom 2014-04-21 19:22:31 25.04.2014. године у Крушевачком позоришту дружили су се песници КК Душан Матић из Ћуприје и Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Поетски програм имао је и поетски назив *СРОДНУ ДУШУ МОЖДА СРЕТНЕМ*, а своје стихове говорили су песници КК Душан Матић из Ћуприје: Борисав Благојевић, Миле Лазаревић, Милка Ижогин, Слободан Јовановић, Данило Банзић, Матилда Јанковић, Гордана Марковић, Марија Миладиновић, Драгана Ивановић и Томислав Марјановић; песници Удружења песника Србије из Крушевца:  Јована Марковић, Кристина Јанковић, Саша Милетић, Душка Ерић, Дејан Ристић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а  говорили су и гости вечери:  Славиша Паунковић, Милош Ристић и Милановић Радомир. Све у свему поетско вече за незабрав у коме су се сродне душе опет среле… СРОДНЕ ДУШЕ Сродне душе да постоје Морале би да се нађу Морале би да се споје Ко две лађе у безнађу Сродне душе не постоје Ал постоје неке друге Душе што су увек саме Пуне бола пуне туге Сродне душе не постоје Ал’ постоје друге неке Душе што су тако близу Раздвојене и далеке Сродне душе не постоје Али постоје душе сличне Душе што се cpeћe боје Па остају непомичне Сродне душе не постоје Ал постоје душе нежне При сусрету што се топе Уз погледе неизбежне Сродне душе да постоје Зар ја своју не бих срео Ма колико и да нећу Зар бих таквој одолео Сродну душу можда сретнем Ко зна када једног дана Слутим да ме она тражи Тражимо се годинама © Борисав Благојевић Модератори поетске вечери: Светлана Ђурђевић, Бора Благојевић, Љубодраг Обрадовић и Миле Лазаревић Љубодраг Обрадовић Јована Марковић Милка Ижогин Славиша Паунковић Слободан Јовановић Кристина Јанковић Данило Банзић Душка Ерић Матилда Јанковић Саша Милетић Гордана Марковић Дејан Ристић Марија Миладиновић Даница Рајковић Драгана Ивановић Мирко Стојадиновић Томислав Марјановић Градимир Карајовић Миле Лазаревић Драган Тодосијевић Бора Благојевић Живота Трифуновић Милка Ижогин Милош Ристић Светлана Ђурђевић Љубодраг Обрадовић Марија Миладиновић 0 441 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.197.129 1- 7678 15 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Književni konkursi sa sajta KK 21 Smederevska Palanka 2014-04-26 18:54:18   Poštovani pesnici, Evo jedne odlične strane na kojoj se objavljuju književni konkursi. Pa ko voli nek izvoli, nagrade su pred Vama… KNIŽEVNI KONKURSI – Na sajtu KK 21 Smederevska Palanka Prijavite se!!! 0 1070 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.197.129 7679 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nepovrat – Branka Zeng 2014-04-27 22:01:03       Nepovrat Ono što crta tvoje obličje, boji te trenom svog hira. Beskrajnim linijom opasuju kretanje, u nekretanju kruga. Od sanja, do bljeska, večeri, i jutra. Haljine svoje raši i grane okiti, bojama i golotinjom. Ono kao Vilinim štapićem diriguju čarima, i čula budi. U vremenskoj kočiji bičem, četiri vranca u galop tera, promiče… Hita nekud, cilju nekom… planira, neplanirano da bude. Ono, nema svoje samotrajanje, tek njenu prolaznost, moguće je videti. Trag ostavlja kao boru na licu, tok reke, sećanja, i spominjanja. © Branka Zeng 0 453 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1- 7680 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUT SAM NA SVET OKO SEBE – Zoran Hristov 2014-04-27 22:07:17         Љут сам на свет око себе Љут сам на свет око себе на нове, лажне, идеале политичаре и ретке зверке што од нас, стално, праве будале. Љут сам на људе око себе јер од носа даље не виде ако некад можда и схвате пред својом децом нека се стиде. Љут сам на живот који живим међу људима какви јесу надам се да ми, једном, опросте што их по некад псујем у бесу. Љут сам, на свет око себе срце се стегне, груди заболе што нико не сме глас да дигне већ погнеш главу, и ћутиш, воле! Љут сам на народ око себе за овај живот што има вољу јагњади можда има више али су вукови ти који кољу. Љут сам на себе, што ми је тако и што не пробам да мењам нешто песницу стегнем да лупим јако а онда поглед сакријем, вешто. Љут сам, дакле, на самог себе и онда, ПИЗДО,  викнем гласно нека те јаше, ма, нек те јебе кад дигнеш главу биће ти касно © Зоран Христов 0 502 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1- 7682 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ISKRENO O SEBI – Radomir Todorović 2014-05-02 00:01:29     ISKRENO O SEBI Kada me obuzmeš ti i strast nadođe udaram kao val dok se ne rasprsnem kapljicama u belim stenama. Zastanem ko ždrebac u skoku, kada osetim tvoju vrelinu i vidim se u tvom oku. Vidim točak sreće koji se okreće, zadrhtim i padnem sa nežnošću po tebi. Pokrijem se tvojom tršavošću, kada me dodirne plave kose pramen, i pali vatre crveni plamen. Penjemo se do najvišeg vrha, gde ljubav postaje java i izlazi mesec mlad. Krišom udje kroz prozor da uzme mesečine sa tebe i mene, dok usne šapuću volim te, oči tvoje me piju, dok me nežno grliš i ljubiš dok tonem u tebe do dna i letim sa tobom da začnemo vreme ljubavi i radjamo zvezde.© – Radomir Todorović 0 520 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 10 2 80.42.143.199 1- 7683 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEBESKE OČI – Sandra Miladinović 2014-05-02 00:08:15       НЕБЕСКЕ ОЧИ   Небаса имају капије бесконачне, и очи увек отворене, руке као родне гране шљивака, а лице продуховљене жене… Гледам и чујем клик слободе, и уздах чежње усана жедних, на светој ваги никада није, онолико колико треба верних…   А на балкону тиха дама, пролази зима, пролеће, лето, јесен се игра са прапорцима, небеске хаљине шири сетно….   На врховима прстију скаче, од звезде до звезде као жар птица, окреће се у ритму среће, а осмех ни тада не скида са лица….   Небеса имају капије моћне, страсти све ломе над леденицама, топе и праве купове воћне, зрневља за погаче у воденицама!   © Mиладиновић Сандра 0 1030 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.213.92 1- 7684 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa za poeziju – PoezijaSRB u Beogradu 05.05.2014. 2014-05-06 18:55:56       Дана 05.05.2014. године у Београду, Ресавска 78, одржана је промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије -Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу. Била је то трећа промоција поменутог часописа, после промоција у Крушевцу и Ћуприји. Домаћин промоције био је Књижевни клуб *ЦРЊАНСКИ* из Београда. На промоцији су говорили песници из Бeограда: Љубомир О. Вујовић, Весна Керечки и Наташа Радосављевић Нара; Борислав Благојевић – песник из Ћуприје и песници из Крушевца: Марко Савић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Драган Тодосијевић. Фотографије и Видео је снимио Славиша Паунковић из Крушевца.   Ова промоција је наставак сарадње Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ и Књижевних Клубова из Србије у циљу ширења Асоцијације Књижевних клубова Србије… Идеја многих заљубљеника у поезију почев од Боре Благојевића, Радивоја Миладиновића Пацка, Светлане Биорац Матић, Љубодрага Обрадовић и других песника је да се Удружења песника и Књижевни клубови Србије повезију и заједно постану јаки да се супроставе ветру који данас дува против поезије… Место догађаја… …Клуб Театра 78 у Београду – Ресавска 78… …а у њему и галерија славних глумаца! Видео снимак промоције урадио је Славиша Паунковић из Крушевца Промоција часописа за поезију – ПоезијаСРБ: Љубомир О Вујовић, Весна Керечки, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Борисав Бора Благојевић Весна Керечки Љубомир О. Вујовић Љубодраг Обрадовић Светлана Ђурђевић Бора Благојевић Драган Тодосијевић Наташа Радосављевић Нара Марко Савић Весна Керечки и Љубомир О. Вујовић – домаћини промоције   0 519 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.205.81 7685 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BOL – Davor Slavnić 2014-05-09 21:58:36           BOL ne traži me pjesmo tugo pregolema vidiš da me nema proplancima nekim u trepetu breza obalama rijeka posteljama mekim no u biču psovke kočijaša vjetra što mu konji vrani bolom ogrnuti potkovama bjesa provaliji jure preko polja smrti ******* (C) Davor Slavnić   … ostaju reči neizgovorene, ali ne zato što nema se vremena za razgovor. Reči se ne moraju izgovoriti, one putuju kao misli nevidljive i nečujne su u razgovoru prijatelja. Zato te nisam drugac pitala kako si? Videla sam i nekako znala, a mislim da si i ti čuo moje neizgovoreno pitanje… „Dobro sam, Grofice od Tamiša“ odgovorio bi uz osmeh… Počivaj u miru, drugac moj… Branka Zeng https://www.facebook.com/photo.php?fbid=576635202433789&set=a.119117281518919.19923.100002619440755&type=1&theater   OPROŠTAJ S PESNIKOM Na nebu zvezda zlaćanog sjaja tu Pesnik spava Tiho mu Una šapuće snena: “Kuda si pošao, zašto te nema? Ko će osmehom da me premosti da me podari brdom radosti, na mojoj obali Pesniče sneni ko će smišljati pesme o meni…?” Otišo Pesnik nečujno tiho iskrao se, skliznula suza ostala pesma, sećanja draga, na širok osmeh velikog druga © Svetlana Biorac Matić Čoveku koji je umeo da se raduje svakom trenutku zivota, pesniku, prijatelju, umetniku…Davoru – Svetlana Biorac Matić https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203935129729191&set=p.10203935129729191&type=1&theater Davor Slavnić *OVAJ DAVOR ZELI DA UCI KAKO SE ZVIJEZDANI SJAJ DUSE PRETACHE U RIJECHI KOJE SU JACE OD MACHA,VRELIJE OD OGNJA..A OPET NJEZNE I ISKRENE KAO NEVINA MISAO MALOG DJETETA.**Vjerujem u to da su napisane i izgovorene rijeci cudo..naravno ne sve i ne od svakog ko ih napise i izgovara.Zelim nauciti od drugih kako da moji nehoticno otkotrljani kamichci postanu mozda barem ono malo,najmanje..zrnce tog cuda.*Davor Slavnic na svom profilu na sajtu PoezijaSCG 2 1182 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1- 7686 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OSTAŠE PUTEVI – Boža Popadić Aktus 2014-05-10 19:11:46 Ostaše putevi   10. мај 2014. у 12:36       Iza tebe, iza mene,   ostaše putevi mnogi,   prođeni i neprođeni.   Ti ode onim bez povratka,   ostale ostavi meni. Nismo se sreli,   putevi nam daleki bili,   vodili nas na suprotne strane,   ali i tako daleki bili smo bliski,   provodili kroz pjesme,   skupa noći i dane.       Svako od nas, tražeći sebe,   odlutao negdje u tišinu,   iako se nismo čuli dugo,   često sam mislio na tebe,   pitao se jarane kako si,   šta radiš sa druge strane,   kraj Une jedne i jedine.       Oprosti prijatelju daleki,   što dopustih životu   da me vode putevi neki,   prateći svoju sudbinu,   ne nađoh vremena    da stisnem ti ruku,   onako kao drugu.       Iza tebe, iza mene,   ostaše putevi mnogi,   ostaše šeretske uspomene,   ti ode onim najdužim,   ostale ostavi da ih stavim   u neku pjesmu ili priču,   nismo se nikada sreli   ali smo se dobro znali,   jarane Davore Slavniću.       Vječna ti slava daleki bliski prijatelju moj!!!!       B.P.-Aktus u pomen Davoru Slavniću     https://www.facebook.com/notes/bo%C5%BEo-popadi%C4%87/osta%C5%A1e-putevi/10152365356633076         0 473 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.219.135 1- 7687 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pozdrav Prijatelju, Čoveku, Pesniku, Davoru Slavniću – PoezijaSCG 2014-05-10 19:30:13       Pozdrav prijatelja sa „PoezijaSCG“, Čoveku, Pesniku, Davoru Slavniću Postoje ljudi koji nam bude osmeh na licu kada se spomene njihovo ime, retki su ali ko ima sreću da ih sretne na svom životnom putu postaje bogat za jedno nesebično prijateljstvo. Kao da je obasjan sjajem zvezde koja ga čuva od nevolja, zvezde koja je stalno prisutna. Jedan od tih retkih Ljudi je Davor Slavnić. Upoznala sam Davora na sajtu „PoezijaSCG“, bilo je to virtuelno poznanstvo pesnika. Pesma po pesma, komentar po komentar i eto rodilo se druženja, i tako do „Moja senka“ postavila sam je na „PoezijaSCG“. Sledio je veoma lep komentar, Pančevo, Tamiš, probudile su se uspomene i postadoh „žemski-drugac“, nasmešila sam se tom prelepom nazivu ili bolje reči tituli. Umeo je Davor da prenese svoj optimizam na sagovornika i čitaoca njegovih pesama u kojima se osećala toplina njegovog duha. Pišem ove redove i čini mi se da moj drugac pazi da ne odem u pogrešni pravac, njegovo nasmejano lice neću izneveriti. Pa kako bih i mogla, samo se treba setiti Davorove poezije u kojoj su sve reči obojene bojama koje su isijavale dobrotu njegove duše. Često smo se prepirali onako više kao šala, čija je reka lepša, njegova Una ili moj Tamiš, na kraju svake prepirke zaključili bi da su obe reke lepše. To bi bilo kao nerešena utakmica, posle jedne takve prepiske dobila sam titulu grofice, i postadoh Grofica od Tamiša. Davor Slavnić, odlazi a ipak ostaje živa uspomena svima koji su imali sreću da ga upoznaju, onoliko koliko je dozvolio. Nije želeo da upoznaju njegov bol, žalost, vešto se odenuo u osmeh do poslednjeg trena… ostale su reči neizgovorene, ali ne zato što nije bilo vremena za razgovor… nisu izgovorene zato što i takve neme, one putuju kao misli nevidljive i nečujne su u razgovoru prijatelja… Zato te drugac nisam pitala kako si? Videla sam i nekako znala, a mislim da si i ti čuo moje neizgovoreno pitanje… „Dobro sam, Grofice od Tamiša“ odgovorio bi uz osmeh… Počivaj u miru, drugac moj… Branka Zeng U SUNCU SUNCE   19. фебруар 2010. у 20:01 Sahranjujem svoj osmijeh iza oblaka, ne plašim se munja, pesnica groma, polažem ga duboko, južnije od izlaska sunca, polja nebeska neka mu budu laka. © – Davor Slavnić http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=5100   maj 2009 Link do pesme: https://www.facebook.com/notes/davor-slavnic/u-suncu-sunce/342122874993     0 467 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.215.240 1- 7688 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BALERINA – Ljubodrag Obradović 2014-05-14 23:31:05       БАЛЕРИНА Експлозија си бола и боја На платну одсјај среће Никад нећеш бити моја а живот ми покрећеш Позорница твој је свемир Блаженства маштом језде Док у снове уносиш немир И у срцу палиш све звезде Лете идеје сликама у низу Свест обманама палаца Тако си далеко а тако близу Само сан те у јаву не добаца Многе очи тајно прате Игру којом смисао сејеш И срећан је свако ко зна те Спокојну док се смејеш Ти осмех и снове крадеш Док летиш ивицом дуге Покрет ти је за насладе За сањаре и бреме туге Кад сликар дилеме има Слику преслика новом Песник ни канонадом рима Немир не замени спокојом А ти немој снове да кријеш Играј своју игру до краја На груди кога привијеш Ето и њему експлозије сјаја © Љубодраг Обрадовић     Обичај је да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014 напише писма. Ја сам инспирацију за ову песму добио по слици Мирославе Петронијевић.   0 474 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.193.114 1- 7689 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LAKU NOĆ – Rade Todorović 2014-05-24 22:56:48       LAKU NOĆ Priču počneš na kafanskom stolu pišeš reči na salveti u velikom bolu polomiš čaše i krikneš, zašto je nema izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema. Napustiš detinjstvo i školske klupe i počneš tražiti izgovore i reči glupe i onda shvatiš reči nežne nisu skupe. Životom iskoračiš da ponadješ pute za grehe ti dodje i djavo po svoje i prodje ti život i sklapaš oči tvoje i priču početu za kafanskim stolom završiš srećno ili pričaš sa bolom i onda shvatiš reči nežne nisu skupe. Dok gitara svira duša ti gorko plače pomisliš šta te to sve za nju veže i srce počne da lupa, lupa ko ludo, pomisliš doći će, doći će, desiće se čudo, polomiš čaše i krikneš, zašto je nema izgovoriš ime, ljubavi gde si a nje nema i srce počne da lupa, lupa ko ludo pomisliš doći će, doći će, desiće se čudo. Dok zadje mesec i zvezde i noć prodje u zoru krikneš uzalud, ona neće da dodje, životom iskoračiš da ponadješ pute za grehe ti dodje i djavo po svoje i prodje ti život i sklapaš oči tvoje i priču početu za kafanskim stolom završiš srećno ili ispričaš sa bolom. Napustiš detinjstvo i školske klupe i počneš tražiti izgovore i reči glupe životom iskoračiš da ponadješ pute i onda shvatiš reči nežne nisu skupe. Dok kiša pada, gubiš poslednju nadu i krikneš zašto, zašto mi te kradu, opijaš se i plačeš, a sve će proći svi dani dani loši i besane noći, i kada bi sad stekao čudnu moć, u srcu što se skupilo izgovoriš da mi se srećo najednom stvoriš rekao bih volim te i želim laku noć. © Radomir Rade Todorović 0 455 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.213.153 1- 7690 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tri pesnika – Tri voditelja – 04.06.2014. KCK&PoezijaSRB 2014-06-05 18:37:21       https://www.youtube.com/watch?v=SkxrVuVmPjM ; https://www.youtube.com/watch?v=yetVleQ2x0s ; https://www.youtube.com/watch?v=piIIFW_si-o У Пионирском парку је 04.06.2014. године у организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу одржано Поетско-Музичко вече ТРИ ПЕСНИКА – ТРИ ВОДИТЕЉА. Овога пута песници су били: Радојка Златковић, Србобран Матић и Светлана Биорац-Матић Чланови КК Велимир Рајић из Алексинца, а водитељи Јелена Ђорђевић и Љубодраг Обрадовић, док се Мића Живановић определио за музички наступ у сарадњи с гитаристима Момчилом и Далибором Накићем. О новим књигама гостојућих песника говорила је Александра Павловић Теда, а као специјални гости наступили су Мића Николић – песник и афористичар из Алексинца и Јована Марковић – млада песникиња из Љубаве код Крушевца. Светлана Биорац-Матић, Јелена Ђорђевић, Радојка Златковић и Љубодраг Обрадовић Три песника 1 – видео Три песника 2 – видео Мића Живановић – Besame Mucho Јелена Ђорђевић и Србобран Матић Далибор и Момчило Накић Мића Живановић Александра Павловић Теда Јована Марковић Мића Николић   0 600 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.197.107 7691 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DA SE NE PONOVI – Varvarin 29.05.2014. 