ПОВЕДИ МЕ
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.
Поведи ме тамо
где су људи бољи,
где је све у Божјој вољи,
где ми се очи смеше
и доброте теше.Тамо где могу
опет да снивам,
да она иста бивам
и ране са срца откивам.
Да се радујем зори
и ономе што нови дан доноси,
да се вратим својој суштини,
медној чаши
насупрот горчини.
© Данијела Јевремовић
БИОГРАФИЈА:
:Зовем се Данијела Јевремовић.Рођена сам у Крушевцу, где и данас са породицом живим. Завршила сам Учитељски факултет и по образовању сам професор разредне наставе. Почела сам да пишем још у основној школи и тада су ми радови објављивани у школским часописима.У гимназији сам била члан Kњижевне омладине, а касније сам наставила да пишем на факултету, што и данас са великим задовољством чиним. Пишем љубавне, родољубиве, духовне, мисаоне, описне песме, као и песме за децу. Многе моје песме су награђиване и заступљене у разним зборницима, часописима и алманасима широм Србије. У припреми је моја прва збирка поезије. Удата сам и имам двоје деце. Члан сам Удружења песника Србије – поезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Ексклузивно за Вас припремили смо и једну видео песму Данијеле Јевромовић. Погледајте УСПОМЕНУ!
Линкови: