Црна жена – Vlada_87

Loading

Црна жена

Ко је црна жена та
Што ме кроз снове верно прати
У мисли долази…
Што патњу моју
Срцем схвати
У чијем загрљају и најтежа
Бол пролази

Очи напаћене, уморне
Склопљене у касној ноћи
Сан ме обузима…
Црна ме жена опет грли
Знао сам, она ће доћи
Кад год су моје мисли
Тамне, суморне
Она ка мени хрли

Црна жено реци ко си!
Желим да знам ко љубав у моје
Срце ставља
Откриј ми име своје
Сутра већ касно може бити…
Ветар судбине што младима срећу односи
И нас ће да покоси
Тужна, гледаћеш како се моје тело
Од душе раставља…
Црна жено реци ко си…

Познајеш ме тако добро
Боље него сам себе
Све што кажем разумеш
Остави се тога!
Може бити кобно
За твоје срце
За тебе
То што са мном умеш

Још увек
Крај мене стојиш
Док из ове чаше
Горчину гутам
Идеш за мнон-
Храбра си
Иако знаш да лутам
Ти се не бојиш

Приближава се и зима
Време снежно
Депресија-
Не даш ме
Напротив
Ти грлиш ме и љубиш
Нежно…

Ко је црна жена та
Што ме кроз снове верно прати
У мисли долази…
Што патњу моју
Срцем схвати
У чијем загрљају и најтежа
Бол пролази

Срцу прија
Што га прати тајновита
Црна сена
Али, ја
Ја желим да знам
Ко је та сена
Та црна жена…

Косе бујне
Усана врелих
Из њених уста доста је
Описа смелих
О мени речено

Не смете тако
У вашим очима живот је-
Раван
Молим вас, немојте тако
Ваше срце никада
Пут славан
Неће пронаћи… јер ви живот
Схватате олако

Добри сте
Заиста
Ни душа таква
Није честа
Но,
Лењост ће вас ваша спречити
Да обиђете толико
Жељена места…

Сада сте и дрски?
Љутите ме
Разговори с вама
Свакако
Постају мрски
Пустите ме!

Али…
Откуд ви знате-
Велим-
Шта је у срцу мом и
Која то места
Видети желим?“

Насмешила се…
Руку ми пружи
Прихватам!
Радознало,
Крај ње мирно идем
Са њом се срце дружи
Страсно,
За њу би и да гине

Али, где идемо?
Око нас само  мрак и
Пут мени стран
А на сенци од брезине гране
Тугу крешти гавран

Обузима вас, можда
Страх,  пита ме сена
Којешта!  одговарам
Храброст је мени блисак
Као брат….

Ко је црна жена та
Што ме кроз снове верно прати
У мисли долази…
Што патњу моју
Срцем схвати
У чијем загрљају и најтежа
Бол пролази

Корачамо заједно
Ноћ још траје
Ни трага зори…
Поглед ми скреће
Ка даљини бедној
Где се дечак поносног лица
На мосту бори

Шта мучи несрећног дечака?-
Питам-
И какав је, побогу, ово мост?
Животни!-
Одговара сенка-
А храбри дечак
Ваша светла прошлост…

Тужан сам…
Дуги су наши пути-
Љутито приговарам-
Водите ме негде
Ил ме лажете
Можда је ово само обичан сан…
А црна жена само ћути…

Стигли смо!
И већ сам нестрпљив
И већ срце куца лудо
Куца зверски
Јесмо…-
Једва изустих
Владимире-
рече-
Ово је  булевар Тверски…

Отварам очи
У кревету сам
И ти си крај мене
Грлим те…
Ваздух грлим
Нема те…

Од тебе не оста
Ни сена…
Ја сад не знам
Куда поћи
Можда си била
Моја добра вила
А можда једноставно
Црна жена
Која више к мени
Неће доћи…

© vlada_87

Оставите одговор

Your email address will not be published.