2014-06-07 17:29:23       У просторијама и организацији Општинске библитеке Варварин у Варварину је 29.05.2014. године одржана изложба слика и поетско вече под називом *ДА СЕ НЕ ПОНОВИ* посвећено 15-то годишњици сећања на бомбардовање Варваринског моста на Великој Морави од стране Нато савеза. На поетском делу вечери своје ратне стихове говорили су чланови Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић, као и крушевачки песници Јелена Протић-Петронијевић и Вељко Стамболија… Програму је присуствовао Зоран Милековић, председник општине Варварин са сарадницима. Програм је осмислио и водио Миодраг Васић новинар из Варварина. Миодраг Васић води програм Песници: Вељко Стамболија, Јелена Протић-Петронијевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић Зоран Милековић, (други десно) председник општине Варварин са сарадницима   0 445 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.238.70 1- 7692 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Solidarnost nije samo oda – već potreba koja menja svet! 2014-06-15 12:11:30     Dugo godina naš Crveni krst Šid čuva ovu moju dragu uspomenu, a u pitanju je jedna pesma ispisana na platnu (a sve to me je naučila naša preminula pesnikinja Damjanka Čizmić-Daška iz Berkasovo) sa kojom je otvoreno jedno humanitarno veče u Švajcarskoj. Ove stihove sam napisao kada sam postao dobrovoljni davalac krvi i upoznao šidskog pesnika Veselina Vučkovića. Sve to je podržao *Књижевни Клуб Благоје Јастребић*, a objavio Ljubodrag Obradović vlasnik sajta www.poezijascg.com iz Kruševca, kako na sajtu, tako i u knjizi i napravio vezu između književnih klubova i udružena srpskih pisaca iz Švajcarske.     Punu podršku u daljem radu i koričenju ovih stihova u zajedničkoj zbirci pesama našeg kluba “Obalama bosuta” doprineo je moj veliki prijatelj i pesnik koji nije više sa nama Jovan Mihajilo. Posle toliko godina ljudi iz Švajcarske, KUD-ovi, pesnici, folkori i ostali državljani sakupljali su humanitarnu pomoć namenjenu ljudima u poplavljenim područjima širom Srbije s tim da je jedna humanitarna pomoć došla u Šid namenjena za poplavljeno selo Jamena u našoj Opštini. Niko nije ni slutio da će nas jednog dana sve okupiti baš ova pesma, slika, fotografija ili već kako, o kojoj se može veoma dugo i mnogo pričati. O datumu 14.06. ću jednom drugom prilikom govoriti u crvenom krstu kada budem popunio knjižicu dobrovoljnih davalaca krvi. HVALA Dusici Poletan i HVALA Crvenom krstu Šid i PRAVOJ EKIPI, MALOJ PORODICI KOJU SAM SVIH OVIH DANA U POTPUNOSTI UPOZNAO. Majda Bibić i Darko Kolar Darko Kolar   0 533 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 7693 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Žalim – Lepa Simić 2014-06-21 16:22:36         ŽALIM Nema te Ne mogu Da ti ispričan san Da ti čestitam slavu Boli me Otišla si A trebalo je Još toliko puta Da povedeš kolo Na nekom veselju Bar da si nekome rekla Predskazanje I da si iznenada Pozvana Na večno putovanje © Lepa Simić 1 584 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.224.205 7694 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano STRAST – Ljubodrag Obradović 2014-06-22 12:42:43           СТРАСТ Сањам мирис косе ти и тела… И да осванемо сами, у соби забаченог села. И да споро пролазе дани. Са чела ми зној капље. Велика је страст просута. Слаби остају на сред пута. Ја са тобом бих даље… И у пакао и у поноре… У рај који иза врзина лебди. Да заједно чекамо зоре, Да срећа над нама бди. Поноћ је… Ни дашка ветра. Сад желим да време стане и да рука твоја, буба мара бела, милује моје тело. И да не престане. Сад опет желим, моја заврлзамо, у вечери благе кад спокој се шири, да корачамо уз ветрић што пири… Без речи, како ми то само знамо. А кад петлови пробуде зору, да кренемо у спокој нов, спојени и блиски, као пролећно лишће кад озелени гору. Да се опет простре пред нама живот, изазован, опојан, врео. Волео сам и кад нисам смео, сад ме љубав та палаца као рана. Повез на очи лепити нећемо. Са нама и прошлост нек корача. Одсјаји лепог што срећемо, наши су, а то се не одбаца. Анђели нисмо никад били, за нама су каменоломи. Нека сећања у души смо скрили, сад страст те тајне нек сломи. И ништа неће радост да помути, ни свађе, ни плач, ни бољи планови. Срце моје само тебе слути. Снагу му доносе моји снови. И опет сањам да смо сами, у било ком делу, било ког села. И опет пролећни лахор мами, на игре луде, спојена нам тела. © Љубодраг Обрадовић   0 473 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.238.193 7695 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nekad je pucao Princip… – Zoran Hristov 2014-06-28 19:17:54       Некад је пуцао Принцип…       „Тромо се време вуче, И ничег новог нема, Данас све као јуче, Сутра се исто спрема.” Гаврило Принцип Тромо се време вуче ал’ век већ прође, ево а к’о да беше јуче Принцип и Сарајево. И ничег новог нема душмана на све стране свету се пропаст спрема нико на пут да стане. Данас све као јуче Србин подиже главу слободи, срце га вуче не да на веру, славу. Сутра се исто спрема пред злом Србин ће стати одавде, даље му нема овде ће за све да плати. © Зоран Христов 27. јун 2014. у 23:06 Пре извесног времена написао сам пар афоризама. Три, тачније. Е, што сте цепидлаке, три је непар…ал дође реч. Некад је пуцао Принцип, сада пуца морал. Некад је пуцао Гаврило, сада пуцају остали принципи. После Гаврила, изгледа немамо других принципа.     И, тако, сутра, на Видовдан, један од највећих српских празника биће равно 100 година од како смо први пут, јавно, били криви. Од тада, до дана данашњег, криви смо за све и свашта. Ето, данас, прочитах да смо криви што је Јапан испао у првом кругу светског фудбалског првенства. Иначе, кривице ме више и не чуде. Чуди ме кад нас неко похвали, мада то још увек нисам чуо, иако политичари лажу да се и то десило. Што се тиче Гаврила, он је, ако ћемо по слову цркве, неки гласник, изасланик. “Принцип је исти, све су остало нијансе”, да не кажем плагијати. У част и славу Гаврилу Принципу, У част и славу Србији У част и славу прецима и за наук потомцима, ја, данас, искористих стихове које је Гаврило изгребао ноктима у казамату, да од њих направим нешто што би требало да личи на глосу. Опростите ми, не знам шта чиним….превелики сам националиста па се дрзнем и да напишем нешто о Србији. Мојој. Нашој. Ваш Зоран Јовановић!   2 945 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 24.135.180.73 1- 7696 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MRLJA – Ljubodrag Obradović 2014-06-29 09:41:35       МРЉА У мом животу тамна си мрља, пролазни ветар, тако си хтела. Не, ти ме никад ниси волела, девојко, у живот што срљаш. А сретох те једном случајно… И прошетасмо ноћу на месечини... Кад ми срце закуца јако, твој загрљај за љубав ми се учини. И ја сам недостојно и јасно, љубио сав твој презир. Тај вртлог ме понесе опасно и у срце ми усели немир. Ох, како си млада и лепа, пред тобом отвара се свет. За љубав моју одувек слепа, спремна само за флерт. А ја за те пролазне чари, никад спреман нисам ни био. И док те у загрљају држах, ја сам у ствари вечност снио. Сад гледам туш живота дневног… Жеље ми се од немоћи зноје… Па стежем песнице гневно, гледајући нове љубави твоје. Сам себи подарио сам пустош, верујући у приче на бајку што личе. Сад имам само горко искуство, и мрљу из које спокој не ниче. © Љубодраг Обрадовић 2 760 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 77.56.2.241 1- 7697 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VRELO SVETOG JOVANA 2014 – Makrešane kod Kruševca 2014-07-05 21:42:53     У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у оквиру целодневне манифестација обележавања рођења Св. Јована Крститеља извешће се културно-уметнички програм ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане и Културног центра Крушевац.   0 492 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1- 7698 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONJUŠKA RUŽA 2014 2014-07-06 16:57:27     04.07.2014. године у центру Коњуха, испред спомен комлекса посвећеног палим борцима у I i II светском рату, у организацији и реализацији: Културног центра Крушевац и КУД-a „Герасим Вујић“ из Коњуха одржан је културно уметнички програм *КОЊУШКА РУЖА*. Програм је водила Јелена Трифуновић из Крушевца, а своје стихове су говорили песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Дејан Ристић. Пре самог програма мештани Коњуха су поводом 4 јула – дана борца на споменик палим борцима положили цвеће. Koњушка ружа Јована Марковић Јелена Трифуновић и Љубодраг Обрадовић Светлана Ђурђевић Дејан Ристић     0 440 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 7699 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HEROJIMA VRANJSKE BANJE I OKOLINE – Veselin Vučković 2014-07-09 15:46:47     У оквиру обележавања Дана борца и Дана устанка Народа Србије испред Спомен обележја на шидском градском гробљу своје стихове говорили су шидски песници Веселин Вељко Вучковић (први с лева -Књижевни клуб“Благоје Јастребић“) и Светислав Ненадовић (други с лева-Књижевни клуб“Филип Вишњић“).   ХЕРОЈИМА ВРАЊСКЕ БАЊЕ И ОКОЛИНЕ НА ХЕРОЈСКОЈ БИЦИ НА РЕЦИ БОСУТ Многи данас ни не памте више Све те храбре јуначке јурише Све те славом овенчане дане Комунисте младе партизане И скојевце све младе бомбаше Због данашње наше среће На бојишту кости им херојске осташе Петокраку црвену руше пасле на све стране Заборав је прекрио све те ратне и јуначке дане Сва та зверства монструма усташа Све мање памти славна историја наша Често пута корачам стазама мог деде Видим те хероје што у хладном рову Тихо мирно и спокојно с пушком у загрљају седе Неки с пушком неки с крагујевком бомбом Ноћас далеко ће за навек отићи Слободу и своје најмилије они ће заобићи Мати Србија посла децу своју голобраду Да својој браћи из равног Срема Подари било какву будућност и наду Кости им младалачке под Босутом стоје Остависте у Врању ви окућнице своје Дошли сте борити се за равно сремско село моје Сва стопа натопљена српском крвљу је била Храброст Врањске бање ту се није сакрила Падали су ти младићи као снопље младог жита За Србију напаћену мајку своју милу За слободу која беше од срца откинута Рањеника на све стране а и такви село моје бране Рафали митраљеза по равници сремској брише Крај срца им слика својих најмилијих Да’л ће своје Врање икад видети више © Веселин Вељко Вучковић 0 460 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1- 7700 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNICI NE UMIRU – Jovan Mihajilo – ŽIVOT 2014-07-09 16:01:04     VIDEO – http://www.youtube.com/watch?v=cCqTU6wwDgc У издању Српског културног центра Модрича и Српске књижњвне државе “АЛЕЈА БРЕЗА” – ГНИОНИЦА, штампана је помен-књига, “ПЈЕСНИЦИ НЕ УМИРУ – Јовану Михајилу”. Њена промоције се одржла на Јованов рођендан, 06.07.2014. године у Петроварадину у његовој кући, музеј „ДВИЈЕ ДИНАРСКЕ РУЖЕ“, у 14 сати а помен нашем песнику одржан је истог дана у 11 сати на гробљу у Сенти. Мр Јован Михајило је рођен 06.07.1948. године у селу Сајковићу, код Ливна и Грахова у БИХ,од оца Николе и мајке Руже. Има пет сестара и њих три брата. Завршио браварски занат, педагошку академију и студије организационих наука и магистрирао на социјалном раду у Сарајеву. Поезију пише од младости, члан ТРИДУС Сарајево, у младости. Написао до сада књига поезије и народних умотворина десет. Поседовао је етно музеј у својој кући, са 4500 експоната. Члан је УКС-а, Београд, Удружења књижевника Републике Српске, СКОР-а, ПоезијеСЦГ.   ŽIVOT Depresija smrti. Otuđeno srce. Uzimam aortu i plešem sa suzom. Magazin misli u telo trpam tokovi reka u mom krvotoku Otrovi zmija planduju u toru. Pogani krikovi nažuljaše mozak a glava trula i sve se prosu. Čekićem okivam misli. Zamrsi kosu medom. Ruka mi trne prsti je dave Od kosti dedova svojih zidaću kulu novu. Krv će mi biti voda za beton sakatog groba (C) Jovan Mihajilo       2 756 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.2.241 1- 7701 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige Danice Rajković – KAPI KIŠE NA SMARAGDNOJ LEPEZI 2014-07-10 18:39:36     VIDEO SA PROMOCIJE     У прекрасном амбијенту Пионирског парка, 16.07.2014. године у организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије – Поезија СРБ одржана је промоција седме књиге Данице Рајковић, романа *КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ*. О књизи су говорили Светлана Ђурђевић, Саша Милетић и Љубодраг Обрадовић, а делове из књиге публици је представила сама ауторка Даница Рајковић. У програму су наступили и песници: Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Живота Трифуновић, Драган Тодосијевић, Радомир Милановић, Мирко Стојадиновић и афористичари Драган Матејић и Братислав Костадинов. Даница Рајковић Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић Јована Марковић – Песма за Даницу Светлана Ђурђевић Организатори и учесници промоције Слободан Лазаревић Сандра Миладиновић Саша Милетић Љубодраг Обрадовић   Сузе на смарагдној лепези – Љубодраг Обрадовић     “Остао је траг”, од “капи кише на смарагдној лепези” док смо чекали “јутро под звездама”, и “у пламену ветра”, тражили изгубљену младост “на другој адреси”… “Живот је светлост”, знамо и крије се “у сновима дуге”, а пролети за трен…   Расписала се Даница у својој седмој деценији живота и написала до сада седам књижевних остварења, од чијих сам наслова ја у прве две реченице овог приказа (болдирано) направио конструкцију за тезе које ћу расплести до краја овог речо-каза о Даници и њеном немиру који је нагони у стваралаштво које јој доноси мир.   Али да живот није бајка зна Даница, још од зоре ране, а читаоци ће сазнати на крају њеног седмог романа под поетским називом *КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ* који ништа унапред не казује, а доста обећава…   Зна Даница да живот није поезија, а написала је до сада четири књиге поезије (Остао је траг, Живот је светлост, У пламену ветра, На другој адреси) , али живот није променила, ни укротила, па је одлучила да све своје претензије појасни са три романа (У сновима дуге, Јутро под звездама и Капи кише на смарагдној лепези). И успела је у томе, јер свако људско биће тежи савршенству, апсолутној срећи и за себе и за друге… Ако је не може додирнути и живети, може је бар исписати на папиру и послати у свет, као некада у школи мале папирне авионе…   У свом седмом књижевном остварењу Даница нам пише о једној породици у Србији која следи свој животни пут и све лепо и чемерно на том путу. Он, Петар је млади образовани аутоелектричар, среће на једном туристичком путовању у Индији младу, лепу и образовану девојку Лени, избеглицу из Сирије и симпатије заискре. “Осмех јој је блистао, очи су биле пуне сјаја. Изгледала је као жена из снова, а сновима никад краја. И сунце јој је завидело на лепоти.”   Касније, у Србији су се боље упознали и букнула је љубав која је крунисана браком. Петар живи са родитељима, пензионерима Радетом и Вером који Лени прихватају од срца и живот тече као бајка. Лени, која је по занимању стоматолог, добија своју стоматолошку радњу, рађа им се син Михајло и срећа је потпуна…   Али живот своју игру свира и није бајка… Умиру прво Раде, а затим и Вера и у њихов живот улази кућна помоћница, млада Тања, заносна, лепа и пожељна. И близина учини своје, Петар се лакомислено упушта у ту везу из које се рађа ћерка…   И ту је поента романа! Лени опрашта мужу све јер, “дете не треба да испашта грехе родитеља које су они починили… Дете, да би нормално расло, мора да има оба родитеља који ће му пружити љубав”… И зато да би остала у срећном браку са Петром, он мора признати своје дете…   Тако је Лени “изнела слободу, претворила мрак у светлост и све улице су постале праве”… Тако је Даница своју мисију слагања своје душе у речи на папиру наставила доследно да спроводи.   Остале су само сузе на смарагдној лепези…   Љубодраг Обрадовић Драган Матејић Братислав Костадинов Радомир Милановић Живота Трифуновић Мирко Стојадиновић Драган Тодосијевић Рајна Алексић     На крају снага љубави и разума побеђује – Саша Милетић Роман Данице Рајковић под називом ,,КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ” је узбудљив роман написан у традиционалном духу, са пуно заплета и обрта, све што чини један живот у коме није све мед и млеко и да у њему вребају много опасности и замке, са чиме се човек кад тад суочи.     Корице књиге Данице Рајковић *КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ* Бројне покретне живописне слике дају роману посебну драж, као и ону другу димензију где природа код списатељице има своју запажену улогу – поетског изражавања пуног набоја и надахнућа. (Јер Даница Рајковић је пре свега песникиња). Главни актери у роману су двоје младих људи и њихова неизмерна љубав која је на почетку изгледа тако топла, искрена и чиста. Временом они су је трошили много брже него што је требало, на моменте почела је да се хлади, јер љубав и није ако не пламти. И на крају снага љубави и разума побеђује, где се обестињује она стара чувена изрека да је жена стуб куће или она Гетеовска ,, Нема сунца без светлости, ни човека без љубави”.   Саша Милетић     Даница Рајковић – Аутобиографија Рођена сам 03.03.1949. године у селу Рлица, град Крушевац. Моја прва књига издата 2009. године. « Остао је траг», у којој сам песмама осликала детињство на падинама Јастрепца. У марту 2011. године изашла ми је књига поезије « Живот је светлост», те исте године и књига поезије «У пламену ветра». Децембра 2012. године објављени су ми романи «У сновима дуге» и «Јутро под звездама». Књига поезије «На другој адреси» угледала је светлост дана 2013. године. Моје песме су објављиване и у зборницима «Љубавни рецепат» , «Ветрењача», «Окретање точка» и «За мирис божура« и у првом броју Часописа за поезију – ПоезијаСРБ који издаје Удружења песника Србије – ПозијаСРБ из Крушевца, чији сам и ја активни члан.           0 829 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.239.79 1- 7702 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PJESNIK I MORE – Neven Milakov Likota 2014-07-10 20:35:38

