Category: Видовдан 2022.

ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић

Loading

ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА Њене озарене Бесконачне очи Луташе равницом У звјезданој Видовданској ноћи Уснама ријеч задржава Док молитва нијема Срце јој пара И сјена сумње На срце јој слети На пустом пољу Гдје мртве Жива ријеч васкрсава Стоји она Окружена кругом Горућих светковина У један мах Не познаде земљу Гдје пало је срце Слободног јунака На …

Nastaviti čitanje

МОЈА СРБИЈА – Мирослав Смиљковић

Loading

МОЈА СРБИЈА Србија је росно цвеће И белутак на дну Мораве Србија су славске свеће Девојачке косе плаве Србија је село моје И узреле трешње ране Све јесени златне боје Рујна зора кад осване Србија је звук свирале И прoлeћне летње кише, Шапат мајке крај кoлeвке, Цветна башта што мирише Сбија је и Косово Лазарица …

Nastaviti čitanje

ВИДОВДАН – Бојана Мицић

Loading

  ВИДОВДАН Газиместан је на истом месту, чека, српски се народ спрема да посети а и друге подсети шта је Видовдан и колико је велики тај дан, нама драгоцен. Видовдан опеван у многим песмама, наш Божур , наш живот, после толико векова, и даље је наша колевка јер то је наша историја , то је …

Nastaviti čitanje

ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ – Невена Терзић

Loading

  ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ Икону пребришем крвљу Оца мога И реч прекинута Рани земљу. Згрчена прећутаница Носила је Косовоско поље И бол Разливене душе; Он моли и прети Судбини и човеку И још се само нада Богу: Да у свакој Сузи Да у сваком грчу Да у сваком трзају Зна: Отац је ту. Отац ко отац- …

Nastaviti čitanje

ХВАЛА ПРЕЦИ! – Бранка Благојевић

Loading

ХВАЛА ПРЕЦИ! Крв из ране незарасле тече са извора мук-вјечности бројке, хиљаду триста осамдесет девете, Видовданске незаборав-бољке.   Крвав пир бјеше давног вијека, а крв друмом и даље путује, пут рањених дамара тугује, жал и бол кроз срце човјека.   Јуна двадесет и осмог, сјенка разлила се по Косову пољу, жива рана засипана сољу и …

Nastaviti čitanje

Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов

Loading

Набој видовдански прашти и у дечјој машти   Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов… Иверје традиције нашироко грандиозно расуше Достојанством омеђеним историјским сећањима  О вихорним варничним ратним збивањима Видовданским, јунским, помен погинулима, Да их памти постојана православна српска глава А да још није сасвим симболима опстанка стасала за Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине.

САН – Душан Комазец

Loading

САН Слушам како ветар целу ноћ повија сребрнасте гране мирисавог горја, и тек пред пуцање мамног праскозорја, усних, над Србијом облак сур се свија. Усних царску круну, односи је плима, безсребрене звезде што по небу језде. Уснио сам тугу војводе Пријезде, господство Јелене. Морава их има. Слушам бо’ни јецај метохијских звона, вапај Голубњаче…, свих незнаних …

Nastaviti čitanje

ВИДОВДАНСКИ САН – Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Loading

ВИДОВДАНСКИ САН Баш синоћ сам, ружан сан уснио, и зло страшно у њему видио, а страх кад ме из сна пробудио, зној ми бјеше сво чело облио! Виђех мрачне раке од гробова, силна јата црних гавранова, а по земљи измиљеле змије, да се ниђе крочити не смије! А крвава троглава аждаја, људско месо с костију …

Nastaviti čitanje

СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац

Loading

СРБИЈО МОЈА Сузе си своје вешто крила Патњу која те дуго прати, Слободу своју крвљу натопила Стазама правде храбро корачала. Сабљама ти секли ластаре младе У окове ти гране стављаше моћни, Пуцаше у тебе они што те мрзе Отимаше, делише те људи злобни. Кроз тебе сви су постали своји Сви имаше више право на то, …

Nastaviti čitanje

КОСМЕТУ МОЈ – Милан М. Тривунчић

Loading

КОСМЕТУ МОЈ Опет о Космету светоме пишем, О души нашега страдалног рода. Код свакога стиха сузе обришем, Теку без престанка ко Ибар вода. Опет Грачанице звона  звона, Буде нас поспале, грешне, слијепе. А Високи Дечани сузе роне Да нас са њима лијече, кријепе. И свети кнез Косметом ходи, Са њиме његова небеска свита. Дал’ Србкиња …

Nastaviti čitanje