admin

Љубодраг Обрадовић

Author's posts

ТАКО ИДЕ ТА ИГРА – мр Спасоје Ж. Миловановић

Loading

ТАКО ИДЕ ТА ИГРА Била је сенка пролећа Била је пролећна сенка Сенка је била пролеће Тако иде та игра У којој би да учествујеш Ти љубоморни А на шта ли си то љубоморан Шта хоћеш Кажи Ко ће ме загрејати Ко ме још воли Дајте вреле шаке Дајте ужарене погледе Хоћеш факир да будеш …

Nastaviti čitanje

ИСТИНА ТИШИНА – мр Ратко Тодосијевић Баћо

Loading

ИСТИНА ТИШИНА Покушавам Да прикријем Оно што могу. И што ми Измиче Испод ногу. Док ми се У глави врзма Тај чуперак Пали мисли И слике. У ходнику школе Све више упадам И провлачим се Кроз заљубљене Тунеле.

ЧИКА ТОМИНА БАШТА – Живота Трифуновић

Loading

ЧИКА ТОМИНА БАШТА Негде испред Рибарске бање, један пензионер, Тома се звао, седео у хладовини испод дуда и са друштвом лепо се одмарао. У друштву се често и попије, а уз ракију и мезе дође… И Тома да учмалост разбије, у нови подухват пође. Паде њему на ум идеја да испод дуда земљу обради, па …

Nastaviti čitanje

ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ – Даница Рајковић

Loading

ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ Желела сам живот без лажи и кајања, самоћу да оставим  иза себе. Да потражим прави пут, у радости да живим поред тебе. Твоје очи су сијале од среће… И ја сам понекад летела у облацима… И увек се враћала теби, насмејана чистог срца.

СТАРА МАЈКА – Сандра Миладиновић

Loading

    СТАРА МАЈКА Када једном одемОтићи ћу за навекС болом што сам овде Оставила душуШто су нека браћаНа ме дигла каменЈер сам само КрстомХодала кроз пустош!А како ја волимСве од нашег сојаСве наше грешникеПраведнике, редомИ како тек љубимКукурузна поља И праштам јер такоНосим се са бедом!А како ја патимЈер мој народ патиЈер се гложи навекНесложан …

Nastaviti čitanje

КРАЈ МОРАВЕ – Драган Тодосијевић

Loading

КРАЈ МОРАВЕ На обали реке Мораве миле, старица седа таласе броји. Сећа се радо младости своје, љубави прве, коју још воли. Морава милује корито своје, ко њега некад старица што је, Мораву гледа, ал срце пати, пуста младост неће да се врати.

БАГРЕМ – Саша Милетић

Loading

БАГРЕМКрај потока у травама дивљимВитлало је неко ветровито времеНа брежуљку поред старе разгранате липеПроклијало гордо багремово семеХраниле га кише, подизало сунцеБудиле га зоре, опседали дроздовиРадовале пчеле, штитили га људиЗими га грејали чисти бели гроздовиНарастао багрем сад у небо гледаУ месецу мају ништа није криоЦветовима својим бојио је рухоИ од своје браће најлепши је био

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ – Светлана Ђурђевић

Loading

КАКО ДА ТИ КАЖЕМКако да ти кажемда ми је жаозбог неразумног ћутањазбог бесмисленог разговоразбог изговорених речи којеникада само речи нисуизговорене онако успут Како да ти кажемда ми је жаоза ништаза свеза суморно јутроза предугу ноћиспуњену кошмаромнеизреченог кајањаКако да ти тражимда ме волишкада ја не волимсебе самузбог суровостизбог искључивостии бесмислене себичности

КРОЗ ЖИВОТ – Латинка Ђорђевић

Loading

КРОЗ ЖИВОТ Пружити  шансу, отпевати  прећутано, трептати са раном на души. Плести не исплетене љубави, звездасто  небо чувати од невоља и јада. Увек се смешити вoлeти све око себе, срећан бити.

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 10.

Loading

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!Ево, овај број је јубиларни – десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад …

Nastaviti čitanje