На коленима у мрачној соби клечим и још 17 песама и један коментар – Vlada_87

Loading

На коленима у мрачној соби клечим

на коленима у мрачној соби
клечим, икону рукама грлим
док ми патња срце дроби
молитвама светим душа хрли

живот пун искушења разних
плаши небеску душу моју
не жели да је Праведни казни
за вечност се бори своју

у времену изгубљених вредности
где се грех размножио јако
лаж антихрист је у предности
из пакла се ђаво смеје слатко

клечећи тако у мраку хладном
срце тихо у грудима пати
зове данашњу љубав страдалном
црвеним сузама икону квасим

но, чврсто верујем и надам се
бол ће срце напустити
крстом ратујем и не дам се
живот тами нећу препустити

а лукав је покварени цар таме
препреден за младо моје
срце, већ би ми одбројао дане
душу сломио, узео под своје

зато ноћу од злих мисли
бежим, поверавам се и кајем
Оном што ми добро мисли
само њему душу своју дајем

© vlada_87

Одлази Марија!

Марија, нећу да те повредим Марија
твоја нежна душа не заслужује бол
јер она је тако дивна и тако наивна
ако је повредим нећу преболети то

Марија, окрени се и одлази Марија
заборави на све моје речи, на мене
нека твоме срцу ова самоћа прија
као мени друштво сопствене сене

Марија, не зови ме и не пиши више
немој мислити на мене и живот мој
нека твоје тело за мном не уздише
нека те је брига што нисам више твој

Марија, нисам ја нимало посебан
нису моје руке за твоје лице рођене
неко попут мене није ти потребан
јер звездама су моје очи вођене

Марија, немој се везати за мене
никада не тражи да ме разумеш
немој у дугим ноћима лагати себе
помишљати на то да са мном умеш

Марија, немој се дружити са тугом
немој да ти кроз ноћи буде горе
ја такву срећу нећу наћи с другом
али ти ћеш срести човека бољег

Марија, пусти ме да лутам Марија
јер само тако слободна је душа…
Марија, туга је од радости старија
јер срце неће разум да послуша…

© vlada_87

Ноћ одлуке

ове ноћи, сломљен, посматрам свој живот
плашим се, усамљено корача у пакао
пламен страсти и љубави неузвраћених
распарчава срце које нико није такао

очајну душу само нада држи
да не крене сада у вечну пропаст
рањена је и она до саме сржи
али храбро ноћас чува моју част

проклета била, зашто ми то радиш?
вековна патњо милости имај
према уплаканом срцу које се гаси
делић, зрно среће заслужило је знај

чујеш ли како пуца од бола
тужне се ствари њему дешавају
остави га да живи и након ове ноћи
у којој се судбине усамљених решавају

©
vlada_87

lepe pesme
Very Happy

lepa
_________________
Docekaj me osmehom… …Lepa.S.

© vlada_87

Проклета ноћ спушта своје окове

Проклета ноћ спушта своје окове
И чељустима својим граби мене
Одвлачи ме на замрачене докове
Да ме смрска и разбије од стене

Далеко од тебе ме ноћас вуче
Да не гледам више лепоту твоју
Да ми напукло срце не утуче
И не раниш сломљену душу моју

Ах, већ посматрам галебов лет
У његове очи своје очи стављам
Да слободне душе запамтим свет
Јер најслађе ствари не заборављам

Снажни ветар ми нежно срце глади
Помаже да осетим небеску мелодију
Да горка сећања ове ноћи засладим
И на живот да гледам као на пародију

© vlada_87

На Калемегдану

Тврђава која историју пише
Историју нашег дивног града
И победник ту поносно дише
Показује како се часно страда

На ограду се њену наслањам
Очи затварам да осетим топлину
Калдрме којој срце поклањам
И која ми у душу уноси ведрину

Гледам како плави дунав љуби саву
И шапуће јој приче давних времена
Јер зна да у некој кафани или сплаву
Још увек живи дух београдских боема

