![]()
КОСМЕТУ МОЈ Опет о Космету светоме пишем, О души нашега страдалног рода. Код свакога стиха сузе обришем, Теку без престанка ко Ибар вода. Опет Грачанице звона звона, Буде нас поспале, грешне, слијепе. А Високи Дечани сузе роне Да нас са њима лијече, кријепе. И свети кнез Косметом ходи, Са њиме његова небеска свита. Дал’ Србкиња …








