 

 

Пјесник и море

 

Бесмртној сјени Шарла Бодлера

Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи. Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.

А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе

Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.

© Невен Милаков Ликота

(06.07.2014.) Добар дан велики пријатељу. Ево управо се вратих са
одмора. Био сам са Невеном у Бару и да знаш да смо те пуно спомињали.
Ево и једне песничке слике. Поздрав,свак дорбо и чујемо се. Дарко Колар

0 446 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.239.79 1-
7703 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BELOVODSKA ROZETA 2014 2014-07-20 09:21:43

 

 

Данас,
19.07.2014. године је у Белој Води одржан централни програм *БЕЛОВОДСКЕ
РОЗЕТЕ* који је отворила помоћница директора Културног центра Крушевац
Виолета Капларевић. На почетку програма додељена је Беловодска розета
овогодишњем добитнику, академику и реномираном српском писцу Драгославу
Михаиловићу, који је, најпре, у основној школи у Белој Води у 19 сати
имао сусрет са младим талентима овог краја. Награду је уручио Милоје
Михајловић – градски већник. Церемонијалу доделе престижне Беловодске
розете поред бројних мештана Беле Воде и гостију присуствовао је
Братислав Гашић – министар Одбране у Влади Републике Србије.Српски књижевник Драгослав Михаиловић рођен је 17. новембра 1930.
године у Ћуприји. Члан је Српске академије наука и уметности и добитник
многих престижних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата
приповетке, романе и драме. Нека од његових познатих дела су: роман
„Кад су цветале тикве“, „Петријин венац“, „Црвено и плаво“, „Лов на
стенице“ и друга. Дела Михаиловића превођена су на више европских
језика.У уметничком делу програма наступили су вокални
солисти Народног оркестра Радио телевизије Србије Биљана Петковић и
Весна Димић – Илић уз пратњу на гитари Зорана Бранковића. Учествовао је
и овогодишњи победник „Шљивика“ Миодраг Петронијевић, као и Културно –
уметничко друштво „14. октобар“ из Крушевца. Програм су водили Лидија
Ужаревић и Слободран Радичевић.У Белој Води је у току
јединствена манифестација у овом делу Србије – 39-та Беловодска розета.
Вечерас 19.07.2014 године одржано је централно вече са великим бројем
учесника, а добитник розете је академик и српски реномирани писац
Драгослав Михаиловић. Традиционална манифестација Беловодска розета у
част беловодског пешчара и клесарског заната ове године се одржава по
39 – пут. На Великом анфитеатру на отвореном простору који се налази у
центру Беле Воде првог дана 18.07.2014. године наступила су три
културно уметничка друштва: „Спасовдански вез“ из Дреновца код
Параћина, „Ивица Јеремић – Шицер“ из Кукљина и „Ратко Јовановић“ из
Беле Воде.Манифестација се завршава у недељу 20.07.2014.
године наступом Фолклорног ансамбла „Лазарица“ из Крушевца.
Организатори су Културни центар Крушевац, Месна заједница Бела Вода,
Културно – уметничко друштво „Ратко Јовановић“ и Организациони одбор и
Програмски савет „Беловодске розете“. Покровитељ манифестације
„Беловодска розета“ је Град Крушевац.