© vlada_87

Гледам месец како сјај губи

Гледам месец како сјај губи
И шаку патње сипа по нама
Гле, и сова болну песму труби…
Ноћас је тужна небеска панорама

Крај реке идем осећања повређених
Причам тихо о животу у води
Шапућем о срцима лудо увређених
И како им гордост љубав уходи

Непознате птице ка небу лете
Душом их милујем, слободу вичем
Нек и на тужни праг наш слете
На место где се љубав срцем стиче

Звезде ми пружају руке у праху
Да се на трен придружим њима
На месту где сјајни краци стајаху
И мало љубави пожелим свима

Ка небу се срцем успињем лагано
Седам крај звезде тајанственог дара
На место њеном силином чувано
Где се љубавни стих вековима ствара

„Верујем у искреност твога срца
И нежне љубави што ноћу сања
Знам да због преваре лако пуца
Песму ти ову ноћас поклањам

© vlada_87

Како ћеш без мене…

Права љубав, знају сви
Траје само вечно
Нашој, ево, дође крај
Отишло је време срећно

Све што ти рекох
Остаде у магли
Речи са крилима
Ко лишће су пали

Усне твоје, нежно лице
Нека други љуби
Ја ноћас идем тамо
Где се љубав губи

Али када одем ја
Ко ће тужну да те грли
Чијем ће загрљају
Срце да ти хрли

Слатке песме љубавне
Ко ће да ти пише
Ко зна тако срећно
Да за тобом уздише

И ко ће да ти скида
Звезде са небеса
Чија ће те љубит’ суза
У сновима месеца

Волети те тако лудо
Не може нико
То може само срце
На тебе навикло

© vlada_87

Моја се љубав у твоме срцу буди

Никад нисам знао колико ми значиш
Нити да без тебе живот губи смисао
Али дан кад сам те пустио да патиш
Веруј ми, најдража, радо бих избрисао

Нисам хтео да раним твоје нежно срце
Не бих никад расплакао твоје миле очи
Не бих души твојој дао да од бола пукне
И нека из очију мојих теку сада потоци

Свака ме суза проливена ужасно боли
Свака је суза на јастуку доказ туге моје
И свака ти суза шапне да још те волим
И да моје младо срце хоће срце твоје

Знаш и да усне моје само твоје знају
И да поглед мој тражи очи твоје
Да више ниси моја то не схватају
Јер очи, усне, срце… живе за нас двоје

Повредио сам те и заслужујем сузе ове
И не могу себи ноћима да опростим
Јер од тебе нема девојке боље
Јер после тебе нећу другу да заволим

Знам да ћу глупости да правим
И нека ми вечно небо суди
Ако осмех на лицу твоме покварим
Јер се моја љубав у твоме срцу буди

© vlada_87

На том је гробу много белих ружа било

На том је гробу много белих ружа било
Ти симболи невиности земљу украсише
И много се суза у таму гробну слило
Чистих суза што и грешног у рај бацише

А нико познат не лежи у тамној раки тој
Нико чије би речи могле нешто значити
Није тамо војник што је храбро водио бој
Нити мудрац чији се списи неће бацити

Не лежи тамо човек који неком беше драг
Неко коме често долазише важни гости
Бећ неко коме цео живот стаје у руксаг
Неки… неки сасвим обични човек прости

Више од свега волео је чисту доброту он
Ону доброту која само мало дете краси
И често би усамљен ходао по свету том
Јер ту доброту човек не жели да спаси

И говорио је о томе кроз љубавне песме
Спомињао једино најчистија осећања
Ал сурова га судбина реалношћу тресне
И његово пламено срце завеја мећава

И стално тако… али он се није дао
И никада певати о љубави није стао
На колена пред материјалним није пао
Већ је своје срце чистом љубави прао

И залуд су мећаве вејале око душе
И залуд су муње одвлачиле мисао
Јер зле речи не могу да сруше
Оно што је човек срцем писао…..
………………………………………………………….
На том је гробу много белих ружа било
Ти симболи невиности земљу украсише
И много се суза у таму гробну слило
Чистих суза што и грешног у рај бацише

