ПОВЕДИ МЕ
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.