Академик Драгослав Михаиловић се после доделе Беловодске розете сликао
са крушевачким песницима и културним посленицима

 

Академик Драгослав Михаиловић – добитник Беловодске розете за 2014 годину

Биографија

 

Рођен
у Ћуприји, студирао у Београду Филозофски факултет на Групи за
југословенску књижевност и српскохрватски језик. Са двадесет година
бива хапшен и послат на Голи оток. Факултет завршава 1957. године, али
не успева да нађе стално запослење и често је мењао посао. Добитник је
Кочићеве награде 2011.

Дела:Роман „Кад су цветале тикве“ први пут је објављен 1968. године и
изазвао је у то време значајну реакцију социјалистичког режима.
Представа која је требало да се игра по овом роману је забрањена, а сам
аутор тврди да ју је Јосип Броз лично забранио.Сем овог, Михаиловић је објавио и следећа дела:

• Фреде, лаку ноћ,

• Петријин венац,

• Чизмаши,

• Голи оток,

• Црвено и плаво,

• Време за повратак,

• Гори Морава,

• Лов на стенице,

 

Награде и признања:

• Октобарска награда Београда, 1967.

• Андрићева награда, 1976.

• Златна арена за сценарио у Пули, 1978.

• НИН-ова награда, 1984.

• Награда Народне библиотеке Србије, 1985

• Награда Бора Станковић, 1994.

• Награда Вукове задужбине, 1994.

• Кочићева награда 2011.

 

 

Виолета Капларевић отвара Беловодску розету

Братислав Гашић – министар Одбране у Влади Републике Србије са добитником
Беловодске розете Драгославом Михаиловићем

Академику Драгославу Михаиловићу Беловодску розету је уручио
Милоје Михајловић – градски већник

 

 

 

0 475 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.202.213
7704 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BISTRIČKO KOLO 2014 – Dvorane 2014-07-22 10:30:50

 

 

 

VIDEOOTVARANJELikovna Kolonija

У
оквиру манифестације „Бистричко коло“ у просторијама месне заједнице
Дворане 21.07.2014. године свечано је отворена седмодневна ликовна
колонија. Ликовна колонија је отворена прошлогодишњом изложбом, истиче организатор Иван Стевановић. Манифестација
„Бистричко коло“  настала је пре четрдесет година, тада је носила
назив Дани Дома културе Живка Мићић, а ове године отворена је 18. јула
целовечерњим културно-уметничким програмом. За госте из Републике
Српске уприличен је обилазак Рибарске Бање, као и заједнички концерт,
Литургија у манастиру Свете Великомученице Недеље као и песничко вече
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. У суботу биће одржан
јавни час сликања, а у недељу изложба слика насталих на ликовној
колонији, чиме ће бити манифестација и завршена.

20.07.2014. године на манифестацији „Бистричко коло 2014“ наступили су
песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Своје
стихове у Манастиру СВЕТА НЕДЕЉА у Петини говорили су: Светлана
Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић, а стихове Радета Милића говорила је његова ћерка.

 

 

Манифестација „Бистричко коло“ je иначе отворена 18.07.2014. године у
Дворану, наступом око 160 извођача из пет културно уметничких друштава:
Хан Пијеска (Република Српска), Врњачке Бање, КУД-а *Вук Караџић* из
Треботина, Жабара и Мале Врбнице, КУД-а из Бачине, као и КУД-а
домаћина. „Бистричко коло“ настављач је традиције, првобитне
манифестације, настале 1973-е године, када је носила назив: ДАНИ ДОМА
КУЛТУРЕ ЖИВКА МИЋИЋ У ДВОРАНУ. Организатори
традиционалне манифестације“ Бистричко коло“ су: Културни центар
Крушевац, Месна заједница и Културно уметничко друштво „Бистрица“ из
Дворана.

Драган Тодосијевић: поезија пред манистиром Света Недеља у Петини
Песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и њихови гости

 

 

 

0 433 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.208.208 1-
7705 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TURISTIČKI MILJE BELE VODE, Privredna komora Kruševac, Dr Velibor Laza 2014-07-23 19:16:25

 

 

Дана
21.07.2014. године, са почетком у 14х, у сали Регионалне привредне
комора Крушевац, одржана је презентација природних и антропогених
потенцијала села смештеног надомак Крушевца, које запљускује Западна
Морава. Дугогодишња традиција клесарског заната одвајкада је многим
уметницима, државницима, писцима и др., Белу Воду чинила интересантном,
што је резултирало организацијом великог броја манифестација
(спортских, уметничких, рекреативних). Ако се томе дода значај
минералних извора око којих су се у прошлости настањивали људи, нижући
и остављајући за собом трагове српске културе, презентација коју је
држао др Велибор Лазаревић, један је од видова директног утицаја на
изградњу свести о постојећем туристичком потенцијалу Расинског округа
који би се могао употребити у сврху брендирања крушевачког краја.Дискусија, отворена након одржане презентације, резултирала је
конкретним предлогом анализе могућности дефинисања туристичког пакет
аранжмана, који би се могао пласирати на домаћем и међународном
туристичком тржишту. Набројани могући обиласци знаменитости (пре свега
сакралних објеката) и значајнијих локалитета (природних и антропогених
туристичких мотива) у окружењу Беле Воде, представљени су као
„Туристичка понуда Беле Воде“ која обухвата десет дана богатих
туристичких обилазака у Расинском округу. Набројане активности које би
се могле уврстити у туристичку понуду крушевачког краја, названу
„Стазама здравља према киселим водама и Морави“: брање шумског воћа и
лековитог биља, испомоћ у лакшим сеоским пословима, припремање хране и
зимнице, вожња бициклом, вожња скелом и чамцем, пецање на Морави,
бављење спортом, продаја зимнице, брање грожђа и воћа, вожња трактором,
руковање пољопривредним машинама, брање лековитог биља, печурки и сл.,
јасно указују на потенцијале развоја руралног туризма.Са
закључком који се односи на предлог активности пласирања и уврставања
природних и антропогених потенцијала села Беле Воде у свеукупну
туристичку понуду Града Крушевца, успешно је завршена презентација
„Туристички миље Беле Воде“.

Др Велибор Лазаревић
Вања Дамљановић, дипл.гео-туризмолог
Амфитеатар у Белој Води

 

Izvor: Privredna komora Kruševac
Slike: PoezijaSCG

 

0 523 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.208.208 1-
7706 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RUŽA – Bratislav Bogdanović 2014-07-24 19:15:51

 

 

 

РУЖА…

Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали

Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити

Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену

Jер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…

© Братислав Богдановић

0 952 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.192.124 1-
7707 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB – PESMA 2014. GODINE 2014-07-24 23:46:09

 

 

PESME MESECA ZA 2014. GODINU

 

MESEC	PESME MESECA
Januar	***** Radenko Nastic – Oni što pogledom saznaše
Februar	MALENA – Nevenka Alispahić
Mart	PUTOVATI – Radmila Lazić SPAVAJ – Dragan Todosijević
April	VERUJEM – Sava Ilić
Maj	NEBESKE OČI – Sandra Miladinović
Jun	XXX – Miro Beribaka
Jul	RUŽA – Bratislav Bogdanović
Avgust	Verujem – Gluscevic Milan
Septembar	NEDOSANJAN SAN – Milovan Petrović
Oktobar	Jesenja igra – Branka Zeng
Novembar	Koliko puta umreti se može – JovDrag
Decembar	GODINA NOVA – Mirjana Šarac

 

Pesme meseca za 2014. godinu zaključno sa martom birali su posetioci sajta, a od
aprila pesme meseca izabrali su urednik portala PoezijaSRB Ljubodrag Obradović
i Lepa Simić urednik BLOGA PoezijaSRBPosetioci BLOGA PoezijaSRB svojim glasovima biraju PESMU 2014. GODINEGLASAJTE I VI

 

 

Predložite pesmu meseca na mejl: pesnik@poezija.rs
0 2950 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 158 32 178.149.50.43 1-
7708 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano I MOJE BI PA PRODJE – Radivoje Packo Miladinović 2014-07-25 18:43:03

 

 

Радивоје
Пацко Миладиновић говори на промоцији првог броја Часописа за поезију –
ПоезијаСРБ 10. априла 2014. године у Библиотеци Душан Матић у Ћуприји.
Ова његова песма биће објављена у часопису број 2 у септембру 2014.
године.

И МОЈЕ БИ ПА ПРОЂЕ

Живећу ја у свакој својој песми
С којима сам многа покупио зјала
Моји ће ме недосањани сни, несни
Урокљиво гледати иза огледала. Ма морао сам ја да се родим,
Баш српском роду да се десим
Пригодне беседе да са вама водим
И све на тенане да удесим.

Напело ме баш да будем песник
У неблагородно време, невреме
И да кроз стихове будем весник
Јевањђелскe вечите теме.

Да живим овако брзо, све брже,
С главом у овом, срцем у минулом веку.
Смисао живота већ ме растрже
Од Надчовека ка Свечовеку.

Отићу ћу тихо, за све ненадано.
Доста је мога вриска с рођењем.
Сад хоћу смирено и полагано,
На пут са дубоким преумљењем.

3а мном ће остати гомила смећа.
Плодови мог рада, свежи и гњили.
Скупиће се можда и цела врећа.
Неки у блату, неки у свили.

Сам Господ знаће реч да ми цени
Његова нек је прва, потоња и права.
Па кад одмори награду мени
Нек ме сачува од Злога и заборава.

© Радивоје Пацко Миладиновић

Напомена:
Пре четрдесет дана преминуо је велики песник из Ћуприје Радивоје Пацко
Миладиновић. Данас (25.07.2014.) су чланови његове породице, његови
пријатељи, рођаци и колеге песници на гробљу у Ћуприју за његову душу
испили по пиће… Пацко ће у својим стиховима живети вечно!

 

1 543 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.226.103 1-
7709 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vidikovac – Branka Zeng 2014-07-26 09:06:55

 

 

 

Vidikovac

Pružio se pogled,

odmara oko svoje viđenje.

Okrenulo se od mene,

namrštene, kao odsutno je.

Putuju mi misli onako,

samotne bez pratnje,

prtljaga, k’o nomadi davno. Svikle su se, oko za sebe,

one bez mene, zarobljene,

a imam osmeh, onaj poseban.

Kad život prostre svoje „lepote“,

i sve se okrene…

Pljunem onako, što bi se reklo,

ma k’o kočijaš, bez stida,

u oči ga pogledam,

u brk mu osmeh bacim,

i odem dalje.

Tad mi pogled vrati misao,

a misao pogled ublaži,

od mrgudne mene ništa ne ostane.

Tek okovi razvaljeni, na putu bačeni.

©-Branka Zeng

0 422 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.194.187 1-
7710 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ne, mene nije… – Miro Beribaka 2014-07-26 09:10:17

 

 

 

Ne, mene nije…

Ne, mene nije progutala vatra,
ja sam progutao nju,
ne gori ona mene, ja gorim nju,
i vi vidite samo njen dah
iz dubine mene, vatre koju sam halapljivo gutao
da me grije, da mi putem svijetli!
Da me štiti od radoznalih pogleda! Ne, mene nisu umorile staze
kojima koračam,
to se vama učinilo da sam na koljena pao,
da sam se pogrbio,
samo sam se sageo da zahvatim vode
da umijem lice,
da se osvrnem i nastavim dalje…
Odmah iza brda, još puteva ima!

Ne, mene nije porazio život,
njega je sve manje, mene više ima,
i nikada me nestati neće sa puteva kojima sam prošao
i prečica samo meni znanih,
ja sam tu, u svakoj zavejanoj stopi,
u svakom padu i svakom dizanju poslije…
tu sam, u pogledu naprijed, u svakoj pomisli čistoj ili grešnoj,
i u svakoj zvijezdi kojoj sam hrlio.
Tu sam, u ožiljcima mojim, znamenju koje na licu nosim
da mi ne da oboriti pogled,
u lijepoj riječi kojoj sam ruke pružao
i u svakom podsmijehu kojim su me darivali,
i nije me briga,
ja ne živim u svom samoljublju, ja ljubim život,
ja život živim, a ne život mene…

Otuda i ožiljci!

© Miro Beribaka

0 536 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.221.209 1-
7711 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURS ZA POEZIJU i UMETNIČKU SLIKU i FOTOGRAFIJU O MORAVI 2014-07-27 13:33:50

 

 

 

Прочитајте приказ манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2013

 

Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић, МЗ Бела Вода и Културним центром Крушевац, 27.07.2014. године
р а с п и с у ј у:

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ и МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ

 

 

• МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ

 

 

 

• Тема
  конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне,
  Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака,
  топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају
  Србијом.

• За учешће на конкурсу сваки песник може послати до три песме са овом темом.

• Песме
  потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом
  доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију
  аутора.