© vlada_87

Сонет

Док киша оплакује тмурни дан
Као сенка на мокрој клупи седим
Трудим се да најслађи срушим сан
И слику твоју у њему избледим

Мила, памтим само прве ноћи
Пољупце, загрљаје, нежне речи
И знам да ми сада нећеш доћи
Јер неко други теби је пречи

Желећи да освојим срце твоје
Да му на часак приближим своје
Горку сам истину спознао

Опет сам те, вољена, изгубио
Ваздух загрлио, сенку пољубио
Без тебе, срећо, и данас остао

© vlada_87

Ти си моја једина љубав

Ти си моја једина љубав сва
Светао час живота што лети
Један у тренутку остварен сан
И сутон ме сваки на тебе сети

Ти си све оно што се љубав зове
Сва доброта, радост и срећа сва
Млада срца у страсти што горе
Ти си, најдража, судбе моје траг

Сва је нежност на врху ти усана
Сва је лепота света у појави твојој
Она неће бити ко хаљина похабана
Неће јер те чувам ја у души својој

Плаве зоре одмарају у твојим очима
Дремају спокојно иза белих капака
И најсветлије звезде у дугим ноћима
Чекају звук лаганих ти корака

© vlada_87

Да ти шапнем, Србијо

1

Скупих храброст да Ти се обратим, ја
Понизан и захвалан да се јавим
Теби, Србијо небеска, Србијо земаљска, песму
Стиховима писаним срцем да направим

У биткама, кроз векове, част је победила, инатом
Вођена, легенда о херојима Твојим је живела
Гинући за Тебе, без страха од смрти, налете
Јунака страшних Ти си видела

Летела су ка Теби крвава копља, и
Отровне стреле крвника
Много је пепела тела славних
На столу Твог жртвеника

Земљу Твоју хладну угрејао је пламен
Стопа људи светих
Погледај… ужурбано ваздух сече орао
Који с Тобом лети

2

У немилости џунгле ове
Сачувао Те неустрашиви тигар – понос
Да по реду стану врлине Твоје
Пред њима би се скупио и космос

Сви снови о пролазној срећи
Проклетим парама, небитној будућности мојој
Заиста, безначајни су и себични
Ако само на трен размислим о вечности Твојој

Срамота је мислити само на главу своју
Пренесите поруку свима – и рударима и аласима
Срца су наша срећна само с Отаџбином
Ти нас чувај од дављења у америчким таласима

Храброст, снага, неустрашивост
Јунака, вековима су Твоје име красиле
Љубав, понос и вечни пламен вере
У Божију правду увек би Те спасиле

3

Дуж бесконачних пропланака, на месту где
Трава разговара са небом
Стоји бесмртни Анђео будећи наду у Теби
Сваком рођеном бебом

И Небескога Царства небо што је изнад нас
Звезда је свака на њему срећна
Прошарана равницама, ношена крилима планина
Умивена рекама, заплачеш ли Србијо вечна?

Народ Твој, на светом тлу и расејан
По свету, у души својој жесток води бој
За Рај, за Вечност, зато чувајући Тебе
Прихватам страдање и мученички Крст свој

Господе, глас Анђела и Светитеља оданих чуј
Плачу они простотом душе своје
Погледај како се руше Цркве и злоставља
Српски народ, народ je дело свете руке Твоје

© vlada_87

Прве вечери бесмртности своје

Прве вечери бесмртности своје
Стајаћу пред судовима вечним
Посматрати уплакане очи твоје
Себе сматрати човеком срећним

Препознаћу вечну љубав твоју
Која ме љуби и кад сам у гробу
Проклети јадну судбину своју
Што ми те узе у младоме добу

Очи бледе и од суза наквашене
Посматраће како је живот текао
Срца хладног, душе преплашене
Питаћу дал сам вечност стекао

И знаћу да је љубав победила
Скривен међу Анђеоска крила
Јер си ме ти у Добро убедила
И водич за моју вечност си била

© vlada_87

Вишеград

Приђи Вишеграде на крилима својим
Бар ми се ноћу у сновима јави
Као дете прилегни на грудима мојим
Када латице ружа на очи ставим