• Све песме које одабере стручни жири (др Велибор
  Лазаревић, мр Спасоје Ж. Миловановић, Вељко Стамболија, Мића Живановић
  и Љубодраг Обрадовић) биће објављени у часопису *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК*
  који ће Вукова задужбина и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
  објавити до 31.08.2015. године уз подршку Града Крушевца.

• Вашу поезију можете слати до 31. августа 2014. године и то обавезно у електронској форми (а пожељно је и у писаној форми):_

 

 

У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs У писаној форми у три примерка на адресу Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ Цара Лазара 142 37000 Крушевац

Сви песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија
може објавити у часопису *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* без надокнаде за
ауторска права.

За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:

• за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2014. године на скели у Белој Води

• за друго место – диплома и 3 књиге

• за треће место – диплома и 1 књига

 

 

• МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ (Све три Мораве: Западна, Јужна и Велика)

 

Можете доставити:

• Фотографије сопствених уметничких слика Мораве са околином у дигиталној форми и

• Фотографије Мораве са околином у дигиталној форми

• У обе категорије доделиће се по једна награда за прво место

• Награда се састоји од дипломе, 5 књига и наступа на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води у Септембру 2014. године

• Изабрани радови ће се објавити у публикацијама и монографијама о Морави

• Учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл: morava@poezija.rs
  аутори уметничких слика и фотографија  прихватају да се њихова
  радови могу објавити у публикацијама и монографијама о Морави без
  плаћања ауторског хонорара и накнадне сагласности аутора.

• Вашу радове можете слати до 31. августа 2014. године у дигиталној форми:

 

 

У дигиталној форми у JPG формату на мејл: morava@poezija.rs

Напомена: Све награде ће се уручити на манифестацији *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* у Белој Води у септембру 2014. године, а могу се преузети и:

• ЗА МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ у просторијама Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу, Цара Лазара 142. ;

• ЗА
  МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ
  ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ у просторијама Вукове Задужбине у Белој Води,
  односно код др Велибора Лазаревића у Белој Води;

• У
  случају жеље песника односно сликара и фотографа да им се награде
  испоруче на кућну адресу аутор је у обавези да претходно уплати
  поштанске трошкове доставе књига.

• За долазак на
  манифестацију *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* организатори манифестације нису у
  могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка.

• Све додатне информације биће објављене на сајту поезија.срб , а можете их затражити и на мејл pesnik@poezija.rs ili morava@poezija.rs

 

 

Вукова Задужбина, Бела Вода
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац

 

Зорица Арсић Мандарић
Др Велибор Лазаревић и Братислав Спасојевић
Горјана АнаПрочитајте приказ манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2013

 

 

0 654 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7713 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VEČE HUMORA I SATIRE U VARVARINU 2014 2014-08-04 00:00:56

 

 

У
просторијама и организацији Општинске библитеке Варварин у Варварину је
31.07.2014. године одржано ВЕЧЕ ХУМОРА И САТИРЕ са музичким програмом
на коме су своје стваралаштво представили: Ивко Михајловић, Драгиша
Павловић Расински, Драган Матејић, Миодраг Глигоријевић Миган, Бранко
Ћировић и Јовица Бркић. Специјални гости су били Ђорђе Петковић,
Гордана Симић, Љубодраг Обрадовић и Бора Видојковић. Програм, који је
одисао лежерношћу и добрим музичким инсертима, осмислио је и водио
Миодраг Васић новинар из Варварина.

Љубодраг Обрадовић, Бранко Ћировић и Ивко Михајловић

 

0 508 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7714 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige *KRUGOVI* Ljubodraga Obradovića u Varvarinu 07.08.2014. 2014-08-04 22:38:58

 

 

 

У
Општинској библиотеци Варварин у Варварину 07.08.2014. године у 20:00
часова одржана је промоција књиге поезије Љубодрага Обрадовића
*КРУГОВИ*. О књизи су говорили мр Спасоје Ж. Миловановић и Вељко
Стамболија – професор књижевности. Програм је осмислио и  водио
Миодраг Васић, новинар из Варварина а стихове из књиге поред аутора
говорили су и његови пријатељи из Варварина, Ћићевца и Крушевца:
Гордана Симић, Радица Симјоновић,
Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић и Драган Тодосијевић…
Музиком су вече обојили: Радица Симјоновић, Данило Драгићевић, Михајло
Антонијевић Тони и Милан Миленовић Сафет… Све у свему, било је то
лепо вече поезије и музике које су заједнички организовали Општинска
библиотека Варварин и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем
у Крушевцу.

Љубодраг Обрадовић

КРУГОВИ…

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи? Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.

Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.

Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.

У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!

© Љубодраг Обрадовић

Гордана Симић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић и
мр Спасоје Ж. Миловановић


Боривоје Видојковић, Милан Миленовић Сафет, Радица Симјоновић, Михајло
Антонијевић Тони, Данило Драгићевић и Бранко Ћировић Ћиро

Драган Тодосијевић

Миодраг Васић – новинар, је осмислио и водио промоцију

 

Прочитајте и погледајте каква је била прва промоција књиге *КРУГОВИ* Љубодрага Обрадовића  у Културном центру Крушевац 06.12.2013. године.

 

0 627 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 60 12 178.149.44.235
7715 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEOPHODAN SI MI – Ljubica Vukov Mihajilo 2014-08-08 19:59:27

 

 

 

НЕОПХОДАН СИ МИ..    

 

(п о е м а)

Као вода
Као со
И  ваздух ..
Задрхтим од божје тајне смрти
Да те нема, а има, у мени си саткан.
И крик срца у грудима
Стеже ме све јаче
И  јецај као ехо
Пролама се у бол.
Сузе носе воду и со у ваздуху који  удишем..
А гуши ме истина…
Неопходан  си ми као слово
Као реч
Као музика ветрова
Што фијуче кроз равницу преко Динаре ,преко срца
Које од туге хоће да експлодира.
Неопходан  си ми као песма у песми
За песмом… сриком и риме
Јер тиме
Си у њима уткао своју душу..
Неопходан  си ми јер постојиш
Уклесан у камен динарида
Рунолиста и Тиског цвета у мени. .2.
Остаде само реч
И само крик узбуркане крви.
А стиснуте шаке би биле довољне
Да  утихну плач исконске душе
Прегажене части
Изгубљене груде и међе.
А срце стеже ли стеже.
Вид на очима
Покриле већ поседеле веђе.
И  сачувано само слово словољубља
Славописа слогалица
Србовеза Сораба.
Остадосмо неми
Уцртани на стени
Без гласа
Одоре без стаса.
Непознате ходи
Нам газе непокошено сено.
А  оно бистрооко врело
Што из стена сикће
Стварајући пену
Ко ждребица када јој одузму ждребе.
Кад запени  јој  крв кроз вене
Од беса и немоћи скочи

.3.
Жели из стаје да искочи
У мркли мрак њишти.
Копитама удара о земљу
Ко добош добошара у селу
Успиње  рже
Док стеже је уже
Око врата привезано о колац
Па цима…
Будна спи…на ногама
Нема сна већ је мори јава.
Њена бол никог не дотиче.
Извор уз жубор у Ибар отиче
Те напит и сит…
Мрмори ромори брбори…
Песму и музику поља и шума
Преноси.
Видела сам само сунце ..облак.
Прошлост заборављају
Само они
Који немају сећање..
..И карма ме сустиже
И дедовину ће да ми врате
А црнила душе у стопу ме прате
И не знам коме руке да пружим

.4.
Верност и живот свој да одужим.
Теби сам окренута истином ноћи
Снагом и моћи.
Ума свести  и подсвести  ходим.
Песак тече у златастом сјају
Сипино мастило модрином таласе пише
На дну звезде и бисер у шкољци завеле
Осветлиле пут ајкулама и пиранима
Што нас до костију оглодаше за трен.
..Погледом прелазим и преко видика
Надвисим глас
Надвисим стас
Успорим корак
Успорим сјај звезда крак
Проломим еха глас
Проломим камена  прасак
Уз откуцаје срца
Стазом вечности
Преко равнице жар птице
До врха Троглава највишег врха
Што Јован на коти 913 му име.
Црнило душе прелази у облаке
Обавијено тилом боли
Срце хтеде и моје да успори стане

.5.
И да крај тебе легнем
Утоплим нас двоје и да нас
У једну раку споје
У једном дану једном трену.
Твој загрљај моја успаванка.
Срели смо се у сазвежђу поетске речи
У испреплетаном венцу песника
Реч беше моћ стиха
Реч беше титан емоција
Реч беше страс т снага.
..САМО ОНИ КОЈЕ ВОЛИМО
МОГУ ДА ЧУЈУ ОНО,
ШТО НЕ МОГУ ДРУГИ,
КАДА ИМ СЕ СРЦА СПОЈЕ…
Сам помен смрти је нестајање.
У манастир ћу отићи
Клекнућу молићу
Дарове даћу
Међ анђеле као ореол сјаћу
Испуњена  у срцу са тобом.
Живећу с вером у бога
Душа се никад не мења
Остаје иста,чиста
Ја, верна душа косовска…

© Љубица Вуко Михајило

0 484 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 109.93.47.181 1-
7716 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Književno veče sa Jovanom Bošnjakovićem – KK *ŠID* 2014-08-10 20:00:51

 

 

09.08.2014.године
у Илинцима, у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ,
односно Књижевног клуба “Шид“ из Шида, који ради у саставу овог
удружења, одржано је песничко вече под називом “Књижевно вече са
Јованом Бошњаковићем“ у организацију домаћина у кућном амбијенту…
Поред песника, књижевника и љубитеља писане речи нашле су се и
композиције шидске групе “САСВИМ СЛУЧАЈНО“ под руководством кантаутора
Жељка Арновског. Пријатно и опуштено вече са предивним стиховима остаће
вечно забележено у нашим сећањима. Јован Бошњаковић рођен је
03.11.1955.године у Илинцима. По занимању је угоститељ, сада пензионер.
Поезијом се бави 30 година. Живи и ствара у родном селу. Песме су
дечије, љубавне и родољубиве. Награђиван је на Вишњићевим данима. У
припреми је збирка песама: “РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА“. Члан је Књижевног
клуба “Шид“ са седиштем у Шиду, а који је саставни део Удружења песника
Србије-ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Сви учесници промоције

 

 

 

 

0 484 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.202.187
7717 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OPET SAM NOĆAS GLEDAO ZVEZDE – Jovdrag* 2014-08-13 13:09:25

 

 

ОПЕТ САМ НОЋАС ГЛЕДАО ЗВЕЗДЕ

Oпет сам ноћас гледао у звезде,
на небу моме, сељачке и сјајне,
све тражећи ону која ме још прати,
а ја од ње тражим да ми време врати. И видех њен трептај,
онако шеретски као да је миг,
па ми шапну тихо, а добро сам чуо,
еј дечаче драги оседеле косе.

Питала ме тихо где сам досад био,
куд сам ону радост из очију скрио,
које су ми бриге наборале лице,
да ли у мом срцу још цвркућу птице.

Причали смо дуго, погледима, немо,
и знали смо обоје да се разумемо,
а кад моје очи засијају јаче,
она опет пита зашто ти се плаче.

Одговор прећутах, а плану ми лице,
као у дечака који крадимице,
првом цигаретом своју зрелост зове,
ко ове вечери кад још сањам снове.

© Јовдраг *

 

*Песник објављује своју поезију под псеудонимом Јовдраг

 

0 1848 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 707 142 178.149.204.233
7718 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SELU U POHODE – PLOČNIK 2014 2014-08-17 12:35:35

 

 

Pločnik 16.08.2014. godine. Pogledajte slike na našoj fejsbuk strani

U selu Pločniku, opština Ćićevac je 16.08.2014 godine po šesti put
održana Poetsko-Muzička manifestacija *SELU U POHODE* koju su osmislili
Branko Ćirović Ćiro i Bora Vidojković, a koju je uredio i vodio
Tomislav Simić. U programu su nastupili i pesnici članovi Udruženja
pesnika PoezijaSRB iz Kruševca: Mića Živanović, Ljubodrag Obradović,
Svetlana Djurdjević i Živomir Žića Milenković, kao i pesnici iz drugih
književnih klubova i to: Bora Vidojković, Milka Ižogin, Matilda
Janković, Tomislav Djokić, Djordje Petković, Miodrag Trajanović,
Slobodan Jovanović Stubički, Jovana Pantić, Hranislav Hrane
Miljojković, Bora Blagojević, Branko Ćirović Čiro, Tomislav Simić,
Svetlana Biorac-Matić, Srbobran Matić, Kaja Nikolić – Stojanović i
mnogi drugi… Specijalni gost bio je Milija Vuković, poznati glumac
Kruševačkog pozorišta. Program su oplemenili i poznati muzičari iz
Pločnika i okoline, pa su brojni gledaoci zaista uživali… A uživali
su i pesnici i muzičari kasnije za stolom na književnoj večeri koju su
gostoljubivi domaćini upriličili…

Manifestaciju SELU U POHODE – PLOČNIK 2014 osmislili su: Tomislav Simić, Bora
Vidojković i Branko Ćirović (sinopsis je napisan na ledjima Bore Vidojkovića)

 

Селима у походе у општини Ћићевац – КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА У ПЛОЧНИКУ

Уз ауторску песму „Ој Косово“ и појање уз гусле народног уметника из
Ћићевца Бранка Ћировића Ћире, у част Светог Преображења Господњег, а
поводом сто година Церске битке, у Плочнику је одржана културна
манифестација „Селима у походе“.- Манифестацију „Селима у
походе“ су организовали и осмислили:  Огранак Књижевног клуба
„Душан Матић“ Ћуприја у Ћићевцу, Месна заједница и Месни одбор СПС
Плочника, чији је председник Бора Видојковић. Програм се наставља у
Сталаћу, Град  Сталаћу и Појатама, а централни догађај планиран је
за 13. октобар, Дан ослобођења Ћићевца у општинском Дому културе, каже
Бранко Ћировић Ћиро, извршни организатор, а водитељ је био крушевачки
новинар и публициста Томислав Симић.У програму у Плочнику
наступили су песници: Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Слободан
Јовановић Стубички и Борислав Благојевић из Ћуприје, Каја Николић из
Ражња, Живомир Миленковић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Љубодраг
Обрадовић, Томислав Симић и Јована Пантић из Крушевца, Светлана Биорац
и Срба Матић из Алексинца, Миодраг Трајановић из Ћићевца и Хранимир
Милојковић.Бард Крушевачког позоришта Милија Вуковић казивао
је „Здравицу Српском народу“ Љубивоја Ршумовића и одушевио
публику,Душица Матић из Шетке, Милан Миленовић из Ћићевца,Зоран Бајкић
и Анђела Недељковић певали су познате народне песме, а Бранко Ћировић
Ћиро је говорио своје афоризме. Књижевници Томислав Ђокић из Скорице,
Бора Видојковић из Плочника, Ђорђе Петковић из Параћина и хроничар
Мирослав Гагић представили су своје стваралаштво. Некадашњи победник
„Прве хармонике Југославије“ у Соко Бањи Мирослав Стаменковић Линда
свирао је на хармоници, заједно са својим унуком Ђорђем, а на фрули је
музицирао Томица Недељковић из Плочника.

Ж.Миленковић

 

LIPA

Pod mojim prozorom miriše lipa…
Tom mirisu uvek se veselim.
Davna je prošlost, maštom kad skitah,
sad one prave mirise želim.

Pod mojim prozorom i godine lete…
Prolete život na kobili besnoj.
Ovi mirisi uvek me podsete,
na ono što u životu beše lepo. Taj film uvek rado gledam…
A loše u crnu rupu sklanjam.
Zato uvek pod lipu sedam,
da opet, kao nekad sanjam.

Miriše lipa, mirisi mame…
Ono što mi smeta, u ponore bacam.
Da samo lepota u srcu ostane,
u davnu prošlost rado se vraćam.

Pod prozorom miriše lipa…
U noći pevaju slavuji.
I dok mesec svet srebrom obasipa,
opet krv mojim žilama struji.

Pod mojim prozorom miriše lipa…
Srce bije žarom novim.
Uvek je lepo maštom kad se skita
i zato taj miris lipe volim.

Miriše lipa… I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.

(C) Ljubodrag Obradović

Pesma objavljena u najnovijoj knjizi poezije *KRUGOVI*

Još slika na našoj fejsbuk strani

 

0 1109 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.148.65 1-
7719 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOMORANE 2014 – Preobraženje i promocija knjige *DOK MAŠTAM I SANJAM* 2014-08-20 14:19:43

 

 

На дан Преображења, 19.08.2014. године у Коморану, на манефестацији
*ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА* КУД *Герасим Вујић* из Коњуха и Културни центар
Крушевац реализовали су целодневни културно уметнички програм, који је
пратио велики број посетиоца из Коморана, Љубаве и целог Коњушког краја
и и других села Западноморавске котлине. У вечерњим сатима у
најстаријој основној школи у крушевачком крају одржана је промоција
прве књиге поезије Јоване Марковић *ДОК МАШТАМ И САЊАМ* у издању
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О књизи је
говорио Љубодраг Обрадовић, а стихове из књиге поред аутора говорили су
и њени другови и другарице из основне шкole.У наставку ове
прелепе књижевне вечери (са књижевном вечером у црквеном дому) своје
стваралаштво представили су гостии из Крушевца, Ћуприје, Трстеника,
Опарића,, Коњуха, Треботина, Кобиља и других места поморавља: Верољуб
Вукашиновић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Бора Благојевић, Милка
Ижогин, Матилда Јанковић, Јована Марковић, Зорица Марић, Драган
Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Нада Новаковић, Бата Спасојевић, Звонко
Гилић, Љубиша Ракић, Драган Ракић Сингер, Вера Поповић, Живота
Трифуновић и многи други… Књижевни ствараоци су читали своје песме,
афоризме и кратке приче, тако да је дружење протекло у незаборвном
амбијенту и штимунгу. Погледајте делић атмосвереи још слика на нашиј ФЕЈСБУК СТРАНИ .

Јована Марковић је имала промоцију прве књиге поезије *ДОК МАШТАМ И САЊАМ*
у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

ДОК МАШТАМ И САЊАМ

Само мене снови воде
И тамо где трње боде
У земљу чуда
У Смисао труда

Била бих принцеза
Са четири круне
Грађани се још не буне
Док ја владам са седам гора
Осам мора са неба
Звезда падалица паде на земљу О била бих Снежана
Та краљица зиме
И целога бих дана
Измишљала риме

Имала бих лабуда
Белог као снег
Имала бих право
Санкања низ брег

О била бих пчелица
Добра као вила
О најлепшем цвећу
Сваки дан би снила

О била бих птица
Да летим високо
О била бих сирена
Да пливам дубоко

Имала бих штапић
Моћнији од свих сила
Имала би моћ
Да владам као вила

Имала бих башту
И биљчице мале
Само слушам машту
Све док берем лале

Имала бих све
За чим год пожелим
Још другарице две
Са њима све да делим

О како је лепо
Маштати и сањати
О како је лепо
Мени се клањати

Ах једним бих махом
Стигла до Ајфеловог торња
И чаробним прахом
Поправила неба сморна
Маштала би и сањала
И да краја нема
Мени би се клањала
Ма планета цела

Јована Марковић

Корице књиге *ДОК МАШТАМ И САЊАМ* које је урадила, као и целукупну
илустрацију књиге ауторка Јована Марковић

Љубодраг Обрадовић и Зорица Марић су водили промоцију

Љубодраг Обрадовић говори о књизи

 

При крају песничке вечeри било је и песника који су своју поезију казивали песникињама…

Погледајте још слика на нашиј ФЕЈСБУК СТРАНИ

 

0 542 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.120
7720 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOJA DUGA – Radivoje Packo Miladinović 2014-08-23 13:13:24

 

 

 

МОЈА ДУГА

Тамо где се снови у стварности губе
И где кише плахе испирају тело
Снегови с планином крше се и љубе
А суморна бора притиска на чело Тамо где се песма са љубављу пише
Испод пера клизе најдивније риме
На босиљак свети и тамњан мирише
У осами тихој изговара име

Спознао сам онај свечани тренутак
У којем се стиче и живот и слава
И у срцу црном најтамнији кутак
У ком моја душа с твојом обитава

Чекао сам да се сан и јава слију
У једну целину као колут вечан 
Да небо запоје свету симфонију
Да смисао буде бескрајан и свечан
 
И дочеках све то што ми живот чини
У радости гласја и пој мојих муза
Остала јс само крадом у причини
Једна капка росе – једна моја суза
 
Сада небо љуби мога неба дугу
И посипа златне трагове по коси
Ја стамено љубим једну љубав другу
Коју време као замену доноси

© Радивије Пацко Миладиновић

0 402 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.41.232 1-
7721 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ČARAPANSKI AFORISTIČKI KRUG 2014 2014-08-23 17:39:44

 

 

У
Клубу КЦК 22.08.2014. године у организацији Културног центра Крушевац
следећи идеју да Златна Кацига сваког месеца поклони суграђанима један
програм, релизовано је *ВЕЧЕ ХУМОРА – ЧАРАПАНСКИ АФОРИСТИЧКИ КРУГ*.
Програм су осмислили, организовали, уредили и релизовали: Ивко
Михајловић, Драган Матејић, Ненад Блажић, Славица Недељковић, Бранко
Симић и Горан Бабић. У *Чарапанском афористичком клубу* су вечерас
наступили *у два круга* афористичари: Драгиша Павловић Расински, Ивко
Михајловић, Горан Ћеличанин, Јован Арсић Јовче, Михајло Ћирковић, Дејан
Ристић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Афористичаре је у току
програма који је водио Ивко Михајловић, поздравио Љубодраг Обрадовић,
председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу,
који је истакао значај овог пионирског пројекта за сам развој Златне
Кациге и иразио наду да ће *Чарапански афористички круг* имати своју
будућност…

 

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је
пожелео лепу будућност афористичарима својом песмом БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ
Ивко Михајловић је водио програм
Бранко Симић је музички обојио програм
Афористичари за више кругова
Саша Милетић
Горан Бабић – фото уредник на сајту КЦК
Дејан Ристић

Јован Арсић Јовче

Братислав Костадинов

Михајло Ћирковић

Драгиша Павловић Расински

Ивко Михајловић

 

 

ЧАРАПАНСКИ АФОРИСТИЧКИ КЛУБ 2013

0 482 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.234.162
7722 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PETA PREOBRAŽENJSKA BLAGODARNICA U MAKREŠANU 2014 2014-08-27 21:44:54

 

Pogledajte fotografije na našoj Fejbuk strani

 

19.08.2014.
године у порти Цркве Св. Илија у Макрешану изведен је богат
културно-уметнички програм у заједничкој организацији МЗ Макрешане,
КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане и Културног
центра Крушевац. У програму су поред домаћина КУД-а *МЛАДОСТ* из
Макрешана наступили и КУД *9 АВГУСТ* из Лучине, Етно група *ЛАЗАРИЦЕ*
из Крушевца и Удружење песникаСРбије – ПоезијаСРБ са седиштем у
Крушевцу…

 

Да
све не буде игра и песма и да поезија целој манифестацији да посебну
драж, побринули су се песници Удружења песника Србије – ПоезијаСрб из
Крушевца: Живота Трифуновић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и
Саша Милетић…

0 533 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.202.43
7723 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PUT U GDINJ – Eleonora Luthander 2014-08-28 19:25:43

 

 

 

ПУТ У ГДИЊ

Морам признати
да ништа не знам
о пољу
и животињама
О, поведи ме у поље! Даћу високе штикле
виновој лози
каишем од крокодилске
коже
опасаћу маслиново дрво
страшилу за птице
даћу свилену
кинеску блузу
Замолићу козу
да ми постане
пријатељица
и позајми своје
беле минђуше
за плес
Стићи ћу нага
на локални Олимп
и признати
да ништа не знам
о пољу
и животињама
Тражићу од сељака
да ме заоре
и поучи

Елеонора Лутхандер

1 830 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7724 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2014 – Bela Voda – 06.09.2014. u 17:00 2014-09-04 13:09:35

 

 

Седму
годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 06.09.2014.
године, одржана је јединствена песничко-културна манифестација
*МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а
коју заједнички организују, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ
Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу
и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца. На
манифестацији су ове године додељене награде за најбољу поезију и
најбољу документарну фотографију на тему Мораве и Троморавља…
Прочитајте и погледајте како је то било…

Песници на Беловодској чесми
Др Велибор Лазаревић саопштава резултате конкурса за најбољу поезију
и документарну фотографију о МоравиТомислав Симић је *Камен живота* предао Љубодрагу Обрадовићу, који ће наредне године
бринути да вода на Беловодској чесми тече поетским токовима и буде извор живота

Програм
су за ову годину осмислили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић и
Томислав Симић. На манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, која Мораву
претвара у сцену, реализовани су следећи садржаји:

•  Томислав
  Симић је *Камен живота* предао Љубодрагу Обрадовићу, који ће наредне
  године бринути да вода на Беловодској чесми тече поетским токовима и
  буде извор живота;
•  Песникиње
  и песници: Милош Милошевић Шика (Трстеник), Горица Стнковић
  (Лесковац),  Снежана Тробок (Пале), Александар Дрндаревић
  (Ћуприја) Горан Минић (Брус) и Саша Милетић (Крушевац) говорили су
  своје песме о води и љубави на Беловодској чесми;
•  Томислав Симић из Крушевца говорио је на скели, укотвљеној на сред Мораве своју беседу о води и водио програм на скели;
•  Љубодраг
  Обрадовић је представио прву књигу поезије *ДОК МАШТАМ И САЊАМ* Јоване
  Марковић из Љубаве, а Јована је читала своју поезију из књиге и
  поезију о Морави;
•  Своју
  поезију на скели говориће песници и песникиње: Зоран
  Јовановић, Горица Станковић и Мимица Костић (Лесковац);  Снежана
  Кунтош-Тробок (Пале), Александар Дрндаревић (Ћуприја); Горан Минић
  (Брус); Милош   Милошевић Шика (Трстеника) Саша Милетић,
  Вељко Стамболија, Јована Марковић, Миомир Панин, Саша Милетић, Љубодраг
  Обрадовић, Јована Пантић (Крушевац) и Горан Арсић, професор хармонике из Средње музичке шкoлe из Крушевца (овога пута као песник); Братислав Спасојевић (Бела Вода)…
•  Да све није поезија показао је и доказао афористичар Ивко Михајловић…
• Наравно, поред песника свој наступ имали су и врсни музичари: Предраг Пеца Милетић – труба из Ћуприје; Мирослава Арсић – вокални солиста етно музике; Ратковић
  Андрија – хармоника, ученик Средње музичке школе из
  Крушевца, Радомир Јовановић из Ломнице и други, тако да је и овог
  пута програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив…
• Жири
  конкурса *Моравски цароставник* у саставу : др Велибор Лазаревић –
  председник; мр Спасоје Ж. Миловановић -члан; Вељко Стамболија-члан,
  Мића Живановић-члан и Љубодраг Обрадовић-члан донео је и на
  манифестацији саопштио следеће одлуке:
  1.    На
  међународном конкурсу за уметничку слику и документарну и метничку
  фотогрфију о Морави прва награда се додељеју Зорици  Станковић из
  Ниша за фотографију *Скела на Морави*.  Остале награде се не
  додељују…
  2.    На *Међународном конкурсу за поезију о Морави* награђени су следећи аутори:
  
  • ·    Светлана Биорац за песму *Вече над Поморављем* – прва награда
  • ·    Томислав Ђокић за песму *Химна о Морави* – друга награда
  • ·    Александар Дрндаревић  Сингер за песму *Игра сенки* – трећа награда
  • ·    Елеонора Лутхандер за песму *МОРАВА* – трећа награда

  3.    Похваљене су следеће песме и песници:
  

  • ·    Снежана Кунтош-Тробок за песму *Над Моравом*
  • ·    Јована Пантић за песму *Мораво, свађам се са тобом*
  • ·    Мирко Стојадиновићу за песму *СТАРИ ВОДЕНИЧАР*

   

 

Плакат манифестације *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК*

На међународном конкурсу за уметничку слику и документарну и метничку фотогрфију о Морави
прва награда додељена је Зорици  Станковић из Ниша за фотографију *Скела на Морави*

 

 

0 1189 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.212.118
7725 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OJ MORAVO – Jovana Marković 2014-09-06 12:39:13

 

 

 

ОЈ МОРАВО

Ој Мораво, реко што течеш кроз мој крај,
ја ти пешем оду, јер узвишена си знај.