Дуго моје лице ти видео ниси
Нит сам ја Ћупријом скоро прошао
Ал’ у мислима мојим увек ти си…
Ех, када би у снове моје дошао…

Сада, окренут ка прошлости својој
Видим неке давне тренутке среће
И дугујем их ја вечној лепоти твојој
Коју нико никада срушити неће

И видим многа лица мени драга
Но већ она полако бледе у сећању
И видим нестају сенке мога трага
Што реч повратак да’ше у обећању

Али животни ме пути водише далеко
И сваким смо даном све даље и даље
Ево данас, чини ми се, и предалеко…
Па докле ће та бол за тобом да траје?

Докле ћу се мучити у ноћима дугим
И завичајно дивно место сањати
Докле ћу спавати са мислима тужним
Докле ћеш ме у зорама прогањати

Знам, вратићу се у најмилије место
Да опет незадрживу Дрину гледам
И опет ћу на Бикавцу седети често
И Ћуприји ћу своје срце да предам…

Приђи Вишеграде на крилима својим
Бар ми се ноћу у сновима јави
Као дете прилегни на грудима мојим
Када латице ружа на очи ставим

©
vlada_87

М А Р И Ј А

Пала је ноћ. У соби мрак.
Тонем у сан..
Ускоро ће сванути. Не!
Плашим се сам у нови дан.

А ти?
Ти си са њим…
Косу ће твоју други да мрси,
усне ће твоје други да љуби.
Очи?
Поглед ме твој одавно уби…

А ја?
Ја сам сам…
Проклето срце морам да лечим.
Сломљено је.
Неће да га ниједна друга теши.

Ранила си га!
Опростило ти је…

Рањаваш га!
Осећа то.
Трпи и ћути.
Тугу своју само пати.

Ранићеш га!
Зна то, али не жели да схвати.

О, јадно срце, наивно ли си!
Читаву ноћ бол те слама!
Доста!
Уморно је, спава…

Улазиш у сан…
Стани!
Не можеш даље!
Мораш сада чути вапај мој.
Не?
Не желиш га чути?
Знао сам…
Шта тражиш овде када нисам близу
твоме срцу,
твојој души?

Одлази!
Заборави на мене и речи ове,
забрањујем ти улазак у снове моје.
Не можеш бити принцеза у царству мом,
јер ни ја нисам близу тајнама срца твог.

Не одустајеш. Сламаш ме…
Остави ме на миру!
Будим се.
Срце те тражи, не може да спава.
Опет суза лице ми влажи,
Победила си…

© vlada_87

Гитара

Сломљен… оглувео, ослепео
Ни музику не чујем више
Горим… прах сам и пепео
Да умирем дуго на срцу пише

Тужна је празнина груди стегла
Сећања ми једино друштво праве
Бол је сурова преко срца легла
Слуге таме пад мој славе

Ех, да мије само гитаре глас
Да чујем…да чујем на трен
Њен звук и нашао бих спас
Слушајући моћни звук њен

Да додирнем те жице, дар пиона
Са небеса, творца магичног звука
Опет би моја била васиона
Опет бих усамљеног надмудрио вука

Нек засвира уметник силно
Да њеном снагом туге растера све
Из мога срца, и ја ћу мирно
Гледати како беже мрачне силе зле

Срећу желим, не осмех бледи
И да ме гитара ноћу буди
Нека се хладно срце одледи
За то живот свој ноћас нудим

© vlada_87

Недостајала си ми…

недостајала си ми… недостајеш ми
и још дуго ћеш ми недостајати…
волео сам те… још увек те волим…
и, знам, још дуго ћу те волети…

знам и да било нам је прелепо…
дивне тренутке провео сам с тобом
али знам и да ништа није вечно…
зато ти ноћас и говорим „збогом…“

знам да си ме волела… недостајем ти
као и ти мени, али овако је најбоље…
не смемо ми због прошлости патити
јер оваква љубав није за нас двоје…

© vlada_87

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.