Мораво, од кад си потекла, твој ток,
богате и језера и баре и поток. Чист ти је извор, још чистији ток.
У теби пливају шаран, смуђ и сом.

Ој Мораво бистра, вoлeћу ја увек тебе.
Ко каже, ниси чиста, нек погледа себе.

Ој Мораво, течеш путем умних вода.
Вoлeће те увек свако, вратиће се јато рода.

Камен окрећеш да меље јечам, раж и пшеницу
и слушаш га како зуји док покреће воденицу.

Мораво, река си што нас води путем својим,
да научим тајне, са књигом крај тебе стојим.

Ој Мораво, реко што улепшаваш мој крај,
гледати како течеш, за мене је прави рај.

Ој Мораво, реко што течеш кроз мој крај,
ја ти пешем оду, јер узвишена си знај.

© Јована Марковић

1 494 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.2.241 1-
7726 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DOK MAŠTAM I SANJAM – Jovana Marković 2014-09-08 22:55:32

 

 

У
Белој сали КЦК у Крушевцу је 11.09.2014 године одржана промоција књиге
*ДОК МАШТАМ И САЊАМ* Јоване Марковић, чиме је обележена двогодишњица
постојања и рада Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у
Крушевцу. О
књизи Јоване Марковић *ДОК МАШТАМ И САЊАМ* говорили су Љубодраг
Обрадовић, Вељко Стамболија, Верица Соколовић – директор ОШ *Брана
Павловић* из Коњуха, а из исте школе и: Јованин разредни старешина
Бранислава Тодоровић и учитељи Гордана и Радоје Здравковић. У музичком
делу програма наступила је Етно група КУД-а *Герасим Вујић* из Коњуха. У
другом делу ове поетско-музичке вечери своје стихове говорили су
песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Мирко
стојадиновић, Даница Гвозденовић, Зора Митровић, Живомир Миленковић,
Живота Трифуновић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Градимир
Карајовић, Саша Милетић, Јована Марковић,Љубодраг Обрадовић, Светлана
Ђурђевић и њихови гости: Никола Стојановић – песник и Ивко Михајловић –
афористичар.

Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Јована Марковић
Етно група КУД-а Герасим Вујић из Коњуха


Јована Марковић


Љубодраг Обрадовић представља нови број Часописа за поезију – ПоезијаСРБ


У препуној Белој сали КЦК био је и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић

 

 

 

 

 

ДОК МАШТАМ И САЊАМ

Само мене снови воде
И тамо где трње боде
У земљу чуда
У смисао труда

Била бих принцеза
Са четири круне
Грађани се још не буне
Док ја владам са седам гора
Осам мора са неба
Звезда падалица паде на земљу

О била бих Снежана
Та краљица зиме
И целога бих дана
Измишљала риме

Имала бих лабуда
Белог као снег
Имала бих право
Санкања низ брег

О била бих пчелица
Добра као вила
О најлепшем цвећу
Сваки дан би снила

О била бих птица
Да летим високо
О била бих сирена
Да пливам дубоко

Имала бих штапић
Моћнији од свих сила
Имала би моћ
Да владам као вила

Имала бих башту
И биљчице мале
Само слушам машту
Све док берем лале

Имала бих све
За чим год пожелим
Још другарице две
Са њима све да делим

О како је лепо
Маштати и сањати
О како је лепо
Мени се клањати

Ах једним бих махом
Стигла до Ајфеловог торња
И чаробним прахом
Поправила неба сморна

Маштала би и сањала
И да краја нема
Мени би се клањала
Ма планета цела

© Јована Марковић

0 466 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.212.118 1-
7727 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA KRAJU – Tomislav Miletić 2014-09-13 10:29:29

 

 

 

НА КРАЈУ

Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.
Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.

Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.

Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?

Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?

Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?

© Томислав Милетић

0 535 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 14 3 77.56.2.241 1-
7728 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PISMO POSLEDNJE – Sanja Petrović 2014-09-13 10:36:59

 

 

© Sanja Petrović

1 468 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.2.241 1-
7729 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BACI PESAK U OČI – Ljubodrag Obradović 2014-09-13 10:39:12

 

 

 

 

БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ

 

Баци песак у очи
Пре него што исцури
Оном ко ће да посведочи
Да ти живот ка срећи јури Баци песак у очи
Оном срцу од леда
И радуј се самоћи
Љубав те ионако не гледа

 

Баци песак у очи
Свету што би да те заобиђе
У срцу немир прескочи
Да те и бол обиђе

 

 Баци песак у очи
Сваком ко те претиче
Полети да се не укочиш
Како живиш кога се тиче

 

Баци песак у очи
Свима што имају лоше жеље
И у задњи вагон ускочи
Да живот те не самеље

 

© Љубодраг Обрадовић

 

 

 

3 815 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 30 6 188.255.214.211 1-
7730 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Izabrane najbolje pesme za 2013 godinu na portalu PoezijaSRB 2014-09-16 17:50:45

 

 

 

Ове године ПЕСМА ГОДИНЕ на порталу поезија.срб је песма ОПЕТ СИ ТУ Мирослава Миће Живановића, песника из Крушевца, а прво место по гласовима посетилаца портала припало је песникињи Бранки Зенг из Панчева за песму ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА.
Ево резултата оба гласања: Жири Удржења песника Србије – ПоезијаСРБ за
избор Песме године за 2013 годину на порталу ПоезијаСРБ у саставу :
Вељко Стамболија-председник, Светлана Ђурђевић-члан и Љубодраг
Обрадовић-члан донео је следеће одлуке:

• • Мића Живановић за песму ОПЕТ СИ ТУ – добија прву награду ПЕСМА ГОДИНЕ

• • Дарко Колар за песму ЕПИТАФ БЛАГОЈУ Ј. – добија другу награда

• • Латинка Ђорђевић за песму КРОЗ ЖИВОТ – добија трећу награда

• • Специјалну награду добија Весна Младеновић за песму ХАЛАЛ ВЕРА

 

Посетиоци портала поезија.срб су своје гласове дали следећим песницима и песмама:

• • Бранки Зенг за песму ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА – прво место

• • Сандри Миладиновић за песму МОЈЕ РУЖЕ – друго место

• • Мићи Живановићу за песму ОПЕТ СИ ТУ – треће место

 

И овога пута се показало да су укуси различити, али да има случајева
када се и поклопе, па је тако песник Мића Живановић, освојио и гласове
стручног жирија и посетилаца портала поезија.срб .

0 523 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.93.127.226 1-
7731 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa za poeziju – PoezijaSRB br. 2 i rodjendan PoezijeSRB 2014-09-19 12:50:58

 

 

У прекрасном амбијенту ресторана *АС* Хемопродукта Крушевац
17.09.2014. године, захваљујући предусетљивости власника Бранислава
Кљајића, промовисан је Часопис за поезију *ПоезијаСРБ* број 2 и
прослављен други роћендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу. Гости су били су представници Општине Шид на челу
са председником Скупштине општине Шид Браниславом Мауковићем и песници
чланови КК *ШИД* из Шида предвођени председником Дарком Коларом.
Промоцији су присуствовали поред песника из Удружења песника Србије –
ПоезијаСРБ и песници из Ћуприје, Бруса, Ћићевца и Крушевца као и
пријатељи Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ др Велибор Лазаревић –
председник Вукове задужбине из Беле Воде, Живорад Милановић Маки –
академски сликар и Ивко Михајловић – председник Чарапанског
афористичког клуба из Крушевца.На промоцији су учествовали следећи песници из Шида: Дарко Колар, Ана Станојевић, Весна
Петровић, Протојереј ставрофор Хаџи Ђорђе Љ. Воларевић, Ивица Јовић,
Јовица Божњаковић и Снежана Михајловић; песници из Ћуприје: Бора
Благојевић, Милка Ижогин, Слободан Јовановић Стубички и Матилда
Јанковић; песници из Ћићевца Бора Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро,
песници из Крушевца Вељко Стамболија и Миломир Д. Терзић и домаћини из
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана
Ђурђевић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Јована Марковић, Сандра
Миладиновић, Даница Рајковић, Саша Милетић, Живота Трифуновић, Мирко
Стојадиновић, Живомир Миленковић и Градимир Карајовић.

На свечаности су уручене и награде за ПЕСМУ ГОДИНЕ на порталу поезија.срб.

ПЕСМА ГОДИНЕ је песма ОПЕТ СИ ТУ Мирослава Миће Живановића, песника из Крушевца, а прво место по гласовима посетилаца портала припало је песникињи Бранки Зенг из Панчева за песму ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА.
Ево резултата оба гласања: Жири Удржења песника Србије – ПоезијаСРБ за
избор Песме године за 2013 годину на порталу ПоезијаСРБ у саставу :
Вељко Стамболија-председник, Светлана Ђурђевић-члан и Љубодраг
Обрадовић-члан донео је следеће одлуке:

• • Мића Живановић из Крушевца за песму ОПЕТ СИ ТУ – добија прву награду ПЕСМА ГОДИНЕ
• • Дарко Колар из Шида за песму ЕПИТАФ БЛАГОЈУ Ј. – добија другу награда
• • Латинка Ђорђевић из Цириха за песму КРОЗ ЖИВОТ – добија трећу награда
• • Специјалну награду добија Весна Младеновић из САД за песму ХАЛАЛ ВЕРА

Посетиоци портала поезија.срб су своје гласове дали следећим песницима и песмама:

• • Бранки Зенг из Панчева за песму ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА – прво место
• • Сандри Миладиновић из Мајдева за песму МОЈЕ РУЖЕ – друго место
• • Мићи Живановићу из Крушевца за песму ОПЕТ СИ ТУ – треће место

И овога пута се показало да су укуси различити, али да има случајева
када се и поклопе, па је тако песник Мића Живановић, освојио и гласове
стручног жирија и гласове посетилаца портала поезија.срб .

Погледајте видео и слике са промоције и уживајте.

 

Дочек гостију из Шида : Ана Стојановић, Дарко Колар и Љубодраг Обрадовић
Ивица Јовић, Протојереј ставрофор Хаџи Ђорђе Љ. Воларевић и председник
Скупштине општине Шид Бранислав Мауковић
Поклон ПоезијиСРБ од гостију из КК *ШИД* из Шида

 

3 847 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.227.113 1-
7732 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LUTALI SMO DUGO – Ljubodrag Obradović 2014-09-21 18:39:13

 

 

 

ЛУТАЛИ СМО ДУГО

Лутали смо дуго,
перонима среће.
И држали се за руке,
а гледали друго,
можда црње цвеће.
И слатке нам биле муке.

Љубав на силу,
хтели смо за нас,
али гром нас отера даље.
Ја спазих вилу,
ти твога пса,
па сад, нико се не каје. Збогом, најдража љубавнице.
Збогом, а рај смо открили.
Збогом, а певале нам птице,
још збогом… И срећу смо убили.

Збогом, а шетали ми прсти,
пејзажима твог тела.
Збогом, а осећао сам
како дрхтиш млада
и за мене врела.

Збогом…
Мирно пођи сад…
Далека чека те зора,
и нова задовољства нуди град.
Ако дотакнеш дно понора,
ако ти све потону лађе,
дубоко у срцу знаћеш,
да ја још увек чекам,
моја душа са тобом,
спокој да пронађе.

© Љубодраг Обрадовић

1 447 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 89.216.214.241
7733 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano UROŠEVAČKA LJUBAV – Knjiga poezije Jovice Cvetkovića 02.10.2014. 2014-09-24 13:24:06

 

 

СРПКИЊО

Шта се ово данас са тобом збива
Утробу си своју много олењила
Вековима твоје богатство се мерило
Колико си живота подарила. Света је дужност пород имати
Рађај Српкињо или нас неће бити
Косово свето нас опомиње
Шта се Србији може догодити

Друга кнежева клетва са небеса се чује
Свети завет је мајка бити
Српкињо за спас Српства и Србије
Утроба твоја одлучујућу битку бије

Тешка судба да Србију не би стигла
Српкињо три живота роду подарила
Витешву чељад задојила
Брата сеју животом својим да их љуби

Србине роде мили част мајци
И породици да сте повратили
Са вером Божијом
Ова заповест се лако прима

Ко у овај бој не крене
“Од рода му ништа не родило
Ни у пољу бјелица пшеница
Ни у брду винова лозица”

© Јовица Станковић

1 583 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.224.155 1-
7734 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pastirovo Malo – Branislav Mijatovic 2014-09-27 13:24:44

 

 

Pastirovo malo

Daleko cveće na vrletima nekim
Tihi vetrić pognuo im glave
S kamena drevnog orao poleti
Visine prostranstva nadje plave Okupan suncem nedostupan breg
Iz daljine odmara nečije oko
Od Zime još prošle on čuva sneg
Kap po kap neka sklizne duboko

Tu srnce dodje iz polja
Medo pozdravi iz blizine
Čuje se zvonjava ovaca iz dolja

Pastirova frula čini se da sine
Bira jelenče koja je staza najbolja
Za tren sve zatreperi od tisine

© Branislav Mijatović

0 511 0 BranislavM 0 srpski 0 0 0 9 2 77.56.2.241 1-
7735 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Boje – Branka Zerng 2014-09-27 13:27:25

 

 

 

Boje

Rasparam šavove i pustim

na slobodu zarobljene

paperjaste snom otežale

kao oblake bele pahulje

krasuljice dnevnih događanja one okupe sunčeve pege

rasute po obrazima

a rupice one od osmeha

razliju boje

duga se u oku pojavi

i čik da se ne nasmejem!

©-Branka Zeng

2 576 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 95.180.80.48 1-
7736 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ODANOST -Gordana Knezevic 2014-09-27 13:32:32

 

 

 

ODANOST

uveravam sebe u svoju odanost

usnulim volovima
kišnim glistama

neslućenim mirisima na kraju bitke

jer

kad pukne sve

hoću da odem
umnožena u oko zrikavo

u pustinjaka
napuklo rebro u vetar što spaja izlišna objašnjenja

bolja od guštera
kada mi se treba verovati

zato mi reč nepogodna za svetilište

i ne činim ništa
da ugodim halapljivim prstima

osluškujem svoje tople butine

i dajem dah
koleno

pred licem sveta
trebala bih sada zaćutati

preobraćena u maslačak
semenim nebo

odana sam

© Gordana Knezevic

2 803 0 KnezevicGordana 0 srpski 0 0 0 10 2 91.194.83.41 1-
7737 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB – Novi zbornik boemske poezije – PIJEMO ŽIVOT I JA 2014-09-27 14:00:06

 

 

Poštovani pesnici, članovi Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB i portala поезија.срб
u prilici sam da Vam predložim da krenemo u realizaciju objavljivanja
VI zajedničke knjige! Posle objavljivanja prethodnih pet zajedničkih
knjiga i to: *PRVI PUT* (poezija po izboru autora); *LJUBAVNI recePAT*
(ljubavna poezija); *VETRENJAČA* (refleksivna – misaona poezija); OKRETANJE
TOČKA (poezija po izboru autora) i *ZA MIRIS BOŽURA* (rodoljubiva
poezija) došao je red da objavimo zbornik boemske poezije, za koji je
ideju i naslov dao je Dalibor Djokić, novinar iz Brusa. Dakle, naša nova knjiga, zbornik boemske poezije, će se zvati *PIJEMO ŽIVOT I JA*. Knjiga će se štampati ćirilicom,
imaće oko 250 strana, biće A4 formata, mek povez, štampaće se u
crno-beloj tehnici, osim korica koje će biti u boji i u njoj će biti
poezija oko 50 autora.

 

 

 Knjigu će urediti i izabrati najbolje pesme: Djurdja, Darko, Djole, Zoran, Lepa, Spale, Mića, Latinka i Ljuba…

U cilju odabira najbolje boemske poezije za štampanje zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA* raspisujemo:

MEDJUNARODNI KONKURS ZA BOEMSKU POEZIJU

• Tema konkursa je boemska poezija na srpskom jeziku ili srodnim jezicima: hrvatskom, crnogorskom, bosanskom…;
• Za
  učešće na konkursu svaki pesnik može poslati svoju boemsku poeziju,
  svoju fotografiju i kraću biografiju, ali tako da zajedno ne predju 5
  strana A5 formata ispisanih ćirićicom, u fontu Times New Roman,
  veličina slova 11;
• Vašu poeziju možete slati do 30. novembra 2014. godine i to obavezno u elektronskoj formi na mejl: boemija@poezija.rs i to u jednom dokumentu ( u wordu, open office ili libre dokumentu, u formatima word, doc i odt);
• Svi
  pesnici, učesnici konkursa u obavezi su da uplate kotizaciju za učešće
  na konkursu, koja obezbedjuje pesniku jedan primerak zbornika *PIJEMO
  ŽIVOT I JA*
  • Pesnici iz Srbije plaćaju na žiro račun Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu broj: 310-209359-17 iznos
    od 300,00 dinara ako svoj primerak preuzimaju lično u Kruševcu, odnosno
    iznos od 400,00 dinara ako svoj primerak žele na kućnu adresu;
  • Pesnici iz inostranstva plaćaju na devizni žiro račun Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu broj: (u toku je proces otvaranja i biće objavljen narednih dana) iznos od 3,00 evra ako svoj primerak preuzimaju lično u Kruševcu, odnosno iznos od 10,00 evra ako svoj primerak žele na kućnu adresu;
• Svaki
  učesnik konkursa slanjem svoje poezije na konkurs i uplatom kotizacije
  na žiro račun Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u
  Kruševcu je saglasan da se njegova poezija može objaviti u Zborniku
  *PIJEMO ŽIVOT I JA* u tiražu do 500 primeraka bez naknade za autorski
  honorar. Ako dodje do drugog izdanja pomenutog zbornika sa svakim
  pesnikom zastupljenim u zborniku sačiniće se o tome poseban ugovor o
  autorskom honoraru.
• Učesnici konkursa
  koji ne uplate kotizaciju na žiro račune (dinarski i devizni) Udruženja
  pesnika Srbije – PoezijaSRB neće biti u konkurenciji za nagrade i za
  objavljivanje u zborniku;
• Sve pesme koje odabere žiri koji
  čine: (Svetlana Djurdjević – predsednik, Dalibor Djokić – član, Darko
  Kolar – član, Lepa Simić -član, Zoran Jovanović – član, Mića Živanović
  – član, mr Spasoje Ž. Milovanović – član, Latinka Djordjević – član i
  Ljubodrag Obradović -član) biće objavljeni u zborniku *PIJEMO ŽIVOT I
  JA* koji će Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB objaviti do
  15.01.2015. godine, a najkasnije do 31.03.2015. godine.
• Pesnici čiji radovi ne budu u zborniku, a uplatili su kotizaciju, dobiće svoj primerak zbornika.
• U slučaju nedovoljnog broja prispelih radova (manje od 20) svim pesnicima će biti vraćenja kotizacija na njihov žiro račun.
• Svi
  zainteresovani pesnici i posetioci sajta mogu se preplatiti i na više
  od jednog zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA*. Cena jednog zbornika u
  slobodnoj prodaji biće 400,00 dinara sa isporukom na
  kućnu adresu u Srbiji, odnosno 10 Evra za isporuke u inostranstvu. Za
  lična preuzimanja u Kruševcu cena jednog zbornika je 300,00 dinara,
  odnosno 3 Evra za devizne uplate. Obavestite nas ako ste zainteresovani
  za PRETPLATU na mejl boemija@poezija.rs ;
• Za najbolje pesme, odnosno pesnike koji su te pesme napisali obezbeđene su prigodne nagrade i to:
  • za prvo mesto – diploma i 5 knjiga
  • za drugo mesto – diploma i 3 knjige
  • za treće mesto – diploma i 1 knjiga

 

 

Poštovani pesnici. Planiramo
da promociju zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA* organizujemo za novogodišnje
praznike u nekoj od kruševačkih kafana uz poeziju iz knjige, dobar meni
i muziku. Tada ćemo i proglasiti najbolje boemske pesme i njihovim
autorima uručiti prigodne nagrade i diplome. Nakon sagladavanja
konačnog broja autora i broja naručenih knjiga, objaviću tačnu dinamiku
izlaska knjige i sve ostale detalje vezane za promociju… Srećno nam bilo!!!

Urednik sajta i predsednik Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB,
Ljubodrag Obradović

ZBORNIK *PIJEMO ŽIVOT I JA* ĆE REALIZOVATI UREDJIVAČKI KOLEGIJUM:

 

1.	Dalibor Djokić, Brus
2.	Darko Kolar, Šid
3.	Lepa Simić, Cirih
4.	Zoran Jovanović, Leskovac
5.	Svetlana Djurdjević, Kruševac
6.	Miroslav Živanović, Kruševac
7.	Mr Spasoje Ž. Milovanović, Kruševac
8.	Latinka Djordjević, Kruševac
9.	Ljubodrag Obradović, Kruševac – urednik zbornika

PIJANSTVO

Pijemo život i JA .
Opijam ga vinom i rakijom,
on mene tugom i bolom.
Na doku kraj šanka,
on ode od mene,
a ja ostah da pojim sebe.

Sedimo u kafani zivot i JA.
Pijem i pušim,
pokušavam njega da srušim.
Pojim ga do kraja,
tražeci večni put,
put do raja.

Na toj dugoj stazi,
izgubih i sebe i njega…
Rano ujutru,
umorni boem, kući se gega.

(C) Dalibor Djokić

1 1219 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.2.241
7738 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VINSKE PESME – Dragan Borisavljević 2014-09-27 15:54:55

 

Драган Борисављевић – ВИНСКЕ ВИНЕ

 

 

 

Аврамове винске поуке

Кад те спопадну велике и вреле муке
Или невоље разне и од сваке руке
Сиђи синко ти онда доле до подрума
Е да не би иначе сишао са ума

Говорио је тако Аврам мој прадеда
Који је био човек од свакога реда
Он ти брате за сто никада није сео
Пре него што је вина бар чашу принео

Уз вино прође он све буне и ратове
Љубио је лепојке јахао хатове
Нагледао се лепоте овога света
А умре тек када му беше сто девета
Повест о имену вина

Кривице разне
Наши преци
Словени стари
Вине су звали
А оно
Чиме су их
Пред богом прали
Вином су називали
И вазда добре
И чисте душе
Имали
Ту воду
Чаробну
Из зрна
Златних и црних
Дадоше на дар
И другом народу
Па после
И вин
И вајн
И вен
Речи њихове
Како и Енглез
И Немац
И Француз
Вино зове
Сведоче
Кроз векове
Да је
Све то
Смислио
Неки Словен
Којем је
Пошло од руке
Да тајну
Пића чаробнога
Измоли
Од Великога
Винскога Бога
Правећи му од лозе
Бесмртне
Славолуке

Шта је у вину

Ин вино ест веритас
У вину је истина
Тврдило се у доба Рима
А да су питали нас
Знали би да чак и у лажи
Добро вино језик оснажи
Па река речи донесе спас

Винска посланица Деспоту Стевану

Црним се вином
Црнимо
У црне дане
За црња сутра
Мој Деспоте
А на дну пехара
Видимо све више
И све више
Само суморна јутра
Јер страхоте
Које се пред нама збише
И које кроз сузе
Видеше
Очи наше
Чернилом исписане
Руком дрхтавом
Не само у књигама
Него и у грудима
Болним
Дубоко нам осташе
И сами виногради
Што их још претече
У ова времена
Која нас све страше
Ено плачу низ Дунаво
А ово су сузе њихове
Којим грла топимо
Промукла од лелека
За царством
Згаслим већ давно
Што нас у мраку
Великом и тмастом
Остави довека

© Драган Борисављевић

0 1053 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.227.207
7771 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Godišnja priredba KUD-a Vuk Karadžić iz Trebotina, Žabara i 2014-12-16 20:23:23

 

 

У Дому Културе у Треботину, пред препуном салом,  одржанa је 13.12.2014. године
ГОДИШЊА ПРИРЕДБА КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале
Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара
фолклорне секције, одабрани изводи из представа КОВАЧИ, ЗЛА ЖЕНА и
ЈЈЕЛЕНА ОМЕРОВА драмске секције и оригинална ауторска поезија литерарне
секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића, Драгана Тодосијевића и
гошће Светлане Ђурђевић. Програм, који је водио Предраг Ћирић, пратили
су  бројни гости и  публика,  која је испунили салу до
последњег места…Годишње
награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице за
изузетно успешан рад у 2014. години и допринос у раду КУД-а *Вук
Караџић* добили су: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић,
Јовица Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић. На годишњој
смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре за 2014
годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу. Погледејте фотографије
и осетите делић атмосвере са овог концерта.

Игре из Гњилана
Зоран Радојевић, председник ФК Жабаре је на годишњој смотри уручио и награде најбољим
фудбалерима ФК Жабаре за 2014 годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу
Борисав Чолић је уручио годишње награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и
Мале Врбнице за  успешан рад у 2014.  години и допринос у раду КУД-а. Награде су
добили: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић, Јовица Обрадовић,
Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић
Љубодраг Обрадовић говори песму КРУГОВИКРУГОВИ…

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи? Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.

Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.

Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.

У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!

©Љубодраг Обрадовић

 

 

0 554 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 78.40.42.133 1-